Чланци поређани по датуму: petak, 24 april 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Potencijal srpske rakije je veliki, kvaltet se podiže, a do kraja ove godine trebalo bi da se formira Nacionalna strategija za rakiju, navodi predsednik Upravnog odbora Saveza proizvođača rakije u Srbiji dr Ivan Urošević.

Time bi se u našoj zemlji još konkretnije definisala ova proizvodnja, a statusom nacionalnog pića, srpska rakija mogla bi se još bolje pozicionirati u svetu i brže pronaći put do potrošača u inostranstvu. Međutim, iako je kvalitet ovog pića u Srbiji, kako ocenjuje Urošević, na veoma dobrom nivou, primetno je da u dobroj meri srpski proizvođač i dalje robuje starim navikama."Neretko se dešava da se destilacija ne obavi na vreme, često su plodovi za preradu zeleni, bude i lišća i drugih sastojaka koji kvare ukus. Zbog toga je veoma važno ispratiti od početka do kraja proces proizvodnje i sprovesti ga na ispravan način", ukazuje Urošević.Sirovina, higijena voća i sudova i obavljanje destilacije odmah nakon fermentacije, tri su klljučne komponente za dobar kvalitet finalnog proizvoda.

"Sirovina, odnosno voće mora da bude u punoj tehnološkoj zrelosti. Kod kruške i jabuke plodovi mogu biti u konzumnoj zrelosti jer će oni naknadno sazreti do pune tehnološke zrelosti. Voće koje se koristi u proizvodnji uglavnom nije za prodaju, jer počinje da gubi svoju strukturu i da omekšava, ali je to idealno sa stanovišta prerade."Sudovi i svaki destilacioni aparat mora biti čist, napominje naš sagovornik, podsećajući da se u srpskim selima neretko dešava da je higijena fermentacionih sudova nedopustivo loša.

"Ako ne postoji dobra higijena destilacionog aparata, to znači da imamo sloj izolacije između bakra i destilata i automatski nemamo pojavu katalističkog dejstva što znači da će i destilat biti često gorak i bljutav. Zbog toga je neophodno održavati dobru higijenu bakarnih destilacionih uređaja", navodi Urošević.Mnogi proizvođači, nakon fermentacije, ostave kominu da odstoji 21 dan do dva meseca što je potpuno pogrešno.

"U julu kada su povišene temperature, često se dešava da kajsija završi fermentaciju u roku od pet do sedam dana. Proces alkoholne fermentacije nastavlja se u proces sirćetne, što znači da ako za kajsiju, koja završava fermentaciju za sedam dana, mi čekamo 21 dan. Mi smo 14 dana izložili kominu i alkohol sirćetnoj fermentaciji i dobijamo u stvari sirće, smanjuje nam se procenat alkohola i gubimo na kvalitetu i na količini. Dužina fermentacije zavisi najčešće od temperature, a zatim i od zrelosti voća i količine šećera u njemu."Urošević napominje da je bitan i kontinuitet u kvalitetu. Jedna od najvećih grešaka, koju prave početnici je, ukazuje, što od malih količina pređu naglo na veće.

"Kada izađete na tržište, tu nema više kompromisa i ne smete da dozvolite da bude pada u kvalitetu. On ne sme biti promenljiv. Ljudi proizvode, na primer 5.000 litara i odmah sledeće godine proizvedu 20.000 litara što često, zbog neprilagođene infrastrukture i uslova proizvodnje, dovede do pada kvaliteta i teško je vratiti se na stari nivo i povratiti poverenje potrošača", ukazuje Urošević.Poželjno je imati stručni nadzor u vidu tehnologa koji će pomoći u održavanju kvaliteta. U poslednjih nekoliko godina, primećuje, veliki broj mladih ljudi ulazi u proizvodnju voćnih rakija i oni pokazuju volju da nauče, da poslušaju savete struke, nemaju stečene loše navike i nivo opšteg kvaliteta se sve više podiže iz godine u godinu, ocene su našeg sagovornika.Problem u našoj zemlji je, navodi Urošević, što se još uvek ne može u potpunosti imati uvid u tržište jer je do nedavno bio prisutan veliki broj neregistrovanih proizvođača. Ipak, Zakonom o jakim alkoholnim pićima donetim pre četiri godine, olakšani su uslovi proizvodnje, te su mnogi iz nelegalnih ušli u legalne tokove.

