Чланци поређани по датуму: utorak, 28 april 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Kadarka, autohtona srpska i balkanska sorta vinove loze, blizak genetski srodnik prokupca, našla je svoj put do Turske i trakijskih vinograda na obroncima planine Strandža. Na tom izvanrednom teroaru nalaze se vinogradi, sada već u svetu čuvene vinarije Chamlija iz kojih dolaze vrhunski papaskarasi, upečatljivi i mineralni beli sovinjon, autohtoni narindže, kao i čitava plejada odličnih vina od bordovskih sorti.

Mustafa Čamlidža, vlasnik vinarije, rado sadi i autohotone sorte sa celog Balkana, a za kadarku kaže da će prva vina od nje na tržištu biti verovatno za nekih pet godina. Nada se da će se u njegovim vinogradima naći i prokupac, koji ovog puta, zbog administrativnih prepreka, nije uspeo da nabavi za sadnju.

Sa dolaskom kadarke iz Srbije takođe je bilo poteškoća, a u celom poslu Mustafi su pomogli Bojan Vukmirica i Saša Čolić iz Srbije.

- Sve je počelo kada se 2012. godine pojavio naučni rad u kojem smo saznali da su prokupac, papaskarasi i kadarka zapravo deda, sin i unuk. Počeli smo da tragamo za loznim kalemovima prokupca i kadarke, a tu mi je pomogao Bojan Vukmirica, povezavši me sa Sašom Čolićem iz kompanije Agroplanta. Poručili smo kadarku, ali na kraju leta 2019. godine, Bojan mi je napisao da je leto bilo veoma loše i da su izgubili veliki broj loznih kalemova. Rekao sam da ćemo raditi sa onim što imamo i započeli smo administrativnu proceduru uvoza, ali ni turske ni srpske vlasti nisu umele da dovrše postupak. Proces je zastao zbog dokumenata u kojima je trebalo da srpske vlasti pokažu da su u pitanju mladice kadarke sa sertifikovanim poreklom. Srbija je, nažalost, odbila da izda takav dokument - govori Čamlidža i dodaje da je potom pronađen zaobilazni način za sertifikaciju na turskom tlu.

- U martu ove godine, Turska je konačno izdala dozvolu za uvoz kadarke, ali je već počelo zatvaranje granica usled pandemije. Odmah sam organizovao vazdušni transport po tri puta većoj ceni, i za samo 24 sata kadarka je prispela na aerodrom u Istanbulu. Mesec dana smo čekali na rezultate testiranja mladica na prisustvo virusa i drugih kontaminirajućih supstanci. Pandemija je prouzrokovala to da su laboratorije radile brzinom puža. Kada smo dobili negativne rezultate, bio sam presrećan. Uspeli smo, a to je najvažnije! Želim da se još jednom zahvalim Bojanu i Saši na izvanrednom materijalu koji odmah počinjemo da sadimo - navodi Čamlidža.

Kaže da ne očekuje nikakve posebne izazove pri sadnji i uzgoju kadarke:

- Kadarka ima slične karakteristike kao papaskarasi i ne verujem da će biti ikakvih problema. Želimo da primenimo naše vinogradarske i vinarske metode u radu sa njom. Verovatno ćemo imati mnogo čokota kadarke!

Veliki turski vinar kaže da je kadarka istinska regionalna sorta sa divovskim potencijalom.

- Ako uzmete u obzir to da kadarka raste u svim balkanskim zemljama osim, možda, Grčke, jasno je da je u pitanju prava balkanska sorta. Pošto znamo da se tržište okreće vinima "lakšeg" tela, sa manjim procentom alkohola i sa začinskim notama, mislim da je ovo sjajna prilika za Balkan. Kadarka je sorta koja se lako može izvoziti, pod uslovom da se od nje pravi kvalitetno vino - zaključuje.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2861769/kadarka-iz-srbije-zasadjena-u-turskoj

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
utorak, 28 april 2020 16:23

Stigle prve domaće jagode, ovo je cena

Prvi plodovi jagode iz plastenika ove godine već su obrani, kvalitet ploda je zadovoljavajući, a cena kilograma ovog voća na početku sezone je 300 dinara. Sa plasmanom problema nema, jer su počele da rade i pijace.

