Чланци поређани по датуму: nedelja, 19 april 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
nedelja, 19 april 2020 11:51

LANTANA - vatromet boja na terasi

Lantana (lat. lantana camara), je žbunasta biljka koja potiče iz tropskih predela Srednje Amerike. Obožava sunce i prelep je ukras kako na terasi, tako i u bašti sa stabljikom koja formira okruglu krošnju ili žbun. Postoje i polegle forme koje su odlične za pokrivanje površina, jer rastu do 20 cm u visinu, kao i viseće sorte koje imaju svoje mesto u žardinjerama i visećim saksijama. Za koju god da se odlučite, nećete pogrešiti jer je lantana veoma zahvalna za gajenje, ne traži mnogo pažnje i na osunčanoj terasi će celo leto izgledati raskošno uz vatromet boja svojih raskošnih cvetova.
Kako se razmnožava?
Lantana se razmnožava semenom, ili skidanjem reznica. Ožiljava se na temperaturama iznad 20°C uz upotrebu hormona za zelene reznice. Prilikom sadnje koristite tresetne supstrate, mada ova biljka dobro podnosi i tlo slabijeg kvaliteta, ali je veoma važno da je zemlja dobro propusna za vodu, i ako je moguće da pH bude malo kiseliji. Velike baštenske saksije su idealne za ovaj žbun koji ih ispunjava od same osnove i pravi pravu cvetnu loptu. Ukoliko
sadite lantanu direktno u zemlju birajte sunčane delove bašte, ili dvorišta. Tokom zime usled jakih mrazeva može da se dogodi da nadzemni deo biljke propadne i osuši se, ali neka vas to ne brine, jer već na proleće počeće da niču novi izdanci.
Cveta od sredine maja do kasne jeseni, odnosno sve dok je temperatura iznad 16 stepeni. Boje cvetova su različite od nežno žute do zagasito crvene. Većina sorti nema poseban miris, ali ima i onih koje imaju malo jači i oporiji miris, nalik limunu. Kod pojedinih sorti posle cvetanja pojavljuju se bobice koje
treba ukloniti. Postoje i vrste lantane čiji cvetovi čudesno menjaju boju. Za ovaj fenomen odgovorni su biljni pigmenti, koji se nagomilavaju kako biljka stari što dovodi do promene boje cveta najčešće od svetlije ka tamnijoj nijansi. Sorte koje izraženije menjaju boju su „Prof. Raoux“ koja u početku ima žute cvetove koji kasnije postaju narandžasti. Zdrava biljka prepoznaje se po sjajnim, tamnozelenim listovima i mnoštvu cvetnih pupoljaka. Pored toga biljka treba da je dobro razgranata.
Ako ispod leže uveli, žuti listovi, to je znak da je biljka suva, ili da je duže vreme bila na mračnom mestu. Na dobro odabranom sunčanom mestu
uz malo nege, uklanjanja precvetalih delova i redovno šišanje lantana bujno raste i prilično je otporna na bolesti i štetočine. Ova biljka zahteva umereno zalivanje bez natapanja. Osetljiva je na krečnjak u vodi pa treba izbegavati zalivanje hlorisanom vodom koja može da dovede do pojave tamnobraon oboljenja na rubu lista. Zato se preporučuje zalivanje kišnicom. Tokom faze rasta potrebno je biljku lagano prihranjivati. Stručnjaci preporučuju vodorastvorljivo đubrivo, i to 2 grama đubriva na 1 litar vode svako treće zalivanje. Iako važi za prilično otpornu biljku i lantana može da oboli. Najčešće je napada pepelnica. Infekcija nastaje usled spora gljivica pepelnice koje prenosi vetar i koje se dobro šire po vlažnoj klimi. Kako prepoznati ovu bolest?
U slučaju bolesti na listovima se pojavljuje bela, prašnjava skrama što dovodi do gubitka boje, listovi postaju smeđi i odumiru. Najbolji način za borbu protiv ove bolesti je da biljku održavate suvom i da je redovno šišate makazama za vinovu lozu. Pre šišanja obavezno sterilišite makaze, a prilikom orezivanja uklonite osušene grane i ceo žbun malo spustite kako ne bi izgubio na kompaktnosti. Orezivanje se preporučuje već na početku sezone, kad biljka izađe
iz zimskog mirovanja, a kasnije je samo pomalo šišajte. Poslednje orezivanje pre zime treba obaviti u oktobru, kako bi se na proleće ponovo formirali novi izdanci i listovi. Međutim, kako kažu stručnjaci, najbitnije je da vodite računa da prilikom zalivanja ne kvasite listove biljke, a obolele delove odmah uklonite.
Kada su u pitanju štetočine lantanu napadaju bele mušice. Da biste svoje cveće zaštitili od ovih napasti preporučuje se postavljanje žute trake kojima ćete uspešno eliminisati ove nepoželjne insekte. Ukoliko vidite delimično izgrižene listove po ivici, rupe i sluzav trag to znači da su vaše cveće napali puževi. Preko dana ih nema i obično izlaze uveče ili tokom noću da se hrane, a lantana im zbog svoje gustine pruža dobar zaklon. Najbolje je puževe skupljati ručno uveče, ili rano ujutru kada napadnu biljku.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Hortikultura
nedelja, 19 april 2020 11:06