"Suštinski imamo zvanične podatke samo registrovanih proizvođača i mislim da ih ima oko 600. Pomenuti zakon se pokazao kao dobar jer oni koji su registrovani više nemaju nikakvo finansijsko opterećenje po pitanju količine proizvodnje, ne moraju da imaju tehnologa ni obavezni broj prostorija i opremu. Lica koja ne žele da se registruju, mogu svoje viškove da prodaju registrovanim destilerijama i da to uđe u legalne tokove", kaže Urošević i dodaje da je sve više onih koji žele da budu u sistemu.Ocenjuje da, iako je srpska rakija poznata u svetu, ima karakteristike lokalnog, a ne globalnog proizvoda i da se potrošači moraju edukovati pre svega o samom piću. Srpska rakija najviše se izvozi u zemlje u okruženju i u Evropu. Pre nekoliko godina, podseća, kao tržište je počela da se otvara i Amerika, a u poslednje dve godine, Kinezi su pokazali veliko interesovanje za rakiju iz Srbije.

"Kinezi su vrlo otvoreni kada je rakija u pitanju, jer je to njima novi proizvod i ta naša nacionalna veza pomaže da se oni pre opredeljuju za rakiju nego za neko drugo alkoholno piće. Proizvodnja koju mi imamo je simbolična količina u odnosu na ono što bismo zaista mogli da proizvedemo i pošaljemo u svet. Oko 90 odsto registrovanih destilerija koristi 30 do 40 odsto kapaciteta za proizvodnju", kaže naš sagovornika i dodaje da bi oni mogli mnogo više da proizvode da imaju jasno definisano tržište i finasijsku podršku, a ukoliko rakija postane nacionalni proizvod, to će i moći da se ostvari.Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, pre dve godine, ostvarena proizvodnja žestokih pića dobijenih destilacijom iz voća (isključujući likere, džin, klekovaču i vino) iznosila je skoro 31.000 hektolitara, na kraju godine zalihe su bile 14.000 hl, dok je u istoj godini prodato oko 28.000 hl pomenutih pića. Ostala fermentisana pića (jabukovača, kruškovača, medovina), mešavine fermentisanih pića, uključujući mešavine fermentisanih pića i bezalkoholnih pića u 2018. su proizvedena u količini od skoro 29.000 hl, zaliha na kraju godine je bilo 8.300 hl, a prodato je 27.000 hl.

Više od 50 odsto rakije koja se proizvede u Srbiji je od šljive, dok ostatak čine kajsija, dunja, kruška, jabuka, zatim malina, višnja i kupina.

Izvor:https://www.agroklub.rs/prehrambena-industrija/nacionalna-strategija-za-rakiju-do-kraja-godine-ali-ispraviti-greske-u-proizvodnji/59396/

Објављено у Agroekonomija

Povodom nedavnog poziva kopredsednika Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, ministra Milana Krkobabića i akademika Dragana Škorića povratnicima iz inostranstva da ulažu u svoju otadžbinu, stigla su mnoga pitanja iz zemlje i inostranstva sa širokim tematskim interesovanjem. Najčešća su ona - u koju proizvodnju se isplati ulagati i u koje krajeve Srbije valja investirati.Nacionalni tim za preporod sela Srbije u serijalu koji je počeo danas, odgovoraće narednih dana na pitanja naših sunarodnika prema tematskim oblastima. Prva je voćarstvo.Posle konsultacija sa stručnjacima Akademijskog odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti, ministar Krkobabić i akademik Škorić ističu da se voćarstvo pokazalo kao odličan model u razvoju nerazvijenih područja Srbije i u rešavanju ekonomskih, socijalnih i demografskih problema.

U toj oblasti još nismo iskoristili agroekološke uslove koje imamo i u voćarstvo vredi investirati.

