Чланци поређани по датуму: petak, 15 maj 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Muškatla je biljka, koja podnosi suve i kišne periode, pa je zbog toga dobro prilagođena ekstremnim uslovima, koji vladaju u balkonskoj žardinjeri. Nakon kišnog perioda, treba joj ukloniti precvetale i uvele delove, kako ne bi istrulila. Kod muškatle često se javlja bakterijsko uvenuće. Listovi uvenu i izgledaju kao zatvoreni kišobrani. Zatim odumiru pojedinačni listovi, a na kraju i cela biljka. Zahvaćene delove biljke treba ukloniti. Kod ove biljke, može se javiti i rđa, koja se ispoljava kroz smeđe fleke na površini lista. Radi preventivnih mera, ne treba saditi biljke previše zbijeno i potrebno pravilno ih zalivati, kao i pažljivo uklanjati zahvaćene delove biljaka.

Božur je poznat kao rano cvetajuća biljka, raste čak do 1 m. Kako zaštititi božur od pegavosti lista pročitajte u novom izdanju Agrobiznis magazina, koji će biti u prodaji na kioscima od subote 15. jula.

Izvor: Agrobiznis magazin

Објављено у Hortikultura

Biljke koje se tradicionalno koriste u tretmanu dijabetesa a čija je efikasnost potvrđena jesu preparati na bazi hmelja, borovnice, koprive, maslačka praziluka i cimeta.
Najveću efikasnost uz najmanje neželjenih dejstava, pokazali su preparati na bazi lista borovnice i koprive.
Ovo je saopšteno nedavno na 25. Savetovanju o biotehnologiji na Agronomskom fakultetu u Čačku. Autori rada jesu akademski stručnjaci i njihovi mlađi istraživači sa Škole strukovnih studija „Visan”, „Biounik”, Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada.Dijabetes je među najčešćim bolestima endokrinog tima i u stalnom je porastu. U lečenju šećerne bolesti koriste se nekoliko pristupa: insulin u kombinaciji sa djetom, lekovi i medicinska sredstva, promene životnih navika. Važnu ulogu u prevenciji i lečenju drže i brojne i biljne vrste za koje je potvrđeno da poseduju hipoglikemijsko dejstvo.
U rad ovih istraživača bili su uključeni pacijenti koji boluju od dijabetesa 2. Anketa je trajala tri nedelje, a uzorkom je bilo obuhvaćeno 100 pacijenata koji su, pored redovne terapije, propisane od lekara specijaliste, koristili preparate na biljnoj osnovi, uz save doktora i farmaceuta. Prilikom anketiranja pacijenata ispoštovana su etička načela. Uzorak na kojem je sprovedeno istraživanje činilu su pacijenti oba pola, sgarasni grupa 35-60 godina, koji su dobrovoljno prihvatili da popune anketni upitnik. Listić je, pored pitanju o kvalitetu života obolelih od šećerne bolesti, sadržao i druga koja su se odnosila na učinak primene biljnih aparata, uz redovnu terapiju: koji biljne preparate koristite, koji preparat smatrate najdelotvorniji, koje su vrednosti glukoze u krvi pre i posle primene preparata.
Ispitanici su, pored redovne terapije koju je prepisao specijalista, koristili biljne preparate na osnovu hmelja, borovnice, koprive, maslačka, zelenog praziluka i cimeta. Najveći korisnici bili su ubedljivo ispitanici u dobi 55-65. Ishrana pacijenata obuhvatala je namirnice sa smanjenim procentnom ugljenih hidrata i skroba. Gojaznost je bila prateći progran. Pojedini pacijenti imali su genetskih predispozicija za dijabetes dok je kod ostalih uzrok bio nepoznat.
Pacijenti su najviše koristili preparat sa listom borovnice (90%) a najmanje sa prazilukom (10%) i hmeljom (15%) jer su pokazali izvesna neželjena dejstva. Pre svega izazvali su slabost i umor, povećanje krvnog pritiska. Preparat od lista borovnice se pokazao kao efikasan i nisu zabeležene nikakve kontraindikacije, a isto važi i za koprivu.
Istraživači u svom radu navode:
„U sprovedenoj anketi preparati na bazi lista borovnice pokazali su značajne efekte na smanjenje nivoa šećera u krvi i opšte zdravstveno stanje ispitivanih pacijenata. Ekstrakti lista borovnice tradicionalno se koriste u narodnoj medicini kao sredstvo za lečenje šećerne bolesti.”
Poznato je više od 400 biljnih vrsta koje se tradicionalno koriste u tretmanu dijabetesa, ali samo mali broj dobio je naučnu i medicinsku overu o delotvornosti. Tradicionlni tretmani biljem nisu zaustupljeni u razvijenim zapadnim društvima, ali neki od njih se sprovode od strane praktičara alternativne medicine, ili ih pacijenti uzimaju kao dodatak uobičajenoj terapiji. Međutim, primena biljaka je i danas glavni način lečenja u nerazvijenim zemljama.

