Чланци поређани по датуму: sreda, 18 mart 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
sreda, 18 mart 2020 14:52

Ovo je tajna dobrog ajvara

Dragiša Filipović iz Paraćina 19 godina ima poljoprivredno gazdinstvo. Sve je počelo kada je Živka Filipović, Dragišina majka izgubila posao 2000. godine. Prvo
je počela da pravi sitne kolače, a kasnije da pravi džemove, slatko, sokove od voća, a potom i izvanredan domaći ajvar. Kako nam kaže Dragiša ovo je porodični posao, međutim kada je sezona unajme i po dvadesetak radnika.
U svojoj paleti proizvoda imaju oko 70 artikala, sirupe, matične sokove, paradajz u flaše, slani i slatki program. Papriku gaje na 70 ari, i najbolje se za ajvar
pokazala kurtovska kapija, paprika je srcolikog oblika, i najviše se gaji u Bitolju, tako je najviše ima. Ima je i u Leskovcu, ali po rečima našeg sagovornika, leskovčani su većinom prešli na gajenje paradajza.
Kurtovska kapija ima dosta suve materije,sto je čini odličnom ajvarkom.Prinos je odličan uz dobro đubrenje i zalivanje. Na jednom struku obično raste od 4 do
5 krupnih paprika,a prinosi po struku uz optimalan uzgoj znaju biti čak do 1,5 kg. Mada u proseku uz dobar uzgoj može da doprinese oko 450 kg po aru.U pitanju je najrodnija sorta starijeg tipa paprike na ovim prostorima.
Osim paprike Filipovići gaje i paradajz volovsko srce. Paradajz volovsko srce nenadmašan po ukusu, krupan, rozikast i nešto skuplji od običnog, proizvodi se
manje, jer je osetljiv na transport i lagerovanje. Inače,ko ga jednom proba, druge sorte ovog povrća više ne smatra tako ukusnim. Domaćice znaju da je sok od njega najlepši. Uprkos tome, na pijacama Srbije teško ga je naći. Pre jedanaest godina Dragiša, u nameri da napravi što ozbiljniju poslovnu priču,
osnovao je Kuću zdrave hrane - Filipović, koja se bavi preradom poljoprivrednih proizvoda, pre svega voća i povrća. Trenutno, svoje proizvode najviše prodaju
u Beogradu i Novom Sadu, a preko 800 porodica snabdeva sistemom dostave na kućnu adresu.
Posla ima preko cele godine, što na polju, što u proizvodnji. Dragiša je prvi put na sajmu turizma, ali po njegovim rečima, kotizacija je skupa, pa treba sve ukalkulisati. Dragiša se malo više raspitivao kako je u drugim zemljama kada su u pitanju proizvođači kao što je on i istakao da je u Mađarskoj proizvođaču dozvoljeno da proizvede preko 5.000 jedinica, porez se plaća 3 odsto, svoje proizvode prodaju u poluprečniki od 40 km. Mada kako ističe Dragiša ipak, on ne
bi imao kupce u poluprečniku od 40 km.
Ali ipak ideja je odlična, i treba neke stvari uzeti i primeniti kod nas. Potrebna mu je pomoć da izgradi objekat, da bi mogao da proširi proizvodnju, kako
bi iz forme poljoprivrednog gazdinstva prešao u preduzetnike, tako da će i država imati koristi.

 

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Agroekonomija

Setva kukuruza je na pragu, a poljoprivredni proizvođači u Srbiji nemaju razloga za strah budući da ima dovoljno semenskog materijala, kažu sagovornici Tanjuga i navode da je veliki deo njih već obezbedio kako repromaterijal, tako i đubrivo.
Zamenik direktora Instituta za kukuruz "Zemun Polje" Miodrag Tolimir kaže da bi prolećna setva kukuruza mogla početi za oko dvadesetak dana u nižim regionima i toplijim zemljištima, a da je najveći deo poljoprivrednika već obezbedio seme kukuruza.Oko 70 procenata tržišta je snabdeveno, a ostatak poljoprivrednika će to učiniti pred samu setvu.

Tolimir kaže da taj institut, kao i Institut za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu mogu odgovoriti izazovu u novonastalim okolnostima, i obezbediti da poljoprivrednici imaju dovoljno semena za predstojeću setvu.

Ističe i da u novonastaloj situaciji usled vanrednog stanja ne treba dozvoliti nikakve spekulativne radnje, odnosno povećavati cene.

