Чланци поређани по датуму: subota, 07 mart 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
subota, 07 mart 2020 17:22

U Vranju gužva i sve cveta

VRANJE - Prvi Međunarodni sajam lekovitog, začinskog, ukrasnog bilja i pčelinjih proizvoda u Vranju, koji je danas otvoren, bio je prilika da se istaknu potencijali ovog kraja za tu vrstu proizvodnje i dobiju saveti stručnjaka šta i kako gajiti i proizvoditi, ali se i upoznaju sa značajem osiguranja poljoprivrede koji nudi Dunav osiguranje. Na svečanom otvaranju manifestacije, koja je okupila 44 izlagača iz više gradova Srbije i Severne Makedonije, gradonačelnik Vranja Slobodan Milenković istakao je značajne potencijale koji u okrugu postoje za sakupljanje i gajenje lekovitog bilja kao i za pčelarstvo. Naveo je da sajam prilika za druženje, razmenu ideja i iskustva a aktiviranje potencijala u ovom sektoru pojačaće samozaposljavanja i doprineti održivom razvoju.

(levo)Član gradskog veća, Nebojiša Stamenković, državni sekretar Ministarstva poljoprivrede Velimir Stanojević i  gradonačelnik Vranja Slobodan Milenković (desno)

Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Velimir Stanojević rekao je da se Vranje za tri godine puno promenilo, jer posle Balkanskog sajma pčelarstva dobija i međunarodni sajam lekovitog bilja. On je najavio da će država nastaviti sa uspešnom politikom subvencija preko kojih će pored podizanja novih plantaža lekovitog bilja osnaživati i ulaganja u prerađivačke kapacitete. Dodao je da Srbija ima potencijal da proizvede 10 puta višse eterično ulja nego što proizvodi danas. U okviru sajma, Dunav osiguranje je imalo drugu ovogodišnju radionicu na kojoj je oko 200 zainteresovanih Vranjanaca u Sali skupštine opštine bilo u prilici da se upozna sa značajem osiguranja poljoprivrede koje je u savremenoj poljoprivredi "agrotehnička mera".

Gradonačelnik Vranja Slobodan Milenković: Podrčaćemo ovakve manifestacije,a već dajemo subvencije za ukrsano bilje

Direktor glavne filijale Dunava koja pokriva sedam opština regiona Boban Kostić u izjavi medijima rekao je da poljoprivreda strateška grana regiona i da, iako Dunav ne ostvaruje profit kod osiguranja poljoprivrede, sve više osigurava jer je svestan značaja poljoprivrede. "U poslednje tri godine ukupna fakturisana premija bila je 14 miliona dinara za 350 polisa, a iznos likvidiranih šteta dostigao je 17,5 miliona dinara po osnovu 197 zahteva. Naši planovi su povećanje poljoprivrednih površina koje se osiguravanju I zato permanentno radimo na edukaciji poljoprivrednika", rekao je Kostić.

 

Hektar maline osigurava se za 60.000 do 80.000 dinara, šljiva između 15.000 i 30.000dinara, dok je pšenica do 5.000 dinara, rekao je Kostić i podsetio da država subvencioniše premiju osiguranja u ovom kraju 40 procenata. Osnivač i vlasnik kompanije Adonis iz Sokobanje Nebojša Stanojević, koji je pružio veliku podršku organizovanju sajma, izjavio je da je 45 godina u različitim vrstama biznisa ali uvek kod Dunav osiguranja. Stanojević je rekao da je zadovoljan saradnjom sa Dunavom i poručio kolegama a posebno poljoprivrednim proizvođačima da svoju proizvodnju osiguraju.

Na sajmu u Vranju predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije Rodoljub Živadonović rekao je da je Pčinjski kraj bogom dan za gajenje lekovitog bilja i pčela, te da postoji realna perspektiva za razvoj tih delatnosti ako ljudi žele da rade. Naveo je i stručne ocene po kojima je gajenje lekovitog bilja šest puta isplatljivije od ratarske proizvodnje.

Član Gradskog veća Vranja zadužen za poljoprivredu Nebojša Stamenković izjavio je za Tanjug da je cilj organizacije sajma pored ukazivanja na razvojne potencijale, edukacija I aktiviranje ruralnog stanovništva kako bi oni iskoristili potencijale prirode kojima ovaj kraj obiluje i ostvarili dodatni prihod.