I pored poznih mrazeva zbog čega je cvet jagode bio oštećen, a slabije je bilo i oprašivanje pčela, kvalitet ploda od krupnoće do boje, po rečima proizvođača, zadovoljavajući je, dok je, po prvim procenama, rod manji za oko 30 odsto.U plasteničkoj proizvodnji organska jagoda sazreva na porodičnom gazdinstvu Branković u Belom Polju, nadomak Valjeva. Sa oko 2.000 sadnica nadaju se da će ove godine ubrati blizu 1.500 kilograma, pošto je zasad u punom rodu.

- Plasman nas generalno sve brine, jer nas je ova situacija sa virusom poremetila, ali srećom pijace su počele da rade. Prošle godine celokupnu proizvodnju smo prodali na beogradskom tržištu. Cena od 300 dinara je donekle pristojna, a pošto mi porodično radimo ovaj posao, uz par dnevnica koje smo platili za čišćenje i pripremu zasada, nadam se da će nam se isplatiti uloženo. Dosta koštaju preparati za tretiranje sadnice, koji moraju biti za organsku proizvodnju, jer, pre svega, vodimo računa o kvalitetu robe zato što i naša deca konzumiraju te jagode, pa kako mora biti kvalitetna za njih tako i za prodaju - kaže Željko Branković.Predrag Radosavljević iz Pambukovice kod Uba, kaže da očekuje da će iz 11 plastenika ove godine nabrati oko pet tona jagoda, ali navodi da je zbog mraza rod možda manji za 30 odsto od očekivanog. I on je, kako kaže, zadovoljan dosadašnjom prodajom i cenom.

- Kada je reč o proizvodnji jagoda, iza nas su dva kritična perioda kada je zbog niskih spoljnih temperatura bilo oštećenja cvetnih pupoljaka pa i zametnutih plodova. Proizvođači koji imaju višegodišnje iskustvo navikli su se na takve probleme i u zaštiti koriste agril folije - ocenjuje Đorđe Sovilj iz Poljoprivredne stručne i savetodavne službe.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-novcanik/stigle-prve-jagode-a-evo-sta-je-uticalo-na-to-da-kilogram-kosta-300-dinara/nw929de

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Novčana pomoć povrtarima, vlasnicima krava, ovaca I koza I pčelarima, u cilju ublažavanja posledica nastalih usled bolesti COVID-19 trebalo bi da bude isplaćena do kraja naredne nedelje, najavila je danas direktorka Uprave za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede Biljana Petrović.

Ona je na online konfrenciji „Svet hoće domaće„ na temu finansiranja u poljoprivrednoj i prehrambenoj industriji rekla da kada se donosila uredba o tome nastojalo da se pomogne onima koji su najugroženiji u ovoj situaciji.„Isplata povrtarima je počela juče i očekujemo da do kraja sledeće nedelje izvršimo isplatu ovim grupama poljoprivrednika“, rekla je Petrović i podsetila da je donet niz mera u novonastalim oklonostima usled vanrednog stanja.Među prvima je podsetila je, doneta mera da poljoprivrednici ne odlaze u Upravu za trezor i podnose zahtev za subvencije već da to učine putem mejla, ako su podnosili zahtev u prethodnim godinama.Visina jednokratne pomoći u apsolutnom novčanom iznosu određuje se po jedinici upisane površine, odnosno po grlu stoke ili broju košnica: 25 dinara po kvadratnom metru za povrtare koji imaju plastenike ili staklenike, a najviše 90.000 dinara.Po grlu krave 3. 000 dinara, a najviše 30. 000 dinara, zatim 500 dinara po grlu ovce ili koze a najviše 20. 000, i 800 dinara po košnici pčela a najviše 20. 000 dinara.Navela je da je poljoprivrednicima na raspolaganju i kreditna podrška i to za registrovana poljoprivredna gazdinstva, fizička lica, preduzetnike i zadruge i pravna lica koja imaju registrivano poljoprivredno gazdinstvo.Fizičko lice i preduzetnik može da ostvari pravo na kreditnu podršku pod uslovom da je ukupan iznos kredita do 6. 000. 000 dinara, dok pravno lice kreditnu podršku ostvaruje pod uslovom da je ukupan iznos kredita do 18. 000. 000 dinara.