"Institut za kukuruz je pripremio dovoljne količine kvalitetnog semena, imamo dobar asortiman i nećemo podizati cene", rekao je sagovornik Tanjuga.

Ističe da se u Srbiji seje oko dva miliona setvenih jedinica, a da je seme tog instituta na tržištu zastupljeno sa oko 20, 25 odsto.

Ukoliko se javi nedostatak, može se nadomestiti i to neće biti problem, kaže on i dodaje da postoji još toliko zaliha i da nema mesta za bojazan da neće biti dovoljno semena.

Predsednik Udruženja "Žita Srbije" Vukosav Saković kaže da se poljoprivrednici ne žale na nedostatak repromaterijala i da sada gotovo svi ozbiljni poljoprivredni proizvođači već imaju obezbeđen semenski materijal i đubrivo.

"Ne očekuju se problemi te vrste, u samoj setvi eventualno će možda neko zameniti jedan hibrid drugim, ali malo je realno da će ostati bez semena budući da se dobar deo i stranih sorti proizvodi kod nas. Ne očekujemo nedostatak ni semena, ni đubriva, a za hemiju ima dovoljno vremena da se pripreme", rekao je Saković Tanjugu.

Ističe da kukuruz polako "vraća svoju popularnost" i da se setva očekuju na oko milion hektara, više nego lane, soja na 240.000 hektara i suncokret na oko 230.000 hektara.

Inače, Ministarstvo poljoprivrede objavilo je nedavno pretpostavljene cene za deset poljoprivrednih proizvoda koji su najviše zastupljeni na našim oranicama i u voćnjacima.

Cilj je kako ističu, da se napravi godišnja projekcija cena dominantnih poljoprivrednih proizvoda u strukturi domaće proizvodnje.

Analize su za sada urađene za deset proizvoda i očekuje se da će taj spisak biti dopunjen u narednom periodu.

Cene su date za pšenicu, kukuruz, soju, svinje, goveda, borovnicu, malinu, šljivu, papriku, krompir.

Prognozu cena i cenovnih kretanja uradio je SIDEV tokom januara 2020.

Za izradu su korišćeni brojni svetski izveštaji, berzanski izveštaji, urađena je analiza trendova, mereni su uticaji na cene, procenjivani rizici, obavljani brojni intervjui sa učesnicima u tržišnom lancu, da bi se, koristeći logičke zaključke uradila prognoza očekivanja kretanja cene u 2020. i očekivanja njene veličine.

Analiza SIDEV-a ukazuje da se, što se tiče pšenice, očekuje prosečna cena oko 160 evra po toni s određenim varijacijama tokom godine.

Najveću cenu žito će dostići pred žetvu, a najnižu u vreme žetve.

Očekivanja su da će cena u proleće prvo početi da se snižava, a da će u jesen beležiti rast.

Prosečna pretpostavljena cena kukuruza iznosi 140 evra po toni sa varijacijom plus-minus 15 evra.

Kada je reč o soji, njena cena ce se kretati između 320 i 340 evra. Imaće blagi trend rasta dok ne budu objavljeni podaci o zasejanim površinama i očekivanim vremenskim prilikama u svetu i kod nas, kada se očekuje naredna procena za drugu polovinu 2020. godine.

Ipak, očekuje se da će i cena soje biti blago veća nego 2019. godine, navodi se u izveštaju.

Najveće turbulencije očekuju se na tržištu svinjskog mesa zbog širenja afričke kuge svinja u svetu.

U analizi se navodi da će prosečna cena "žive vage" svinja biti 142 evra (1,42 evra po kilogramu) i da će imati trend rasta u prvoj polovini godine.

Procene su, ističe se, zasnovane na pretpostavkama da će se proizvodnja uvećavati kao posledica rasta cena i očekivanja, kao i da će Kina nastaviti da povećava uvoz koji bi u ovoj godini trebalo da dostigne 3,5 miliona tona (u 2019. zabeležen je uvoz od 2,6 miliona tona).

