Чланци поређани по датуму: sreda, 15 april 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Bez većih padavina i snežnog pokrivača tokom zimskog perioda, oseća deficit vlage u zemlji. Takvi uslovi su svakako otežavajući i mogu da utiču na ovogodišnju setvenu sezonu repe, ukoliko njive nisu adekvatno pripremljene. U Zemljoradničkoj zadruzi Agroprom iz Stare Pazove, za ovu godinu
planiraju da setvu slatkog korena obave na oko 500 hektara. Kako su nam rekli iskusni stručnjaci koji godinama vode proizvodnju repe, pa i drugih ratarskih
kultura, na njihovim parcelama na vreme je bačeno đubrivo i duboko su zatvorene brazde, čime je očuvana neophodna vlaga zemlje. Kolege iz emisije „Plodovi dobre zemlje“ na TV PRVA razgovarli su sa dipl. agronom Zlatko Pijetlovićem iz ZZ „Agroprom“- Stara Pazova, koji je objasnio tehlogiju proizvodnje ove kulture “ Površine koje su namenjene za repu, one se prvo oru, baca se đubrivo, bacamo znači Map KCL za, za, onda oremo na 35 santimetara
i posle toga radimo sa paker valjcima, što nam olakšava u proleće da sa jedinim, eventualno negde gde nije baš idealno i sa dva prohoda, odradimo pravac i odmah posle toga ide setva. Znači, mi sa tim uspemo da sačuvamo tu zimsku vlagu, pošto svake godine ona je sve, sve manje i manje
je ima, a ovi vetrovi u setvi non stop duvaju i oni smanjuju tu vlagu, tako da je veliki problem da se seje u vlažnom. Setva se odvija normalno, za sada ide sve po planu, imamo dovoljno kapaciteta. Radimo sa četiri sejalice i mislimo da ćemo mi to relativno brzo uspeti da završimo.
I optimalne toplotne vrednosti setvenih površina omogućavaju da se setva šećerne repe obavi na vreme. Dipl. agronom Zlatko Pijetlović ZZ „Agroprom“- Stara Pazova ističe: Što se tiče temperature zemljišta, čim se stvorila optimalna temperatura, mi smo krenuli sa setvom, to je tu negde oko 5, 8 stepeni. Jednostavno, to je već i vreme da se seje repa, polovina marta, jer više tu nema čekanja. Svako zakašnjenje može samo da nam nanosi štetu. Pravilan plodored ima značajnu ulogu u proizvodnji ratarskih biljaka. Njegova primena je važna, jer gajeni usevi u velikoj meri iskorišćavaju zemljište, a pošto je ono najvažniji resurs u poljoprivredi vrlo je važno da učinimo sve da ga obnovimo.
Zlatko Pijetlovići stiče da je plodored veoma važan, važan je prvenstveno zbog suzbijanja korova, drugo i zbog bolesti, a i zbog insekata. To znači potrebno je da se repa, što se tiče repe, bar na svaku treću eventualno četvrtu godinu dođe , dođe repa na istu površinu. Pre dve godine usled napada repine pipe, bilo je i onih ratara koji su bili primorani da sprovedu delimično ili potpuno presejavanje jednog dela proizvodnih parcela. Kako se slična situacija ne biponovila, preporuka je da se primenjuju preventivne mere.
Prva, prva prevencija da bismo suzbili repinu pipu jeste da gledamo da bude ta parcela udaljena od starih repišta, ističe Zlatko. To je prvo i osnovno, ako može, a ako ne može, onda kad krene, kad repa krene znači kad nikne, mi gledamo gde se pojavila repina pipa i shodno tome i reagujemo, znači insekticidima prskamo, da li prskamo celu površinu, oazno i gde se pojavila, ali uglavnom gledamo da je, da je sačuvamo, što nam do sada je uspelo, ali
svake godine je sve teže i teže, pošto je to sve veći i veći problem.
Za ujednačeno nicanje useva, potrebna je da dovoljna količina vlage u zemlji u koju će biti posejano seme uz pravilan sklop biljaka. A drugo, neko i valja tu površinu pod repom sa valjcima da bi uspostavio vlagu. Mi to ne radimo, pošto za sada to nije bilo potrebe, uspeli smo, uvek nam je repa ujednačeno nicala, tako da ,eto, prvenstveno je to da se, da se seje u vlažnom. A takođe da bi se ostvarilo nešto, neki prinos, mora da se ostvari i sklop u setvi. Znači, mi idemo
na nekih 125.000 biljaka po hektaru tako da uspemo negde oko 90-ak hiljada da, da dobijemo u berbi, odnosno u vađenju, ističe Zlatko i dodaje:
„Ovog puta iskoristili smo priliku i da se upoznamo sa trenutnim stanjem pšenice u ovom delu Srema. Pšenica ove godine, za razliku od prošle godine, mogu reći da je u odličnom stanju. Prošle godine pšenica je kasno nicala zbog deficita padavina. Neke pšenice su prošle godine čak u februaru počele da, da niču. Ove godine mi imamo pšenice oko 200 hektara posejano i veoma smo zadovoljni kako je to odrađeno i u kakvom je stanju. Doduše, mi smo
to veoma, neću da kažem, rano, ali smo u optimalnom roku počeli da, sejemo, znači tamo negde oko 4. do 10. oktobra mi smo već bili zasejali površine pod pšenicom i mogu reći da je pšenica u izvrsnoj kondiciji. Odradili smo prihranu jednu, odradili smo i drugu prihranu sa Anom, odradili smo zaštitu od korova, takođe i od bolesti, i očekujemo da će biti, ako bude godina povoljna, da će biti dobar rod.
Ukoliko naši ratari nisu uspeli upravo zbog otežanih okolnosti, je li, korona virus i ostalo ,ovaj, da obave zaštitu, koji je poslednji rok to da urade? Da li su zakasnili već?
Zakasnili još nisu, ali svakako treba obići parcele pod pšenicom i videti u kakvom je stanju, jer ima nekih tu bolesti. Za sada nema nešto značajno, ali nađe se nekih septorija i jednostavno treba to pogledati i odraditi zaštitu kako protiv korova tako i protiv bolesti. Poslednjih godina došlo je i do izvesnih
promena u setvenoj strukturi ratarskih kultura. Prošlih godina mi smo sejali, recimo, dosta uljane repice. Međutim, i to je sada postalo problem u toj proizvodnji zbog nedostatka vlage u nicanju, i onda dođe do propadanja useva. Tako da dosta se odustalo od proizvodnje šećerne, od uljane repice, i ljudi su se sad više orijentisali na kukuruz. Šećernu repu isto, smanjena je površina pod šećernom repom, soja je standardna, poveća se možda, površine
pod suncokretom su se povećale, tako da generalno znači došlo je do povećanja površina pod suncokretom i pod kukuruzom.
Ukoliko se i u ovoj godini ostvare slični proizvodni rezultati kao u prethodnoj, agronom Pijetlović ističe da onda svi oni koji su se odlučili za proizvodnju šećerne repe mogu da računaju na pozitivan ishod. To se posebno odnosi na visinu digestije koja se tada na ovom podneblju kretala između 16 do 18 što je više nego zadovoljavajuća vrednost.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