"Prvi izvozni posao Srbije u Ameriku je bio izvoz suvih šljiva 1893. godine, kada je izvezeno 30.000 tona šljiva, inkasirano 37 miliona dolara i - Srbija je izbegla finansijsku krizu. Voleo bih da i danas izvoz voća i voćnih prerađevina bude zlatni posao Srbije," ističe ministar Krkobabić!"Kopredsednici Nacionalnog tima za preporod sela Srbije ističu da, prema međunarodno priznatom iskustvu profesora Zorana Keserovića, jedna porodica u Srbiji može pristojno da živi od: 2 hektara borovnice, 3,5 do 4 hektara malina, od 2,5 do 3 hektara jagoda i trešanja, ako zasadi kupine, jabuke i kruške na 5 hektara, ili orah, lesku, višnju, šljivu ili breskvu na površini od 10 hektara. Velike šanse za finansijski uspeh postoje i u gajenju jagodastih voćnih vrsta u plastenicima.Nacionalni tim za preporod sela Srbije preporučuje sledeće sorte voća. Šljive: čačansku lepoticu, čačansku rodnu, stenlej i svakako požegaču kao najbolju sortu za preradu, a crvenu ranku kao veoma pogodnu za proizvodnju rakija.

Od novih sorti odlične su toptejst i prezenta. Od jabuka predlažemo sorte: zlatni delišes i gala sa svojim klonovima, greni smit, fudži.

Među višnjama prepoznatljiva u Evropi kao najbolja za preradu je oblačinska, ali treba saditi i krupnoplodne sorte kao što je šumadinka stvorena u "Institutu za voćarstvo" u Čačku, kao i mađarske sorte erdi botermo, erdi jubileum i ujfertoška grozdasta.

Dunja je veoma perspektivna, a trebalo bi saditi leskovačku i vranjsku ali i bugarske sorte asenica, hemis i trijumf.

Više prostora trebalo bi posvetiti čuvenoj autohtonoj sorti - kruški karamanki, ali bi svakako trebalo saditi viljamovku, australijsku sortu pakams trijumf i italijanske turandot i karmen.

Među jagodama, sorta kleri je vodeća, dok su za plasteničku proizvodnju odlične alba i džoli.

Šansa da povratnici iz inostranstva investiraju u voćarstvo i zarade za pristojan život svoje porodice postoji u svim krajevima Srbije.

U subotičko-horgoškom regionu najbolje uspevaju jabuka i višnja.

Fruškogorski je pogodan za sve voćne vrste ali najbolje rezultate daju jabuka, breskva, trešnja i višnja.

Podunavski region je pogodan za većinu voćnih vrsta, ali se najviše gaje: jabuka, breskva, kruška, trešnja i kajsija.

Timočki region je veoma dobar za proizvodnju oraha, leske i višnje, a Šumadijski rejon za proizvodnju jabuke, šljive, maline, kupine, jagode, borovnice, breskve i kruške.

Zapadnomoravski rejon - Kraljevo, Čačak i Užice - pogodan je za šljivu, malinu i borovnicu. U Južnomoravskom regionu - u Leskovcu, Nišu i Prokuplju najbolje rezultate daju: višnja, jagoda kruška i borovnica.

U strukturi izvoza poljoprivrednih proizvoda Srbije tri voćne vrste: malina, jabuka i višnja se nalaze među prvih deset izvoznih proizvoda.

U poslednje 3-4 godine u strukturi izvoza poljoprivrednih proizvoda, voće i prerađevine od voća, nalaze se na prvom mestu sa više od 600 miliona dolara.

I aktuelni projekat obnove zadrugarstva "500 zadruga u 500" sela je pokazao da su voćari dobro organizovani.