Izvor: (Tanjug)

Објављено у Hortikultura

Selo Strojkovce kod Leskovca ima 320 domova i čak pedesetak firmi. Samo u poslednje tri godine otvoreno je šest novih preduzeća i radnji. Bave se, uglavnom, preradom drveta. O dobrom poslovanju svedoče i zaposleni iz čitavog vučjanskog kraja. Preduzetnički duh duboko je ukorenjen u Strojkovcu. Tu su krajem 19. veka nastali prvi gajtani na Balkanu i postavljeni temelji tekstilne industrije. Nekada su živeli od konoplje danas koriste šumsko blago Kukavice. Odavde u Evropu i Kinu odlaze nameštaj, parket, ambalaža od drveta. U "Drvoproduktu" radi 70 ljudi. "Uslovi su dobri, posao nije težak. Plata odlična. Sve u svemu, super", kaže Biljana Trajković, radnica iz Šainovca. Uz dugu preduzetničku tradiciju kao razlog za otvaranje firmi, širenje proizvodnje i zapošljavanje, privrednci u Strojkovcu navode i stabilinu ekonomsku situaciju u zemlji. "Krediti su nam mali, dobijamo subvencije od države, dobijamo dovoljno sirovina. Duplo smo radnike povećali za šest godina", kaže Goran Kocić, vlasnik preduzeća "Drvoprodukt" iz Strojkovca. Samo u jednoj ulici je desetak strugara. Konkurencija jaka, ali ističu posla ima za sve. Porodica Vujić gajbama snabdeva poljoprivrednike u leskovačkom kraju. "Zadovoljan sam poslom, zadovoljan sam tržištem. Imam šest, sedam uposlenika i moje iz kuće. To je najbitnije", kaže Dragan Vujić, vlasnik gajbare iz Strojkovca. U Strojkovcu cvetaju i zanatstvo i trgovina. Nezaposlenih nema. Ko nije pokušao taj nije uspeo, kaže 32-godišnja Ivana. "Uz malo pomoći i subvencije države i uz dosta upornosti naravno da ima nade da ovde mladi ostanu i rade", kaže Ivana Vuković, vlasnica pekare. Međutim, u Strojkovcu nema ni gradske vode ni kanalizacije, ni asfaltiranih ulica. I regionalni put je pun rupa. "Ljudi su stvarno zadovoljni, hoće da pomognu da u saradnji sa državom i lokalnom samoupravom još to što nam fali sredimo", kaže Goran Petrović, predsednik Mesne zajednice Strojkovce. Kuće su pune, niču i nove. U potrazi za poslom nekoliko porodica iz okoline doselilo se u Strojkovce. I u školi je kao u košnici. Samo da se uredi infrastruktura i slika sela biće još potpunija.

