Чланци поређани по датуму: sreda, 22 april 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Matična mleč je hrana visoke vrednosti, sposobna da normalizuje poremećene životne funkcije u organizmu. Mleč ima svojstva kojima pomaže regeneraciju organizma, inhibira rast mnogih bakterija, virusa i gljivica, dakle ima antimikrobno delovanje.

U svetu još nema laboratorije koja može matičnu mleč da proizvede sintetskim putem. Matičnu mleč proizvode mlade pčele radilice, stare između pet i 15 dana, radom supfaringealnih i mandibularnih žlezda.

Iako se smatra jednim od najvažnijih pčelinjih proizvoda, naši pčelari se ne mogu pohvaliti nivoom njene proizvodnje. Razloge male proizvodnje mleči treba tražiti u nedovoljnoj obučenosti pčelara, ali i u nepostojanju strategije razvoja pčelarske proizvodnje.

Zbog ovakvog stanja malo je pčelara koji pokreću proizvodnju matične mleči koja, ukoliko se pravilno izvodi, pčelarski posao čini izuzetno isplativim.Proizvodnja matične mleči se može primeniti u svakoj košnici sa pokretnim saćem sa većim ili manjim uspehom. Područja gde je konstantna tiha nektarna paša i bogata polenska paša su idealni uslovi za rentabilnu proizvodnju matične mleči.

Prilikom biranja košnica za proizvodnju mleči moramo voditi računa da to bude što jače društvo i da ima dosta hrane, ne samo u vreme odabira zajednice već tokom celog perioda proizvodnje mleči.

Sledeći uslov za rentabilnu proizvodnju matične mleči je izbor mlade matice čije pčele imaju genetsku predispoziciju prema većem lučenju mleči.

Svakako treba obratiti pažnju na količinu perge u košnici. Ako je nema u dovoljnoj količini, mora se nadoknaditi iz drugih košnica. Dovoljne količine perge za organizovano sakupljanje matične mleči se moraju obezbediti u vreme kada je ima u izobilju i čuvati do momenta kada je treba dodati u pčelinju zajednicu u kojoj se proizvodi matična mleč.

U toku sakupljanja praktikuje se da se dodaju obogaćene pogače sa polenom. Međutim, bolje je umesto pogače dodati okvir sa pergom.

Pčelinje zajednice koje proizvode matičnu mleč bitno smanjuju proizvodnju ostalih pčelinjih proizvoda, tako da nema vrcanja meda iz košnica u kojima se obavlja ova intenzivna proizvodnja.

Važno je napomenuti da se prizvodnja matične mleči i proizvodnja matica vrši na isti način, s tim što se kod proizvodnje matica sačeka da se matičnjaci zatvore, dok se matična mleč sakuplja samo iz otvorenih matičnjaka, pa se ubrzo posle toga presađuju u nukleuse ili društva koja su ostala bez matice. Naravno da se za proizvodnju matica posebno odabiraju pčelinja društva i matica od kojih će se uzeti larve za presađivanje.

Pribor, kao što su letvice sa voštanim počecima matičnjaka, mora se koristiti samo za proizvodnju matične mleči. Kao dodatni pribor za proizvodnju koriste se: silikonska lopatica za vađenje mleči iz matičnjaka, tamne flašice za pakovanje matične mleči, alkohol, terenski frižider za čuvanje matične mleči, vakuum pumpica za sakupljanje mleči (nije neophodna).

Prostorija u kojoj se presađuju larve i vadi matična mleč mora da ispunjava visoke higijensko-sanitarne uslove. Pčelar i pomoćno osoblje koje radi na ovoj proizvodnji moraju uvek uvek biti u čistoj odeći. Vosak od koga se izrađuju počeci matičnjaka mora biti devičanski.Matična mleč može da se proizvodi u košnici u kojoj matica normalno seje. Priprema se sastoji u tome da maticu ostavimo u plodištu, a veći deo legla podignemo zajedno sa pčelama i prebacimo u medište.

Tek kada je pčelinja zajednica dovoljno razvijena, na vrhuncu snage, a nije ušla u rojidbeni nagon, iz plodišta vadimo otvoreno leglo i prebacujemo u medište. Prazan prostor u plodištu popunjava se izgrađenim saćem. U medište treba staviti pet do šest okvira sa leglom, okvire sa medom, kao i dva okvira sa pergom. Ako ostane prazan prostor, popunjava se izgrađenim saćem. Može se ostaviti jedno prazno mesto radi unošenja okvira sa presađenim matičnjacima. Plodište se od medišta pregradi Hanemanovom rešetkom.

