Чланци поређани по датуму: petak, 06 mart 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Kada je reč o aktuelnostima iz agrara i dalje je zanimljiva vest o pravilniku koji poljoprivrednicima omogućava takozvanu prodaju proizvoda biljnog porekla sa kućnog praga. Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović objašnjava kako će izgledati uvođenje gazdinstava u legalne tokove proizvodnje kada govorimo o prodaji namirnica biljnog porekla sa kućnog praga. Reporter Silvija Gvozdenac: Poljoprivrednici odnosno povrtari i voćari koji prerađuju hranu biljnog porekla a žele da prodaju sa kućnog praga neće imati nove namete što se tiče registracije jer su prema pravilniku subjekti u poslovanju hranom, pravna ili fizička lica odnosno preduzetnici koji svoju delatnost obavljaju preko privrednog društva ili poljoprivrednog gazdinstva.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović gostujući u našoj emisiji “Brazde”objašnjava kako će izgledati u praksi uvođenje poljoprivrednog gazdinstva u legalne tokove proizvodnje kada govorimo o prodaji namirnica biljnog porekla sa kućnog praga. Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede: Ko god pravi pekmez, džem, ajvar, kompot šta god što je biljnog porekla moći će da prodaje to sve na svom kućnom pragu i postoje određene količine koje će neko moći da odradi tokom godine i da jednostavno plasira hranu, da zadovolji bezbednosne uslove, ali da pri tome ne mora da pravi fabrike ili ne znam ni ja slično. Ko bude hteo da radim prijavi se poljoprivrednoj inspekciji, izađe na lice mesta, tu ne treba neka velika nauka, doovljna je jedna prostorija tri sa tri, jedan šporet, jedan frižider i jedan sto na kome će se sve te operacije obavljati, to je minimalna, da tako kažem, investicijai od države dobijate da je to sve u redu.

Reporter: Sabolč Tružinski iz Bačke Topole bavi se organskom proizvodnjom i ima čitav niz proizvoda od spelte a na tradicionalan način uzgaja podolsku rasu goveda od kojih proizvodi mesne prerađevine. Sve te proizvode plasira kao poljoprivredno gazdinstvo s tim da uslužno plaća preradu brašna i mesa, izrazio je i zadovoljstvo što je pravilnik o prodaji namirnica biljnog porekla donet.

Sabolč Tružinski, Bačka Topola: Ja smatram da svi ovi pravilnici koji su izašli za preradu mleka, za preradu mesa, za biljnu proizvodnju i čak uključeno je i ovo za turizam da mogu da se bave seoskim turizmom, to sve jako dobro utiče i na proizvođače i na krajnje potrošače, sve lepo funkcioniše i smatram da će to mnogo doprineti, biće uzajmano svima u korist. Reporter: Penzionisani profesor matematike iz Ruskog Krstura Mihajlo Fejdi sa suprugom bavi proizvodnjom paprike za ajvar, kako kaže godišnje preradi 3 tone paprike i sav ajvar koji napravi proda sa kućnog praga.

Mihajlo Fejdi, Ruski Krstur: Pravo da vam kažem ja za taj pravilnik čuo sam na televiziji ali jako malo i ne znam suštinu tog pravilnika ali svemu se moramo prilagođavati kao i prirodi što treba da se prilagođavamo tako idržavi. Videćemo kako, na koji način sve to treba izvesti.

Reporter: Pravilnikom su određene i najveće količine proizvoda koje se mogu proizvoditi i stavljati u promet. Proizvodnja brašna je limitirana na 32 hiljade kilograma godišnje, testenina i biološki konzervisano povrće na 20 hiljada kilograma, proizvodi od termički obrađenog voća, sušenog i kandiranoog voća 16 hiljada kilograma, voćnih sokova na 16 hiljada litara, sušenog povrća, aromatičnog i začinskog bilja na 4 hiljade kilograma, hladnoceđenih biljnih ulja na 8 hiljada litara godišnje. Kvote za preduzetnike koje rade u objektima malih kapaciteta su duplo

