Чланци поређани по датуму: sreda, 25 mart 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Svedoci smo situacije u kojoj se veliki broj aktivnih materija, a sa njima i preparata, povlači iz upotrebe i gubi dozvolu za primenu. Druge pak, usled rezistencije patogena su izgubile dejstvo, te nam stoga ostaje sve manji broj registrovanih pesticida za primenu u biljnoj proizvodnji. Ovaj trend
se odrazio i kod primene preparata za suzbijanje jedne od ekonomski najvažnijih bolesti koštičavog voća – Monilinie sp.
Osvrnućemo se pre svega na Monilinia laxa – parazita koji prouzrokuje sušenje cvetova, grančica i mrke truleži plodova koštičavog voća. Posebnu pažnju ćemo posvetiti zaštiti višnje i šljive.
Da se podsetimo biologije, Monilinia laxa napada cvetove posle njihovog otvaranja. Infekcija se ostvaruje preko žiga i stubića, ali se javlja i na delovima cveta koji izumiru: krunični listići, žig tučka, čašična loža i čašični listići, a infekcija može dalje u vlažnim uslovima da se širi na mladare i kasnije plodove. Prezimi u obliku micelije u rak ranama u kori zaraženih grana i u mumificiranim plodovima. Do infekcije dolazi pri temperaturama od 4 – 32°C i uz
prisustvo slobodne vode na površini cveta. 4 h slobodne vode je potrebno na temperaturi od 20°C za klijanje konidija a za infekcije 7 slobodne vode na temperaturi od 20°C i 18 h pri temperaturi od 10°C.
Pored bitnih agrotehničkih mera kao što je orezivanje i spaljivanje zaraženih grana, i uništavanje mumificiranih plodova zaoravanjem neophodna je i primena hemijskih preparata. Prepati na bazi prohloraza i hlorotalonila se više neće proizvoditi, a oni na bazi iprodiona se ne smeju primenjivati zbog kasnijih ostataka na plodu. Preparati na bazi tiofanat metila, propikonazola, miklobutanila i tebukonazola više ne pokazuju dovoljnu efikasnost, dok oni
na bazi boskalida, piraklostrobina, izofetamida i fluopirama često postavljaju pitanje ekonomske opravdanosti upotrebe istih. Od lokal-sistemičnih pesticida na
raspolaganju nam ostaju oni na bazi ciprodinila čije je dejstvo upitno na visokim temperaturama dok od konvencionalnih kontaktnih kaptan i ditianon u svojim preporučenim dozama je dobro pozicionirati, ali samo u fazi precvetavanja jer su tada potrebni u borbi protiv kokomicesa na višnji, kao i šupljikavosti lišća na šljivi.
Iz ovoga zaključujemo da je u hemijskoj borbi protiv monilije neminovno reaktivirati kontaktne preparate koji su neopravdano bačeni u drugi plan i čije se dejstvo na moniliju i ne pominje u komercijalnim krugovima fitofarmaceutskih kuća zbog njihove relativno niske cene. Tu spadaju:
bakarni hidroksid, kvašljivi sumpor i natrijum bikarbonat. Kod svih kontaktnih preparata je bitno da oni budu prisutni na površini biljnog tkiva pre sticanja
uslova za infekciju. Njihova prednost je i to što su registrovani u organskoj proizvodnji. U praksi je potrebno raditi 3 tretmana protiv monilije jednim od
ovih preparata kod višnje i šljive: faza belih balona, pun cvet i precvetavanje. Da bi se postigao zadovoljavajući efekat neophodna je i primena svih ostalih
agrotehničkih mera koje su gore navedene i uz obavezan zimski tretman. Kada je reč o primeni ovde treba biti pažljiv i pridržavati se preporuka stručnih lica jer svi oni mogu ispoljiti fitotoksičan efekat na biljku u uslovima neadekvatnih doza i visoke reativne vlažnosti vazduha.
Kad je u pitanju koncentracija preporuka je:
Bakar hidroksid: 0,5% u fazi belih balona, 0,03% puno cvetanje i 0,05% precvetavanje.
Sumporno krečna smeša: 1,5% u fazi belih balona, 1% puno cvetanje i 1% precvetavanje.
Soda bikarbona: 0,8% u fazi belih balona, 0,8% puno cvetanje i 0,8% precvetavanje.Kvašljivi sumpor: 0,75% u fazi belih balona, 0,4% puno cvetanje i 0,6% precvetavanje.
Sumporno krečna mešavina jedina ima kurativni efekat 20-52 sata nakon infekcije, dok bakar, soda i sam sumpor su klasični protektivni fungicidi. Što se tiče
same efikasnosti, bakar hidroksid je dao dobar efekat u fazi belih balona, sumporno krečna mešavina se najbolje pokazala u fazi punog cvetanja, a soda bikarbona u precvetavanju. Međutim, i drugačiji redosledi primene fungicida u ogledima su takođe dali dobre rezultate, pa čak i kada se radilo sa ponavljanim tretmanima jednog te istog fungicida. Rotacijom ovih fungicida kao i primenom u kombinciji sa ciprodinilom se može adekvatno kontrolisati monilia, a ujedno i ostvariti pozitivni ekonomski efekat.
Napomena: svaka proizvodna godina je specifična i svaka primena hemijskih sredstva zahteva prethodnu konsultaciju sa stručnim licem iz oblasti zaštite
bilja.

