Чланци поређани по датуму: subota, 08 februar 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
subota, 08 februar 2020 17:27

Nova tržišta za srpsko voće i povrće

Najveći međunarodni sajam voća i povrća "Fruit logistica" koji je održan u Berlinu od 5. do 7. februara naši izlagači su iskoristili da sklope nove poslovne aranžmane za izvoz voća ali i povrća. Za razliku od prošle godine na ovogodišnjem sajmu su objedinjeni štandovi Srbije (12 izlagača) i Vojvodine (8).U organizaciji "Razvojne agencije Vojvodine" nove kupce u Berlinu traže kompanije: "Sweet cherry lady" iz Čeneja, "Vlabons" iz Jaska, "COPA" iz Dobanovaca, "Agro Trust" iz Deča, "Sirmium Fruit" iz Šida i "Carska Bašta" iz Zrenjanina. Na "Fruit logistici" su prisutne i dve zemljoradničke zadruge "Agronom" iz Pivnica i "Krsturska Paprika" iz Ruskog Krstura.

Vladimir Popić iz kompanije "Sweet cherry lady" iz Čeneja gaji trešnje na 20 ha.

Veliko interesovanje je za naše trešnje, al i ostali izlagači na štandu su imali niz sastanaka sa kupcima iz Rusije iz EU. Nudimo i kvalitet i dobru cenu. Već imamo nekoliko ugovorenih sastanaka sa predstavnicima velikih trgovačkih lanaca pa se nadam da ćemo sklopiti dobre poslove.

Naše izlagače su na sajmu "Fruit logistica" posetili i pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vuk Radojević, njegov kolega zadužen za regionalni razvoj i međuregionalnu saradnju Ognjen Bjelić, kao i savetnik predsednika Pokrajinske vlade Igora Mirovića, Goran Lazović.

"Izlagači iz Vojvodine objedinjeno sa kolegama iz Srbije već drugu godinu za redom izlažu na sajmu na kome se sastaju najveći prodavci i kupci na svetu. Trebalo bi napomenuti da AP Vojvodina subvencioniše nastup naših proizvođača i drago mi je da su na ovaj način u prilici da promovišu svoje proizvode i da ih prodaju širom sveta. Dobri rezultati sa sajma iz prošle godine su nas naveli da nastavimo sa tom praksom i ove godine ali planiramo nastup i za narednu godinu. Pored toga što subvencionišemo primarnu proizvodnju neophodno je da našim proizvođačima pomognemo da nastupe na međunarodnim sajmovima kako bi svoje proizvode mogli da ponude i svetskom tržištu", rekao je na sajmu Vuk Radojević.Na ovogodišnjem sajmu najviše se diskutovalo o tome kako sprovesti globalnu održivost proizvodnje voća i povrća kroz inovacije. Sa 3.300 izlagača iz 93 zemlje, što je više nego ikad, od kada se sajam održava od 1993., "Fruit logstica" potvrdila je primat najvećeg skupa poslovnih ljudi u svim segmentima proizvodnje voća i povrća.

Zvanični partner ovogodišnjeg sajma je Ekvador. "Naša misija je otvaranje novih tržišta u Evropi", rekao je na otvaranju sajma Luis Rojas, predsednik "Udruženja malih poljoprivrednih proizvođača" "Santa Rosa". "Došli smo u Berlin da upoznamo potencijalne kupce koji će kupovinom našeg voća pomoći seoskim gazdinstvima da napreduju."Na konferenciji "Smart Horticulture Global", govoreno je o integrisanom upravljanju štetočinama, robotici i veštačkoj inteligenciji. Inače, izlagači i posetioci bili su vrlo zainteresovani za "Forum proizvodnje". U "Laboratoriji budućnost" upoznavali su se sa inovativnim proizvodima i konceptima. U "Logističkom čvorištu" govoreno je o problemima koji se tiču distributivnih mreža. Tehnologija sutrašnjice predstavljena je na "Tech Stage"-u.Kada je o izazovima u proizvodnji reč u "FRUIT LOGISTICA Trend Report"-u 2020., nazvanom "Napravi pravu stvar (pravilno) (Do The Right Thing (Right))", naglašava se da sve veći broj kupaca traži održive modele snabdevanja koji nalaze rešenja za probleme poput klimatskih promena, a u izveštaju se navodi da prednost na tržištu stiču oni koji obezbede proizvodnju i distribuciju proizvoda na etičniji i ekološki prihvatljiviji način. Mnogi izlagači u Berlinu pokazali su da su više su nego spremni da iskoriste tu mogućnost.