Izvor: RTV

Објављено у Tehnologija prerade

Bakar je jedan od najrasprostranjenijih kontaktnih i preventivnih fungicida i baktericida koji na patogene deluje višestruko i nespecifično. Bakar oslobađa Cu2+
jone koji prodire u spore gljiva i inhibira enzimske procese. Često se susrećemo za preporukama da se primeni bilo koji od bakarnih preparata, ili sa druge strane
da su najbolji preparati na bazi bakar hidroksida. Ovo je skroz netačno stanovište i svaki od bakarnih praparata ima svoje prednosti i mane o kojima ću ovde pisati.
Postoje sledeće aktivna materije na bazi bakra koje možemo naći na tržištu: Bakar oksihlorid, bakar oksid, bakar hidroksid, trobazni bakar sulfat i bakar sulfat. Da bi se aktiviralo dejstvo bakra neophodno je da dodje do vlaženja depoziita na listu. Od same formulacije bakra zavisi kojom brzinom i u kojoj količini će se aktivirati Cu2+ joni koji deluju štetno na gljive i bakterije. Brzina dejstva preparata je obrnuto proporcionalna perzistentnošću preparata na biljnoj površini tj ispiranju depozita. Iz ovoga zaključujemo da je bakar oksihlorid najdugovečniji na površini biljke, ali mu i najviše vremena i padavina treba da bi se aktivirao, redom slede bakar oksid, bakar hidroksid, bakar trobazni sulfat i na kraju bakarni preparati na bazi bakar sulfata su najbrže i najjače trenutne reakcije ali su izuzetno slabo postojani na biljci.
Ukoliko nam je potrebno da biljka bude zaštićena na duži vremenski period koristićemo preparate na bazi bakar oksihlorida, bakar oksida ili bordovske čorbe.
Ukoliko nam je potrebno trenutno brzo delovanje bakra onda ćemo se opredeliti za bakar sulfat, ili trobazni bakar sulfat koji imaju i najjače baktericidno dejstvo. Bakar hidroksid se nalazi po parametrima na sredini. Veoma je bitno da znamo kada, protiv čega, koje formulacije i u kojim vremenskim uslovima primenjujemo bakarne preparate, kako bi dobili maksimalni učinak.

 

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Uprava za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede republike Srbije do sada je iz konkursa IPARD-a isplatila 6,6 miliona evra podsticajnih sredstava, a odobreno je još projekata u vrednosti 19,5 milona evra za šta se očekuje isplata u narednom periodu. Prema podacima o do sada raspisanim projektima očekuje se utrošak još skoro 104 miliona evra za koje su konkursi u toku ili su završeni.

Kada je reč o domaćim subvencijama u 2019 godini. Uprava za agrarna je odobrila i isplatila 150.000 korisnika direktnih podsticaja kao i 350.000 korsinika po raznim osnovama (stočarstvo, traktori, mladi poljoprivrednici, osiguranje i dr.). Imajući u vidu da se radi o velikom broju predmeta naši izvori iz ove uprave kažu da su se računari "usijali" jer svaki predmet pored matičnog broja, broja lične karte isadrži i registarski broj gazdinstva kao i brojne druge podatke u zavisnosti od tipa subvencije. Ovome treba dodati adresu, broj farme, pa na kraju i finansijske iznose. 

Inače, u toku je isplata subvencija za stočarstvo, a u obradi i bodovanju su predmeti za mlade poljoprivrednike. Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović najavio je da će mladi poljoprivrednici subvencije dobiti  krajem aprila ili početkom maja. Do sada je najviše konkurisalo mladih od kada se ovaj konkurs raspisuje. Njih 5500 se prijavilo, dok je prošle godine taj broj bio oko 1800.

Prema najnovijim podacima ukupna vrednost prodaje i otkupa proizvoda poljoprivrede, šumarstva i ribarstva u Republici Srbiji u četvrtom tromesečju 2019, u odnosu na isti period prethodne godine, izražena u tekućim cenama, veća je za 19,1%. Ukupna vrednost prometa poljoprivrednih proizvoda na pijacama u Republici Srbiji u 2019. godini, u odnosu na isti period 2018. godine, veća je u tekućim cenama za 9,2%. Bez namere da učestvujem u kampanji treba reći onako kako jeste.

U toku je i isplata subvencija po hektaru za 2019. godinu, a ukupan budžet za ovu meru je oko 10 milijardi dinara.

