Чланци поређани по датуму: ponedeljak, 20 april 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Ovo je priča o velikom i uspešnom gazdistvu u Jablaničkom okrugu, opštini Lebane, na kome marljivo, vredno i naporno radi nekoliko generacija ove porodice. Na sam pomen Leskovca i okoline, ako pričamo o poljoprivredi, prva asocijacija je povrtarstvo, međutim ovo gazdinstvo je dokaz da se od ratarske i stočarske proizvodnje može itekako dobro živeti i u skladu sa tim napredovati.
Kao što smo napomenuli, primarna delatnost je ratarstvo na 60 hektara obradivog zemljišta, stočarska proizvodnja, tačnije farma od 100 junadi i farma muznih krava. Iz priloženog vidimo da je gazdinstvo kompletno opremljeno dobrom mehanizacijom, pretežno novije generacije, bez čega se ne mogu planirati visoki prinosi ni u kom slučaju. Svi potrebni uslovi su obezbeđeni, verovatno se pitate kako ovaporodica uvek ima pune ambare i skladišta sa stočnom hranom? Odgovor je jednostavan, iza svega toga stoji jedan ozbiljan rad, savremeni pristup u konsultaciji sa stručnjacima, potkrepljen višedecenijskim iskustvom, ne samo u ratarskoj i stočarskoj proizvodnji, već i u ostalim granama poljoprivrede, tako da su rezultati vidljivo opravdani.
Više puta je ova porodica dobijala razna priznanja za prinose kukuruza, pšenice, soje i suncokreta postignute na svom poljoprivrednom gazdinstvu.
Najmlađi član porodice, Dimitrije Đokić, sa svega 18 godina, aktivno učestvuje u svim procesima rada i pruža realnu podršku svojoj porodici. Reklo bi se, pravi
primer mladog čoveka današnjoj omladini, vredan, marljiv i posvećen, jednom rečju, mladi čovek za primer. Pitali smo mladog poljoprivrednika, šta
misli o tome da li bi mladi momci koji za to imaju uslova trebali da se bave poljoprivredom i da li mu teško padaju sve obaveze koje ima u svojim godinama?
„Od malih nogu sam tako vaspitavan, da se borim, radim i pomažem tati i dedi u svim poslovima. Mladi ljudi koji žive na selu, a pritom imaju uslova za bavljenje
poljoprivredom, nikako ne bi smeli da od toga odustanu, jer je neko to za nas gradio godinama, da ne kažem decenijama.“
„Nezahvalno bi bilo sa naše strane da ne uložimo još veći trud u sve ovo, jer se od poljoprivrede može dobro živeti i biti sam svoj gazda, kako se u narodu kaže.“
„Nijedna grana poljoprivrede mi nije strana i nepoznata, bavimo se takođe i povrtarstvom, nekad manje – nekad više, sve u zavisnosti od toga kakva je godina. S obzirom na obim rada na našem gazdistvu, mudar čovek u današnje vreme ne sme da se opredeli samo na jedno i da sve svoje resurse, zbog toga se bavimo povrtastvom i mlečnim govedarstvom.“

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Stočarstvo
ponedeljak, 20 april 2020 14:45

Medišni nastavak i kako ga dodati

Postoji razlika u postupku dodavanja nastavaka kod onih koji koriste matičnu rešetku i onih koji je ne koriste. Oni koji koriste matičnu rešetku, dodaju nastavak iznad rešetke i kada ga pčele napune do dve trećine nektarom, taj se nastavak uklanja i na matičnu rešetku se stavlja novi, sa izgrađenim saćem, a na njega onaj, već skoro napunjeni. Pre medišnog nastavka, ukloni se matična rešetka i vrši manipulacija okvirima u prva dva u kojima je leglo. Ako su društva jaka i imaju puno okvira zatvorenog legla, onda se deo onih sa leglom može prevešati u medišni nastavak, a pored njih se stave okviri sa satnom osnovom, da bi zaposlili pčele voskarice i smanjili mogućnost ulaska u rojevni nagon. Time smo povukli deo pčela u medište (u koje nekada pčele ne žele da pređu, nego radije ostaju u plodištu, ispod matične rešetke i ulaze u rojevni nagon), a dodavanjem praznih okvira u plodište, omogućili matici da zaleže novo leglo. Pre početka glavne paše, svo leglo se diže iznad matične rešetke, a matica se na jednom okviru otvorenog legla spušta u prvi nastavak koji je napunjen izgrađenim saćem. Time se smanjuje količina legla za vreme glav-ne paše i omogućava da se što veći broj pčela regrutuje iz pčela hraniteljica legla u primateljice. To je neo-bično važno zbog toga, što od jedne pčele izletnice, nektar preuzima čak 10–12 pčela primateljica, tokom jakih paša, prenose ga u medište i tamo se zadržavaju, prerađujući nektar oko dvadeset minuta. Iz toga izlazi zaključak da je za vreme glavne paše potrebnije imati daleko veći broj pčela primateljica, nego pčela izletnica.