Povratnicima iz inostranstva preporučuje se da kontaktiraju zadružne saveze Srbije i Vojvodine, i Nacionalni tim za preporod sela Srbije gde će dobiti neophodne informacije.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3932104/povratnici-srbija-investicije-vocarstvo.html

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) objavila je Studiju o malim i porodičnim poljoprivrednim gazdinstvima u Srbiji s preporukama za njihovo jačanje, ocenjujući da su porodične farme okosnica srpske poljoprivrede.
“Bogata obradiva zemlja, povoljni prirodni uslovi i kontinuitet porodičnih poljoprivrednih gazdinstava znači da srpska poljoprivreda igra značajnu ulogu u ekonomiji zemlje u poređenju sa susednim ili zemljama Evropske unije”, konstatuje FAO.Ipak, mali poljoprivrednici i porodična gazdinstva, okosnica njene poljoprivrede, suočavaju se sa nekoliko izazova i ograničenja, zbog čega su potrebne dodatne mere za njihov dalji razvoj,inkluzivan rast, poboljšanje života na selu i smanjenje siromaštva na selu, prema istraživanju FAO, sprovedenom zajedno sa Poljoprivrednim fakultetom Univerziteta u Beogradu.

„U Srbiji su, uprkos važnosti malih farmi i njihovom doprinosu sigurnosti hrane i ruralne zajednice, one u velikoj meri ostale izvan fokusa naučne zajednice i kreatora politika“, kaže Morten Hartvigsen, menadžer regionalne inicijative FAO-a.

Dodaje takođe da “nedostaje i zvanična zakonska definicija malih poljoprivrednika i porodičnih gazdinstava i da to treba obezbediti“.

U poslednjih deset godina poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo u proseku su učestvovali sa 9,2 posto u ukupnoj bruto dodatoj vrednosti i zapošljavali 21 odsto radne snage.

Ovaj sektor pretežno karakteriše visoka volatilnost stopa rasta usled čestih ekstremnih vremenskih dešavanja, kao što su suša i poplave.

Profil rukovodilaca poljoprivrednih gazdinstava, u smislu prosečne starosti, obrazovanja i aktivnosti - naročito ako su žene - ne doprinosi stalnom razvoju sektora. Stoga FAO preporučuje povećanje dostupnosti i kapaciteta za inoviranje i nove mehanizme za pomoć prenos resursa na mlađe generacije farmerima koji se povlače iz poljoprivrede.

Trgovina i učešće na tržištu je još jedno područje koje ima potencijal za poboljšanje.

Mada većina poljoprivrednika aktivno učestvuje na tržištu agroprehrambenih proizvoda, oni uglavnom prodaju sirove, neobrađene proizvode preko neformalnih kanala, kao što su direktna prodaja, spot tržišta. ili barter razmena bartera.

"Njihovo integrisanje u agroprehrambeni lanac snabdevanja ometa uglavnom inkopatibilnost sa bezbednosnim i higijenskim standardima za hranu, nedostatak sledljivosti i tržišne infrastrukture, visoki troškovi poslovanja i manjak radne snage", navodi profesorka Natalija Bogdanov, sa Univerziteta u Beogradu, kao glavne problem.

Modernizacija i tehnološki razvoj, ulaganja u tržište i veleprodajne centre, uspostavljanje partnerstva i koordinacija samo su neki elementi koji bi ovde mogli da pomognu, posebno imajući u vidu mogućnost ulaska Srbije u Evropsku uniju i njenu zonu slobodne trgovine u budućnosti.

Formalizacija poljoprivrednog rada i stvaranje novih mogućnosti zapošljavanja, posebno za žene i mlade, može dodatno da poveća konkurentnost i razvoj seoskih područja, zaključuje se u studiji FAO.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/fao-preporucuje-jacanje-porodicnih-farmi-u-srbiji_1117426.html

Објављено у Agroekonomija

SVIM poljoprivrednicima u Srbiji, koji imaju registrovano poljoprivredno gazdinstvo, u aktivnom statusu, na raspolaganju je pomoć države u vrednosti od 2,6 milijardi dinara. Poljoprivrednici to mogu da koriste kroz kredite, sa kamatnom stopom od jedan odsto i otplatom na tri godine, ali i kroz direktnu finansijsku pomoć. I dok se u javnosti pojavila informacija da su sredstva namenjena samo velikim kompanijama i onim poljoprivrednicima koji su u sistemu PDV, nadležni to oštro demantuju i ističu da je novac namenjen upravo malim i srednjim gazdinstvima, jer velikim kompanijama ova pomoć gotovo i da ne znači.

