Чланци поређани по датуму: utorak, 31 mart 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Dok se COVID 19 munjevitom brzinom širi svetom noseći ljudske živote sa sobom, sva pažnja javnosti usmerena je na jednu temu – kada će se (i kako?) naši životi vratiti u normalu? Svetska ekonomska kriza 2008. godine pokazala je da je poljoprivreda otpornija na recesiju od drugih sektora privrede, poput usluga, nekretnina, automobilske industrije itd. koji su godinama osećali posledice.

Pored toga što su zarade u poljoprivredi pale manje nego u drugim sektorima, agrar i prehrambena industrija su apsorbovali deo radne snage koja je u drugim sektorima ostala bez posla. Sva je prilika da nas slično očekuje nakon korona virusa.

Ekonomska aktivnost je praktično zamrla u mnogim sektorima a opet se poljoprivreda i proizvodnja hrane pominju kao spasioci nacionalnih ekonomija.

Prvih dana epidemije nestali su sa polica brašno, ulje, šećer, kvasac, pirinač…Osnovni poljoprivredno-prehrambeni proizvodi. Pojačana je tražnja i za mlekom i mlečnim proizvodima, testeninama, mineralnim vodama, sokovima, voćem, povrćem, konditorskim proizvodima, mesom i mesnim prerađevinama itd.

Ipak, posle početnih dana panike i straha od gladi, kada se potrošači budu uverili da snabdevanje normalno teče i da svega što im je potrebno u prodavnicama ima, tražnja za hranom vratiće se u normalno stanje.

Ali, u godinama ekonomske krize menja se struktura tražnje pa je tako segment tzv. luksuzne hrane već osetio posledice korona virusa (uvoz jastoga u Kinu je praktično prestao). Ne u toj meri ali sličan trend očekuje se i kod skupih alkoholnih pića i vrhunskih delikatesa jer jednostavno – u ovakvoj situaciji potrošači kupuju ono što im je neophodno a za ostalo – ako pretekne u novčaniku.

Iako Srbija nema razloga da brine za svoju prehrambenu sigurnost (ne samo da smo samodovoljni u većini proizvoda već smo i relativno veliki izvoznik) pitanje je kako će svetsko tržište izgledati u toku ove i sledeće godine.

Ovo će u najvećoj meri zavisiti od trgovinskih mera koje će vlade pojedinih zemalja preduzimati a one se, poput građana, takođe znaju ponašati panično i histerično.

Administrativne zabrane izvoza pojedinih proizvoda mogu izazvati probleme u snabdevanju a to će neminovno dovesti do povećanje cena a time i uticaja na standard građana i to kod onih koji sačuvaju svoje poslove.

Dodatni problem mogu predstavljati zatvorene državne granice za kretanje ljudi koje često utiču i na brzinu protoka roba, uključujući hranu.

Pojavile su se i prve prognoze efekata korona virusa na globalnu poljoprivredu pa International Food Policy Research Institute smatra da nema razloga za brigu za bezbednost snabdevanja hrane u svetu uz dve bitne ograde: 1) barem u ovoj godini i: 2) još uvek.

Ipak, prema ovoj prognozi, usporavanje svetskog ekonomskog rasta za jedan procenat povećaće broj ljudi koji žive u siromaštvu za dva odsto ili 14 miliona stanovnika (od čega devet miliona živi u ruralnim oblastima).

OECD (za sada) predviđa pad svetske ekonomije između 0,5 i 1,5 odsto.

Poseban problem koji COVID 19 nosi je uticaj na radnu snagu u poljoprivredi, i to naročito u radno-intenzivnim proizvodnjama poput voćarstva i povrtarstva.

Neophodni sezonski radnici, često rade na crno, bez zdravstvene zaštite. Čak i da je imaju, i da obole od virusa, biće u nemogućnosti da se vrate svojim poslovima nedeljama (u najboljem slučaju) i to nedeljama koje su u poljoprivrednoj sezoni nenadoknadive.

Vlada Austrije, suočena sa nedostatkom radne snage, već poziva građane da se jave i pomognu u sezonskim poljoprivrednim radovima.

Tržišni lanac u agraru je kompleksan, ukoliko u nekom delu dođe do problema, proizvod se zaustavlja ili usporava na putu do potrošača.

Govorimo o dugom lancu učesnika koga (između ostalih) čine proizvođači semena, đubriva, sredstava za zaštitu i drugih inputa za poljoprivrednu proizvodnju, poljoprivredni proizvođači, mehanizacija, logistika, skladištari/hladnjačari, prerađivačka industrija i tek na kraju trgovinski lanci i druga mesta prodaje ove robe potrošačima.

Naravno da je teško prognozirati efekte Covid 19 kada se virus još uvek širi planetom, ali je jasno da će njegove ekonomske posledice biti devastirajuće i dugoročne.

Iskustvo nas uči da poljoprivreda i prehrambena industrija, iako ne nude visinu zarada poput nekih lukrativnijih sektora, jesu stabilni, pouzdani i sektori koji nude dugoročnu perspektivu za one koji im pristupe na pravi način.