Kamatna stopa iznosi jedan odsto, a rok otpate je 36 meseci .

Petrović navodi da su sve banke pozvane da učestvuju a da je devet njih najavilo da će se uključiti u taj program.

„Cilj je bio da se poljoprivrednicima ponudi nešto zahvaljujući čemu mogu da pojačaju svoju proizvodnju ili je prošire. Ovakve uslove sa kamatom od jedan odsto na godišnjenm nivou ne bi trebalo niko da propusti “ rekla je Petrović.

Navela je i da se očekuje da će isplata kredita početi krajem naredne nedelje da je preostalo da se uradi još tehnički deo posla, odnosno potpišu ugovori.

Na konferenciji je rečeno i da je dosta povratnika zaintersovano da se uključi u poljoprivrednu poizvodnju.

Direktor, USAID-ov Projektaa konkurentnu privredu Aleksandar Pavlović rekao da je svaka kriza i neka vrste šanse i da je problem sa aktuelnom krizom to što je dovela do pada tražnje na tržistu.

Izvor: https://www.alo.rs/vesti/drustvo/stize-pomoc-poljoprivrednicima-ceo-spisak-subvencija-u-dinarima/307615/vest

Објављено у Agroekonomija

Kako su još uvek miroljubivi i nisu pokorili čovečanstvo, roboti ovih dana usisavaju kuće, pomažu u poljoprivredi i raznim oblicima industrije.

Međutim, roboti bi uskoro mogli da se pojave i na pašnjacima. Prvo na srpskim, a zatim i na drugim livadama u svetu.

Nišlija Dušan Krstić je osmislio prototip robota-pastira, koji će umesto ljudi moći da izvodi stoku na ispašu.

„U Srbiji i u svetu nema dovoljno pastira, a s obzirom na potražnju mesa i mlečnih proizvoda i uslove kojima su životinje podvrgnute, ne postoji stvar koja nam je potrebnija od robota koji bi čuvao ovce“, kaže Krstić za BBC.Iako je reč o modernom tehnološkom dostignuću, Krstić je robota pastira osmislio kako bi se vratio starim načinima uzgoja stoke.Kako objašnjava Krstić, ljudi su još od neolita stoku čuvali na jedan način, kada su pastiri izvodili životinje na ispašu.

Dolaskom industrijske revolucije, uz sve veću potražnju mesa i mlečnih proizvoda, stoka je polako sa livada prelazila u štale.

„Životinje smo zatvorili u štale, učinivši ih nepokretnim, gojaznim i bolesnim, dok smo počeli da ih hranimo žitaricama i drugim namirnicama koje inače ne bi konzumirale kada bi imale travu“, kaže Krstić.

„Stoka mora da se vodi na ispašu, kako zbog zdravlja tih životinja, tako i zbog kvaliteta proizvoda koje daju, koji se takođe odražava na zdravlje ljudi koji tu hranu uzimaju.“

Međutim, kako bi ovce i druge životinje bezbedno provodile vreme napolju, potrebni su pastiri – a njih je, po svemu sudeći, sve manje.

„Pastirski posao je veoma težak. Postoji i ta priča da su jednom uhvatili đavola i pitali ga koji posao najviše mrzi, on je rekao da nikada ne bi voleo da bude pastir.“

Vodeći se mantrom „ako ne možeš da nađeš pastira, napravi sebi jednog, veštačkog“, Krstić je osmislio robo-šeparda (robo-shepherd).Krstić je njegovo idejno rešenje prezentovao Mašinskom Fakultetu u Nišu i kompaniji Coming Computer Engineering iz Beograda,

Ubrzo je formiran konzorcijum i krenulo se sa izradom projekta.