- Poljoprivrednici ne moraju biti u sistemu PDV da bi konkurisali za pomoć države, već je dovoljno samo da su u Registru poljoprivrednih gazdinstava - potvrdio je za "Novosti" ministar poljoprivrede Branislav Nedimović. - Ni za jednu od poljoprivrednih mera, čak ni ako uzimaju kredit. Oni koji se nalaze u Agenciji za privredne registre mogu samo još dodatno da konkurišu i za mere koje su namenjene privrednicima u Srbiji.

Novac je poljoprivrednim proizvođačima već na raspolaganju. Država je prošlog četvrtka usvojila dve uredbe, jednu o novčanoj pomoći poljoprivrednim gazdinstvima, a drugu o finansijskoj podršci gazdinstvima kroz olakšan pristup korišćenju kredita. Deo novca namenjen je za direktna davanja. A, oni koji traže novac za povrtarstvo ili stočarstvo moraju da imaju upisane površine na kojima gaje povrće u zaštićenom prostoru - plasteniku, ili da su vlasnici krava, ovaca ili koza. Životinje moraju bili obeležene i registrovane.

Da su mere donete upravo za mala i srednja gazdinstva, govori i podatak da će država dati povrtarima 25 dinara po kvadratnom metru upisane površine, pod povrćem u plastenicima. Po gazdinstvu najviše može da se dobije do 90.000 dinara. Stočari mogu da dobiju 3.000 dinara po grlu krave, a po gazdinstvu najviše 30.000. Za kozu i ovcu namenjeno je po 500 dinara, a maksimalan iznos koju stočar može da dobije je 20.000 dinara. Država je za realizaciju uredbe o jednokratnoj novčanoj pomoći izdvojila 1,15 milijardi dinara. Pravo na pomoć, navodi se u Uredbi o novčanoj pomoći poljoprivrednim gazdinstvima, imaju i vlasnici obeleženih i registrovanih košnica pčela, bilo da su nosioci gazdinstva ili članovi, a imaju više od 70 godina. Stariji pčelari, tako, mogu da računaju na 800 dinara po košnici, a po gazdinstvu najviše mogu da dobiju 20.000 dinara.

- Ova jednokratna pomoć nema veze sa subvencijama koje država daje poljoprivrednicima u Srbiji i koje su mnogo veće od ovoga - rekli su nam u resornom ministarstvu.

Uz jednokratnu novčanu pomoć država će da finansira i deo kamate na kredite koje bi mogli da uzmu poljoprivredni proizvođači. Pozajmice će biti sa jedan odsto kamate, na tri godine. Kao i za prvu pomoć, i za ovu je potrebno samo da je registrovano i aktivno poljoprivredno gazdinstvo. Kredit može da se dobije za razvoj stočarstva, nabavku životinja, plaćanje premije osiguranja ili kupovinu hrane za stoku, mehanizacije, opreme ili razvoj ratarstva, vinogradarstva, cvećarstva i voćarstva. Kako se navodi u Uredbi, pojedinac ili preduzetnik može da uzme kredit do šest miliona dinara, a firma do 18 miliona dinara. Iznos kredita za likvidnost je do tri miliona dinara.U UDRUŽENjU "Agroprofit" ističu da je Vlada Srbije, posle dosta premišljanja, donela odluku o razmeni 30.800 tona merkantilnog kukuruza za junad, što je tri puta više nego što je prvobitno bilo planirano - 10.000 tona. Ta, prva količina, kažu u ovom udruženju, nije bila dovoljna za razmenu oko 5.000 junadi, koja su bila prijavljena.
- Sada se očekuje da će pet klanica, prema pripremljenoj listi za razmenu, preuzeti od 3.500 do 3.800 komada junadi, sa najmanje 300 gazdinstava - kažu u "Agroprofitu".

Izvor:https://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:861048-Nadlezni-demantuju-da-je-novac-namenjen-velikim-kompanijama-Pomoc-malima-a-NE-BIZNISMENIMA

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Април 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30