Чланци поређани по датуму: nedelja, 15 mart 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Nakon preskočene prve stepenice u samoj proizvodnji, misli se naravno na odabir biljne vrste, u okviru toga, pored opravdane isplatljivosti, moramo planirati
kvalitetan hibrid, koji je osnov konvencionalne proizvodnje. Veliki je izbor i ponuda hibrida različitih firmi na tržištu, da proizvođači prosto ne mogu da se odluče kom hibridu i proizvođaču će dati prednost.
Kako sa sigurnošću odabrati kvalitetan hibrid koji će osigurati proizvodnju i opravdati očekivanja u pogledu prinosa?
Seme je osnov i početna tačka svega. Zdravstvena ispravnost i kvalitet semena moraju biti provereni i testirani kod samog proizvođača, koji mora dati garanciju za to. Van tih okvira, kao i u svemu, proizvođači moraju uzeti stvari u svoje ruke i najpre proveriti klijavost nekoliko semenki pre same setve. Ako su rezultati pozitivni, onda se može pristupiti setvi.
Ogledi su ti koji mnogo toga govore o hibridima, pogotovo onim koji su tek kročili na tržište i zakoračili u proces same proizvodnje. Pored zdravog i ispravnog semena, treba odabrati kvalitetan i pouzdan supstrat. Osnovne karakteristike koje trebaju da budu ispunjene je da je blago kisele reakcije, odnosno pH od 5,5 do 6,5 – sterilisan i proveren. Za setvu se koriste supstrati granulacije 0-6 mm, dok se za pikiranje koriste supstrati granulacije 0-10 mm / 0-20 mm, a sve u zavisnosti od biljne vrste. Količina hraniva u supstratu mora da bude izuzetno kvalitetna i dostupna, a takođe mora da odgovara zahtevima useva koji gajimo.Šta podrazumevamo pod terminom „zdrav rasad“?
Zdravstenu ispravnost rasada je dosta teško utvrditi, te se ista može jednostavno pretpostaviti detaljnim pregledom rasada. Posmatrani parametri su visina, razvijenost biljke, opšti izgled, kao i kontrola uslova proizvodnje, tu spada tip objekta za proizvodnju, ventilacija, grejanje, svetlost.
Kod rasada treba posebno obratiti pažnju na prisustvo insekata. Oni su sami najčešće vektori, odnosno prenosioci biljnih bolesti. Njihovo prisustvo možemo najlakše primetiti i kontrolisati putem lepljivih žutih ili plavih ploča, koje u svojoj osnovi služe za prepoznavanje letećih insekata poput lisne vaši, bele leptiraste vaši, tresetne mušiće, tripsa.
Šta se događa ako proizvođači kupuju rasad?
Prilikom kupovine rasada velika opasnost preti od sirenja štetnih insekata i bolesti. Kupovni rasada, bilo da je iz uvoza ili ne, dolazi najčešće iz velikih rasadnika, gde imamo česte slučajeve, da iako imamo veliki broj hemijskih tretmana ipak dolazi do pojave bolesti. Ono na šta proizvođači treba striktno da
obrate pažnju jeste knjiga zaštite. Ovo je posebno bitno zbog samog zdravlja rasada i planiranja primene biološke zaštite ili bumbara.
Svetlost i temperatura kao odlučujući faktori!
Temperatura je odlučujući faktor, a uticaj niskih temperatura diktira početak setve i rasađivanja. Temperaturu je, naravno, moguće kontrolisati, grejanjem –
dogrevanjem ili hlađenjem – po potrebi. Zbog visoke cene energije, potrebno je dobro isplanirati i tempirati vreme setve i rasađivanja, kako bismo uz minimalne utroške postigli optimalan finansijski rezultat. I visoka temperatura može imati veoma negativan uticaj, koji se može ogledati u spaljivanju useva (pogotovo mladih tek rasađenih biljaka), problemima sa zametanjem plodova, problemi sa ožegotinama plodova i druge.
Uz temperaturu, veliku pažnju moramo obratiti i na svetlost, jer bez svetlosti nema proizvodnje. Iako postoji mogućnost prevazilaženja deficita svetlosti u jednom
delu godine (veštačkim osvetljenjem), to u našim uslovima proizvodnje nije ekonomski isplativo..