Објављено у Agroekonomija

Bundeva (lat. Cucurbita pepo), je jednogodišnja biljka puzavica iz familije bundeva. Naše bake su znale da od bundeve naprave najukusnije čorbe, a nema ko ne pamti ukus pite bundevare. Bundeva zri u jesen, dugo zadržava svežinu, pa je nezaobilazna na zimskoj trpezi. Plod se koristi u ishrani, a seme u fitoterapiji.
Korisna od ploda do korena
Postoje naučni dokazi da se bundeva koristila u ishrani 7.000 pre nove ere. U staroj Grčkoj i Rimu žene su pravile pomade od tucanog semena bundeve i maslinovog ulja, koje su koristile za negu kože i uklanjanje pega na licu. U srednjem veku su hodočasnici nosili o pojasu posudu od tikve, umesto čuture. Pita od bundeve tradicionalni je i danas deo obroka za Dan zahvalnosti u Kanadi i SAD. Najčešće se gaji u bašti ili na njivama među usev u kukuruzu. Plod je loptastog ili cilindričnog oblika žute, bele ili narandžaste boje, s glatkom ili blago rebrastom korom. Unutrašnjost bundeve je intenzivno žuto - narandžaste boje sa semenkama i pulpom. Bundeva spada u lekovite biljke, a  od nje se može iskoristiti bukvalno sve. Nadzemni delovi biljke, stablo i listovi koriste se za
ishranu stoke, meso bundeve u ishrani, dok se od semenki dobija ulje izuzetnog kvaliteta. A koren? I on se koristiti za kalemljenje lubenica i dinja. Prinos bostana je bolji jer dobija snažan i dobro razvijen korenov sistem, pa sam bostan postaje otporan na razne bolesti. Na našim prostorima se uzgaja nekoliko vrsta bundeve uglavnom u baštama, ili kao među usev u kukuruzu. Plod tradicionalne bundeve obično je težak između 2,7 i 8,2 kilograma, dok plod
krupnijih sorti može da dostigne težinu i više od 34 kilograma.
Bundeva je bogata vodom, vlaknima, proteinima i vitaminima, a u ishrani se koristi za pripremu čorbi, pita, ukusnih umaka, sokova, džemova, ili se jednostavno ispeče u rerni. Po hranljivoj vrednosti i dijetetskoj važnosti bundeva je vodeća biljka među povrćem. Malo je poznato da ima šest puta više vitamina nego jabuka i cvekla, bogata je vitaminima A, C, E i B, kao i gvožđe. Od minerala najviše ima kalijuma, fosfora, kalcijuma i gvožđa, kao i
mnogih oligo i mikroelemenata. Bundeva sadrži više od 60 odsto nezasićenih masnih kiselina i bogata je biljnim proteinima, belančevinama, pektine, celulozu,
kao i druga biljna vlakna, što je čini lako svarljivom. Masnoća gotovo da nema, jer se u 100 grama bundeve nalazi samo tridesetak kalorija, pa je idealna za sve vrste dijeta. Međutim, treba napomenuti da seme bundeve ima čak dvadeset puta veću kalorijsku vrednost od ploda, jer sadrži više belančevina, ugljenih hidrata i masti, ali i druge korisne i lekovite sastojke koje sadrži i plod.
Lekovite semenke
Semenke su bogate masnim uljem, proteinima i mineralima, i koriste se pečena kao poslastica, ili za dobijanje ulja hladnim ceđenjem. Bundevino ulje je crvenkaste boje, kvalitetno, lako svarljivo. Posle brojnih izučavanja stručnjaci su došli do zaključka da bundevino ulje reguliše nivo holesterola, preventivno deluje kod funkcije mokraćne bešike i pomaže u lečenju sindroma iritiranih creva. Istraživanja su potvrdila da ovo ulje smanjuje rizik od pojave nekih vrsta kamena u bubrezima. Preporučuje se i kao efikasan i neškodljiv lek protiv dečjih glista i pantljičare. Seme bundeve mogu da jedu i trudnice, dojilje,
stariji i osobe sa bolesnom jetrom, kao i muškarci koji imaju problema sa prostatom, jer zbog obilja cinka umanjuje tegobe ove bolesti.
Seme bundeve golice posebno je vredno i bogato korisnim sastojcima. Kada se ljušti seme treba da vodite računa da ne uklonite tanku sivo-zelenkastu pokožicu, jer je u njoj najviše lekovitih sastojaka. Manje je poznato da plod bundeve sadrži aminokiselinu koja podstiče izlučivanje serotonina u organizam, hormona koji stvara vedro raspoloženje i osećaj sreće. U svakodnevnoj ishrani, tvrde stručnjaci, sprečava anksioznost i pojavu depresije. Bundeva
sprečava prerano starenje organizma, nastanak kardiovaskularnih bolesti, degeneraciju tkiva oka, stvaranje katarakte. Osim što reguliše varenje hrane, deluje i kao laksativ, pa je korisna za suzbijanje zatvora.
Festival u čast bundeve
Plod i seme su od davnina poznati u narodnoj medicini i koristili su se za izbacivanje suvišne vode iz organizma, lečenje crevnih oboljenja, prostate. Danas se u mnogim delovima Srbije i sveta koriste kao ukras na različite načine i postaju lepi suveniri. U čast bundeve, odnosno ludaje kako je zovu u Vojvodini, već 35. godina druge nedelje oktobra u Kikindi se održava tradicionalni festival posvećen bundevi. Između ostalog organizuje se izbor za najtežu i najdužu ludaju, dok se brojni posetioci tradicionalno služe banatskim fruštukom, specijalitetima koje domaćice pripremaju od bundeve i raznim drugim slatkim i slanim đakonijama.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