Posle ovakve pripreme pčelinje zajednice može se početi sa presađivanjem larvi u veštačke matičnjake i sakupljanjem matične mleči. Za proizvodnju matične mleči u većem obimu važno je svakodnevno imati larve iste starosti, pogodne za presađivanje. U nekom pčelinjem društvu matica se stavi u izolator, tako što se plodište košnice vertikalno pregradi Hanemanovom rešetkom i u taj pregrađeni prostor stavi matica sa dva ili tri okvira. U izolatoru se nalazi matica koja je izolovana nekoliko dana pre.

Kada dobije mogućnost za polaganje jaja, ona to odmah i učini. Od trenutka kada je na centralnom delu okvira položila prvo jaje, krug se postepeno širi. Za 72 sata iz jajeta će se izleći larva koja je nakon 10 do 12 sati najpovoljnija za presađivanje. Iz izolatora se vadi okvir sa larvama za presađivanje i odmah se u njega dodaje novi okvir, iz čijeg se saća izleglo tri do četiri generacije pčela. Vađenje larve iz takvog okvira biće lako i bezbedno.

Korišćenjem izolatora za dobijanje odgovarajućih larvi za presađivanje mnogo se štedi na vremenu i sam posao sakupljanja matične mleči postaje lakši.Košnice iz kojih se sakuplja matična mleč moraju da ispunjavaju sledeće uslove: da pčele gusto pokrivaju sve okvire, da se u košnici nalaze pčele svih uzrasta, a najviše pčela starosti od sedam do 15 dana, da u košnici ima najmanje četiri okvira zatvorenog legla i tri okvira otvorenog legla različite starosti, da ima najmanje deset kilograma meda i dva do tri okvira perge.

U takvom pčelinjem društvu mlade pčele će obilno hraniti presađene larve, a pčele starijeg uzrasta obezbediće dovoljan unos svežeg nektara i polena.

Posle odabira i pripreme pčelinje zajednice i obezbeđivanja stalnog izvora desetočasovnih larvi, može se pristupiti presađivanju larvi u prethodno izgrađene voštane osnove matičnjaka. Voštane osnove matičnjaka, koje voskom treba zalepiti na letvicu (20 komada na jednoj letvici), moraju se staviti u poseban okvir i ostaviti u pčelinjoj zajednici oko dva sata na poliranje. Posle poliranja vade se letvice sa matičnim osnovama.

Iz izolatora se vadi okvir sa larvama za presađivanje, pčelarskom četkom uklone se pčele, a okvir se prekrije vlažnom krpom, da bi se sačuvala vlažnost larvi i zaštitile od dnevne svetlosti i sunca. Istovremeno se u izolator na mesto iznetog okvira stavi novi okvir koji će matica da zaseje, a mi ćemo dobiti larve pogodne za presađivanje u sledećem ciklusu. Broj potrebnih izolatora treba prilagoditi potrebi za desetočasovnim larvama.

U prostoriji u kojoj se presađuju larve, okvir sa larvama za presađivanje treba staviti u stalak za presađivanje larvi. Skida se letvica sa voštanim matičnim osnovama i stavi ispred pčelara u vodoravni položaj sa matičnim osnovama okrenutim gore.

Kod prvog presađivanja treba staviti kap matične mleči na dno ispolirane matične osnove i preneti larve u svaku matičnu osnovu. Na ovaj način se postiže bolje prihvatanje larvi.

Presađivanje se obavlja kineskom iglom kojom se sa zadnje strane larva poduhvata i, sa delom matičnog mleča u kome larva pliva, prenosi u matičnu osnovu. Vrh igle dodirne dno matične osnove, a zatim se igla pažljivo povlači unazad, tako da larva sklizne sa igle na dno matične osnove. Posle presađivanja larvi u sve matične osnove, one se pokriju mokrom krpom i vrate u okvir koji se odmah nosi u košnicu.

