Чланци поређани по датуму: petak, 07 februar 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
petak, 07 februar 2020 19:44

Ovako orežite kajsije za dobar rod

Da bi osigurali stalnu i obilnu rodnost kajsije osim odgovarajuće nege i zaštite jako je važno da je i pravilno orezujete ali uz napomenu da se rezidba kajsije izvodi nekoliko puta tokom vegetacije. Kajsija je možda jedina biljka kod koje se javlja neredovna rodnost. Jedan od uzroka je velika osetljivost reproduktivnih organa prema zimskim i prolećnim mrazevima.

Drugi razlog neredovne rodnosti je obilno plodonošenje u povoljnim godinama. Tada dolazi do značajnog iscrpljivanja stabla što dovodi do sušenja.
Sve nabrojano dovodi do toga da se kajsiji ne poklanja odgovarajuća pažnja u primeni osnovnih agrotehničkih mera pri čemu rezidba ima možda i najveći značaj. Plantažno gajenje kajsije zahteva posebnu pažnju naročito kada je rezidba u pitanju, pri čemu i kod takozvanih hobista koji imaju nekoliko stabla takođe bi nezi trebalo pristupiti stručno i ozbiljno. Utvrđeno je da se pravilnom rezidbom uz primenu odgovarajućih agrotehničkih mera gde spadaju: đubrenje, zaštita i navodnjavanje može znatno uticati na redovnu i povećanu rodnost kajsije. Zanimljivo je da se za razliku od ostalih voćnih vrsta kod kojih se rezidba izvodi u periodu mirovanja zimska rezidba i u toku vegetacije -zelena rezidba. Kod kajsije rezidba se obavlja u periodu vegetacije od kretanja pupoljaka u proleće pa sve do polovine avgusta.

Oštećenja koja nastaju tokom rezidbe, predstavljaju rane koje čine otvoreno mesto za prodor raznih patogena počev od bolesti tipa truleži i pepelnice koje tokom vegetacije mnogo lakše i pre zarastaju nego što je to slučaj kod zimske rezidbe.
Da bi kajsija imala odličnu rodnost potrebno je da se rezidba izvodi u tri vremenska perioda i to: u rano proleće, u rano leto i tokom leta.
Rezidba u rano proleće se obavlja u momentu od kretanja vegetacije pa sve do početka cvetanja. Ovom rezidbom proređuju se mlade grane koje se ukrštaju i zagušuju krunu, zatim polomljene i grane koje smetaju pri obradi, kao i grane koje su prošle godine bile zahvaćene monilijom. Takođe, u ovom periodu se odstranjuju i svi zaostali mumificirani plodovi koji se zajedno sa odstranjenim grančicama spaljuju što dalje od stabla, jer kao takvi predstavljaju izvor zaraze, jer u sebi nose spore gljive koja prouzrokuje bolesti tipa truleži . Uklanjanje zaostalih plodova i odsecanje zaraženih grančica je najbolje da se obavi tokom rezidbe zimi, ali ako se iz bilo kog razloga zakasnilo nije greška da se uradi i sada.

Cilj ove rezidbe jeste podmlađivanje rodnih površina Veće preseke treba dezinfikovati i premazati kalem voskom kako bi sprečili prodor gore spomenutih patogena.

Rana letnja rezidba u zavisnosti od vremenskih prilika se po kalendaru radova izvodi u periodu od 20 maja do 15 juna. Ovom rezidbom prekraćuju se bujni mladari za 1/3 ili 1/2. Ovom rezidbom dobija se veći broj cvetnih pupoljaka u kruni, veća otpornost na niske temperature u toku zime, ali i odlaganje fenofaze cvetanja za 3-7 dana čime se u značajnoj meri produžava vreme cvetanja što je od posebnog značaja za kajsiju koja je najosteljivija na prolećne mrezeve jer je voćka koja cveta među prvima. Na ovakav način uspevamo da je prevarimo pa samim tim i zaštitimo cvet i zametanje ploda od mrazeva koji znaju u ovom periodu u značajnoj meri da oštete kajsiju.
Veoma je važno da se istakne, da, ukoliko se rana letnja rezidba obavi kasno onda neće dati očekivane rezultate.Letnja rezidba se izvodi posle berbe i to od polovine jula pa do polovine avgusta. Ovom rezidbom uklanjaju se osušene i polomljene grane koje zagušuju krunu čime se povećava osvetljenost i u značajnoj meri povećava fiziološka aktivnost. Ukoliko se ova rezidba dobro izvede smanjiće se obim prolećne rezidbe sledeće godine.