Nezamenljiva uloga žena u poljoprivredi

Žene u ruralnim sredinama Srbije imaju veoma značajnu ulogu u održavanju razvoja poljoprivrede. Takođe, one doprinose i oživljavanju ruralnih područja, a
posebno danas kada se sela gase i ostaju bez stanovnika i poljoprivrede. S toga je potrebno da se o njima više govori kako bi se ukazalo na njihov položaj i uticalo na njihovo društveno i ekonomsko osnaživanje.
Termin „poljoprivrednice“ odnosi se na žene angažovane u poljoprivredi, pri čemu nekada podrazumeva da su one, u užem smislu registrovane poljoprivrednice, odnosno nosioci poljoprivredne proizvodnje, a nekada u širem i neodređenom smislu podrazumeva samo to da su angažovane u poljoprivrednoj proizvodnji, bez obzira na način. Najčešće su one samo pomažući članovi domaćinstva. Međutim, treba ukazati na to da žene u poljoprivredi imaju višedimenzionalnu ulogu majke, supruge, domaćice, radnice, poljoprivrednice, i šire društvene zajednice. Žene češće pokreću i nepoljoprivredne aktivnosti na gazdinstvima poput agroturizma. Uključujući dodatne aktivnosti na gazdinstvu, žene ostvaruju dodatni prihod i time omogućuju održivost samih gazdinstava.
Na višestruku ulogu žena u poljoprivredi ukazuju i članice udruženja „Mladi poljoprivrednici Srbije“, koje navode da su opterećene mnogobrojnim obavezama i
da, za razliku od žena koje su u radnom odnosu, nemaju slobodne vikende, odmore, kao ni prava na plaćena bolovanja. Radno vreme ovih žena neretko je i duže od 16 sati dnevno. Mnogobrojna istraživanja u Republici Srbiji ukazuju na prisustvo rodne nejednakosti u poljoprivredi, koja najviše pogađa
žene. Život žena na selu se svodi na pretežno zadovoljavanje osnovnih egzistencijalnih potreba, a pokrivenost zdravstvenim i penzionim osiguranjem je oskudna, pri čemu ostaju potpuno nezaštićene u slučaju povreda i invaliditeta, dok se materijalna zbrinutost u starosti može svesti na neki oblik porodične penzije ukoliko nadžive supruga. Tako i neke od članica udruženja ne plaćaju penziono osiguranje navodeći da njihovi muževi uplaćuju i da nemaju dovoljno novačanih sredstava kako bi mogli osiguranje da plaćaju za oboje.
Materijalno i socijalno obezvređivanje u ruralnim područjima dodatno podstiče mlade žene da migriraju iz ruralnih područja, što posledično utiče i na nizak nivo fertiliteta na selu. Ovo potvrđuju i žene članice udruženja „Mladih poljoprivrednika Srbije“, koje kao jedan od nedostataka života na selu navode udaljenost od gradova i svih aktivnosti koje grad pruža, prvenstveno za njihovu decu, ali i za njih same.
Ono što još ukazuje na nezavidan položaj žena na selu jesi i imovinske neusklađenosti, koje su u velikoj meri posledica patrijarhalnog obrasca nasleđivanja u kojima žene često bivaju isključene iz nasledstva. Žene retko odlučuju o poljoprivrednoj proizvodnji, imaju ograničen pristup državnoj i donatorskoj podršci, ne
poseduju stručno poljoprivredno obrazovanje i imaju manji pristup poljoprivrednim savetodavnim uslugama, nedovoljno su zastupljene u poljoprivrednim organizacijama. Pored evidentno teškog položaja žena u poljoprivredi, one ipak vide i prednosti života na selu. Tako su se članice udruženja složile da imaju više slobode i nezavisnosti od ljudi koji žive u gradu i koji su u radnom odnosu, a to im omogućava način života na selu i njihova sopstvena proizvodnja.
Na osnovu prethodno ukazanoj rodnoj nejednakosti u poljoprivredi Republike Srbije koja se manifestuje preko nepovoljnog socio-ekonomskog položaja
žena neophodne su akcije kako bi se takvo nepovoljno stanje ublažilo, a na posletku i iskorenilo. Članice udruženja „Mladi poljoprivrednice Srbije“ navode
da država treba više da se posveti poboljšanju položaja žena u poljoprivredi, a kao moguće podsticajne mere navode: subvencije za pokretanje sopstvene
proizvodnje, zatim postojanje niza olakšica pri sticanju prava na poljoprivrednu penziju, kao što je smanjenja godina plaćanja penzionog osiguranja, ili pak
smanjenje godina starosti za odlazak u penziju. Ove žene smatraju da, obziromda je žena na selu angažovana na mnogobrojnim poslovima i da je dnevno radno aktivna i po više od 12 sati, svaka žena naselu treba od države da ima zagarantovanu poljoprivrednu penziju bez postojanjauslova plaćanja penzionog osiguranja.
Jedan od načina rešavanja problema položaja žena u poljoprivredi jesu i edukativne radionice. Takav vid radionica bi imale višestruke pozitivne ishode. S jedne strane, omogućuje ženama participaciju u društvu i razvijanje socijalnog kapitala (kroz međusobnu saradnju, umrežavanje, neformalno druženje), a sa
druge strane, omogućava revitalizaciju ruralnih područja i povećanje produktivnosti u poljoprivrednom sektoru. Potrebno je više govoriti o društveno-ekonomskom položaju seoskih žena, zatim potrebno je unaprediti saradnju nacionalnih i lokalnih vlasti u rešavanju njihovih problema, a sve to imajući
u vidu ogroman značaj i ulogu koju žene imaju u razvoju poljoprivrede i održavanju sela.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Žene u agrobiznisu