Poljoprivreda ne može (i ne treba) biti osnov celokupne ekonomije zemlje ali može biti finansijski zdrav, održiv i tržišno uspešan sektor koji zapošljava i pristojno plaća svoje radnike, doprinosi BDP-u, spoljnotrgovinskom bilansu, štiti životnu sredinu itd.

Da bi se ovo i ostvarilo neophodno je da i vlade i međunarodne finansijske institucije pomognu grani i to većim finansijskim sredstvima. Ne treba brinuti o tome da li će privatni sektor znati gde da investira ovaj novac u skladu sa novonastalim tržišnim okolnostima i iskoristi ga na pravi način a na korist širu od samo svoje.

Izvor:https://www.danas.rs/ekonomija/sta-ce-korona-uraditi-svetskoj-poljoprivredi/

Објављено у Agroekonomija

UZ specijalno odobrenje Vlade Srbije i Ministarstva za poljoprivredu, u Zrenjaninu je, na zapadnoj tribini gradskog stadiona u Karađorđevom parku, počela neouobičajena i do sada nezabeležena licitacija državnih oranica. U ponudi je 12.500 hektara poljoprivrednog zemljišta grada na Begeju.

Prema rečima Sojana Kralja, šefa odseka za poljoprivredu u Gradskoj upravi u Zrenjaninu, licitacija se odvija prema uputstvima i strogim pravilima dezinfikovanja svakog učesnika. Svi oni bili su na razdaljini od dva metra i kako je rekao, nije bilo nikakvih nepravilnosti i problema.

Iz Banatskog Despotovca, koji je bio prvi na redu, pojavilo se sedam zemljoradnika. Brojni ratari iz ovog kraja bojkotovali su licitaciju, uz obrazloženje da je državna zemlja uzurpirana i već obrađena, a "da je licitacija - farsa, kada su u pitanju hektari državnog zemljišta" u okolini njihovog sela.

Tokom prepodneva, zemlju su licitirali poljoprivrednici iz Ečke, Elemira, Taraša". Zakup će poljoprivrednici u zavisnosti od kvaliteta, plaćati od 100 do 180 evra. To su bile i početne cene.

Izvor:https://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:856320-Zakupci-na-tribinama-Neobicna-licitacija-drzavnog-zemljista-na-stadionu

Објављено у Agroekonomija

Država će za podršku pogođenim građanima i privredi utrošiti 5,2 milijarde evra. Kada su u pitanju porezi i doprinosi njih će privrednici moći da  plate odloženo na 24 meseca i otplata neće početi pre početka 2021. godine. Takođe, odlaže se i plaćanje PDV-a za drugi kvartal i akontacije poreza na dobit.

Među novim merama koje je saopštio ministar Siniša Mali pre svega svi poljoprivrednici koji imaju više od 18 godina mogu da računaju na po 100 evra jednokratne podrške, isplata će biti u dinarskoj protivvrednosti, na lične račune građana. Takođe, država kroz ovaj paket mera izdvaja 2,2 milijarde evra za jeftine kredite sa fiksnom kamatnom stopom.

U narednih 10 dana Vlada Srbije će usvojiti Uredbu kojom će se urediti pravno ovaj način podrške građanima i firmama. Ministar Mali je potvrdio nedavnu najavu Predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će zaposleni u malim preduzećima i zanatskim odnosno preduzetničkim radnjama dobiti po tri mesečne zarade.

Što se sektorskih mera tiče o tome će se naknadno odlučivati. Ministar Siniša Mali je pomenuo da se posmatra sektor turizma i ugostiteljstva, u okviru poljoprivrednog sektora posebno je pomenuo proizvodnju mleka i povrća gde se sagledava situacija.

Mere podrške neće biti dostupne onima koji su smanjili broj zaposlenih za više od 10%.

Zanimljiva inicijativa od pijaca!

SAČUVAJMO NAŠE MALE POLjOPRIVREDNE PROIZVOĐAČE - SAČUVAJMO BEOGRADSKE PIJACE

JKP „Gradske pijace“ u cilju pomoći građanima i malim poljoprivrednim proizvođačima, pokreću novi način snabdevanja sugrađana.

Na internet starnici JKP “Gradskih pijaca” uskoro kontakti proizvođača koji će vršiti kućnu dostavu svim našim sugrađanima koji žele da na svojoj trpezi imaju domaće proizvode iz bašti naših poljoprivrednika.

Ideja je pokrenuta sa ciljem da se pomogne poljoprivrenim proizvođačima, da ih sačuvamo, a ujedno da naši sugrađani imaju svoje namirnice koje su navikli da pazare na beogradskim pijacama.

Spisak svih zakupaca sa beogradskih pijaca koji će stanovnike Beograda snabdevati poljoprivrednim proizvodima voćem, povrćem i mlečnim proizvodima biće objavljeno na internet prezentaciji preduzeća JKP „Gradske pijace“, Facebook i Instagram stranici.

Pratite nas i zajedno sačuvajmo naše male poljoprivredne proizvođače.