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/nema-zime-za-poljoprivrednike-dovoljno-materijala-za-setvu_1103975.html

Објављено у Biljna proizvodnja


U slučaju primene neophodnih agrotehničkih mera, a posebno radi zaštite zasada od mraza, tokom perioda zabrane kretanja (20:00 – 05:00 časova), svaki poljoprivredni proizvođač (vlasnik ili korisnik zasada ili druge poljoprivredne površine) je dužan da podnese zahtev za odobrenje kretanja Upravi za zaštitu bilja na mejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli., odnosno na odgovarajući broj telefona, sa priloženog spiska, prema odseku odnosno okrugu za koji se traži dozvola za kretanje. U navedenoj prijavi potrebno je navesti ime i prezime lica broj lične karte i adresu koje će se kretati u periodu od 20 do 05 časova, broj poljoprivrednog gazdinstva, lokaciju gde će se sprovoditi agrotehničke mere, kao i vreme i dan kada će biti sprovedene mere. Dozvola kretanja će važiti samo za navedeni dan u periodu od 20 do 05 časova. Rok za odgovor na podneti zahtev je do 48 časova.

Spisak telefona putem kojih se može podneti prijava:

0648818449 za Okruge: Južnobački, Srednjebanatski, Južnobantski, Severnobanatski, Sevrnobački, Zapadnobački i Sremski

0648818486 za Okruge: Grad Beogra, Podunavski, Braničevski, Zaječarski, Borski, Pomoravski, Nišavski, Jablanički, Pčinjski, Toplički i Pirotski

0648818412 za Okruge: Mačvanski, Moravički , Kolubarski, Zlatiborski, Rasinski i Raški

Објављено у Agroekonomija

BEOGRAD, 18. marta (Tanjug) - Svim poljoprivrednicima biće isplaćeni podsticaji za biljnu proizvodnju, kao i subvencije za nabavku malih traktora, kažu u Upravi za agrarna plaćanja. Direktorka Uprave za agrarna plaćanja Biljana Petrović rekla je za TV Prva da je do sada podneto 175.000 zahteva za podsticaje za biljnu proizvodnju, a da se svake godine prijavi oko 282.000 poljoprivrednika. "Još 110.000 poljoprivrednika nije podnelo zahtev i njima ćemo isplatiti. Isplaćivaće se po osnovu dinarske ture koju su prijavili za ovu godinu tako da ni u jednoj situaciji neće biti oštećeni", kaže Petrović. Objasnila je da će svim onim poljoprivrednicima koji do sada nisu podneli zahtev za podsticaj za biljnu proizvodnju, novac biti isplaćen do kraja marta na osnovu zahteva koji su podnosili u 2019. a to nisu učinili ove godine. "Niko od njih ne mora da ide u trezor", rekla je Petrović. Kada je reč o subvencijama po hektaru, Petrović navodi da je opredeljeno oko 9,8 milijardi dinara, da je do sada podneto zahteva za 5,5 milijardi dinara, a da je isplaćeno 4,5 milijardi dinara.

"Sutra ćemo isplaćivati još jedan deo zahteva koji su već pristigli, a do petka očekujemo da će trezor uneti sve do sada pristigle zahteve, jer i njima stižu poštom, tako da ćemo moći da napravimo presek sa svim ovim subvencijama namenjenim poljoprivrednicima", kaže Petrović. Pojedini poljoprivrednici u 2020. ostvaruju pravo na podnošenje zahteva za podsticaje za biljnu prozivodnja. "Što se njih tiče dovoljno je da pošalju mejl na Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. sa osnovnim podacima. Mi ćemo na našem sajtu dati osnovne instrukcije kako da nam pošalju infrmacije. Na osnovu toga ćemo obraditi zahteve tako da ni oni neće biti uskraćeni za ovu meru", rekla je Petrović. Navela je da stižu zahtevi za subvencije za male traktore, te da se oni mogu podnositi još dva i po meseca. "Naravno reagovaćemo ako bude potrebno ili produženjem roka ili drugim merama. Naravno, onako kako je bilo planirano, omogućićemo poljoprivrednicima da nabave male traktore", rekla je Petrović. Navela je da se situacija prati iz dana, a da je jedna od prvih mera isplata podsticaja po hektarima i za gorivo bez podnošenja zahteva. To je preduzeto, objasnila je, kako poljoprivrednici ne bi ostali bez subvencija u ovom momentu.

Subvendije Grada Beograda se stopiraju!

Sekretarijat za privredu obustavio je primanje prijava za dodelu podsticajnih sredstava u poljoprivredi zbog nemogućnosti prikupljanja potrebne dokumentacije Predaja prijava za konkurs obustavlja se dok traje vanredno stanje, a javni poziv će biti nastavljen nakon njegovog ukidanja, saopštio je Sekretarijat za privredu Beograda.

Izvor: TANJUG

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Март 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31