Poljoprivrednici i baštovani se stalno bore sa korovima, posebno u ovo doba godine. Međutim, oni mogu da budu korisni kako bi poslužili kao indikatori stanja zemljišta. Posmatranjem proizvodne površine i procenom najviše rasprostranjenih korova može se odrediti pH vrednost, plodnost i strukturu zemljišta.

Ako je više jedinki istog korova u vrtu, to može dati jasnu sliku o strukturi i kvalitetu tla na kom korovi rastu. Takođe, cvetovi ovih biljaka mogu da posluže pčelama i bumbarima koji pospešuju oprašivanje povrća, a mogu odvratiti i neke štetočine ili postati zaklon za one korisne poput bumbara.Mnogi kažu da su korovi zapravo "zeleni kažiprst", svedoci našeg pogrešnog postupanja sa zemljištem. Ako se na nekom kultivisanom tlu iznenada pojavi određena vrsta korova u većoj meri, to ukazuje na greške u tehnologiji uzgoja i obradi zemljišta.Najčešće biljke korova koje ukazuju na plodno zemljište bogato humusom su: pepeljuga (Chenopodium album), pomoćnica (Solanum nigrum), mišjakinja (Stellaria media), hoću-neću (Capsella bursa- pastoris), konica (Galinsoga parviflora) i kamilica (Matricaria chamomilla).Na ilovači raste broćika (Galium aparine), cikorija (Cichorium intybus), palamida (Cirsium arvense), njivski ljutić (Ranunculus arvensis), podbel (Tussilago farfara), maslačak (Taraxacum officinale) i esparzeta (Onobrychis viciifolia).Na peskovitim zemljištima se javlja mak (Papaver argemone), poljski pelen (Arthemisia campestris), hajdučka trava (Achillea millefolium), poljska gorušica (Sinapis arvensis) i lepica (Lychny viscaria).Na suvim i lakim zemljištima raste poljska detelina (Trifolium arvense), gladuš (Euphorbia verna) i šareni karanfil (Dianthus deltoides).Alkalna tla imaju pH vrednost veću od sedam i najčešće sadrže puno kalcijuma i magnezijuma. Korovi koji ukazuju na tu vrstu zemljišta su divlja žalfija (Salvia pratensis), dinjica (Sanguisorba minor), maslačak (Taraxacum officinale), cikorija (Cichorium intybus) i žavornjak (Consolida regalis).