Izvor: Agrobiznis magazin

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
sreda, 25 mart 2020 08:55

Ovo povrće se jede više nogo ikada!

 Najtraženije povrće minule zime bio je beli luk. I pored toga što njegova proizvodnja donosi zaradu i do 6.000 EUR po hektaru, i dalje ga uvozimo. Iako malobrojni proizvođači od njega lepo žive, retki se odlučuju da ga gaje. Zašto, istraživao je Simo Budimir. novinar RTS-a

Prvog prolećnog dana povrtari banatskog sela Mihajlova pored Zrenjanina krenuli su sa okopavanjem ozimog belog luka. Ovaj posao se radi isključivo ručno, baš kao nekada. Robert Tot se ubraja u veće proizvođače. Sa stručnjakom Poljoprivrednog instituta Zrenjanin obišao je svoje njive.

Robert Tot, iz Mihajlova: Površina je oko 2 jutra... Pa tu trebalo bi da bude jedno 9, 10 tona otprilike luka... čistog, suvoga, zrelo luka. 

Zašto nema više proizvođača?

Robert Tot, iz Mihajlova: Ručna proizvodnja, u tome je problem.. Puno ljudi treba i da se vadi, i da uradi sve. To je puno zahtevno, jednostavno treba puno da se radi, a seme, da ne kažem koliko košta seme, ... iako sam sebi proizvodim seme, ipak ako bih prodao, puno ulaganja, puno para izađe.

Inače, do 70 % belog luka uvozimo većinom iz Kine, no ono što pogoduje srpskim proizvođačima je kvalitet belog luka, koji se na pijacama i u marketima i te kako primeti.

Kristina Nikić, PSS Zrenjanin: Što se tiče proizvodnje belog luka u regionu srednjeg Banata, u zavisnosti od godine, površine pod belim lukom su od 180 do nekih 250 hektara. Sama proizvodnja belog luka  spada, beli luk spada u kulture koje da kaže nešto prosečno zahtevaju, što se tiče zaštite bilja, ali za svakako za visoke prinose moramo obezbediti pravilnu negu i tako dalje. Spomenuli ste veću potražnju. Razlog tome je novonastala situacija. Luk beli ima etarska ulja u sebi, ima lekovito dejstvo i ljudi ga prosto više potražuju, jer u njemu pronalaze nekih spas, da kažem, zbog svojih lekovita dejstva.

Prva godina zahteva najveća ulaganja. Procenjuje se oko 3.000 EUR po hektaru. kilogram semena je 300 RSD kod paora, a na Poljoprivrednom institutu i do 500,00.

 

O iskustvima u proizvodnji možete više saznati ovde: http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/ratarstvo-i-povrtarstvo/item/5646-vrbicki-beli-luk-proizvod-zasticenog-geografskog-porekla 

 

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

Nakon perioda visokih dnevnih temperatura, jutarnji mraz mogao bi da nanese štete zasadima kajsije i breskve, kažu u Poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi u Nišu. Ipak, dobro je što je sneg pao jer će on zaštititi voćke od izmrzavanja.

