Чланци поређани по датуму: utorak, 03 mart 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

NOVI SAD: U Srbiji je u 2019. godini prodato i otkupljeno ukupno 136.068 tona tovljenih svinja, 53.514 tona tovljenih pilića, a svega 3.488 tona šarana, podaci su Republičkog zavoda za statistiku.
krave farma

Kako je saopšteno, ukupna vrednost prodaje i otkupa stoke za celu 2019. godinu iznosi 34,92 milijarde dinara, dok je, po najnovijim podacima RZS-a, u četvrtom kvartalu prošle godine iznosila 10,16 milijardi dinara.

Ukupna vrednost prodaje i otkupa ribe za celu prošlu godinu je 1,3 milijardu dinara, dok je u četvrtom kvartalu 2019. godine, u koji se ubraja decembar kada mnogi u Srbiji spremaju posnu slavu Svetog Nikolu, iznosila 705 miliona dinara.

U 2019. ukupna prodaja i otkup teladi iznosila je 866 tona, junadi 35.755, ostalih goveda (krave, volovi i drugo) 7.542, prasadi 3.902, ostalih svinja (krmače i drugo) 12.886, jagnjadi 1.832 i ovaca 169 tona.

Kako je saopštio RZS, ukupna vrednost prodaje i otkupa proizvoda poljoprivrede, šumarstva i ribarstva u četvrtom tromesečju 2019. godine je u odnosu na isti period 2018. veća u tekućim cenama sedam odsto, a u stalnim 4,2, saopštio je juče Republički zavod za statistiku.

U četvrtom kvartalu prošle godine ukupna prodaja i otkup proizvoda poljoprivrede, šumarstva i ribarstva iznosila je 64,9 milijarde dinara, a u celoj 2019. godini oko 217 milijardi.

Najveća ukupna prodaja i otkup u četvrtom kvartalu 2019. godine bila je u Vojvodini, i iznosila je 51 milijardu dinara, dok je za celu prošlu godinu bila 151 milijardu.

Cene na veliko i malo dobro porasle
Tekuće cene ostvarene pri prometu robe u trgovini na veliko i malo i popravci motornih vozila su u četvrtom tromesečju prošle godine bile 11 procenata veće u odnosu na isti period 2018. godine, saopštio je Republički zavod za statistiku.

Kako je navedeno, pri trgovanju na malo, porast je bio 12,9 procenata, dok je u trgovini na veliko bio 7,1 odsto.

U strukturi maloprodaje više od trećine bio je promet prehrambenih proizvoda i alkoholnih pića, i tu je međugodišnje povećanje cena bilo 15,4 procenta, dok je kod ostalih neprehrambenih proizvoda 16,4 odsto.

Motorna vozila s 51,6 procenat ostvarila su najveće učešće u strukturi trgovinskog prometa unutar svoje grupe, dok su delovi i pribor za motorna vozila bila na 39,5 odsto, a popravka motornih vozila na 7,9 procenata u toj grupi.

Po grupama proizvoda, u četvrtom kvartalu prošle godine najveća je bila prodaja i otkup žita s 25,37 milijardi dinara, odnosno ukupno 69,29 milijardi za celu prošlu godinu.

Od žitarica, najviše je u četvrtom kvaratlu prošle godine prodato i otkupljeno kukuruza u zrnu – 1.463.179 tona, a tokom cele prošle godine 2.907.065, podaci su iz tabele koju je dostavio Republički zavod za statistiku.

Z. D.

www.dnevnik.rs 

Објављено у Stočarstvo

Nemačka berba groždja za 'ledeno vino' desertno i proizvedeno od grožđa koje je tek tokom zime obrano smrznuto, prvi put nije uspela jer je ova zima bila previše topla.

BBC piše da nijedna od 13 nemačkih vinogradarskih regija nije imala temperaturu od bar minus sedam stepeni Celzijusa, potrebnu za proizvodnju "ledong" vina, berba 2019.

Po Nacionalnoj upravi SAD za okeane i vazduh, 2019. godina bila je druga najtoplija u svetu od kada posrtoje podaci o tome.

Količina proizvedenog "ledenog vina" poslednjih godina opada.

"Ova godina će ući u istoriju u Nemačkoj kao prva godina u kojoj je 'ledena berba' propala širom zemlje", navodi se u saopštenju Nemačkog instituta za vino (DWI).

"Ako se tople zime nastave narednih godina, 'ledena vina' iz nemačkih vinskih regiona uskoro će postati jož veća retkost nego što su bila", rekao je Ernst Bušher iz DWI.

Prošla decenija potvrdila se kao najtoplija, te je problem proizvodnje "ledenog vina" to što je poslednjih godina moguća "ledena berba" sve više odlagana za januar i februar, dok je grožđe sazrevalo sve ranije, objavio je DWI. Rezultat je da grožđe nekako treba sačuvati što duže na lozi.

Najveća tržišta za "ledeno vino" su Japan i Kina, skandinavske zemlje i SAD.