Predsednik SNS Aleksandar Vučić posetio je danas vinariju Deurić u Maloj Remeti na Fruškoj gori, koja ima najsavremeniju opremu, i tom prilikom poručio da srpski vinari treba da prestignu slovenačke po penušavim vinima. "Bićemo po tim vinima najbolji od Beča do Istanbula", istakao je Vučić. Vučić je probao penušavo belo vino iz 2015. koje je napravljeno od crnog grožđa, ali šampanj metodom. Vinarija koristi francuski hrast za barike u kojima drže vino minimum šest meseci, a uvezli su i mađarski hrast za tu namenu. Prostorije u kojima je uskladišteno vino su sterilisane. Vučić je istakao da ta vinarija ima savremeniju opremu od slovenačkih vinarija i čestitao im na tome. Zatim je "testirao" direktno iz bureta crno vino merlot iz čileanskog i francuskog barika i primetio da mu se više dopada francuski. Vučić je rekao da je ta vinarija na ponos celoj Srbiji, s obzirom da je obišao mnoge vinarije širom sveta, ali malo gde je video to što ima vinarija u Maloj Remeti, koja je poznata po penušavim vinima. On je, inače, vinariju obišao sa Anom Brnabić, koja je odnedavno članica SNS. Nakon toga se sastao sa 19 kandidatkinja za poslanice srpskog parlamenta sa liste ''''Aleksandar Vučić - Za našu decu'''' na predstojećim parlamentarnim izborima 26.aprila, sa kojima je razgovarao u susret Međunarodnom danu žena, a prisustvovala je i košarkaški terener Marina Maljković. O nastanku vinarije Deurić i njenim kapacitetima predsednika SNS upoznao je vlasnik Mitar Deurić. Vinarija Deurić, koja je 2017. proglašena za srpsku vinariju godine, nalazi se na južnim obroncima Fruške gore, nedaleko od banje Vrdnik, na 250 metara nadmorske visine. Vinarija ima 20 hektara vinograda i počela je sa radom 2014. godine, a izvozi u Veliku Britaniju i sandinavske zemlje.

 

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Radoslav Bele Zečević, osnovne studije (biljna proizvodnja) i specijalističke studije (voćarstvo i vinogradatstvo),  završio je na Biotehničkom fakultetu u Podgorici. Nakon završetka tih studija upisuje master studije u Novom Sadu i magistrirao je na temu iz pčelarstva. Tema master rada je bila iz oblasti uzgoja visokokvalitetnih selekcionisanih pčelinjih matica. Želju da upiše master studije iz oblasti pčelarstva imao je još od početka studiranja,  s obzirom da se ovim poslom bavi verovali ili ne punih 15 godina. U ovaj posao krenuo je „od nule“ iz znatiželje kao desetogodišnji dečak ( a za to je imao i genetsku predispoziciju za bavljenje ovim poslom),  da bi se to kasnije pretvorilo u profesionalno pčelaranje. Najveću podršku je imao od svoje porodice. Danas poseduje registrovani pčelinjak od oko 200 pčelinjih zajednica i preko 300 oplodnjaka za uzgoj selekcionisanih matica i odgovarajuće objekte za ovaj posao.

Regionalna izložba meda Pljevlja, izložbeni štand sa pčelinjim proizvodima

 Od 2015. godine je registrovani uzgajivač matica. Dobitnik je više zlatnih priznanja za kvalitet pčelinjih proizvoda u zemljama okruženja, a kako ističe najdraže mu je priznanje koje je dobio u Novom Sadu na takmičenju za kvalitet meda gde je pored zlatne medalje i sertifikata osvojio i veliki šampionski  pehar za nabolje ocenjen med na tom takmičenju. Od mogućih 25 bodova, med njegovog gazdinstva je osvojio 24,87 bodova. Ovo takmičenje po treći put je organizovao naučni institute za prehrambene tehnologije u Novom Sadu.  Osim meda i selekcionisanih matica na njegovom pčelinjaku se proizvodi perga, polen, propolis, čista matična mleč, prirodni vosak, medovača i rojevi. S obzirom da je tehnologija uzgoja selekcionisanih matica i sakupljanje čiste matične mleči slična, Bele se odlučio da poveća proizvodnju matičnog mleča tako da je rekorder proizvedene količine na prostru Crne Gore. Za matičnu mleč je takođe osvojio zlatnu medalju na Novosadskom sajmu pre dve godine.

Na pitanje šta je najvažnije uraditi da bi postali uspešan pčelar Zečević odgovara:

Da bi se bavili bilo kojim poslom pa tako i pčelarstvom potrebno je uložiti  znanje, vreme, novac. Kad to troje spojite uspeh je zagarantovan. Znanje je osnov, morate učiti iz kvalitetne literature i naučnih radova. Mnogi se samo oslanjaju na na internet i youtube što nije dobro jer tu svak piše svašta, a početnik pčelar ne može da razdvoji loše od dobrog jer svak tvrdi da radi ispravno i postavlja na internet. Da bi postali profesionalni pčelar i imali adekvatnu ekonomsku dobit   potrebno je da ispunjavate tzv. 3 K (ka) uslov, a to je: kvalitet, kvantitet i kontinuitet.