Svi do sada opisani postupci imaju svoje nedostatke. Primena takvog načina pčelarenja rezultuje velikim gubitkom vremena, a na kraju obaveznim i trajnim oštećenjem kičme pčelara koji ga primenjuje. Osim toga, česta otvaranja košnice izazivaju stres kod pčela i smanjenje prinosa. Manipulacija okvirima i razbijanje strukture legla, koju je formirala matica, u krajnosti rezultuje slabljenjem društava. Postavlja-njem matične rešetke, postavljamo jednu branu između medišta i plodišta i smanjujemo protok pčela. U svemu tome, postoje pčelari, čak i predavači, koji preporučuju stavljanje neuokvirene matične rešetke di-rektno na satonoše, navodeći kao razlog sprečavanje gradnje zaperaka. Činjenica što su time pčele prisilili, da prilikom prelaska iz jedne ulice u drugu u samom plodištu moraju dva puta proći kroz matičnu rešetku, ne predstavlja nikakav problem?

Uvidevši sve te nedostatke, prešao sam na način pčelarenja bez matične rešetke. Nastavke dodajem jedan na drugi, bez uklanjanja prethodno stavljenog nastavka. U novi nastavak stavljam po dva rama sa satnim osnovama na mesto 2 i 8. Takvim načinom pčelarenja smanjujem stres kod pčelinjih društava, dozvoljavam im da se razvijaju i formiraju leglo na prirodan način, a ja dobijam jako puno na vremenu. U krajnosti, sve to rezultira većim prinosima i snažnijim zajednicama. Moje su zajednice u sezoni na 5, čak i 6 LR nastavaka, i veoma su snažne. Jedino otvaram plodište onda kada u njega stavljam ram gra-đevnjak, ali o tome kasnije.

Svaki nastavak koji dodajem ima okruglo leto. Okruglim letom skraćujem put pčelama do okvira u koje će odložiti nektar. Za svaki okrugli otvor imam i čep, kojim vršim manipulaciju okruglim otvorima. Zašto je potrebna ta manipulacija? Ako imamo okrugle otvore, pčele će popunjavati zadnji deo okvira, udaljen od okruglog leta, a prednji će ostajati prazan. Kad prođe glavna paša i dođe do smanjenja unosa nektara, pčele se posvete preslaganju meda iz okvira koje su napunile po celoj košnici, nastojeći da ga prenesu u gornje nastavke, a u donjima deblokiraju maticu. U tom momentu treba zatvoriti okrugla leta na gornjem nastavku, a kada u njemu poklope saće do dve trećine, onda zatvaram i okruglo leto na na-stavku ispod njega i tako omogućavamo pčelama da u potpunosti napune gornje nastavke medom. Čim do kraja poklope saće u gornjem nastavku, možemo ga oduzeti i prepustiti im da popunjavaju ostale na-stavke.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/04/20/pcelarstvo/kako-dodavati-nastavke/

Објављено у Pčelarstvo

Dušan Dragićević iz sela Belosavci opštine Topola ima oko 25.000 sadnica jagoda na površini od 50 ari. Najveći deo njegove proizvodnje je na otvorenom, dok se manji deo nalazi u plasteniku. Nada se da će ova situacija izazvana korona virusom biti završena pre početka berbe ali se, kaže, ne boji da će plasman plodova loše proći.

- Koliko imam informacija, otkup drugog voća funkcioniše u hladnjačama tako da ne bi trebalo da bude problema ni sa jagodom. Uvek postoje marketi i veći prodajni lanci koji mogu da otkupe neku količinu, tako da ja mislim da neće biti problema sa prodajom. Ja prodajem i na tezgama i u većim marketima u Aranđelovcu. Prodajem i hladnjačama, ima dosta hladnjača u Vinči gde mi je rečeno da neće biti problema i da će izvoz funkcionisati - ocenjuje Dušan i dodaje da smatra da neće biti problema što se tiče prodaje, posebno što je srpska jagoda jedna od kvalitetnijih na tržištu.