Ovaj okvir se stavi u sredinu prethodno pripremljene košnice, između okvira sa otvorenim leglom, medom i pergom. Ovom pčelinjem društvu odmah treba dodati 300 ml sirupa u razmeri 1 : 1. Prihranu treba ponavljati svakodnevno dok traje proizvodnja matične mleči.

Posle 55-65 časova pristupa se vađenju mleči. Unapred se pripremi potreban pribor, koji mora biti besprekorno čist, a bočice u koje se mleč sakuplja sterilisane i zaštićene od svetlosti.

Matičnjaci se skalpelom saseku, ali samo do visine na kojoj se nalazi mleč u matičnjaku. Čačkalicom se povade larve, a zatim sa silikonskom (drvenom ili plastičnom) lopaticom vadi mleč iz matičnjaka i odlaže u staklene bočice.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2856573/kako-sakupiti-maticnu-mlec

Објављено у Pčelarstvo
sreda, 22 april 2020 14:16

Kad mladi ostvare snove na selu

Nakon što je završio Poljoprivredni fakultet i master studije, Pavle Đorđević (29) odlučio je da udoban posao i ulice Vračara zameni za selo.Oduvek je maštao da ima svoje imanje i ta želja uz pomoć porodice ostvarila mu se pre tri godine. Izbor je pao na četiri plodna hektara u selu Valjevska Кamenica, u kome ovaj Beograđanin, sa još nekoliko istomišljenika, ostvaruje svoje snove.

"Nisam se pronalazio u tim standardnim formama života u gradu, gde radite od 9 do 17 i povremeno sebi priuštite neki izlet ili izlazak. Život na selu iziskuje fizički rad, ali nije robija. A pritom, mnogo je manje stresa i negativne energije“, rekao je Pavle za Rinu.Ovu mladu ambicioznu ekipu koja je odlučila da zavrne rukave i zaradi zahvaljujući svom sopstvenom radu, sadeći i kopajući voće i povrće, čini petoro ljudi. Pored Pavla, tu su i Predrag Milovanović (29), Marija Pavićević (27), Teodora Tasić (27) i Miloš Jović (28).

Svi rade sve, bez izuzetka - bitno je samo da na njihovom imanju koje su nazvali Organela sve dobro funkcioniše.

"Prvi plan je bio da zasadimo maline, ali onda smo zasadili jagode. Sve je organsko, ne pršćemo voće apsolutno ni sa čim. Mi smo posejali, a ono šta rodi – rodilo je. Uvek nam je kvalitet bio ispred kvantiteta. Naš rod jeste manji jer ne koristimo nikakvu prihranu, ali zato oni plodovi koji ostanu, fenomenalnog su ukusa. Pronašli smo svoje tržište, i već u startu organizovali onlajn poručivanje i kućnu dostavu, što se pokazalo kao pun pogodak. Sve što proizvedemo, to i prodamo", ispričao je ovaj vešti poljoprivrednik.Pored jagoda, na njivi ovih vrednih ljudi svoje mesto su pronašle kupine, jabuke, šljive, paradajz, rotkvice, zelena salata i krastavac. Mladost i inovativnost je ono što odlikuje ovo seosko imanje, tako da su iz njihove kuhinje izašli prirodni, zdravi proizvodi koji su osvojili tržište.

"Кopriva je jedna od najzdravijih biljaka, a u našem selu ima je u izobilju. Želeli smo kupcima da ponudimo nešto što ne mogu da nađu u gradu – potaž od koprive. To sprema naša Mara, koja je profesionalni kuvar. Čorba koju kuvamo u Organeli je posna i u nju idu vrhovi koprive i povrće. Pravimo je ujutru, stavljamo u tegle i nosimo na kućnu adresu. Ljudi nam često traže i samu koprivu, jer znaju koliko je puna vitamina, a u gradu ne mogu da je nađu. Zato se mi žarimo umesto njih, jer ovde ona raste na čistom vazduhu i u nezagađenoj prirodi", rekao je Pavle.

Iz Marine kuhinje izašli su i drugi specijaliteti koji su osvojili kupce u gradovima. Čorba od koprive je na prvom mestu, ali odmah iza nje su divlji potaž od retkih biljaka, džemovi, a specijalitet kuće je, kako su domaćini nazvali – zen.