Konzorcijum, čiji je nosilac Coming , u junu 2019. godine dobio je najveći grant Inovacionog fonda Republike Srbije za saradnju nauke i privrede, za izradu inovativnog robotskog rešenja i plasman na tržište.

„Do juna bi trebalo da bude gotov prvi prototip, a do sledeće godine bi se radila evaluacija robota pastira“, kaže Krstić.

Kako objašnjava, robot je osmišljen da se kreće po terenu, čuva stoku od predatora, vodi računa da životinje ne zalutaju ili ne pasu previše trave na nekoj livadi.

„Dakle, u pitanju je kontrolisano kretanje životinja po različitim terenima po unapred planiranim rutama.“

Krstić dodaje da će prvi prototipi biti ljudski navođeni, kako sistemi za savladavanje prepreka još uvek moraju da se testiraju, ali očekuje da finalna verzija bude potpuno samostalna i da može da zameni pravog pastira.

„Robot će moći da odvede stoku na tačno određenu livadu, skloni je u hladovinu u trenucima kada je jako sunce i vrati u štalu u određeno zakazano vreme.“

Robot se trenutno puni uz pomoć struje, ali će uskoro imati i solarno napajanje.Kako brinemo o zdravlju životinja, moramo da brinemo i o livadama i pašnjacima na kojima te životinje borave, smatra Krstić.

„Postoje moderni načini uzgajanja, pokreti u svetu koji se bave tzv. regenerativnom ispašom i koji se zalažu da se biljke i životinje spoje na kvalitetan i pametan način.“

„Ukoliko životinjama ogradite dva kvadratna kilometra pašnjaka i pustite ih na ispašu, one će vremenom uništiti to prostranstvo koje će postati neupotrebljivo. Tako nešto se već dešava u Evropi i drugim zemljama“, objašnjava.

Sa druge strane, robo-šepard će moći da odvodi stoku na različite lokacije u zavisnosti od dana.

„Trava će se tako obnavljati, prirodno se održavati kvalitetnije, dok će stočari pametnije koristiti pašnjake.“„U poljoprivredi je sve skupo i uloženi novac se često sporo vraća. Ljudi otplaćuju traktore po deset godina“, ističe Krstić.

On dodaje da će pored prodaje robota, postojati i mogućnost iznajmljivanja.

„Za onoliko novca koliko biste plaćali pastire, možete da iznajmite robota. Umesto da platite sedam pastira, i isto toliko pasa, možete imati jednog robota.“, kaže.

„To će biti mnogo privlačnije državama u kojima je skuplja radna snaga.“Krstićeva osnovna želja je da se robo-pastiri proizvode u Nišu, njegovom rodnom gradu.

„Voleo bih da se roboti prave u obnovljenoj Mašinskoj i Elektronskoj industriji, odakle bi se dalje izvozili.“

Kako kaže, ima velike ambicije, čak i da niški roboti prošetaju po stranim pašnjacima.

„Bilo bi dobro kada bi ministarstva poljoprivrede izdvojila sredstva i nabavila robote za ruralne krajeve u kojima nema ljudi, kako bi se životinje vodile po prirodi.“

„Na taj način bi po jedno domaćinstvo moglo da čuva više hiljada ovaca.“

*Projekat robota-pastira finansijski je podržan kroz Program saradnje nauke i privrede Fonda za inovacionu delatnost iz budžeta Srbije sa razdela Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, u okviru Projekta za unapređenje konkurentnosti i zapošljavanja (sporazum o zajmu sa Svetskom bankom).

 

Izvor:https://www.danas.rs/bbc-news-serbian/buducnost-na-pasnjacima-kako-je-nislija-osmislio-robota-pastira/

Објављено у Ovčarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Април 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30