U zasadima gde je kajsija bila dosta iscvetala nakon većih jutarnjih mrazeva mogu se očekivati štete, kažu iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe u Nišu. Ipak, situacija zavisi od kraja do kraja i od toga koliko se temperatura u pojedinim delovima Nišavskog okruga spuštala ispod nule. Temperature do minus pet stepeni neće naneti velike štete, a dobro je i to što je pao sneg koji štiti voćke od izmrzavanja. Stručnjaci očekuju da ipak neće biti većih problema u voćarskim zasadima, posebno kod kasnijih sorti voćaka čiju će vegetaciju niske temperature i sneg samo usporiti. Dodatni problem voćarima je i ograničenje kretanja zbog aktuelnog vanrednog stanja i policijskog časa, pa će možda neke agrarne tehničke mere u ovom periodu izostati. Stručnjaci ipak smatraju da hladnije vreme i promenljive vremenske prilike neće naneti velike štete voćarskim zasadima prenela je TV Belleamie.

Sneg koji je tokom noći napadao neće naneti veće štete usevima, ali bi mogao da naškodi voću koje je već počelo da cveta, kaže direktor Udruženja žita Srbije, Vukosav Saković. On je TANJUG-u rekao da neće biti štete za ratare, odnosno ozime useva uljanu repicu i pšenicu, ali bi svakako bilo bolje da nema vlage. Pšenica će proći bez ozbiljnijih posledica, a uljanoj repici više smeta mraz prethodnih dana, nego ovaj sneg koji je pao, kaže Saković i dodaje da ipak ovo nije prva godina da je u martu pao sneg. Ističe da će ovaj sneg pomoći da zemlja nadoknadi nedostatak zimske vlage i da neće predstavljati opasnost za prolećnu setvu jer je ona već u pripremi. Šteta za ratarstvo neće biti velike, ali u voćarstvu je malo složenija situacija, kaže Saković i dodaje da bi sneg mogao da naškodi voćkama poput kajsije koja je bila u cvetanju.

Zakupio voćnjak i ostao bez dobrog dela roda

Međutim kako javlja RTS Marko Grče iz Kleka ubraja se među najveće proizvođače kajsija, pored mraza koji je uništio ovogodišnji rod problem mu pričinjava i činjenica da je plantaža u zakupu.

"Na ovom voćnjaku zasađeno je oko hiljadu stabala kajsije. Trpim duplu štetu iz razloga jer je ovaj voćnjak u zakupu gde svake godine u arendi dajem 3.000 evra zakupa. Po nekim procenama, juče i danas izmrzlo je više od sedamdeset posto, a na nekim stablima i devedeset posto cveta, tako da ne znam kako ću taj potencijalni prinos koji je smanjen uspeti da sve troškove koje prate zaštitu, rad radnika i uspeti da platim samo arendu, a kamoli šta drugo", navodi Marko Grče iz Kleka kod Zrenjanina.

Samo na području pet opština Srednjeg Banata pod voćnjacima se nalazi oko 2.000 hektara.

"U regionu Srednjeg Banata ima oko 200 do 250 hektara pod kajsijom, poslednjih dana je zabeležena temperatura od minus tri do minus šest. Možemo očekivati određeni procenat izmrzavanja koji će se kretati negde od 40 do 70 procenata minimalno za naš region ovde", objašnjava Milinko Sinđić PSS Zrenjanin.

Pod plantažama voća u Vojvodini nalazi se negde oko 25.000 do 30.000 hektara, najzastupljenije su višnje, jabuke, pa i ostalo voće.

 

Објављено у Biljna proizvodnja

Ona sa spiskom mera želi da spreči preteće nestašice namirnica, i u pismu vladajućim partijama, u koji je imao digitalni ekonomski magazin "Biznis insajder", zatražila je paket pomoći za poljoprivredu i prehrambenu industriju.

"Lanac snabdevanja namirnicima moramo održati netaknutim. Ono što se ne seje, ne sadi, ne žanje, ne transportuje, na kraju će nedostajati u snabdevanju stanovništva", upozorila je Klekner.

Ona je kazala da će trzište od maja imati probleme ako se ne seje povrće.

"Stepen našeg samosnabdevanja kod pojedinih osnovnih namirnica je više od 100 odsto, ali kod voća i povrća je ispod 40 procenata", objasnila je Klekner.

Uz to, navela je, Nemačkoj preti ogroman problem sa nedostatkom radne snage što će imati posledice po proizvodnju.

U martu Nemačkoj, po pravilu, treba 30.000 sezonskih radnika, a u maju čak 85.000, a u sadašnjoj situaciji nemoguće je taj problem rešiti, napisala je Klekner.

 

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Март 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31