Чланци поређани по датуму: nedelja, 17 maj 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Berbu jagoda Kristijan Detari iz Kikinde pre nedelju dana je započeo skromnijim učinkom, ali se sada već zahuktava, jer su vremenske prilike pogodne.Nedostatak padavina i sušni period koji pogađa useve ratara na severu Banata, ne utiče na prinos crvenih plodova, jer je zasad pod zalivnim sistemom i folijama, pa Detari ukazuje da jagodama nekada kiša i ne odgovara, da ne kvari slast i ukupni učinak.

- Kada bude uzastopno više kišnih dana onda dolazi do pojave truleži plodova, a izraženije je i bujanje korova. Padavine mogu da otežavaju berbu, jer veće ko­ličine se ne mogu brati kada su plodovi mokri, pa dolazi do kvarenja u gajbicama – objašnjava Detari.

Kristijan Detari i njegova porodica se proizvodnjom jagoda bave već dve decenije. Gazdinstvo je skromno jer raspolaže sa svega tri i po katastarska jutra zemlje u potesu Vodice, od čega je sada pod jagodama tri četvrtine jutra, dok je ostalo uglavnom pod voćem. Površina pod jagodama varira od pola do tri četvrtine jutra, u zavisnosti od parcele na kojoj se uzgajaju, pošto svake tri godine treba promeniti parcelu i prebaciti proizvodnju. Detari napominje da parcelu koja je bila pod jagodana treba odmoriti i to čini setvom pšenice, ječma i drugih ratarskih useva.

- Pre četiri-pet godina bilo je problema, jer nisam imao toliko zemlje pa sam uzimao u arendu, ali to su uglavnom zapuštene parcele i njihovo dovođenje u red iziskuje dodatno ulaganje, pa ta­man kada očistiš zem­ljište, uneseš potrebnu ko­ličinu stajnjaka, vlasnik više ne želi da izdaje i traži da mu se zemlja vrati - priča Detari. - Kod jagoda je inače prilično veliko ulaganje, potrebno je ulagati dosta u negu, ali se isplati. Zaradi se, međutim, sve zavisi od sezone do sezone. Ova sezona je počela sa fenomenalnom cenom naše domaće jagode od 400 dinara kilogram, što je za rod sa otvorenog polja izuzetno, ne pamtim kada je tako bilo. Na to utiče i što veći proizvođači postižu cenu od 300 dinara za izvoz za Rusiju.

Pored potražnje za izvoz, na povoljnu cenu jagoda na početku berbe, uticalo je i umanjenje roda za oko petinu, tamo gde su zasade ranih sorti pogodili kasni prolećni mrazevi.

- Povoljna cena sa početka berbe ipak će brzo padati, čim ponuda bude veća, ali na početak se ne možemo žaliti. Tržište mi je kikindska pijaca, mada pre smo za dalju prodaju jagode isporučivali i marketima, me­đutim, od toga smo odustali kada se ispostavilo da trgovci zarađuju više nego mi koji proizvodimo. Jagoda je dosta kvarljiva roba i pošto se potrudimo da kvalitet bude dobar, praktično nema konkurencije, jer dva-tri veća proizvođača koliko nas se ovim bavi u Kikindi, kao i oni sa manjom proizvodnjom, najvećim delom podmirujemo potrebe u ovom kraju - uverava Detari.Gazdinstvo Detari trenutno neguje 26.000 živića, odnosno strukova jagoda. Kristijan veli da se najviše pažnje mora obratiti na zdravstveno stanje jagodnjaka, da se primene sve potrebne agrotehničke mere, parcela mora biti dobro pripremljena, nađubrena stajnjakom, zemlja ne sme biti zakorovljena, a jagodama nesme da fali vlage.

- Jako je bitna i zaštita jer je jagoda biljka koja ima jako krtaku vegetaciju, treba primenjivati samo dozvoljene preparate. Ako se biljkama pruži sve što je neophodno jako brzo napreduju. Kada se zasniva novi zasad najidealnije je rasađivanje živića u julu i početkom avgusta, ali problem je što se živići ne mogu formirati tako brzo posle berbe, pa se koriste i oni koji su ranije spremljeni, pa ako se kupuju na tržištu se plaća 35 do 40 dinara za jedan živić, što znanto povećava ulaganje i poskupljuje proizvodnju. Imam sve italijanske sorte, ali uglavnom se trudimo da odnegujemo sopstveni rasad, jer ako se nabavljaju iz uvoza prolaze kroz mnogo ruku i na njima svi zarađuju. Mada se forsira uvoz, svi veći proizvođači jagoda kod nas se oslanjaju na sadni materijal iz sopstvene proizvodnje, koji redovno održavamo da bude zdrav, ali nema baš garancija da se i iz uvoza ne potkradu zaražene sadnice - saznajemo od Detarija.