Ulaganje u ljude i njihov kontinuirani razvoj predstavlja izuzetno važan deo slike o održivosti na sajmu "Fruit logistica" 2020. godine. "Globalna ženska mreža", na "Career Netvork"-u ženama je ponudila slobodna radna mesta. Obezbeđene su i druge profesionalne mogućnosti za studente, mlade stručnjake i ljude sa iskustvom u ovom sektoru.

Ovogodišnji poboljšani izgled sajma grupisao je razne segmente - npr., u "Hali 8.1", najnovnije tehnologije u zatvorenom prostoru izlažu vodeće kompanije ovog sektora - BayWa, Edeka, Fresh Del Monte, GlobalGAP, SanLucar i Zespri BaiVa. U "Hali B", gde su i naši izlagači, posetioci su mogli da se upoznaju sa proizvodima i uslugama iz jugoistočne Evrope i Sredozemlja.Na ovogodišnjoj "Fruit logistici" izuzetne mere predostrožnosti su preduzete zbog pojave "korona virusa". A samo dan pre početka sajma, čak polovina kineskih kompanija otkazalo je učešće.

U svakom slučaju, profesionalni proizvođači voća i povrća, svakako bi trebalo da posete Fruit logisticu. Pre toga je važna i priprema. Tačno bi trebalo da se isplanira šta će se na sajmu posetiti, a poslovni sastanci se ugovaraju i nekoliko meseci pre samog sajma.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/vojvodina/novi-sad/otvorena-nova-trzista-za-nase-voce-i-povrce_1091267.html

Објављено у Biljna proizvodnja

Domaće tržište dobro je snabdeveno svežim pilećim mesom i u tom pogledu potrošači mogu biti zadovoljni ponudom, cenama i kvalitetom mesa, pogotovo što bezmalo svakodnevno na akcijama u velikim stranim trgovinskim lancima mogu pazariti svežu piletinu po nižim cenama.

Proizvođači traže da se država umeša i odredi cenu kilograma utovljenih brojlera na veliko, utvrdi koliko je pilećeg mesa potrebno da bi se zadovoljile potrebne ovdašnjeg stanovništva, otvori mogućnost za izvoz, ponovo omogući pravo prečeg zakupa državnih njiva i ukine akcize na tečni naftni gas.U izražavanju tih zahteva domaći farmeri se oslanjaju i na nedavnu izjava nemačke kancelarke Angele Merkel da je nedopustivo da kilogram bataka košta dva evra i da se mora stati na put trgovinskim lancima koji diktiraju cene mesa ispod ekonomske izdržljivosti proizvođača.

"I kod nas ima toga da trgovci uslovljavaju klanice niskim cenama", kaže Dragan Ješić, predstavnik tovljača pilića iz opštine Žitište, gde u 11 sela ima 54 farme i u turnusu se utovi 1.050.000 brojlera.

"Kilogram žive vage sada se kreće između od 60 i 70 dinara, što je ispod proizvođačke cene. Pre dva-tri meseca živa vaga koštala je između 110 i 115 dinara, što je omogućavalo da se ostvari solidna zarada", kaže on.

Dodaje da sada klanice odbijaju živinare, pod izgovorom da meso ne mogu prodati uprkos ugovorima koje imaju.

"Cena je pala jer se zaista pojavio višak brojlera, ali su višak napravili klaničari i mešaone hrane, koji su, u trci za zaradom, ugovorili obiman tov koji prelazi domaće potrebe, a viška pilića ima i zato i što trgovinski lanci određuju cenu mesa koja ne odgovara ni klaničarima ni nama. Zato je potrebno da država odredi pravila poslovanja u lancu tova", kaže Ješić.

Po proceni farmera iz Kaća Danila Vranića, na farmama u Srbiji trenutno ima između 200.000 i 300.000 brojlera koje klanice neće da prime, a ni farmeri neće da ih prodaju za 65 i 70 dinara kilogram jer tov jednog pileta košta stotinu dinara.