 

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Biljna proizvodnja

Posle višemesečnog miholjskog leta umesto jeseni i zime, paori u Srbiji se plaše baba Marte ili prolećnog mraza i prizivaju obilne kiše u aprilu i maju koje bi nadoknadile deficit vlage i spasile poljoprivrednu sezonu.

Malo je reći da su kraj prošle i početak ove godine atipični u Srbiji: visoke, gotovo prolećne temperature, meseci bez kiše, kamoli snega, nezapamćeno zagađenje vazduha skrajnuli su još jedno pitanje od kojeg se živi: kakva će biti rodna godina?

Docent meteorologije na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu Ana Vuković ističe za "Blic" da su duge suše tokom jeseni i zime stvorile veliki deficit vlage.

- Sneg tokom zime stvara i podzemne rezervoare vode. Manjak snega ove zime uticao je i da bude manje takvih podzemnih rezervoara. Taj deficit mogle bi da nadoknade samo kiše narednih meseci. Za sada ne možemo tačno da znamo kakvo nas proleće očekuje pošto tačne meteorološke prognoze postoje samo za sedam dana unapred - naglašava Vuković.Kako kaže, najveći poljoprivredni strahovi vezani su za naredne dane i nedelje.

- Najveća opasnost preti od ranog i pogotovo kasnog mraza pošto su zbog visokih temperatura biljke već ušle u razvijeni period vagetacije i jako su osetljive čak i na mali mraz. Zato će za poljoprivrednu sezonu pored prolećnih kiša biti značajno i da ne bude mrazeva - objašnjava Vuković.

Profesor na Poljoprivrednom fakultetu na smeru voćarstvo Milovan Veličković ističe da će nepovoljni meteorološki uslovi prethodnih meseci posebno pogoditi voće.- Druga polovina 2019. godine je bila sušna, a zima bez snega što je stvorilo deficit vlage pogoto na imanjima koje nemaju sistem navodnjavanja. Krajnje atipična godina sa visokim temperaturama uslovila je rani početak vegetacije i otvaranje pupoljka već u ovoj fazi kod dženerike, kajsije, breskve, nektarine, badema... Ukoliko dođe do prolećnih mrazeva, to bi moglo da nanese veliku štetu ovom voću. Tako je bilo pre dve-tri godine kada je do mraza došlo polovinom aprila - apostrofira Veličković.

Naš sagovornik pak tvrdi da kasni prolećni mraz ne može štetiti svom voću.

- Recimo, jabuka, kruška i šljiva, a pogotovo maline, kupina, dunja i mušmula koje kasnije ulaze u period vegetacije su otpornije na mrazeve - podvlači Veličković.Slične muke ove poljoprivredne sezone očekuju i povrtare, smatra penzionisani profesor na smeru povrtarstva Petar Munćan.

- Sušna zima stvorila je, primera radi, u Banatu deficit vlage od 100 mililitra po kvadratu, što bi morale da nadoknade kiše u aprilu i maju. To znači da bi ovog proleća moralo da padne 100 litara kiše više u odnosu na normalni prosek. Dodatni problem poljoprivrednicima stvara i činjenica da cena semena i đubriva raste - ističe Munćan i dodaje da su pojedini poljoprivrednici poput njega kupili đubrivo još jesenas dok nije poskupelo.

Inače, procene su da će ove poljoprivredne sezone cena semena i đubriva u proseku biti veća za 10 odsto.Na Poljoprivrednom fakultetu ističu da će cenu visokog zagađenja vazduha u Srbiji ove zime platiti animalni, a ne biljni svet.