Dakle, ukoliko želite stalnu rodnost i kvalitetne plodove a samim tim i konstantni prinos u rodu svake godine, potrebno je da sa makazama u rukama budete u svom voćnjaku skoro cele godine a posebno tokom vegetacije kajsije. Ona je kompeksna i teška za gajenje možda i zbog toga što je u poređenju sa drugim voćem možda i najmanje zastupljena, jer se voćari mahom orijentišu na jabuku. Ali ako poredimo, da jabuka ima i po dvadeset tretmana u zaštiti i da zahteva punu agrotehniku, onda i u poređenju sa kajsijom, ispada da je kajsija jedna nežna biljka, koja zahteva samo malo više pažnje i ništa drugo. Takođe pravilnom rezidbom u značajnoj meri smanjujete iznenadno sušenje kajsije poznate pod nazivom apopleksija za koju još uvek nema pouzdanog leka.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2019/02/04/vocarstvo/kako-orezati-kajsiju-za-dobar-rod/

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Na tržištu meda Srbije bilo je pre pet godina oko 95 odsto falsifikata, dok danas zvanični podaci inspekcija govore da lažni med pokriva 30 procenata tržišta pčelinjim proizvodima u zemlji.

Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) Rodoljub Živadinović dodaje da se borba te organizacije i pčelara koji pošteno rade svoj posao isplatila i da je Veterinarska inspekcija uspela da izbaci sa tržišta velike falsifikatore iz "mega" marketa.To su bile firme koje su se bavile prodajom falsifikovanog meda, ali ne i njegovom proizvodnjom, a borba protiv falsifikatora, napominje Živadinović, mora da se nastavi.

Da bi se Srbija izborila sa problemom lažnog meda na tržištu, a potrošači bili sigurni da jedu pravi pčelinji proizvod, Živadinović smatra da je jedno od rešenja veće kazne za falsifikatore.

"U Srbiji postoje firme koje se bave falsifikovanjem meda, inspekcija ih uhvati na delu u trgovinama, med se uzorkuje, nakon toga se utvrdi da ne valja, a oni plate kazne i nastavljaju dalje...", objašnjava Živadinović kako sve funkcioniše u praksi.Prema njegovim rečima, sistemsko kažnjavanje ovakvih falsifikatora je u pripremi i kod nas, kao što postoji u zapadnim zemljama. Međutim, smatra, to neće ni brzo ni lako zaživeti. Jedna od takvih "zapadnih" mera, kaže, mogla bi biti da se onima koji su dokazani falsifikatori zatvore firme na dve godine.

Prema procenama SPOS-a, lažni med u Srbiji se samo kroz legalne tokove proda u vrednosti od oko 1,5 miliona evra godišnje dok podatke o prodaji meda nelegalnim putem nemaju.

Lažni med nastaje najčešće, kaže, tako što se meša sa šećerom ili sa glukuzno-fruktuoznim sirupom od kukuruza, a takav se može i dalje naći u manjim trgovinama i na nekim pijacima, i to najviše u Vojvodini. Obmanuti potrošaci, ustvari, misleći da kupuju pravi med, kupuju "kilo šećera":

"Obično kažemo onima koji se odlučuju da kupe jeftine zamene meda da im je još jefitnije da kupe kilogram šećera i pomešaju ga sa toplom vodom. Ako im je bitno da jedu med, onda moraju da ga kupe kod pčelara ili u trgovinama koje su društveno odgovorne i prodaju pravi prirodni med", ukazao je Živadinović.Ono što može da ukažu da je med falsifikovan, objašnjava Živadinović, jeste pre svega cena jer tegla pravog meda ne može da košta 300 ili 350 dinara, obzirom da toliko ne košta ni proizvodna cena meda. Međutim, s druge strane, ima falsifikatora koji svoj "med" prodaju i po visokim cenama želeći da na taj način obmanu potrošače.

