Чланци поређани по датуму: subota, 14 mart 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
subota, 14 mart 2020 17:30

Manastir Ostrog mesto Božjih čuda

Uklesan u stenu iznad plodne Bjelopavlićke ravnice manastir Ostrog mesto je čuda za sve one koji u čuda i Božju milost veruju. U njega dolaze ne samo pravoslavci, već i ljudi drugih vera da se poklone moštima svetog Vasilija Ostroškog Čudotvorca, zamole za milost, olakšaju dušu ili zatraže spas od bolesti. I on svima pomaže ne mareći da li se ko i kako krsti, jer je njegova milost nesaglediva.
Isceljuje dušu i telo
Samo ime Ostrog potiče od starijeg oblika srpske reči „oštar, oštri“ kojima su stari Sloveni označavali crkveno-istorijske kote svoga postojanja. Prvi put u istorijskim spisima Ostrog blizu Onogošta u Gornjoj Zeti pominje se u poveljama napuljskog kralja Alfonsa V iz 1444. godine, a kasnije i kod Dubrovčana.
Manastir Ostrog osnovao je u 17. veku hercegovački mitropolit Vasilije koji je tu sahranjen, a kasnije je i kanonizovan. Manastir je sagrađen na mestu gde se u jednoj od pećina isposnica podvizavao Sveti Isaija od Onogošta, koji je u ostroškim liticama izgradio pećinsku crkvicu Vavedenja Presvete Bogorodice. Tražeći prostor za isposnički život i novo mitropolitsko sedište Vasilije je, ne slučajno, već po Božjoj zamisli, izabrao baš ovo teško pristupačno mesto za izgradnju budućeg manastira. Smešten na razmeđi pravoslavlja s jedne i islama i rimo-katolicizma s druge strane, manastir Ostrog u svoj svojoj lepoti i veličini stoji kao čuvar pravoslavlja i vekovni oslonac svima kojima je vera i Božja reč u dušu utkana. Samo tokom letnjih meseci ovu svetinju poseti više od
300.000 ljudi koji se poklone moštima svetog Vasilija Čudotvorca, koji je posle Svetog Save najvoljeniji svetac u Srba.- Ne dolaze ovamo ljudi zbog lepog pogleda, čistog vazduha i arhitekture već blagodati Božje, koja ljude privlači, koja isceljuje dušu i telo. Bog preko moštiju svetog Vasilija čini nebrojena čuda. Zato Ostrog nije samo manastir već je i svetilište i lečilište za sve ljude - rekao je jedan od monaha ovog manastira.
Gornji i Donji manastir
Ostrog se sastoji od Gornjeg i Donjeg manastira čiji se tačan datum nastanka ne zna. Prema predanju lokalnog stanovništva nekada je tu bilo selo. Na imanju koje je vladika Vasilije kupio od dva brata podignut je konak za mlade kaluđere koji je postao zametak današnjeg Donjeg manastira. Tu je 1824. podignuta crkva Svete Trojice. U pitanju je jednobrodno zdanje sačinjeno od pravilnih kamenih blokova. Pored velelepnih freski koje su novijeg datuma u hramu se nalazi bogato ukrašeni ikonostas, molitvenik Mineon iz 1732 godine i niz ornamentisanih svečnjaka iz istog perioda. Među konacima je najstarija
Velja kuća podignuta 1742. Vladičin dom iz 1800. a nešto dalje je i Kulića zdanje nastalo početkom 19. veka.
Tri kilometra uz planinu na 900 metara nadmorske visine nalazi se Gornji manastir sa ogromnom terasom koja je građena kao porta koja se na kraju se
sužava u stepenište pred kamenim kapijama svetinje sa krstovima podeljene gelenderima u dve trake. Nekoliko metara pre ulaza u maleni hram, sa terase se bočno kroz trem odvaja hodnik do spratova monaškog konaka i stepeništa uklesanim i izidanim unutar stene vodi do najgornjih terasa tik uz samu uz liticu sa leve i sa desne strane belog ostroškog zvonika - sa crkvicom Časnoga Krsta koju je lično svojim rukama gradio sam sveti Vasilije.
Gornji manastir posvećen je Vavedenju Presvete Bogorodice u kojoj se nalazi isposnica u kojoj je poslednjih pet godina živeo sveti Vasilije. Ta mala isposnica u kojoj se u ćivotu čuvaju njegove mošti, mesto je Božje blagosti i milosti svetitelja koji preminuo na kolenima u dubokoj molitvi. Na mestu gde je se uzneo u carstvo nebesko iz stene bez trunke zemlje nikla je vinova loza, za koju se veruje da leči bračnu neplodnost. Ovaj zeleni venac života, kako ga mnogi zovu, uspinje se preko ostroškog kamena kao uteha i obećanje života svakome ko dođe i od srca zatraži pomoć svetog Vasilija.
Crkva Sv. Vavedenja oslikana je freskama krajem 17. veka, dok je u hramu Časnog Krsta živopisao majstor Radul koji je freske prilagodio obliku stena. Oko crkve su konaci i zajedno čine objekat skladnosjedinjenim sa prirodnim ambijentom kao da ga je sam Bog baš tu postavio.