Važno je spomenuti različak (Cenaurea cyanus) kom se boja cvetova menja u zavisnosti od pH vrednosti zemljišta, tako da su oni u kiseloj sredini ružičasti, a u alkalnoj plavi.Na zemljištu sa malom količinom kalcijuma javljaju se svračica (Digitaria sanguinalis) i poljski jarmen (Anthemis arvensis). Na vlažnom i teškom tlu rastu biljke poput puzavog ljutića (Ranunculus repens), ženske bokvice (Plantago major), poljske nane (Mentha arvensis) i guščje steze (Potentilla anserina). Simbol zemljišta sa većom količinom gline su ženska bokvica (Plantago major) i pirevina (Elymus repens)

Na zemljištu koje je bogato azotom raste sveobuhvatna mrtva kopriva (Lamium amplexicaule), dok na tlu koje je bogato fosforom raste tušt (Common Purslane).

Izvor:https://www.agroklub.rs/agro-hobi/indikatori-pomocu-korova-odredite-tip-zemljista/59245/

Објављено у Biljna proizvodnja
nedelja, 19 april 2020 10:25

HRISTOS VASKRSE!

 Vaskrs je najveći hrišćanski praznik kojim se slavi Isusov povratak u život- vaskrsenje. Po hrišćanskom verovanju, to se desilo trećeg dana posle njegove smrti tj. prve nedelje posle Velikog petka. Vaskrs je pokretni praznik i praznuje se posle jevrejske Pashe u prvu nedelju posle punog meseca, koji pada na dan prolećne ravnodnevnice, ili neposredno posle nje. Kod pravoslavaca Vaskrs se najranije slavi 4. aprila, a najkasnije 8. maja. Datum Vaskrsa za sve pravoslavce određuje Jerusalimska pravoslavna crkva koja se drži julijanskog kalendara. 

Ove godne zbog pandemije krona virusa po prvi put danas su pravoslavni hramovi bili prazni i bez vernika. Liturgije bez vernika, ali Bog i Vaskrs u srcima! Ovo bi ukratko mogao da bude opis današnje proslave najvećeg hrišćanskog praznika Hristovog vaskrsenja koji je obeležava među pravoslavcima.
Jutarnja vaskršnja liturgija u kripti hrama Svetog Save na Vračaru počela je nešto pre devet ujutru, a služio je vladika Stefan vikarni episkop patrijarha Irineja. Prvi put kripta je bila bez vernika zbog epidemije koronavirusa i policijskog časa koji traje do utorka zbog čega je zabranjeno kretanje građana. Pojenje sveštenika odjekivalo je u praznoj kripti u kojoj su bili novinari i fotoreporteri, te ekipe RTS koja je prenosila liturgiju vernicima koji su zbog pandemije ovaj sveti čin pratili od kuće.
Uprkos strogoj naredbi da se ne odlazi u crkve oko desetak vernika oglušilo se o naredbe vlasti i ipak su došli do hrama. Skrušeno držali su se po strani i odbijali svaki razgovor. Jedni su lice krili ispod maski, drugi ih nisu nosili verujući da će ih Bog i vera zaštititi od korone. U Sabornoj crkvi u Beogradu bilo je sablasno prazno. Starešina hrama otac Petar Lukić ljubazno nas je dočekao pozdravom „Hristos vaskrse“, poklonio nam po jedno crveno, vaskršnje jaje, poželeo zdravlje i sreću, ali odbio da kaže bilo šta više o proslavi današnjeg praznika. Čim smo izašli iz porte crkva je zatvorena, zaključana, a na spoljašnju kapiju je stavljen katanac što je bio jasan znak da crkva danas više neće raditi.
Slična slika bila je i u crkvi Svetog Marka. Vaskršnja liturgija u ovom hramu počela je u sedam ujutru bez vernika, ali je pušten razglas pa su stanari okolnih zgrada mogli da slušaju pojanje sveštenika. Starešina ovog hrama nije želeo da govori za medije uz obrazloženje „da nema odobrenje od patrijaršije“.
Iako vernicima sigurno nije bilo lako da propuste vaskršnju liturgiju i ne odu u crkvu za Vaskrs, građani Srbije su pokazali veliku odgovornost i razumevanje u poštovanju mera koje su propisane povodom koronavirusa i nisu se okupljali u većem broju.