Članstvo Srbije u Međunarodnom savetu za žita (IGC) je veliki korak napred za zemlju ka punoj integraciji u međunarodno robno tržište, ocenjuju Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) i Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO).Srbija je početkom aprila postala punopravni član IGC-a, pridruživši se tako najvećim svetskim proizvođačima žita, među kojima su i SAD i Evropska unija

EBRD i FAO, koji su podržali prijavu Sbije i pozdravili njeno učlanjenje, ističu u današnejm zajedničkom saopštenju dostavljenom Tanjugu, da će članstvo u toj međunarodnoj organizaciji doneti koris.

"Ovo je veliki korak ka punoj integraciji Srbije na međunarodno tržište", kaže Miljan Ždrale, regionalni šef EBRD-a za agrobiznis centralne i jugoistočne Evrope.

Srbija je, ističe on, već glavni regionalni izvoznik zahvaljujući kvalitetu svog zrna i centralnom položaju na panevropskim saobraćajnim koridorima.

"Članstvo u IGC-u će joj sada sada obezbediti dodatno jačanje te pozicije", navodi Ždrale.

Ciljevi Saveta su, kako se navodi u saopštenju, unapređenje međunarodne saradnje u trgovini žitom i poboljšanje transparentnosti tržišta.

Uz podršku FAO-a i EBRD-a, Udruženje žita Srbije i vlasti su ojačali poziciju Srbije kao velikog proizvođača i izvoznika žita i uljarica u poslednjih nekoliko godina.

Zemlja je u poljoprivrednoj 2019/2020.godini proizvela 7,5 miliona tona kukuruza i 2,5 miliona tona pšenice.

Godišnje izvozi 2,5 miliona tona kukuruza.

"Zahvaljujući kontinuiranom dijalogu, Srbija je uspela da uskladi fitosanitarne standarde sa međunarodnim standardima kvaliteta i da udej na nova tržišta, pre svega u Egiptu“, izjavila je Vafa El Houri, šefica FAO-vog centra za investicije.

Dodaje da je stalni dijalog sa Srbijom pomogao da se otklone “uska grla”, bilo da se radi o infrastrukturnim, trgovinskim ili izvoznim zahtevima, i da je doprineo poboljšanju efikasnosti.

EBRD i FAO napominju da članstvo Srbije u IGC dolazi u trenutku kad je svet zahvatila pandemijia koronavirusa, te da je taj događaj utoliko važniji zbog održanja lanca snabdevanja hranom, što je prioritetan zadatak.

Jake veze koje su EBRD i FAO uspostavili sa Udruženjem žita Srbije predstavljaju čvrst temelj da se prebrode ova izazovna vremena, ističu te dve orgainzacije.