"To je proizvod od zelenog paradajza, senfa i rena koji se pravi po starom receptu iz sela. Često ekspermentišemo sa svim tim prirodnim sastojcima, tako da ćemo uskoro smisliti i nove specijalitete", kaže Pavle.

Ovog proleća na najneobičnijem seoskom imanju u Srbiji složna petorka ima pune ruke posla. Uskoro stižu i prve jagode, koje će i pored vanrednog stanja brzo biti rasprodate. Imajući u vidu sposobnost i preduzmljivost Pavla, Peđe, Marije, Teodore i Miloša - samo je nebo granica.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=04&dd=22&nav_id=1677362

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

Nesvakidašnja ekipa pomaže ugroženim poljoprivrednicima da nađu mušterije tokom epidemije korona virusa.Kraj je marta i korona virus zatvara pijace širom Srbije. Jelena, veb-dizajnerka iz Beograda, razmišlja kako da preseli pijačne tezge u onlajn svet.

Poziva u pomoć Fejsbuk prijatelje: programera i poljoprivrednika Sašu iz okoline Pančeva, i iskusnu stočarku Snežanu iz sela kraj Kruševca.

Ekonomista Marko i slikarka Aleksandra, oboje iz Beograda, sami joj se javljaju.

Dok su neki poljoprivrednici iz očaja hranili povrćem stoku, ova ekipa osnovala je Fejsbuk grupu "Pijaca" preko koje su mnogi poljoprivrednici uspeli da prodaju zalihe, umesto da ih bacaju.

"Ne možete ni da zamislite sreću tih ljudi, posebno povrtara koji su mislili da će morati da bace salatu i spanać", kaže Jelena Stanković za BBC na srpskom.Od osnivanja grupe, Jelena leže u tri, a ustaje u osam ujutru.

"Obnevidela sam u inboksu, koče mi se šake od kucanja. Ali zato su neki proizvođači rasprodali zalihe", govori ona.

Poneta uspehom, neobična družina otvara i sajt za prodaju hrane, svega nedelju dana od osnivanja Fejsbuk grupe.

Ne naplaćuju usluge ni kupcima ni prodavcima, iako Jelena nema stalni posao, ali ni računar, pa radi telefonom.

"Zapravo, imam korist od ovoga, osećam se dobro, zar je to malo?", pita ona.

Jelena je iz Beograda, ali je pre dve godine upoznala čoveka koji živi na selu i preselila se kod njega, u Mihajlovac kod Smedereva.

Očarala se uzgajanjem povrća, ali se susrela sa problemima malih poljoprivrednika, od kojih je jedan bio plasman robe.

Grupu je osnovala 30. marta, nakon što je na Fejsbuku videla objavu žene koja je poklonila 490 kilograma šampinjona jer nije imala gde da ih proda.

"Porazila me ta objava", govori Jelena.

"Pijaca" je dobijala oko 400 članova dnevno u prvih deset dana od osnivanja - sada broji gotovo 5.700 članova.

Grupa okuplja kupce iz Beograda i proizvođače iz šireg regiona.

Odlukom Vlade Srbije od 20. aprila pijace ponovo mogu da počnu sa radom, ali inicijatori "Pijace" se nadaju da će onlajn prodaja istrajati.

"Nadamo se da će kontakti koji se budu napravili ostati, da će zaživeti model iz drugih zemalja, gde se domaći proizvod ceni, kupuje i dobija na kućnoj adresi, a mali proizvođač je poštovan i ne mora da brine o plasmanu", kaže Jelena.U virtuelnoj pijaci zuji kao u košnici. Jelena radi najveći deo dana, a Saša i Snežana nakon poslova u plastenicima i štali.

Bilo je mnogo nedoumica jer bar polovina poljoprivrednika prvi put prodaje onlajn, a mnogo kupaca prvi put ovako kupuje.

Nekim proizvođačima hrane bilo je nejasno čak i kako da uđu u grupu, napišu šta prodaju, po kojoj ceni, kako da postave fotografije.

"A onda su stigle prve narudžbine. Tada bi me ljudi pitali kako da upakuju mast, a ja im objašnjavala da ne mora u kanticu, koja je skupa, može i u kesu, pričala im da su meni tako i u marketima pakovali.

"Onda sledi pitanje svih pitanja - kako da se nađem s kupcem u Beogradu. To je veliki problem", govori Jelena.