- Biljke pročišćuju ugljen-dioksid i vazduh. Inače, uzrok zagađenja vazduha i sušne zime je isti. Imali smo stabilnu atmosferu i visok pritisak vazduha zbog čega nije bilo oblaka i padavina - naglašava Ana Vuković, docent meteorologije.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/koliko-ce-godina-biti-rodna-manjak-vlage-i-mraz-mogli-bi-da-stete-vocu/zmgspsh

Објављено у Biljna proizvodnja

Somborac Franja Šimon na svom salašu na Bezdanskom putu nekoliko godina proizvodi alevu i ljutu papriku, i pravi crveni začin za svačiji ukus, naročito za riblji paprikaš.

- Dugo sam kao bravar radio na održavanju opreme i mašina u nekadašnjoj industriji hrane "Panonka", potom u fabrici nameštaja "Aleksandro" u Somboru, pa kad sam ostao bez posla, prihvatio sam se, ovde na salašu, na malom komadu zemlje od nekih pola jutra, proizvodnje lubenica. To je trajalo tri godine, dok mi sinovi Damir i Goran kao glavni pomoćnici nisu otišli za Nemačku, nakon čega sam se "prebacio" na papriku u kojoj sam se pronašao - kaže Franja.Uzeo je ovaj vredni poljoprivrednik pored svoje njive u arendu još jutro i po plodnog zemljišta kako bi povećao proizvodnju. Do sada se, kako kaže, oslanjao isključivo na domaće seme, u novosadskom Institutu za ratarstvo i povrtarstvo, ali je odlučio da proba i drugu generaciju paprike katarina, pa će videti rezultate.

- Kako sam povezao dva zanata, bravariju i proizvodnju paprike, nisam oklevao da, za razliku od brojnih kolega, u potpunosti pređem na mlevenje paprike u krupari, umesto kamenom, pa sam tako došao i do puder paprike čije su čestice daleko manje od one klasične, što se prilikom kuvanja više isplati. Ne samo da je u tom slučaju potrebno daleko manje paprike stavljati u paprikaš, nego se i daleko brže raskuva, što je posebno značajno kad kuvate riblji paprikaš, pošto se riblje meso lako prekuva i raspadne - priča Franja, pokazujući nam svoju najnoviju mašinu za mlevenje paprike...

Bravarija mu ne pomaže samo u slučaju krupara, već je sasvim u skladu sa Franjinim majstorskim umećem i sušara, prostorija napravljena od brodskog kontejnera, u kojoj je sve na svom mestu. Troslojni zidovi kontejnera su u crno ofarbani, po dužini okrenuti jugu, kako bi se zahvaljujući sunčanim zracima štedelo na zagrevanju.Kako je jedan od glavnih problema prilikom proizvodnje paprike vlaga koja se stvara prilikom sušenja, Franja je osmislio i sistem ventilacije, postavljen na stropu kontejnera u koji u jednoj turi stane i do četiri tone paprike, pa dobija prvoklasno osušen proizvod koji je posle lako i obraditi.

- Ručno skidamo peteljke i vadimo semenke, pa bude problema kad na red dođe ljuta paprika - veli Franja, zadovoljan prodajom i plasmanom jer kupaca ima, a začinska paprika je veoma tražena.- Danas je veoma važno imati dobru ambalažu da bi roba imala što bolju prođu. Zbog toga ulažem u dizajn i tako mogu da očekujem bolje rezultate u plasmanu - ponosno priča Franja Šimon.

Deca nisu kraj njega, kao odlični fudbaleri su se zaputili u beli svet, snašli se, rade, ali bi Franja voleo da se vrate na imanje.

Izvor:https://www.srbijadanas.com/vesti/vojvodina/kad-bravar-prede-u-poljoprivredu-na-jednom-salasu-pravi-se-najpikantniji-zacin-2020-03-15

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Март 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31