Kada med kristalizira, to je još jedna potvrda da je med pravi, ukazuje Živadinović jer se lažni med pravi tako da ne kristališe.

"Svaki pravi med mora da kristališe, neki za mesec dana, neki za godinu ili dve, neki čak za četiri. Kada med kristališe u tegli od vrha do dna, možete biti skoro 100 odsto sigurni da je med pravi", objašnjava Živadinović.

Poručuje potrošačima i da kada kupuju med provere njegov izgled jer nijedan prirodni med ne može biti potpuno kristalno providan, već mora biti zamućen.

U Srbiji se, inače, ako je lošija sezona, godišnje proizvede od 4.000 do 6.000 tona meda, a u dobrim sezonama prinosi se kreću od 10.000 do 12.000 tona. Od te proizvedene količine, navodi Živadinović, Srbija obično izveze od dve do tri hiljade tona meda a koji ima ocenu vrhunskog kvaliteta.

Srbija, takođe, i uvozi med ali on nije lošeg kvaliteta, objašnjava Živadinović i navodi da je uglavnom reč o medu od biljaka koje kod nas ne postoje.

Na primer, reč je o medu od biljke manuka sa Novog Zelanda ili nekoliko tipova meda iz Grčke, a godišnje uvezemo od 30 do 100 tona godišnje.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/privreda-i-finansije/lazni-med-na-30-odsto-trzista-obmanuti-potrosaci-kupuju-kilo-secera-evo-kako-da/tt81qh1

Објављено у Pčelarstvo
petak, 07 februar 2020 19:29

Šokantno! Nema ko da muze krave!

Proizvođači mleka u Republici Srpskoj, Hrvatskoj i Srbiji suočavaju se sa istim izazovima i problemima.Mlekari iz ove tri zemlje razmenili su iskustva na skupu, organizovanom u Sremskoj Mitrovici.

Resorni ministri Srbije i Republike Srpske saglasni su u oceni da i jednu i drugu državu "muči ista muka", a to je što nedostaje ljudi za mužu krava i zbog toga je neophodno da država što više pomogne u subvencionisanju za kupovinu nove opreme.Srbija je, kaže ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, već krenula u nabavku robota za mužu.

"Nema ko više da muze krave. Da mu date 70.000 dinara mesečno da muze krave, ne možete da nađete čoveka. Da odete u bilo koje selo u zapadnobačkom, severnobačkom okrugu isto ćete sve čuti. Nema ljudi. I to je najveći problem poljoprivrede i zato moramo ići sa nabavkom nove opreme i sa modernizacijom. 75 odsto država Srbija daje za kupovinu robe. Naravno, ne mogu svi da kupe, ali na nama je da pomognemo koliko god možemo, da damo što više novca, da se izborimo sa svim ovim problemima koji postoje", kaže Nedimović.

Ministar poljoprivrede u Republici Srpskoj Boris Pašalić ocenjuje da u toj zemlji mogu biti zadovoljni situacijom u sektoru mlekarstva, da proizvodnja raste, ali da je isto tako primetan trend opadanja broja farmi.

Ocenjuje i da su isti otkupljivači i u Srpskoj i u Srbiji.

"U 2019. u Republici Srpskoj otkupljeno je oko 120 miliona litara mleka, što je za nekih tri miliona litara više nego u 2018. godini, a desetak miliona više nego u 2017. godini. Opada nam broj farmi, imamo oko 4.100 farmi, a raste nam proizvodnja i broj farmi gde ima više grla. To je trend koji se dešava u svim zemljama u okruženju, pa tako i kod nas. Broj isporučilaca je sada zaustavljen, nekih 4.100, ali imamo blizu 28.000 muznih grla i taj broj raste", rekao je Pašalić, dodajući da u Srpskoj izdvajaju oko 50 odsto iz agrarnog budžeta samo za mleko.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=02&dd=07&nav_id=1651816

Објављено у Govedarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Фебруар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29