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/932638/Naucni-rad-iz-Cacka:-Borovnica-i-kopriva-najznacajnije-u-prevenciji-i-lecenju-secerne-bolesti/

Објављено у Biljna proizvodnja

Iako je virus korona unazadio ekonomiju i doneo gubitke privredi, za pojedine sektore može da bude i šansa za novi posao. Poznavaoci kažu da je, zbog prekinutih dobavljačkih lanaca širom sveta, ovo odlična prilika za proizvođače i izvoznike smrznutog voća širom Evrope, pa tako i iz Srbije. Kao nova tržišta pominju se Južna Amerika i Afrika.

- Pre pandemije, prognoze za Latinsku Ameriku nagoveštavale su rast od 5,8% do 2023. godine, na tržištu duboko zamrznutog voća. Za Bliski istok i Afriku 4.91 %. To su svakako zanimljiva potencijalna tržišta za nas. Međutim, otvaranje novih tržišta će verovatno sačekati kraj pandemije. Koliko će uticati aktivnost virusa, koja je sada prešla na južnu hemisferu, na ekonomije država videćemo u narednom periodu - kaže za eKapiju zamenik generalnog direktora kompanije Mirax Agrar iz Beograda Aleksandra Vučković.

Napominje da je Srbija poznata po dobrom kvalitetu i odličnom ukusu voća, što je njen glavni adut kada je reč o smrznutom voću, jer ima idealne klimatske uslove i vrlopo godno tlo za uzgajanje poljoprivrednih kultura.

Kada je reč o posledicama korona krize, sagovornica kaže da su u kompaniji zadovoljni, jer je delatnost kojom se bave je jedna od najslabije pogođenih korona krizom. Kompanija je čak u prvom kvartalu ove godine zabeležila dupli rast poslovanja u odnosu na prethodnu godinu.

- Taj trend rasta se nastavlja i u aprilu i maju. Sve vreme tokom vanrednog stanja nasi zaposleni su radili. Međutim, teško je dati prognozu za period nakon krize. Realno je očekivati u narednom period globalni pad kupovne moći stanovništva. Ali kao što znamo, hrana spada u osnovne fiziološke potrebe čoveka i samim tim potražnja će uvek biti prisutna. Što se tiče konkurencije, mnoge kompanije koje su u pandemiju ušle sa ne tako dobrim finansijskim pokazateljima, verovatno će se suočiti sa velikim problemima, što će dati više prostora stabilnijim kompanijama - smatra Vučkovićeva.Proizvođači smrznutog voća iz užičkog kraja imaju iskustvo u ovom poslu dugo oko 50 godina i prisutni su na tržištu više od 40 zemalja iz celog sveta. Kriza izazvana pojavom epidemije virusa covid-19 dovela je do promena u tražnji ovog proizvoda, kao i delom u organizaciji izvoza i transporta.

- Tražnja je nešto uvećana, a organizaciono-transportni izazovi su se uglavnom odnosili na najudaljenija tržišta. U zemlje Zapadne Evrope, koje su i najveće tržište, izvoz je normalizovan. Posebno je značajno što je Evropska komisija ukinula meru kontrole smrznute maline i kupine iz Srbije na prisustvo norovirusa, jer je procenjeno da da su u našoj zemlji preduzete razne mere da se rizik od njegovog prisustva smanji. Tako da pre možemo govoriti o preusmeravanju izvoza ka bližim, odnosno tržištima sa najvećim udelom - kaže za naš portal Ana Lapčević director Regionalne privredne komore Zlatiborskog upravnog okruga .