Iako je završio auto­meha­ničarski zanat Kristijan Detari nije se posvetio toj struci, nego se odmah posvetio jagodama i voćarstvu, koje je dobro savladao, a pomažu članovi porodice, čije je profesionalno opredeljenje muzika. Supruga Margita je profesorka klavira i solfeđa u Muzičkoj školi u Kikindi, starija ćerka Apolonija je na studijama muzike u Novom Sadu, mlađa Donata pohađa Srednju muzičku školu u Zrenjaninu ali kada nastupi sezona poslova i berba svi se porodično angažuju, eventualno se za ispomoć uposle još dva-tri sezonska radnika. Kristijan se takođe bavio muzikom, svirajući gitaru u istom orkestru gde je upoznao suprugu Margitu.

- Uzgoj jagoda je odlično opredeljenje, kada se potrefi godina zarada je dobra, a najveći problem je radna snaga i za negu biljaka i za berbu. Trudim se da sve maksimalno odradim i ništa ne prepuštam slučaju, da roba bude kvalitetna, da se ne izneveri stečeno poverenje mušterija - kaže naše sagovornik, koji pored jagoda na preostalim površinama neguje i 1.200 stabala voća, najviše kajsija, višanja i drugih voćki.

Detari kaže da je vezan za Kikindu i Srbiju, uveren da svaki čovek treba da ostane tamo gde je rođen, radi i bude svoj na svome, a ukoliko je vredan može ovde nešto steći i ne treba ići u inostranstvo.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/kotrlane-ravnicom-sezona-jagoda-pocela-fenomenalnom-cenom-17-05-2020

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
nedelja, 17 maj 2020 17:15

Vinsko blago za mađarskog predsednika

Viktor Orban, predsednik Republike Mađarske, iz zvanične posete Beogradu vrati se sa paketom odabranih srpskih vina iz pet vinarija. Orban, koji je održao sastanak sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, odneo je sa sobom malu, ali znalački sklopljenu kolekciju vina, koja reprezentuju vinsko blago Srbije.

U paketu su se našli moćni, kremasti i puni šardone Omnibus Lector 2017 kuće Erdevik, kao i najbolje crveno vino vinarije Zvonko Bogdan - Icon Campana Rubimus 2017, kupaža merloa i kaberne sovinjona, koja je osvojila zlato na takmičenju Decanter.

Iz kolekcije župske vinarije Budimir odabran je upečatljivi i rustični prokupac Triada, a Negotinsku krajinu predstavio je višestruki balkanski šampion Kremen Kamen 2017, već legendarni kaberne sovinjon, glavni adut vinarije Matalj. Tu je i kultni beli sovinjon Trijumf Gold 2019 vinarije Aleksandrović.

Viktor Orban takođe nije došao praznih ruku, a uzdarje koje je predao domaćinu u Srbiji sastoji se od dva poklona.

Jedan je veoma retko i cenjeno žestoko piće, vinski destilat Agardi 15 365 napravljen od furminta iz tokajske vinarije Oremus, odležavao 15 godina u buradima u kojima su sazrevala Tokaji Aszu vina. Drugi je kopija izveštaja Stefana Stefanovića, kapetana porečkog, knezu Milošu Obrenoviću, o misiji grofa Ištvana Sečenjija, za uređenje Đerdapa i regulisanje plovidbe Dunavom, od 7. novembra 1834. godine, koji se čuva u Arhivu Srbije.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2880427/pet-vrhunskih-srpskih-vina-poklon-za-madjarskog-predsednika-viktora-orbana

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Kopredsednici Nacionalnog tima za preporod sela Srbije ministar Milan Krkobabić i akademik Dragan Škorić odgovarajući na pitanja zainteresovanih za ulaganje u cvećarstvo, a posle konsultacija sa vrhunskim stručnjakom u toj oblasti docentom dr Anom Vujošević, članom Nacionalnog tima za preporod sela Srbije i stručnjacima Instituta za ekonomiku poljoprivrede u Beogradu, koje predvodi dr Jonel Subić, poručuju povratnicima i drugim zainteresovanim građanima da ulaganje u cvećarstvo može da bude isplativo.