Kaže i da, iako postoji određeni razmak, teško je održati toliku socijalnu distancu kada je u pitanju berba jagoda, a najteže će biti proizvođačima koji berbu moraju da obave sa više ljudi.

Realna cena za plasteničke jagode, smatra, bila bi 300 dinara po kilogramu za prodaju većih količina, dok bi jagode koje se proizvode na otvorenom trebalo prodavati u maloprodanim objektima za 150, a u veleprodajama za 100 dinara po kilogramu.

Da neće sve baš tako glatko proći, kao i da bi trenutna situacija mogla da stvori velike probleme proizvođačima jagoda, smatra Nenad Magazin sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

- Puno je problema, od berbe koju će biti teško organizovati ako se ovo nastavi uz sva moguća ograničenja, nemogućnost pronalaska i dolaska radne snage do plasmana. Kada je u pitanju transport i plasman jagode, to je voćna vrsta koja ne trpi dugo čuvanje i dug transport, jer su plodovi osetljivi i nadamo se da će proizvođači naći neke alternativne načine plasmana plodova - kaže Magazin i dodaje da se pokazalo da oni koji imaju mogućnost prodaje putem određenih lanaca marketa, mogu da računaju bar na takav plasman.

Da li će prodaja na drugi način biti moguća još uvek nije poznato, dodaje on, ali bi jedno od rešenja, po njegovom mišljenju, bilo postaviti tezge na ulicama na kojima registrovani poljoprivredni proizvođači mogu da prodaju svoje proizvode, te bi na taj način, objašnjava Magazin, bila ispoštovana i socijalna distanca i istovremeno bi poljoprivrednici imali mogućnost da plasiraju svoje plodove.

- Što se tiče plasmana, jedini način je direktan kontakt proizvođača sa maloprodajnim i veleprodajnim lancima. Ukoliko se ova situacija nastavi do kraja maja, mali proizvođači će biti u teškoj situaciji, osim ako nemaju neke svoje načine distribucije ili prodaje odmah pored zasada ili da se unapred pripreme da robu nude prodavcima u velikim gradovima, marketima, piljarama i malim prodavnicama - navodi.

Zamzavanje jagoda, ocenjuje, nije rešenje za sve vrste ovog voća. Najveći deo sorti jagode proizvedene u Srbiji je za stonu potrošnju, objašnjava Magazin, dok manji deo može da se zamrzava.

Tačne procene o ovogodišnjem rodu i kvalitetu srpske jagode još uvek se ne mogu izneti ali, po obimu proizvodnje, trebalo bi da imamo prosečnu godinu sa oko 30.000 do 35.000 tona jagode, ocenjuje Magazin ističući da će kvalitet u najvećoj meri zavisiti od vremenskih uslova u periodu sazrevanja.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2854943/problemi-uzgajivaca-jagoda-socijalna-distanca-prilikom-berbe-i-plasman-ploda

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
ponedeljak, 20 april 2020 14:07

Pijace počinju s radom, evo i kada

Sve beogradske pijace osim onih koje su zatvorenog tipa, Palilulske i Starog Merkatora, biće otvorene od srede, 22. aprila u sedam sati, izjavio je zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić.

„Vlada Srbije je danas odlučila da je dozvoljeno da rade pijace. Beograd je uvek spreman i potrebna su nam 24 sata da pripremimo pijace za rad tako da će beogradske pijace raditi od srede od 7 do 15 sati svaki dan, izuzev u danima kada je policijski čas”, rekao je Vesić, navodi se u saopštenju Gradske uprave.

Što se tiče pijaca zatvorenog tipa poput Palilulske i Starog Merkatora, one će početi s radom od ponedeljka, 27. aprila, dodao je Vesić. Zamenik gradonačelnika je, navodi se u saopštenju, rekao da će grad Beograd propisati mere zaštite na pijacama.

„Na pijacu će moći da uđe tačno određen broj ljudi i prodavci i kupci moraju da imaju zaštitne maske, tezge će biti zaštićene folijom pa neće biti direktnog kontakta prodavca i kupca, sprovodiće se dezinfekcija na početku i na kraju radnog dana”, pojasnio je Vesić i pozvao kupce i prodavce da poštuju te mere zaštite, prenosi Tanjug.

Izvor: http://www.politika.rs/sr/clanak/452603/Pijace-osim-Palilulske-i-Starog-Merkatora-od-srede-opet-rade

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Април 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30