U ovom kraju proizvodnjom smrznutog voća bavi se oko 250 kompanija, hladnjača, ukupnog kapaciteta 400.000 tona, a broj objekata za skladištenje i preradu je znatno veći.

Na pitanje da li proizvođači imaju dovoljno kapaciteta da se usmere na proširenje tržišta, Lapčevićeva kaže:

- Kapaciteta ima dovoljno, pogotovo kad se ima u vidu da je poslednjih 10-ak godina, prateći ekspaniziju sadnje pre svega maline, izgrađen veliki broj hladnjača. U uslovima povećane potražnje veći problem vidim u obezbeđivanju dovoljnog broja kvalifikovane radne snage, kako u primarnoj proizvodnji tako i u preradi.

Prema mišljenju sagovornice, "najznačajnije komparativne prednosti, kada je u pitanju smrznuto voće iz užičkog kraja, su: ogromno iskustvo u primarnoj proizvodnji svežih plodova, što u kombinaciji sa povoljnim uslovima podneblja doprinosi dobijanju sirovine visokog kvaliteta, kao i ogromno iskustvo u smrzavanju, preradi i drugim tehnološkim aspektima proizvodnje; izuzetno poznavanje uslova na svim svetskim tržištima smrznutog voća i dugogodišnje prisustvo na istim".Todora Aleksić iz Regionalne razvoje agencije Zlatibor smatra da, kao i ranije, malinari, odnosno hladnjače iz Zlatiborskog okruga u najvećoj meri rade po principu višegodišnjih ugovora i sa starim i proverenim kupcima.

- Dosadašnja tržišta na kojima je završavala malina iz našeg kraja u vezi su sa zapadno-evropskim zemljama, kao što su Nemačka, Francuska, Holandija. Pre svega zbog zahtevanih standarda od strane kupaca na koje su se naši voćari navikli i na koje adekvatno odgovaraju. Svako novo tržište, a tu pre svega mislim na Rusiju, zahteva drugačije standarde, dodatne troškove, velike količine i njihov kontinuitet, što može biti problem sa naše strane – navodi.

Sagovornica pojašnjava da su hladnjače prvenstveno orijentisane na zamrzavanje maline, pa se ona kao poluproizvod plasira na zapadno-evropska tržišta.

- Ključni problem, kada se posmatra voćarstvo našeg kraja, jeste prerada i to viši stepeni, čiji je nedostatak evidentan, pa Zapadna Srbija sem zamrznute maline ne može da se pohvali plasmanom finalnih proizvoda. Veoma mali broj hladnjača, manje od pet, se bavi višim stepenima prerade maline, i to liofilizacijom i njenim čokoladiranjem, i plasmanom takvih proizvoda u malim, modernim pakovanjima na inostrana tržišta. Kapacitet nije sporan, sva malina se skladišti, posebno nakon uključivanja ostalih okruga u otkup maline sa Zlatiborskog okruga - ističe Aleksićeva.Dodaje da je poslednjih nekoliko godina uzgoj borovnice dobija nešto vise na značaju, ali da njena "reputacija" na evropskom i svetskom tržištu nije dorasla malini. Isti je slučaj i sa suvim šljivama.

Kada je reč o brojkama, u 2019. godini ukupna proizvodnja maline iznosila je 120.058 tona i ostvaren je prinos od 5,1 t/ha.

- Na osnovu podataka koje je Republički zavod za statistiku objavio u septembru 2019. godine, ostvarena proizvodnja maline manja je za 5,5% u odnosu na prethodnu godinu. U 2019. godini izvezeno je 31.000 tona maline sa Zlatiborskog okruga, u vrednosti izvoza od oko 55 mil EUR - navodi Todora Aleksić.

Inače, RRA Zlatibor pruža podršku onima koji se bave smrznutim voće savetovanjem i mentoringom, ali i u vidu kreditne podrške i različitih vidova investicione podrške za koje je zadužena kao "produžena ruka" Fonda za razvoj. Akcenat je na inovacijama i modernizaciji.