Sa Kopaonik biznis foruma se mogla čuti ocena da je prošla godina, kada je reč o poljoprivredi, bila je prosečna, rekao je direktor MK Agriculture u okviru kompanije MK Group Strahinja Marjanović i dodao da su rezultati postignuti u 2019. godini bolji u odnosu na prethodne godine, ali da je to daleko od onog što može da se postigne.

Mereno u okviru mandata Vlade i resora poljoprivrede Srbija je 2016. godine izvezla poljoprivredne proizvode u vrednosti 3,2 milijarde dolara, a 2019 godine izvoz je bio 4,9 milijardi dolara što je za 1,7 milijardi dolara više. Ove stope rasta mogu bit i veće u kratkom vremenskom periodu ukoliko bi išli na više faze obrade odnosno razvoj prehrambenog sektora. Optimistički deluju i najave većeg broja kompanija da će uložiti sredstva u fabrike. Kako Agrobiznis magazin saznaje očekuje se velika investicija u vrednosti od 40 milona evra u sektoru povrtarstva, a već je udaren kamen temeljac fabrike čokolada što će značiti dosta sektoru mleka, ako imamo u vidu da je to jedna od osnovnih sirovina u proizvodnji čokolade. 

 

Објављено у Agrarni budžet
petak, 06 mart 2020 07:20

LOBELIJA IDEALNA ZA TERASE

 

Pored ukrasne lobelije postoji i divlji predak ovog cveća koji raste u Americi. Veoma je cenjena među travarima zbog lekovitih svojstava, a najčešće se koristi za pravljenje tinktura. Treba je koristi vrlo oprezno jer može biti otrovna u većim dozama.

Zima, bar kalendarski, odbrojava poslednje dane, a sa dolaskom proleća počinje i sadnja cveća. Nije lako odabrati pravu biljku koja će vam ulepšati baštu, dvorište ili terasu. U želji da pomognemo u odabiru Agrobiznis magazin će od ovog broja predstaviti razne vrste cveća, njihove osobenosti i način uzgoja, ali i ponuditi stručne savete za uzgoj. Na vama je samo da odaberete ono što vam najviše odgovara. 

Modro plavi cvetovi

Lobelija (lat. Lobelia erinus),  u narodu poznata pod imenom i plavi verenik, spada u su red zvončića. Postojbina ovog prelepog cveća je Južna Amerika, ali sasvim dobro uspeva i kod nas. Kako navodi dr Maja Timotijević,  lobelija se najčešće koristi kao viseća biljka u posudama, saksijama, žardinjerama, ređe u lejama. Veoma su cenjene u baštovanstvu jer raskošno cvetaju u neobičnim plavim bojama i lako se održavaju. Ne morate čak ni uklanjati precvetale i uvele delove, dovoljno je da biljku s vremena na vreme ošišate.

Lobelija je jednogodišnja biljka koja voli direktno sunce, pa je idealna za balkone. Raste kao grm visine od 10 do 25 santimetara i širine od 10 do 15 santimetara. Listovi su ovalni, sitni, nazubljeni veličine 1, 5 cm od srednje do tamnozelene boje. Najbolji period za sadnju je od aprila do maja, a već početkom leta pojavljuju se grozdasti sitni cvetovi veličine do jednog centimetra. Cvetovi su najčešće plave boje od svetlijih do modro plavih nijansi koje su retke kada je u pitanju cveće. Ukrštanjem dobijene su i druge boje, pa cvetovi mogu biti ljubičasti, beli, ružičasti, crveni, purpurni, s belom ili žutom sredinom. Lobelija cveta od ranog leta do jeseni, odnosno do prvih mrazeva. Kad prođe prvi talas cvetanja u julu,  biljku treba ošišati nekoliko santimetara kako bi se regenerisala i ojačala, i tada će vam potrajati do kasne jeseni.

 

Kako se sadi i uzgaja?

Iako se mogu kupiti mladice ovog cveća, lobelija se najčešće  razmnožava iz semena koje je izuzetno sitno. U jednom gramu može biti između 29.000 – 45.000 semenki,  koje se ne pokrivaju supstratom, nego se posle setve lagano pritisnu prstima i porose. Nicanje počinje na temperaturi od 21 do 24 stepena,  i mladice cveća pojavljuju se već za četiri do šest dana. Najčešće niču gusto, pa je poželjno malo ih prorediti,  da bi imale dovoljno mesta za rast i razvoj.