Iako se ovaj Vaskrs praznuje kod kuća na trpezama nisu izostala šarena vaskršnja jaja koja su simbol začetka novog života. Legenda kaže da se jaja farbaju u spomen na događaj kada je sveta Marija Magdalena Mironosica (verna Isusova sledbenica koja je sa Presvetom Bogorodicom bila uz Hrista tokom stradanja i kojoj se Isus prvo javio po vaskrsenju) putovala u Rim da propoveda Jevanđelje. Ona je posetila cara Tiberija, u znak pažnje mu poklonila crveno jaje i pozdravila ga rečima:’Hristos Vaskrse’. Crvena boja simboliše Spasiteljevu nevino prolivenu krv na Golgoti, ali je istovremeno i boja vaskrsenja. Jer nema vaskrsenja bez stradanja i smrti.

Vaskrsu prethodni sedmonedeljni post, a pripreme za praznik počinju na Veliki četvrtak koji je dan pričešća. Nastavljaju se Velikim petkom kada je Isus odlukom rimskog prokuratora Pontija Pilata razapet i umro na krstu na jerusalimskom brdu Golgota. Tog dana sveštenici u pravoslavnim crkvama iznose crvenu plaštanicu i polažu je ispred oltara kako bi je vernici celivali. Na Veliki petak se ne služe liturgije, to je dan strogog posta kada se ne konzumira mast i mrsna hrana, a u domaćinstvu se obustavljaju svi poslovi. Na Veliki petak se farbaju vaskršnja jaja, najčešće crvenom bojom, koja simbolizuje Isusovu krv. Prvo ofarbano crveno jaje je čuvarkuća i čuva se do sledećeg Vaskrsa kao zaštitnik porodice i doma.Posle Velikog petka sledi Velika subota, drugi dan hrišćanske žalosti koji je Isus, po predanju, proveo u Hadu, pa ga vernici provode u molitvi i tišini. To je ujedno i poslednji dan nedelje stradanja i smrti. Ponoćnom liturgijom završavaju se dani žalosti i počinje proslava Vaskrsa.

Na Vaskršnjoj trpezi pored šarenih jaja obavezna je pečenica, obično mlado jagnje ili prase. U nekim selima pomoravskog okruga ostao je običaj da se jaje zakopa u vinograd radi boljeg roda i zaštite od nepogoda. Vaskršnja jaja se ne daju pastirima, kako bi se stoka zaštitila od bolesti. Na Vaskrs svi se kucaju (tucaju) jajima što simbolizuje probijanje opne ovozemaljskog Hristovog života i njegovo uskrsnuće na nebo. Pravoslavci u Srbiji se tog dana pozdravljaju rečima Hristos vaskrse, na šta se odgovara Vaistinu vaskrse. Ovi pozdravi preuzeti iz staroslovenskoj jezika i zadržali su se do danas. Vaskrs se slavi u krugu porodice uz bogatu trpezu. Nekada su domaćice na sto iznosile najbolje domaće proizvode: sir, kajmak, šunku, pršutu, domaće sezonsko povrće. Danas je to svečani ručak uz obavezna farbana jaja, pečenje, kolače ili torte, a sve zavisi od umešnosti domaćice. Vaskrs se praznuje tri dana i, kako kažu stari, valja ustati rano, ali ne valja ići na spavanje pre ponoći, jer će do narednog Vaskrsa takav čovek biti pospan i lenj. Prvi ponedeljak posle Vaskrsa zove se Pobusani ponedeljak i posvećen je mrtvima. Tog dana treba obići grobove umrlih srodnika i predaka, izneti farbana jaja što simbolično predstavlja da ih nismo zaboravili na ovaj veliki praznik.

Ali, praznik je praznik i valja se pozdravi tradicionalnim pravoslavnim pozdravom na današnji dan – Hristos Vaskrse!

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Април 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30