Proizvodnja cveća bi mogla da ima značajno mesto u povećanju privredne aktivnosti Srbije, jer naša zemlja raspolaže pogodnim prirodnim uslovima. U prilog tome govori činjenica da Srbija, uz Francusku, ima najkvalitetnije ruže na evropskom tržištu.

Gajenje cveća je visokointezivna proizvodnja, koja ne zahteva velike površine, ali bitan preduslov su znanje i organizacija ukupne proizvodnje i prodaje. Zahvaljujući tražnji tokom cele godine, proizvodnja cvetnog i dekorativnog sadnog materijala poslednjih godina beleži izraziti razvoj. Primetan je sve veći interes pojedinaca za proizvodnju cveća na manjim posedima u okviru svojih porodičnih domaćinstava. Obim godišnje proizvodnje iznosi oko 2.500 tona i ne podmiruje potrebe domaćeg tržišta.

Industrija cveća u svetu je grana u kojoj trgovinska razmena iznosi oko 200 milijardi dolara, sa stopom rasta i do 10 procenata. U 2019. godinu Srbija je izvezla tri hiljade tona cveća i ukrasnog bilja u vrednosti 4,15 miliona evra, a uvezla za 11 miliona evra. Ruže, karanfile i gladiole plaćene su pet miliona dolara, seme i sadni materijal 2,8, ostalo cveće tri miliona dolara i ukrasno granje pola miliona dolara. Najviše cveća uvozi se iz zemalja EU: Holandije, Italije, Belgije, Mađarske, zatim iz Kenije, Turske, Ekvadora i Kolumbije. Istovremeno, inostranim kupcima prodato je seme, sadni materijal cveća i rezano cveće. Najveće učešće u izvozu za 2019. godinu imala je grupa živo cveće, a najznačajniji je bio izvoz ruža.

Ministar Krkobabić posebno naglašava da su povećanje proizvodnje cveća, smanjenje uvoza i udruživanje imperativi i u toj privrednoj grani:

„Činjenica da je Srbija prošle godine platila 7 miliona dolara za uvoz cveća koje mogu da proizvedu udruženi domaćini u Srbiji, uz primenu domaće nauke, veliki je motiv da se bolje organizujemo, podignemo proizvodnju i uštedimo veliki novac koji dajemo za uvoz cveća. Proizvođači cveća, kao i svi drugi poljoprivrednici u Srbiji, će postići povoljniji – željeni rezultat samo ako se udruže. Samo tako će biti uvaženi na pravi način – počev od korišćenja raznih pogodnosti lokalne samouprave do podsticajnih sredstava republičke Vlade. Udruživanje daje istinske odgovore na sve ekonomske i druge izazove i zato preporučujemo i proizvođačima cveća da se udruže u specijalizovane cvećarske zadruge. Samo udruženi, uz ulaganja ličnih sredstava, primene nauke i pomoći države možemo da se približimo Holandiji, svetskom gigantu u proizvodnji i prometu u cvećarstvu.“

Proizvodnja cveća u Srbiji je skoncentrisana oko većih gradova i njom se bavi oko 2.125 gazdinstava na ukupnoj površini od 382,24 ha. Dominira proizvodnja rasada sezonskog cveća, kao i proizvodnja nekih vrsta pogodnih za rezani cvet: ruže, hrizanteme, ljiljani, gladiole, kale. Proizvodnja cveća se organizuje i na otvorenom polju i u zaštićenom prostoru. U 2016. godini, površine otvorenog prostora na kojima se uzgajalo cveće iznosile su 263 ha, a zaštićenog prostora 119 ha, što čini nešto više od 5 odsto ukupnih površina pod zaštićenim prostorom u Srbiji (2.083 ha). Proizvodnja cveća obavlja se u nekoliko većih oblasti. Glavni proizvodni centri su: Beogradski region sa 40,76 ha, Mačvanska oblast - Šabac (19,44 ha), Moravička oblast - Čačak (9,88 ha), Rasinska oblast - Varvarin (18,96 ha), Kruševac (12,45 ha) i Šumadijska oblast - Kragujevac (11,58 ha).