U pitanju su ljudi koji malo kada dolaze u prestonicu, a ni taksisti ne poznaju sve ulice, kaže.

Zato ih ona navodi, pita iz kog pravca dolaze, u kojim naseljima žive kupci, pravi im redosled kojim posećuju mušterije.

Kaže da je najteži taj prvi put, i proizvođaču i kupcu.

"A onda se seljak vrati kući umoran, ali s novčanikom punim para, a kupac fotografiše šta mu je stiglo i pohvali se na grupi.

"Proizvođač dobija elan da nastavi, a zadovoljni kupac ne menja dobavljača. U tim situacijama imam utisak da živim u paralelnom univerzumu, gde su svi zadovoljni", kaže Jelena.

Kad mušterija jednom dobije dobru robu, zauvek je "kupljena" - jedan proizvođač jaja već je dogovorio prodaju mesecima unapred, dodaje.Registrovana poljoprivredna gazdinstva imaju mogućnost da određenu količinu proizvoda legalno prodaju na imanju, ili šalju na kućnu adresu kupca, objašnjava hemijska tehničarka i stočarka Snežana Rajković.

Međutim, veliki broj poljoprivrednika i mušterija nije obavešten da je ovakav način prodaje po zakonu.

"Kupci su mislili da je ovakva prodaja nelegalna, nisu znali za trgovinu 's kućnog praga'", kaže Rajković za BBC na srpskom.

Dodaje da je nisu začudili kupci iz grada, ali jeste veliki broj poljoprivrednika koji nisu čuli za ovakvu prodaju.

"Bili su prestrašeni, šta ako nas zaustavi policija, šta ako naiđe inspekcija. Jedva sam mnogima objasnila da je to po zakonu i gde da se informišu o detaljima.

"I ovde dolazimo do pravog problema našeg seljaka, odbija novine, ne zna pravilnike, ne ume da se snađe na društvenim mrežama. U svakoj branši mora da se uči konstantno, bilo da si stočar, frizer ili lekar", kaže Snežana.

Kad obavi poslove oko 40 krava i u plasteniku, ona počinje da radi na Fejsbuk grupi.

Strpljivo objašnjava ljudima kako da se uloguju na grupu ili na sajt, a onda ih uči "sitnim forama" bolje prodaje, kaže.

"Tri kupca hoće povrće od Milke, a njoj se ne isplati da doveze robu za troje. Zamolim kupce da pronađu još zainteresovanih za Milkinu robu, i oni se potrude".

"Ili, jedna osoba ima jaja, druga sir, ja im kažem da nađu još nekog iz istog sela, recimo povrtara, pa da nastupe zajedno i da dele troškove puta", govori SnežanaU trećem slučaju prodavac Ljubiša imao je samo suhomesnate proizvode, ali njegov brat ima mlin.

"Predložimo da od brata kupi brašno, malo se ugradi i tim parama isplati sebi put. Poštenjačina se tako malo ugradio da je imao najjeftinije brašno, prodao olako 500 kilograma, plus meso", kaže Snežana.

Ona se sa Jelenom poznaje iz humanitarnih Fejsbuk grupa, putem kojih je hranom sa svog imanja pomagala samohranim i roditeljima bolesne dece.

U prvim danima rada grupe "Pijaca", Snežana opet sprovodi humanitarnu akciju.

Deo hrane je otkupila od proizvođača, a deo su oni poklonili za donaciju udruženju koje pomaže roditeljima dece sa autizmom i dece koja boluju od raka.

Snežana ne voli da priča o tome: "Ne dopustimo da nas humanost čudi... Niko ne treba da bude sam kad je teško i ovo nije vreme da se zaradi na muci".Saša Todorović, programer i povrtar iz Omoljice kod Pančeva, slaže se da seljak treba da preokrene situaciju sebi u korist.

On ustaje u sedam ujutru da bi radio u plastenicima, a uveče seda za kompjuter i ostaje pred njim do tri ujutru - tako je nastao sajt Pijaca onlajn."Da nije korone, ljudi ne bi onlajn prodaju ni pokušali", govori Todorović za BBC na srpskom.

Kaže da mnogi nisu imali predstavu o internetu, a nakon par prodaja shvate: "ovo je super stvar".