Stručnjaci kažu lobelija se najbolje oseća kada je na direktnom suncu, prija joj zemljište dobre strukture uz minimalan sadržaj soli i pH vrednost oko 5,0. Ovo cveće obožava vodu, pa je potrebno često ga zalivati, pri čemu treba voditi računa da se voda ne nagomilava,  jer to može dovesti do bolesti i truljenja biljke. Zbog osetljivosti na so đubriti umereno ali redovno, najbolje jednom nedeljno. Koren ne sme da viri iz saksije, jer može da se ošteti. Ukoliko primetite korenčiće koji vire nežno ih vratite u saksiju, i naspite malo rastresite zemlje preko da potpuno pokrije korenje.

Lobejila traži puno zalivanja, jer saksije najčešće stoje na suncu pa joj je vlaga neophodna. U protivnom listovi se suše, otpadaju na dodir,  a biljka vene. Međutim, dr Maja Timotijević upozorava da se ovo cveće slično ponaša i kad ima previše vode usled natopljenosti zemlje, pa obavezno proverite vlažnost pre svakog zalivanja. Da bi se izbeglo da ostane bez vlage, ili da je „udavimo“ sa previše vode,  najbolje je ugraditi automatski sistem za zalivanje.

 

Foto: http://rasadnikmihalek.com/ 

 

Najčešće bolesti

Kako i svaka druga biljka i lobelija je sklona raznim bolestima, a najčešće je napadaju tospovirusi. Kako ćete znati da je vaše cveće bolesno? Na listovima se pojavljuju ravne ljubičaste površine na listovima, koji delom imaju i bele mrlje - slično kao opekotine kod sunca ili kod nedostatka vode. Zatim se listovi osuše, a cela biljka zakržlja. Kada primetite ove znake najpre odstranite oštećene delove biljke. Uzrok je infekcija tospovirusa koje prenose mali insekti pod imenom tripsi ili pepelnice.  Keserović ističe da nije moguće direktno delovati na viruse, samo se mogu uništavati tripse. Kako ove insekte privlači plava boja cveta možete okačiti plave lepljive ploče iznad biljke, ili upotrebite sredstvo na bazi ulja ili piretruma.

Pored ukrasne lobelije postoji i divlji predak ovog cveća koji raste u Americi. Veoma je cenjena među travarima zbog lekovitih svojstava, a najčešće se koristi za pravljenje tinktura. Treba je koristi vrlo oprezno jer može biti otrovna u većim dozama. Ali, lekovita svojstva divlje lobelije su već neka druga priča.  

www.agrobiznis.rs 

Објављено у Hortikultura

Ovogodišnji Kopaonik biznis Forum bio je u znaku digitalizuacije. Poljoprivreda i prehrambena industrija u tom smislu su bile zastupljene na odvojenim panelima, ali je bilo reči o ovim sektorima i na panelu gde su tema bile banke. Naravno da je i bilo razloga za to imajući u vidu da je NLB Bank-a pre nekoliko dana zaključila ugovor o kupovini Komercijalne banke. Možda se to u prvi mah nije videlo, ali za agrobiznis sektor ova tranaskacija znači da ćemo na tržištu imati banku sa najvećim brojem klijenata iz sektora poljoprivrede što je imala Komercijalna banka, a sa druge strane NLB Banka je odobrila najviše subvencionisanih kredita. Za Agrobiznis magazin ovo je prokomentarisao Blaž Brodnjak predsednik Upravnog odbora Nove Ljubljanske banke (NLB), koja je kupila 83,23% vlasničkog udela u Komercijalnoj banci. “NLB Banka Beograd već sada je jedan od najznačajnijih partnera agrbiznisu u Srbiji, a potencijal koji Komercijalna banka ima preko svojih relacija, otvorenih računa i već uspostavljenih odnosa sa poljoprivrednicima u Srbiji ćemo sada nastaviti i verujemo da ćemo na taj način postati još značajniji, ako ne i najznačajniji partner argobiznisu u Srbiji” i dodao: “Srbija je strateško tržište, najznačajnije i zbog svoje veličine i zbog potencijala koji ima. Tražili smo puteve nekoliko godina na koji način možemo ovde brže rasti. Kada je došla privatizacija Komercijalne banke tu smo se latili posla, detaljno pogledali kakvi su potencijali konkretne transakcije i videli veliku vrednost da učestvujemo. Verujemo da ćemo od Komercijalne banke napraviti jednu od najboljih banaka u Srbiji i regionu i na taj način doputniti naš mozaik regionalnog prisustva - istakao je Brodnjak”. On je na konferenciji za medije na Kopaonik biznis forumu najavio da će NLB zadržati brend Komercijalne banke, tako da će to biti NLB Komercijalna banka.