S obzirom da se uzgoj kvalitetnih matica  smatra najodgovornijim poslom u pčelarstvu Zečević će nam ukratko objasniti osnovne predispozicije koje su potrebne da bi odgojili kvalitetnu maticu.

Medonosna pčela iz roda Apis mellifera koja je za nas najznačajnija i najvažnija po brojnim karakteristikama je Apis mellifera carnica ili Kranjska siva rasa. Svaki uzgajivač matica treba da vodi računa o očuvanju ove domaće rase. Selekcija matica predstavlja kontinuirani proces koji ne da treba da traje godinama nego decenijama. Vrlo teško je dobiti maticu da ima sve dobre karakteristike ( mirnoća pčela, higijensko ponašanje, prinos polena, produktivnost mleča, prinos meda, razvoj pčelinjeg društva, rojni nagon itd), ali zato linijama selekcije, ulaganjem znanja i vještina dugim nizom godina mogu se postići odlični rezultati. Što se tiče uzgoja matica za komercijalno tržište tu je situacija nešto drugačija. Posao reprodukcije se obavlja po unapred postavljenim “visokim” kriterijumima. Potrebno je pre svega obezbediti zdrava pčelinja društva i zdravu okolinu za postavljanje pčelinjaka i oplodnjaka. Potrebno je imati odgovarajući materijal i opremu. Potrebno je formirati jaka odgajivačka društva i obezbediti im kvalitetnu hranu koja ih podstiče da odgaje što kvalitetnije matičnjake.

Potrebni su i adekvatni vremenski uslovi odnosno periodi bez naglih turbulencija vremena jer sve to utiče na kvalitet matičnjaka. Da bi se izlegla nova mlada matica prolazi 4 stadijuma jaje, larva, lutka, imago. Prostor iz koga se ona izleže naziva se matičnjak. Matičnjak produžena i proširena zatvorena ćelija u kojoj je larvica od nastajanja (početka) njegovana i hranjena matičnim mlječom do samog zatvaranja (između 8. i 9. dana). Jaje između 3. i 4. dana prelazi u larvu.

KVALITETNI MATIČNJACI  (100 procentan prijem presađenih larvi)

Larva starosti od 12 do 18 h se pomoću specijalne tzv. kineske igle prenosi u čauru odnosno početak matičnjaka koji je pčelar napravio pomoću specijalizovanog šablona. Ovaj metod se naziva veštački način odgajanja matičnjaka ili  (tzv. Doolitle method). Pre presađivanja larvi potrebno je pripremiti odgajivačka društva za odgajanje matičnjaka. Kada su odgajivačka društva spremna nakon 24 h od formiranja dodaju se presađene larve na odgajanje koje će pčele hraniti isključivo matičnim mlečom. Od dana presađivanja do dana prenošenja zrelih matičnjaka u oplodnjake potreban je vremenski period od tačno 10 dana. Tada je ukupna starost matičnjaka 14 dana i ostalo je još 2 dana da se izleže matica. Izleganje matice iz matičnjaku se odvija u oplodnjaku i zato ih je potrebno 14-stog dana prenijeti u oplodnjak. U svaki oplodnjak se dodaje po jedan matičnjak. Nakon 14 dana od dana prenošenja imaćemo rezultate da li se matica izlegla i da li se sparila odnosno da li je počela novoizležena matica da polaže jaja. Znači ukupan proces od jajeta stare do polaganja jajeta novoizležene matice traje oko 28 dana.  Za svakog  uzgajivača matica i za svaku uzgojenu maticu to je poseban osjećaj jer to je rezultat rada koji je  uložen da bi se odgojila kvalitetna matica. Drugi rezultat još bitniji je kakve će rezultate dati ta matica kada se iz oplodnjaka premjesti u novu pčelinju zajednicu gdje se očekuje njena produktivnost najmanje 2 do 3 godine.

Ovo je samo kratka priča o uzgoju matica u nekom od narednih brojeva časopisa pisaće se o svim poglavljima posebno, jer uzgoj matica je kompleksan rad koji zahteva duže  pisanje o svim koracima rada pojedinačno.

Miloš Stojanović

www.agrobiznis.rs 

 

Објављено у Pčelarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Март 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31