Zbog inherentno niskih prinosa groždja za njih, "ledena vina" imaju vrlo mali udeo u ukupnoj berbi, često manji od 0,1 odsto, zaključuje BBC.

Izvor: www.beta.rs 

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Selo Slatina se nalazi u Pocerini, 15 km udaljeno od Šapca. Obronci planine Cer koja je oko 35 km udaljena od Šapca, bili su upisani u vinogradarsku kartu još za vreme Rimskog carstva. Pocerski bagremov med spada među najkvalitetnije u svetu.
Područije je pogodno za gajenje jagodičastog i bobičastog voća, kako i ostalog voća, povrća, lekovitog i začinskog bilja. Imajući u vidu klimatske specifičnosti,
oblasti Pocerine, i prepoznajući prednost udruživanja poljoprivrednika sa stručnim kadrom iz oblasti nauke, postala je zemljoradnička zadruga Profi Agrar 2018. Slatina, kao spoj mladih entuzijasta i iskusnih stručnjaka i poljoprivrednih proizvođačima.
Pošto, na tržištu hrane, kako u Srbiji tako u Evropi, Rusiji i svetu, raste potražnja za proizodima koji su konzumirani bez hemijskih sredstava.

„Naša zadruga je razvila ideju o proizvodnji sušenog voća, povrća, lekovitog i začinskog bilja. Takvi proizvodi su stalna preporuka zdrave hrane, jer ne sadrži aditive i dodatni šećer, a takođe su jednostavni za skladištenje, jer ne iziskuju veliki utrošak energije“, istakao je Darko Živanović, direktor zadruge Profi Agrar, koga smo sreli na sajmu AgroBelgrade 2020.
Zemljoradnička zadruga Profi Agrar se za tu vrstu proizvodnje odlučila i zbog pojave na tržištu jedinstvene sušare. Reč je o kondenzacijonoj sušarisa zatvorenim sistemom i toplotnom pumpom.Sušara je jedinstvena po tome što sirove proizvode može osušiti na niskim temperaturama, do 60°C, do veoma niskog procenta vlažnosti, 2 do 4 odsto, sa relativno malim utroškom energije. Tako dobijamo proizvod koji zadržava nutritivna i morfološka svojstva, kao i boju, ukus i miris, istako je Živanović i dodao:
"Prah kao sirovina i baza ima ogroman potencijal u prehrambenoj proizvodnji i industriji. Zadruga u okviru gazdinstva jednog od osnivača, poseduje i registrovan pakeraj voća, povrća i namirnica, životinjskog porekla, po HACCAP standard.
Iako mlada prepoznata je od kooperanata, kojima preko neformiranog ogranka, sva potrebna agro-tehnička sredstva po povoljnim cenama. Ideja za taj način,
udruživanjem i količine sredstava neophodnih za sprovođenje agro- tehničkih mera, pojeftinimo troškove poljoprivredne proizvodnje i zajedničkim izlaskom na domaće i inostrano tržište ostvarimo ekološki interes.
Udruženi u zadruge poljoprivredni proizvođači povećavaju konkuretnost i interesantniji su za tržište, mogu da ostvare brojne benefite, od smanjenja troškova
proizvodnje, do povoljnijeg obezbeđivanja repromaterijala, sredstava za rad, odnosno mašina i opreme. Zadrugari preko zadruge lakše plasiraju svoje proizvode,
koriste usluge zadruge na temelju zajedništva i uzajamne pomoći ostvarujući na taj način svoje socijalne, ekonomske i druge interese.
„Cilj nam je da naše proizvodie plasiramo na domaće tržište u naredne dve godinea kada budemo imali sve sertifikate planiramo da se predstavimo i na ino tržištu. Jedan od zadrugara, pčelar poseduje pogon za pakovanje po HACCP standardu, u procesu smo uvođenja parcela u sistem GLOBAL G.A.P.“ – objašnjava naš sagovnik.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Agroekonomija

Predsednik Upravnog odbora Nove Ljubljanske banke (NLB), koja je kupila 83,23 odsto vlasničkog udela u Komercijalnoj banci, Blaž Brodnjak izjavio je danas da će NLB zadržati brend Komercijalne banke.

Brodnjak je na konferenciji za medije na Kopaonik biznis forumu rekao da je kupovina Komercijalne banke za njega privilegija i obaveza, dodajući da je ponosan što je Vlada Srbije videla u NLB pravog partnera za Komercijalnu banku.

"Ovih dana se mnogo pisalo o tome da li ćemo zadržati brend Komercijalne banke, zadržaćemo brend Komercijalne banke, jer smo impresionirani brendom kako je prihvaćen, tako da će to biti NLB Komercijalna banka", rekao je Brodnjak.

Prema njegovim rečima, Srbija je oduvek za NLB bila najinteresantnije tržište, dodajući da im je bilo potrebno nekoliko godina da kupe još nešto dodatno, iako je NLB Beograd imala odlične rezultate, ali da je to bila, kako kaže, "mala operacija".