"Mislim da se, nakon što su probali ovaj način prodaje, mnogi neće vratiti za tezge. Osetili su da je ovako jednostavnije, neki su oduševljeni", kaže Saša.

Dodaje da prodavci moraju da se potrude, što znači odmah kupcu odgovarati na pitanja, a onda mu isporučiti kvalitetan proizvod.

Kao ni drugi članovi ekipe, Todorović ne računa na zaradu od grupe i sajta:

"Ako sve gledaš kroz dinar, nema ništa od života, pretvorićeš se u robota. Zaradiš dinar, potrošiš ga, nema svrhe.

"Možda nama dobro ide baš zbog toga što ljudi osećaju s koliko volje i strpljenja radimo ovo, neopterećeni parama", kaže.

Pojedine državne institucije takođe su počele da otvaraju onlajn pijace, za koje bi Saša voleo da zažive.

"Ali ako seljak bude pitao za pomoć i savet, a sa druge strane sedi bezvoljni ćata, nema ništa od toga. Mi odgovaramo strpljivo na svako pitanje", objašnjava on.Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede pokrenulo je 10. aprila platformu Elektronska pijaca Srbije.

Ponuda je istovetna onoj na onlajn pijačnim tezgama. Poručenu robu kupci mogu da dobiju direktnom isporukom ili putem kurirskih službi.

Dodatne informacije na portalu epijaca ili na brojeve telefona +381 60 011 5711; +381 64 818 8777; +381 63 380 173; +381 60 500 7100; +381 65 338 8017.Fejsbuk grupu "Pijaca" i sajt Pijacaonline pomažu još dvoje Beograđana, ekonomista Marko Vasić i umetnica Aleksandra Ognjanović.

Marko kaže da je celog života u porodičnom biznisu. Danas radi za američko tržište i bavi se promenama u osiguranju.

Pažnju mu je krajem marta privukla vest o rastućoj ugroženosti poljoprivrede u vreme korone.

"Objavio sam status na Linkdinu, kako bih sa poslovnim poznanicima pronašao pogodno rešenje. Neko mi je ukazao na grupu 'Pijaca', pa sam počeo da razvijam ideje nadahnut time što oni rade", kaže Marko za BBC na srpskom.

Slikarka Aleksandra Ognjanović kaže da ne želi da zavisi od marketa i sistema.

"Nedostaje nam taj personalni odnos, čoveka ka čoveku, koji je osnov poverenja.

"Svest o kolektivnom dobru ovde je zaboravljena, a bez nje ne može da nam bude bolje", govori Aleksandra za BBC na srpskom.

Na društvenim mrežama nastavile su da niču grupe za prodaju hrane, a "Pijaca" ih podržava i preporučuje.

Administratori ohrabruju ljude širom Srbije da prepišu njihov model, a onlajn pijace otvaraju i opštine i udruženja poljoprivrednika.

U međuvremenu, prodavačica sira iz okoline Pančeva prodala je zalihe preko interneta i najavila da odjavljuje tezgu čim prođe epidemija.

Izvor:https://www.bbc.com/serbian/lat/srbija-52378658

Објављено у Agroekonomija
sreda, 22 april 2020 10:10

Besplatna obuka za proizvođače mleka

Danas 22. aprila i u četvrtak, 23. aprila, s početkom u 18 časova, održaće se besplatna onlajn obuka za proizvođače mleka: „Tehnologija ishrane viskomlečnih krava i proizvodnja kvalitetne stočne hrane“.Onlajn obuka biće organizovana u okviru programa “Razvoj finansijskih sistema u ruralnim oblastima u Srbiji – SRFP”, koji realizuje Nemačka razvojna banka KfW, zajedno sa švajcarskom kompanijom Business & Finance Consulting (BFC), a partneri su i Eduka Plus iz Niša i Smart IPARD iz Novog Sada.

Predavač je stručnjak iz oblasti ishrane mlečnih krava dr Milan Adamović.

Organizatori pozivaju sve zainteresovane da se prijave preko linka:

 

https://docs.google.com/forms/d/e/1FAIpQLSf_CFmrpU7A7FoWKrN6-PKITGwp5GSZFOYMLg7DNe3ZuMUKBg/viewform

 

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/04/22/dogadjaji/besplatna-onlajn-obuka-za-proizvodjace-mleka/

Објављено у Govedarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Април 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30