U zaštićenom prostoru dominira proizvodnja rasada sezonskog cveća. Na otvorenom polju, najzastupljenija je proizvodnja ruža, gladiola, hrizantema, kala i ljiljana. Površine pod ovim kulturama iz godine u godine variraju. Najveće površine zauzimaju ruže, dok su ostale kulture zastupljene u mnogo manjem procentu.

Najviše sadnog materijala uvozimo za: lale, narcise, zumbule i orhideje, a od rezanog cveća najviše uvozimo ruže, orhideje, hrizanteme i ljiljane. Najviše izvozimo rezano cveće, pre svega ruže.

Stručnjak za cveće docent Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu dr Ana Vujošević ističe da u zavisnosti za koju vrstu cveća se proizvođač opredeljuje, vraćanje investicije bi moglo da se očekuje za 3-5 godina. U zavisnosti od odabranih vrsta, razlikuju se i proizvodni objekti, pa su time i ulaganja različita! U objektima zaštićenog prostora, proizvodnja cveća obavlja se u malim serijama, jer se radi o objektima malih površina (najčešće od 200-400 i retko do 1000m2). Cena plastenika zavisno od tipa kreće se od 10 do 20 evra/m2, zatim 30-40 evra, pa sve do 70 evra/m2 uz obezbeđeno grejanje! Cena repromaterijala zavisno od izabranih vrsta iznose minimalno 2000 evra (u proizvodnji sezonskog rasada), dok bi neke saksijske kulture, koje se ubrajaju u sezonski rasad, bile i skuplje!

Prema proračunu Instituta za ekonomiku poljoprivrede u Beogradu, na čelu s dr Jonelom Subićem, članom Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, moderan holandski staklenik na jednom hektaru može da se izgradi ulaganjem 1,3 miliona evra. Na osnovu analitičke kalkulacije na bazi varijabilnih troškova u proizvodnji ruže u modernom stakleniku na hektaru se može očekivati 1,8 miliona cvetova i prihod od 576.000 evra, dok su troškovi 375.000 evra i još 175.000 evra prve godine za supstrat i sadnju. Može se očekivati bruto zarada od 201.000 evra. U gajenju gerbera sa očekivanih 1,3 miliona cvetova na hektaru, očekivani prihod iznosi 559.000 evra, dok su troškovi (ne računajući sadni materijal) 375.000 evra. Očekivana bruto zarada iznosi 184.000 evra godišnje. U proizvodnji kale sa očekivanih 1,1 miliona cvetova na hektaru, očekivani prihod je 286.000 evra, a ukupni troškovi iznose 239.400 evra (uz 55.000 evra za sadni materijal prve godine).

Programi edukacije proizvođača predstavljaju veoma važan segment unapređenja proizvodnje cveća u Srbiji. Akademik Dragan Škorić predlaže veću zaštitu domaćih proizvođača cveća i osnivanje Naučnog instituta za proizvodnju cveća, koji bi bio snažan podsticaj povezivanja nauke i prakse, povećanju proizvodnje i smanjivanju uvoza. Mladi stručnjaci za cveće u okviru tog instituta bili bi upućivani na specijalizaciju u Holandiju i druge zemlje, kako bi se povećali naučnoistraživački potencijali Srbije i podigao kvalitet u oblasti cvećarstva. Docent dr Vujošević ističe da je korisno organizovati berzu za promet cveća, čime bi se obezbedila stalnost ponude, prometa i tražnje.

Nacionalni tim za preporod sela Srbije poziva povratnike i druge zainteresovane građane da ulažu u cvećarstvo, osnuju poljoprivredno gazdinstvo, a zatim se udruže u specijalizovane cvećarske zadruge i konkurišu za podsticajna sredstva u okviru projekta obnove zadrugarstva „500 zadruga u 500 sela“. Za zainteresovane nacionalni tim će organizovati stručne posete uspešnim gazdinstvima koje gaje cveće.

Izvor:https://www.kurir.rs/vesti/drustvo/3465737/krkobabic-povratnicima-dok-vas-muci-realna-neizvesnost-sta-dalje-vredi-ostati-u-srbiji

Објављено у Hortikultura
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31