"Planiramo da izgradimo ozbiljnu priču sa Komercijalnom bankom, bićemo jedan od tri najznačajnija igrača na tržištu, sada nam preostaje transakcija sa Komercijalnom bankom", naveo je Brodnjak.

On je ovom prilikom pozdravio inicijativu Predsednika Srbije koji zovemo “ mali šengen “ i pozvao zemlje regiona da se uključe jer će to kako kaže uštedeti vreme, a danas je vreme novac” zaključio je prvi čovek NLB Banke koji se novinarima obraćao na veoma dobrom srpskom jeziku koji su lepo razumele i kolege iz Slovenije.

Izvor: Novosti/Agropress 

Објављено у Finansije

Statistika kaže da se godišnje površine umanjuju od dva do osam odsto, premda se potrošnja ne menja: godišnje se po glavi stanovnika pojede oko 100 kilograma krompira. Lane smo ga imali na oko 28.000 hektara i dobili oko pola miliona tona, dok je pre dve i po decenije u našoj zemlji pod krompirom bilo čak 110.000 hektara. U proseku se na hektaru može dobiti od 20 pa do čak 80 tona, u zavisnosti od toga kakvi su godina, kvalitet semena i agrotehnika, s tim što to povrće zahteva navodnjavanje, pa se u setvu ne vredi upuštati ukoliko površine nisu pod zalivnim sistemima.

Povrtari ove zime očekuju solidnu zaradu, lanjska godina bila je dobra, i trenutna cena na veliko im odgovara – kreće se od 34 do 38 dinara kilogram – dok je na pijacama kilogram krompira od 65 do 70 dinara, a u velikim marketima deset do 15 dinara jeftiniji.

Međutim, prilike na tržištu nisu svake godine iste, kao što i prinosi variraju od godine do godine, što povrtari znaju pa to nije razlog zašto se ne seje više krompira.

Predsednik Udruženja povrtara Vojvodine prof. dr Žarko Ilin kaže da povrtare od krompira odvraćaju skupa proizvodnja i nedostatak državnih podsticaja.

Naš i evropski krompir isti
Proizvođač iz Siriga Zelenović kaže da domaći krompir ide u korak s evropskim kvalitetom.

– Ne postoje razlike koje bi naš krompir izdvajale od onoga iz EU pa ga zato bez problema ovde prodajemo stranim trgovinskim lancima i ujedno uspevamo da ispunimo njihove visoke zahteve u pogledu setve, čuvanja i transporta povrća – objašnjava Zelenović.

– Za hektar krompira potrebno je između 4.000 i 5.500 evra pa bi podsticaji bili prava mera da se krompir vrati na naše njive – naglašava prof. dr Žarko Ilin. – U tom pogledu naša država bi trebala samo da se ugleda na razvijene zemlje EU, gde za krompir povrtari dobijaju između 270 i 370 evra po hektaru. U odnosu na to koliko je setva skupa, ti podsticaji nisu veliki, ali su opet nešto u odnosu na 4.000 dinara, koliko država daje domaćim poljoprivrednicima kao podsticaj za biljnu proizvodnju.

Jedan od većih proizvođača Vladimir Zelenović iz Siriga navodi da su potrebni podsticaji za izgradnju hladnjača kakve su dobili voćari.

– Trenutno malo toplije vreme za ovo doba godine ne godi krompiru jer oni koji nemaju odgovarajuće skladište strepe da će proklijati – navodi Zelenović. – Zato bi nam dobrodošli podsticaji za hladnjače namenjene porodičnim gazdinstvima zapremine između 1.500 do 2.000 tona.

On kaže da malobrojni proizvođači uspevaju da pokriju potrebe domaćeg tržišta sve do pred kraj zime, kada nastupaju domaći uvoznici, koji krompirom trguju mesec-dva, dok ne stigne mladi rod.

Nekoliko proizvođača na području Despotova i Pivnica, okuljenih oko Zemljoradničke zadruge „Despotvo–Pivnice”, krompir izvozi kad god se za to ukaže prilika i ujedno pokriva i potrebe ovdašnjeg tršišta.

– Već godinama krompir se seje na 75 hektara – kaže direktor Zemljoradničke zadruge Duško Mijić. – Krompir nije biljka za dve-tri godine, već onaj ko krene da se bavi setvom, zbog skupe proizvodnje mora da planira na duže, desetak i više godina unapred. Proizvodnja je izuzetno skupa, pogotovo uvozno seme i specijalne priključne mašine. Trebaju nam podsticaji za kombajn za sakupljanje krompira, precizne sejalice, jaki traktori, prikolice... Pojedini proizvođači dobijali su subvencije na republičkim i pokrajinskim konkursima za kupovine boks-paleta, ali to nije dovoljno. Potrebni su konkursi namenjeni isključivo povrtarima koji seju krompir, da bi se površine pod tim povrćem uvećale i proizvođači motivisali jer imamo podneblje pogodno da i krompir bude jedan od izvoznih proizvoda.

Z. Delić

www.dnevnik.rs 

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Март 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31