Чланци поређани по датуму: subota, 25 april 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Švajcarska pored podsticaja značajnu pažnju ima u smeru promocije svoji poljoprivrednih proizvoda kako na domaćem tako i na inostranim tržištima. Pored
države u ove poslove često ulaze i sami trgovci koji u želji da zadovolje potrebe kupaca formiraju i posebne odeljke sa domaćim proizvodima koje švajcarci
mnogo češće i ređe biraju od stranih. Razlog nisu ni cena ni kvalitet već to što je proizvod iz Švajcarske koja inače uvozi oko polovinu potreba za hranom tokom godine.
Srbija je neto izvoznik u poljoprivrednom sektoru ali nismo ni blizu kulturi kupovine švajcaraca jer nam je strano ipak draže, čak i kada je skuplje što je poražavajuća činjenica i prilično demorališuća za proizvođače. Ali treba se ugledati na one koji su sebi napravili jednu od najbogatijih i najrazvijenijih država na planeti. Tamo gde se jede najkvalitenija hrana i gde jedna kafa u proseku košta 5 franaka ili skoro 600 dinara. Švajcarski minimalac za poljoprivredu iznosi 3300 franaka i toliko retko koji radnik dobije, uvek je to barem 3500.
A možete radnika plaćati i po satu za minimum 20 franaka što je uglavnom retkost i bude oko 25 franaka.Vratimo se prodavnica sira u okviru marketa. Ovo je deo projekta trgovinskog lanca COOP koji je glavni u Švajcarskoj uz MIGORS oba su nastala kao kao zadružne prodavnice. Investirano je pola miliona franaka u šest ovih segmenata radnji u Bazelu, kojima se prodaju sirevi visokog kvaliteta. Imajući u vidu da su ovo specifični proizvodi koji imaju vrhunski kvalitet samo ako se čuvaju u posebnim uslovima zbog toga je u radnjama obezbeđen poseban, zatvoren prostor gde održavaju vlažnost na 90%, temperatura je 15 stepeni celzijusa i uslovi su idealni za čuvanje ovih sireva. Da bi to postigli imaju hlađenje i održavanje vlažnosti uređajima koji prskaju vodu u
vidu magle.
Ovu radnju smo posetili u okviru delegacije novinara iz 30 država koja je zasedala na izvršnom odboru IFAJ-a, a nakon sastanaka su pozvani iz COOP-a da posete objekat i vide kako i na koji način oni rade istovremeno pružajući društvu svoj deo mogućnosti i podrške. Srbija je već 10 godina aktivna u IFAJ-u i ima člana komiteta za Finansije, što je jedna od najvažnijih funkcija u izvršnom odboru. Koncept radnje je takav da sir dok stoji u radnji bude stabilan i da mu se omogući da se unapredi njegov kvalitet tokom čuvanja ili zadrži postojeći. Cena sireva u svetu se određuje i na osnovu njegove starosti, tako da stajanjem ovde sirevi dobijanu na vrednosti. U radnji se nalazi 300 različitih švajcarskih sireva. Sir je otvoren u većini slučajeva i čuva se kao da je u mestima gde se
proizvodio. Nekada su to u Švajcarskoj i pećine.
Pored sira sa malih farmi ima i sireva iz Udruženja ali nema iz velikih mlekara, oni se nalaze u drugom delu radnje. Najskuplji su ovčiji sireve ali i koziji. Ovo je
omiljeni sir prodavca i pravi se od mleka krava rase Džerzi. Probali smo sir zaista je odličan, prijatnog ukusa, arome i mirisa. Parče koje nam je posluženo bilo je 7,05 franaka i imalo je 178 grama. U dinarima to je oko 780 dinara. Svi smo se poslužili i zajedno konstatovali da je zaista odličan. Zaista veliki komplimen za proizvođača kada iz celog sveta dođu novinara i kažu da baš ima dobar sir. Naravno, svakodnevno se u radnji mogu promovisati sirevi i degustirati. Postoje i
sirevi na akciji. Najstariji sir koji se prodaje ima tri godine on nije i najskuplji jer je između ostalog kravlji. Cene se kreću od 1 franka za 100 grama do 7 franaka. Ovo je najskuplji sir, 100 grama košta 1.100 dinara. Radi se o ovčijem siru. Postoji mogućnost da vam se sir izrenda, vakumira, zapakuje kao poklon...
Prodavac je išao na obuku o prodaji i kvalitetu švajcarskih sireva. Dakle firma mu je omogućila obuku i no sa svojim kolegama. Njih 25 opslužuje šest objekata
koliko za sada postoji, a plan je da se razvija posao i dalje povećava broj radnji sa ovakvom uslugom i konceptom.

 

Izvor: Agrobiznis magazin

Објављено у Agroekonomija

Porodica Nedeljković iz Ribara kod Jagodine gotovo pola veka ima rasadnik ruža koje je prodavala po čitavoj nekadašnjoj Jugoslaviji. Ruže je 1972. godine prvo počeo da uzgaja deda Dragoljub, zatim njegov sin Goran, a tradiciju je nastavio i unuk Aleksandar. Nekada je Rasadnik ruža "Nedeljković" prodavao po 65.000 sadnica godišnje, ali nakon 90-ih godina prošlog veka mnogo manje.