"Pravimo gubitke jer hranimo brojlere koji jedu više hrane nego u turnusu, a nemamo mogućnosti da nađemo drugo tržište", objašnjava on.

Direktor preduzeća "Premijum čiken”, nekadašnjeg "Agroživa”, Saša Stojanović ističe da zaista postoje problemi o kojima farmeri pričaju, da sadašnja situacija kvari poslovne odnose i da tu granu privređivanja treba urediti da bi se moglo nastaviti raditi.

Stojanović kaže da ima pritisaka stranih trgovinskih lanaca u pogledu diktiranja cene piletine ispod ekonomske održivosti, ali da diktat nije jedini koji nanosi štetu tovljačima i klaničarima.

"Naša zemlja trebalo bi da suzbije sivu ekonomiju jer ima veliki broj malih neregistrovanih farmi koje piletinu prodaju po pijacama, kioscima brze hrane i mesarama koje ne registruju promet preko fiskalne kase", istakao je Stojanović.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=02&dd=08&nav_id=1652188

Објављено у Živinarstvo

Stočari u Srbiji uskoro će moći da kupe steone krave, a da ne moraju odmah da daju sve pare. Naime, Ministarstvo poljoprivrede će omogućiti svima koji žele da nabave mlečna goveda, da umesto dela novca, daju, recimo, tele. Sporazum je napravljen sa mađarskom firmom "Huland", koja će "kreditirati" kupovinu. Ukoliko ovo zaživi, ideja je da se tako isto radi i sa ovcama.

- Radimo na izmeni pravilnika, kako bi kompanija mogla da da steone junice unapred, tako što će poljoprivrednik dati nekih 20 odsto, deo kroz državne subvencije koje dobije i ostatak može kroz tele da isplati - ispričao je za "Novosti" ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

Kako su nam objasnili u resornom ministarstvu, poenta je da će se stočarima nuditi da kupe 10 do 20 grla steonih krava. Oni će, u proseku, dati odmah nekih 20 odsto. Na osnovu ugovora sa "Hulandom" i uplaćenim avansom, dobijaju se subvencije od države, koje, opet pokrivaju deo troška kupovine. U zavisnosti od toga koliko je još novca ostalo da se isplati, oni će otkupljivati mleko, utovljenog bika ili tele. Sve će to biti regulisano kroz stavke ugovora između stočara i kompanije. Ovaj projekat je i ranije bio zamišljen kao ideja, ali ga do sada niko još nije ostvario.- Sličan model, ukoliko se ovo pokaže da je dobro, moći će da se primeni i na ovce - objašnjavaju nam u Ministarstvu poljoprivrede. - Za sada će se nabavljati krave, rase holštajn, simental, šarole, angus... Sva grla su umatičena, moraju da imaju potrebne papire, da ispunjavaju standarde i na ovaj način uvode se kvalitetna grla u proizvodnju. Stočarima se omogućava da na povoljan način dođu do dobrih krava, jer ne moraju da imaju gotov novac da bi odmah kupili dvadesetak životinja. Bitno je podsticati kvalitet. Cena jedne krave u proseku je oko 2.000 evra.

Prema nezvaničnim informacijama, država bi trebalo da daje subvenciju od nekih 40 do 50 odsto, a ostatak bi stočari mogli da vrate kroz prodaju mleka, mesa ili žive životinje. Postoji indicija i da bi mađarska firma "Hunland" možda kasnije napravila i nešto u Srbiji.

- Ovakva kupovina biće uglavnom za srednja gazdinstva - ističu u Ministarstvu poljoprivrede.

- Da se na najbrži način da stočaru prilika da formira svoju farmu, sa kvalitetnim kravama.KAKO se navodi na zvaničnom sajtu "Hunlanda", oni su moderna kompanija za trgovinu stokom. Čine vezu između stočara i kupca. I njihova platforma omogućava klijentima brz i lak pristup ovom složenom tržištu živih životinja.

Izvor:https://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:846211-Podsticaji-za-poljoprivrednike-Stocari-ce-teletom-placati-deo-krave

Објављено у Govedarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Фебруар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29