Čuda Svetog Vasilija
O čudima Svetog Vasilija Ostroškog priča se već 300 godina čak i van granica pravoslavnog sveta. Ne zna se broj nevoljnika kojima je pomogao od hromih, slepih, gluvih do umobolnih koji su Čudotvorcu prišli sa iskrenom molbom i ljubavlju u srcu, opijeni prijatnim mirisom koji se širi u keliji u kojoj u ćivotu leže mošti Ostroškog Sveca. Iako je ovozemaljski život napustio pre tri veka telo svetitelja je u celosti ostalo sačuvano nepodložno zakonu truljenja što predstavlja fenomen za sebe koji mi hrišćani nazivamo – čudom.
Iako do samog manastira vodi krivudav planinski put na kome se teško mimiolaze čak i dva automobila, a kamoli autobusi prepuni vernika, niko ne pamti da se do manastira ili po povratku iz svetinje na ovom putu ikada dogodila neka nesreća.
Sveti Vasilije slava mu i milost!

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Agroekonomija

Izvoznici svih vrsta voća iz Srbije u Rusiju, osim jabuka, breskvi i nektarina, ubuduće će lakše plasirati robu na to tržište.Lakši izvoz omogućiće nova pravila po kojima je neophodni minimalni kapacitet hladnjača smanjen sa 500 na 200 tona, saopštilo je danas Ministarstvo poljoprivrede Srbije.

Po novoj Uredbi o evidenciji izvoznika voća i povrća u Rusiju, izvoznici šljiva, trešanja, višanja, jagoda, malina, borovnica, kupina, ribizli, drenjina, brusnica i sličnog sitnog voća, moraće u vlasništvu ili zakupu da imaju hladnjaču kapaciteta najmanje 200 tona. Liberalniji uslovi za skladišne kapacitete odnose se i na povrće.

U Ministarstvu poljoprivrede su istakli da će ovakva odluka mnogim poljoprivrednim proizvođačima iz Srbije dodatno olakšati izvoz na rusko tržište, uz podsećanje da je to rezultat intenzivnih razgovora i dobre saradnje nadležnih službi i resornih ministarstava dveju zemalja.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=03&dd=13&nav_id=1666071 

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

U narednih mesec dana svi penzioneri u Srbiji dobiće jednokratnu finansijsku pomoć, u minimalnom iznosu od 4.000 dinara, najavila je danas premijerka Ana Brnabić a prene list ALO!

Brnabić je, na pres konferenciji povodom situacije u vezi sa koronavirusom, navela to kao jednu važnu dodatnu meru za penzionere.

Ta ideja je došla od predsednika Vučića, koji me je kao premijerku zamolio da iz budžeta odvojimo dodatna sredstva za dodatnu finansijsku pomoć i podršku penzionerima, kako bi se osećali bezbedno i sigurno. Mi ćemo u narednih mesec dana, obezbediti jednokratnu finansijsku podršku svim penzionerima u minimalnom iznosu od 4.000 dinara - rekla je Brnabić.

Kako je za AGROPRESS izjavio ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović isplata pomoći će se svakako odnositi in a korisnike poljoprivrednih penzija.

Ako se ima u vidu da su ove penzije izuztno male ovo će dobro doći poljoprivrednicima koji su stekli penziju.

O novim pravilnicima za stočarstvo i orgasku poljoprivredu pročitajte na ovom linku: http://agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/item/6076-povecane-subvencije-za-nabavku-stoke-ovo-su-uslovi 

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Март 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31