Aleksandar Nedeljković (34) je želeo da tržištu ponudi nešto novo i interesantno pa je odlučio da počne da proizvodi slatko od latica ruža pod nazivom "Rosa gusto" (ukus ruže)."Nakon nekoliko godina pripreme, kupovine opreme, pronalaženje tehnologa hrane i recepture i testiranja, prošle godine sam napravio dovoljnu količinu koju sam mogao da ponudim tržištu. Učestvovao sam na sajmovima, poklanjao slatko prijateljima, nešto prodao restoranima u Beogradu i zapravo želeo da vidim da li se to ljudima sviđa. I mogu reći da se svima sviđa. Slatko je pomalo egzotično, boja je veoma specifična, a miris i ukus ne mogu da se uporede ni sa čim", kaže Aleksandar i naglašava da su njegova ciljna grupa pre svega hoteli i restorani.Slatko se pravi od ruže Rosa Damascena (ruža iz Damaska) od koje se pravi i ružino ulje i ružina vodica.

"To je dosta stara sorta i nema je kod nas i zato sam morao da je uvezem. Ovu sortu imamo na malo manje od hektara i radimo na proširenju. Imamo skoro 5.000 komada koliko je potrebno za ozbiljnu proizvodnju slatka. Sada je peta godina kako proizvodimo tu sortu. Tako da sada imam zaokruženu proizvodnju, od ruže do slatka." "Ove ruže cvetaju krajem maja, jednom godišnje. Latice se beru od izlaska sunca do devet ujutru, jer posle ulje i boja silaze u koren. Slatko se ručno pravi jer je osetljivo kao i svako slatko. Tačno se zna koliko ide latica, koliko šećera, koliko limunske kiseline, koliko dugo se kuva da bi se dobio pravi ukus i boja. Ne idu konzervansi, sve je potpuno prirodno i zdravo, a rok upotrebe je godinu dana. Proizvodne prostorije sam opremio po HASAP standardu", navodi naš sagovornik.Slatko od latica ruža odlično ide u kombinaciji sa kolačima, kao preliv za sladolede, pa čak i za slatki suši.

"Slatko sam uglavnom pakovao u male tegle od 30 ml. Dosta ljudi u Beogradu i Jagodini je uzimalo te male tegle kao poklončiće na svadbama. Pakovao sam i u veće tegle, u zavisnosti od toga šta je kupac želeo."Aleksandar planira da pod brendom "Rosa gusto" uskoro počne da pravi sokove, džemove i žele od latica ruža.

"Cilj mi je da proizvodim stotinu hiljada teglica po sezoni i cilj mi je izvoz, a da li će to biti Rusija, Emirati ili Nemačka, videću. U svakom slučaju reč je o egzotičnoim proizvodu koji na stranom tržištu ima dobru 'prođu'", ističe Aleksandar.

Nada se da ova situacija sa korona virusom neće da mu pokvari planove, da će već u maju da krene sa berbom latica za nove količine ovog delikatesa.

Izvor:https://www.agroklub.rs/prehrambena-industrija/kako-se-pravi-i-ko-proizvodi-slatko-od-latica-ruza/59409/

Објављено у Biljna proizvodnja
subota, 25 april 2020 14:37

Knić odoleo koroni, kako je to moguće?

Za učenike na teritoriji opštine Knić obezbeđeno je 80 računara koji će biti podeljeni učenicima da bi mogli da prate nastavu na daljinu, zahvaljujući angažovanju opštinskog rukovodstva Knića, NALED-a i Stalne konferencije gradova i opština (SKGO), saopšteno je iz Opštine.
Takođe, dodaje se, opština je iz sopstvenih sredtava kupila još 46 tableta kako bi opremila đake da u uslovima vanrednog stanja prate e-nastavu i da ih kasnije koriste u nastavi informatike i drugih predmeta.

U opštini Knić, kako se navodi u saopštenju, nema obolelih od koronavirusa. Primenjuju se mere prevencije i zaštite i pojačana higijena. Javno komunalno preduzeće Komunalac Knić u saradnji sa JKP Šumadija Kragujevac počelo je novi
krug dezinfekcije ulica i javnih površina u najprometinijim naseljenim mestima u opštini Knić, kao i dezinfekciju javnih objekata.

Građanima je na raspolaganju dezinfekciono sredstvo natrijumhipohlorit, kanistri su postavljeni na osam punktova i redovno se dopunjuju.

Počele su da rade zelene pijace.

Izvor:https://www.ekapija.com/philanthropist/2860056/opstina-naled-i-skgo-obezbedili-racunare-i-tablete-za-knicke-ucenike

Објављено у Agroekonomija

Hrvatska izgleda mora da vrati tri milijarde kuna (396,8 miliona evra) podsticaja dobijenih od EU.Naime, kontrola iz Brisela utvrdila da je samo dva odsto podsticaja isplaćenih za ekološku poljoprivredu opravdano, piše Večernji list.

Hrvatska je u proizvodnji hrane pala ispod 40 odsto potreba. U krizi se već sada pojavljuju razni nakupci i prekupci, a sve na štetu seljaka, kaže Antun Vrakić, vlasnik poljoprivredne firme Agro-palm i član predsedništva Hrvatske poljoprivredne komore, navodi Večernji list.Vrakić upozorava na pogrešan smer hrvatske agrarne politike, koju vode interesne skupine.

"Podižu se podsticaji na puste njive na kojima niko ništa ne proizvodi. Kontrola iz Brisela utvrdila je da je samo dva odsto podsticaja isplaćenih za ekološku poljoprivredu opravdano. I sad traže da se novac vrati za tri godine unatrag, milijardu kuna po godini. Predlog je da taj povrat snosimo solidarno, ali to ne dolazi u obzir", odlučan je Vrakić.

Dodaje da je Poljoprivredna komora početkom koronakrize tražila od Ministarstva poljoprivrede da se popiše koliko čega ima na skladištu i da se vidi koju proizvodnju povećati. Ali odgovora nema.

"Nekad smo imali ratne, sada ćemo imati koronaprofitere", kaže Vrakić.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/region.php?yyyy=2020&mm=04&dd=25&nav_id=1678237

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Април 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30