Poljoprivreda je stabilizirajući faktor i jedan od stožera ekonomije, ocenjeno je danas na jednom panelu u okviru Kopaonik biznis foruma, čiji su učesnici istakli da su ova i naredne godine prelomne da u Srbiji primarna poljoprivreda počne da se podiže na viši nivo. Prošla godina, kada je reč o poljoprivredi, bila je prosečna, rekao je direktor MK Agriculture u okviru kompanije MK Group Strahinja Marjanović i dodao da su rezultati postignuti u 2019. godini bolji u odnosu na prethodne godine, ali da je to daleko od onog što može da se postigne.

"Na ovogodišnjem Kopaonik biznis forumu smo čuli neke veoma optimistične stope privrednog rasta. Nažalost, u poljoprivredi taj rast nije tako veliki, da ne kažem da smo na nekoj nultoj stopi što znači da naša poljoprivreda ipak stagnira", rekao je Marjanović. Na panelu "Industrija 4.0 i održivi razvoj poljoprivrede", on je rekao da postoji veliki prostor da se u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji napravi iskorak i da za to postoje mnoge mere. Naveo je da je 40 odsto površine na MK imanjima pod navodnjavanjem, što je 10 puta više u odnosu na prosek u Srbiji. Ukazao je da su klimatske promene sve veći izazov za poljoprivredu, te da bez navodnjavanja nije moguće zadržati postojeće prinose, a kamoli ih povećati.

"Mi na našim imanjima ostvarujemo prinose koji su u ravni s nemačkim, francuskim, američkim koji su najbolji u svetu. Mi smo na tom nivou i farmeri, prateći naše primere, mogu da dostignu taj nivo", naveo je Marjanović i istakao da je poljoprivreda stabilnost. Direktor distribucije u kompaniji “Delta Agrar” Luka Popović naveo je da je Srbija prošle godine izvezla preko tri miliona tona kukuruza, što je, istakao, apsolutni rekord.

“Ali, mi i dalje izvozimo kukuruz, i dalje izvozimo sirovinu, ne izvozimo nikakvu dodatnu vrednost uz to, a imamo potencijala za takve stvari", dodao je, međutim, Popović. Šef Agrobiznis tima za region jugoistočne Evrope EBRD-a u Londonu Miljan Ždrale je rekao da je prošla godina, kada je u pitanju poljoprivreda, bila poprilično aktivna i istakao da Srbija konačno, posle 30 godina, ima pristup egipatskom tržištu. On je rekao i da, međutim, klimatske promene utiču na kompletan lanac u poljoprivrednoj proizvodnji. Između ostalog, pomenuo je, jedan od izazova afrička svinjska kuga koja je, dodao je, ozbiljan problem.

"U Rumuniji i Bugarskoj trenutno imamo farme i farme koje nestaju i mislim da će taj rizik zahtevati izuzetne investicije i menadžment, a to mogu samo najveći. Mislim da naša mesna industrija mora da prođe kroz stepen konsolidacije i modernizacije jer u ovakvom obliku nije spremna da odgovori na to", dodao je Ždrale.

Na panelu je, između ostalih, govorio i generalni direktor kompanije Al Dahra Serbia Vojin Lazarević koji je rekao da je poljoprivreda stabilizirajući faktor i i sigurno jedan od stožera ekonomije, a NLB Banku je predstavljao Vlastimir Vuković član izvršnog odobora.

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Март 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31