Објављено у Agroekonomija

OTKUPNE CENE MLEKA PO STAROM BEOGRAD, 31. mart 2020. (FoNet) - Kompanija Imlek saopštila je danas da usled novonastale situacije u zemlji neće smanjivati otkupnu cenu mleka svojim kooperantima. U saopštenju se navodi i da neće biti smanjivanja otkupnih količina mleka, a da će ta kompanija kao i do sada, nastaviti sa redovnim prikupljanjem mleka od svojih farmera. Kompanija Imlek sarađuje sa oko 4.000 farmera-kooperanata na teritoriji Republike Srbije, a dnevni otkup mleka je blizu million litara, navodi se u saopptenju.

Izvor: Fonet

Објављено у Stočarstvo

Srpska zaleđena malina već ima izvoznu cenu veću od dva evra za kilogram, uz stalnu tražnju i potencijalni rast cene. Malinari bi ove sezone, prvi put posle dugog niza godina, mogli da profitiraju, ali samo ako bude imao ko da radi u malinjacima. Predsednik Asocijacije proizvođača malina i kupina Srbije Dobrivoje Radović za medije kaže da je država uradila dobar posao štiteći poljoprivredne proizvođače od zaraze, ali upozorava da u ovom periodu, kada u malinjacima treba uraditi dosta posla, od odabira i vezivanja izdanaka do đubrenja, nedostaje radne snage. - Veoma je teško, radnika nema, u malinjacima i kupinjacima je po dvoje-troje ljudi maksimalno, jer stare ne možemo izvoditi, a mladi koji su došli iz gradova ili inostranstva su u izolaciji, tako da od njih nema pomoći. Mogućnosti su ograničene, ali je ipak oko 50 odsto radova u vezi sa ovim vremenskim periodom urađeno - priča Radović, dodajući da očekuje da 20 odsto malinjaka i kupinjaka u Srbiji ostane nepripremljeno za sezonu berbe S druge strane, i pored ograničene proizvodnje, domaće proizvođače crvenog zlata raduju vesti da u ovom trenutku srpska malina na svetskom tržištu ima odličnu cenu, uz tendenciju rasta i tražnje i cene. - U hladnjačama nema ni pet odsto od 60.000 tona prošlogodišnjeg roda, jer se kamioni svaki dan tovare i idu u izvoz, pošto je na svetskom tržištu tražnja sve veća, s obzirom na to da svi znaju za dobra svojstva maline u zaštiti i podizanju imuniteta. U januaru je avansna cena naše maline u izvozu bila 1,22 evra, sada mali hladnjačari izvoznicima malinu prodaju po ceni od oko 250 dinara za kilogram plus PDV, tako da u izvozu srpska malina ima cenu veću od dva evra - kaže Radović, naglašavajući da sve to upućuje da će i ovosezonska malina imati dobru tražnju i cenu i u otkupu i izvozu. Upozorava, međutim, da proizvođači zato u narednih desetak dana moraju uraditi sve što je potrebno, jer u suprotnom, za dva meseca neće imati šta da traže u malinjacima. Inače, početkom godine Ministarstvo poljoprivrede je objavilo spisak prognoziranih otkupnih cenapojedinih najznačajnijih poljoprivrednih proizvoda, a po toj prognozi otkupna cena maline ove godine kretaće se od 0,8 do jednog evra. S druge strane, Jovan Milinković iz Poljoprivredne stručne i savetodavne službe smatra da je, zbog vanrednog stanja i vremenskih prilika, suviše rano za prognoze, ali se slaže sa procenom malinara. - Mislim da će otkupna cena maline biti daleko veća, jer i po izjavama hladnjačara zalihe prošlogodišnjeg roda su minimalne, dosta je izvezeno i izvozi se, tako da tržište nije zasićeno. Uz to, u Čileu roda maline zbog vremenskih neprilika gotovo da nije ni bilo, tako da će nam zbog toga i globalna tražnja ići na ruku - kaže Milinković Poput Radovića, i on navodi da je preduslov preduslova za uspešnu sezonu to da se poljoprivrednicima omogući da rade u uslovima vanrednog stanja. - Proizvođačima se jednostavno mora omogućiti da rade bez ograničenja kretanja, jer se ni malina ni šljiva ne mogu posaditi, obraditi i primeniti agrotehničke mere od kuće, nego pod vedrim nebom. Poljoprivrednici su i inače najmanje rizična grupa, rad u njivama nije u velikim grupama, tako da se nadam da će država imati razumevanja za njihov apel da im se produži vreme kretanja - poručuje Milinković. Idealna cena 1,7 evra Prema rečima Slobodana Janičića, malinara iz osečanskog sela Lopatnja, najbolje bi bilo kada bi otkupna cena maline bila 1,7 evra po kilogramu, a kilogram kupine 80 evrocenti. - Tada bi moglo nešto da se zaradi. Ipak, teško je proceniti kako će biti ove godine, jer sve zavisi šta će se dogoditi u naredna dva meseca, koliko će epidemija potrajati i, konačno, da li ćemo imati i berača - smatra Jančić.

Izvor: https://happytv.rs/

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Март 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31