EBRD i FAO se nadaju da će privremena ograničenja izvoza zbog COVID-19 uskoro biti ukinuta, što će Srbiji omogućiti da u potpunosti realizuje potencijal svog poljoprivrednog sektora i pomoći obezbeđenju regionalne sigurnosti prehrambenog lanca u duhu međunarodne saradnje, nvodi se u saopštenju.

Izvor: https://www.dnevnik.rs/ekonomija/ebrd-i-fao-srbija-se-pozicionirala-kao-veliki-proizvodac-zita-15-04-2020

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

Privatna preduzeći moći će od ponedeljka da konkurišu za jeftine kredite, a ukupna suma novca za koju država garantuje iznosi dve milijarde evra, saopštio je danas ministar finansija Siniša Mali nakon sastanka tima za implementaciju ekonomskih mera za podršku privredi tokom pandemije korona virusa.

Na sastanku tima doneta je odluka o podršci poljoprivrednim gazdinstvima kojima će biti omogućeno da dobiju dodatnih 2,6 milijardi dinara podrške preko Uprave za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede. Obe odluke koje su danas donete biće prosleđene Vladi Srbije koja će ih sutra usvojiti."Dve važne odluke smo doneli, odluke koje smo i obećali da ćemo doneti tokom ove nedelje, a to je usvajanje uredbe o primeni garancijske šeme sa poslovnim bankama u iznosu od dve milijarde evra", rekao je Mali.

Poslednjih par dana, kaže, ekonomski štab je na ovim uredbama radio zajedno sa Narodnom bankom Srbije i poslovnim bankama.

Prva uredba, koja se odnosi na sredstva namenjena preduzećima, sutra će se naći na sednici Vlade Srbije i već od ponedeljka se kreće u njenu implementaciju.

"To znači da će preduzećima u privatnom sektoru na raspolaganju biti jeftini krediti u ukupnom iznosu od dve milijarde evra za koje garantuje Srbija već od ponedeljka", rekao je Mali.Druga uredba koja je danas doneta i sutra ide na usvajanje na Vladu Srbije je Uredba o podršci poljoprivrednim gazdinstvima. Reč je o dodatnih 2,6 milijardi dinara koje idu preko Uprave za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede.

Ekonomske mere se primenjuju na ona poljoprivredna gazdinstva koja vode knjige, odnosno za ona gazdinstva koja rade kao preduzetnici.

"Imate veliki broj individualnih poljoprivrednih proizvođača koji nisu preduzeća, upravo se ove mere, 2,6 milijardi dinara, odnose na njih".Na ovaj način, kaže Mali, potpuno je završen pravni okvir koji je vezan za implementaciju svih najavljenih ekonomskih mera države za privredu, a koje su "teške" više od 600 milijardi dinara.

Podseća da su prošle nedelje donete uredbe za odlaganje poreza i doprinosa, uredba koja se odnosi na direktnu novčanu pomoć i isplatu minimalca privrednicima kao onu koja se odnosi na isplatu 100 evra svakom punoletnom građaninu Srbije.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/firmama-jeftini-krediti-od-ponedeljka-poljoprivrednim-gazdinstvima-26-milijarde/dplvdec

Објављено у Agroekonomija

Podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje po košnici pčela počinje u sredu 15. aprila 2020. godine. Pravno lice, preduzetnik i fizičko lice – nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, koje ispunjava uslove propisane zakonom kojim se uređuju podsticaji u poljoprivredi i ruralnom razvoju, može da ostvari pravo na podsticaje u stočarstvu po košnici pčela za najmanje 20, a najviše 1000 košnica pčela. To u praksi znači da svi pčelari koji imaju manje od 20 obeleženih i registrovanih košnica pčela ne ispunjavaju uslov za ostvarivanje prava na podsticaj po košnici pčela, dok oni koji imaju preko 1000 košnica i podnose zahtev za ostvarivanje prava na ovaj podsticaj, neće po automatizmu biti odbijeni zbog prekoračenja propisanog broja košnica, već će im se priznati podsticaji za 1000 košnica pčela.

Zahtev za ostvarivanje prava na podsticaje po košnici pčela može se podneti Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Upravi za agrarna plaćanja, na adresu Bulevar kralja Aleksandra 84, 11050 Beograd.

Pčelari će i ove godine za „podsticaje po košnici“ moći da podnesu zahtev elektronskim putem. Pristup portalu za podnošenje elektronskog zahteva je omogućen sa zvanične internet prezentacije Uprave za agrarna plaćanja uap.gov.rs.

Podsticaji se ostvaruju u iznosu od 800 dinara po košnici pčela.

Sve detalje o načinu podnošenja zahteva možete pogledati na ovom linku:http://uap.gov.rs/wp-content/uploads/2020/04/vodich-kroz-elektronsko-podnoshenje-zahteva-za-podsticaje-po-koshnici-pchela.pdf

 

Izvor: http://uap.gov.rs/pocinje-podnosenje-zahteva-za-subvencije-po-kosnici-pcela/

Објављено у Pčelarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Април 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30