Aktuelne smernice za izvoz prerađenog voća potražite ispod teksta.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2879920/korona-kriza-otvorila-nova-trzista-za-smrznuto-voce-kako-se-tu-uklapaju

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
petak, 15 maj 2020 20:07

Ovu su pravila berbe tokom korone

Covid 19 je virus koji je trenutno aktuelan u celom svetu. Za sada se zna da se prenosi kapljično, a ne hranom. Međutim, potrebno je prilikom čitavog procesa proizvodnje, a pre svega prilikom berbe proizvoda, preduzeti sve mere predostrožnosti, kako zbog radno angažovanog stanovništva, tako i radi zdravstvene bezbednosti proizvoda. Mnogo puta smo govorili o higijeni berbe, prevashodno jagodastih voćnih vrsta radi zdravstvene bezbednosti ubranih plodova. U svetu je kod većine proizvođača proizvodnja standardizovana (Global G.A.P. i dr.) čime su higijena i bezbednost proizvoda garantovani.

Kod nas je veoma mali broj proizvođača uspostavio Global G.A.P. standard. Tek se radi na tome, pre svega kod proizvoda koji se izvoze u svežem stanju ili ih otkupljuju veliki trgovinski lanci. U principu, i tamo gde je proizvodnja standardizovana, i kod svih drugih proizvođača, mora se posebna pažnja posvetiti higijeni berbe. Trenutno je početak berbe jagode, potom dolazi berba maline, borovnice, kupine. Potrebno je brzo reagovati i prilagoditi se novonastaloj situaciji. Svako treba da da maksimalan doprinos sprečavanju širenja bolesti, očuvanju poslovanja i očuvanju života ljudi. Svaki proizvođač treba da redovno prati propise vezane za zdravlje ljudi i bezbednost proizvoda. Na osnovu toga potrebno je napraviti plan berbe i mera koje treba preduzeti.

Na početku organizovane berbe proizvođač treba da upozna sve angažovane radnike sa merama koje je neophodno primenjivati tokom berbe. A to su: dnevna evidencija prisutnih radnika i preispitivanje o njihovom zdravstvenom stanju ( da li neko možda ima simptome bolesti Covid 19) svakodnevno upozoravanje radnika na sprovođenje mera lične higijene (radna odeća treba da je čista, dugih rukava i nogavica; pranje ruku sapunom i dezinfekcija pre početka rada, posle pauze, posle toaleta, posle bilo kakvog kontakta sa drugim materijalima; nošenje maski i eventualno rukavica; u slučaju kijanja, kašljanja izaći iz zasada, kijati u maramicu, maramicu odmah baciti na za to predviđeno mesto, ruke oprati sapunom i dezinfikovati a potom nastaviti sa radom; u zasadu ne pljuvati; u džepu uvek imati manje pakovanje dezinfekcionog sredstva,…) radnike u zasadu organizovati da beru na adekvatnoj udaljenosti, recimo bere se svaki drugi red; ambalaža mora biti čista i dezinfikovana; mesto za odlaganje ubranih plodova unapred određeno, podignuto od zemlje, dezinfikovano higijena prostora određenog za odmor, pauzu, mora se redovno održavati, dezinfikovati i pauza se pravi u razmacima za 2-3 radnika nikako za sve zajedno transport treba sprovoditi uz poštovanje svih higijenskih mera, transportno sredstvo redovno čistiti i dezinfikovati, vozač ne treba da je u kontaktu sa beračima niti proizvodima i takođe treba da koristi masku i dezinfekciona sredstva,

Proizvođač treba da ima lice zaduženo da redovno kontroliše sprovođenje navedenih higijenskih mera i naravno način berbe, klasiranje, zrelost plodova, ili da to sam čini. Još jedan problem koji proizvođač treba da reši jeste pronalazak radnesnage, što je poslednjih godina inače problem, a ove godine će sigurno biti još veći i njihov prevoz do parcele. Prevoz radnika treba obavljati uz poštovanje distance, dakle u autu ne više od dve osobe, u kombijima i drugim prevoznim sredstvima na adekvatnoj udaljenosti uz otvorene prozore, dezinfekciju kvaka i ostalog prostora.

Sada ćemo svi morati daleko više da obraćamo pažnju na higijenu koja je i ranije bila propisana ali se nije uvek i svuda sprovodila. Najbolje je odmah uspostaviti sve navedene higijenske mere jer one neće trajati samo sada i kratko već se moraju redovno sprovoditi zbog ranije pominjanog noro-virusa, drugih bakterija i mikroorganizama.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/05/15/vocarstvo/pravila-berbe-tokom-korone/

Објављено у Biljna proizvodnja
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31