Чланци поређани по датуму: četvrtak, 06 februar 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Suncokret (lat. Helianthus annuus), potiče od grčke reči helios (sunce) i anthos (cvet). Pripada porodici glavočika. Na području današnjeg Perua i Meksika
suncokret se uzgajao još pre 5.000 godina, a hiljadama godina ga koriste i Kinezi kako u ishrani, tako i u akupunkturi. Maje su poštovale suncokret kao simbol svetlosti i plodnosti. Semenke su mlele i od brašna pravili hleb. Kada je u pitanju nutritivna vrednost suncokret je pravi eliksir mladosti, lepote i zdravlja.
Suncokret su u Evropu doneli misionari početkom 16. veka, a sto godina kasnije njegovo uzgajanje proširilo na čitavom starom kontinentu. Procvat uzgoja u
Nemačkoj dogodio se tokom Drugog svetskog rata, a danas se najviše gaji u Rusiji, Francuskoj i Južnoj Evropi. Suncokret ima čupav i vlaknast koren sastavljen od mnoštva malih korenčića i može prodreti do tri metra u zemlju. Ima veliku sposobnost upijanja vode, ali i štetnih materija iz zemlje, pa se koristi za isušivanje močvarnog i čišćenje zagađenog zemljišta. Stablo najčešće doseže visinu od 50 do 250 santimetara. Cvetovi su vrlo krupni na dugim drškama od više redova žuto obojenih listića, a cvetno dno je najčešće ravno sa manjim ispupčenjem u sredini.
Suncokret cveta od jula do septembra i spada u medonosne biljke, pa pčelarima pruža stabilnu i dobru ispašu pčelinjih društava. Godišnje u Srbiji se proizvede
oko 2.000 tona suncokretovog meda. Berba suncokreta se najčešće obavlja u prvoj polovini septembra. Seme suncokreta je prava riznica vitamina i minerala, ima kalcijuma, kalijuma, gvožđa, magnezijuma, cinka, vitaminima E i B grupe, beta karoten. Sadrži polinezasićene masne kiseline najviše linoleinsku, omega 6 masne kiseline i omega 9 mononezasićene. Prva asocijacija na suncokret je ulje i semenke koje se grickaju, ali se mogu dodavati salatama ili kao osnova za izradu biljnih pašteta u kombinaciji sa lanom, susamom i maslinovim uljem. Kada su u pitanju lekovita svojstva suncokreta spisak bolesti na koje ima pozitivan
učinak je poduži. U tradicionalnoj medicini odavna se koristi za lečenje artritisa, reume, jačanje vida ali i u borbi protiv starenja. Poslednja istraživanja su pokazala da konzumiranje semenki suncokreta deluje na funkcionisanje nervnog sistema i da pomaže kod pacijenta obolelih od multiplaskleroze. Tajna je u selenu, vitaminu E i snažnim antioksidanti kojima je suncokret bogat.
U suncokretu su prisutni fitoseroli koji utiču na snižavanje nivoa holesterola u krvi. Vitamin E, zajedno sa selenom čini snažan antioksidans, koji sprečava
oštećenje krvnih sudova. Suncokret je poželjan u prevenciji i lečenju kardio - vaskularnih i malignih oboljenja, pa ga nazivaju i super hranom.
Seme je bogato kalcijumom koji deluje na zdravlje kostiju, magnezijum sprečava grčenje mišića, dok bakar obezbeđuje fleksibilnost kostiju i zglobova. Redovna upotreba semenki može da spreči pojavu artritisa.
Suncokret je bogat i vitaminom B koji obezbeđuje obnovu oštećenih ćelija i izgradnju novih, pospešuje metabolizam i energiju tela, jača imunitet i preporučuje se trudnicama. Ovaj vitamin direktno utiče i na zdravlje kože, kose i noktiju. U kombinaciji sa vitamin E, koga ima u izobilju u suncokretu najbolji je lek protiv
starenja i sredstvo za obnovu kože. Zbog sadržaja esencijalne linolne masne kiseline, vitamina E i proteina, redovni unos semenki vlaži dehidriranu kožu i može da pomogne kod ekcema. Telo koristi bakar za proizvodnju melanina koji koži daje lepu i zdravu boju. Suncokret je bogat i dijetalnim vlaknima pa poboljšava i probavu. Ali treba napomenuti da je seme suncokreta izuzetno kalorično i dovoljno 25 grama semenki da se zadovolje dnevne
potrebe organizma za vitaminom E.
Suncokret nije samo ukusna i zdrava hrana ili lep cvet, on je i pravo matematičko čudo. Semena unutar suncokreta striktno slede Fibonačijev niz odnosno 1, 2, 3, 5, 8, 13, 21, 34, 55, 89, 144. U ovom nizu svaki broj predstavlja zbir prethodna dva broja. Spirale koje se vide u središtu cveta suncokreta su generisane od ovog niza, a dve serije krivulja se odmotavaju u suprotnim smerovima počinju u centru i završavaju kod latica. Svako seme mora biti pod tačno određenim uglom u odnosu na susedno seme da bi svi zajedno uspešno stvorili savršenu spiralu. Odgovarajući ugao ili zlatni ugao u suncokretu je 137.508 stepeni. Ako bi se ovaj ugao promenio čak i za jednu desetinu stepena, savršena struktura semenki bi se potpuno poremetila. Čudesan je način kako je priroda sve to udesila i pružila čoveku biljku kao hranu i lek.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Biljna proizvodnja

Srbija će izvoziti žitarice i mehanizaciju na tržište Angole, što će označiti tešnju saradnju sa afričkim tržištem, što u prethodnih 30 godina nije bio slučaj.

To je zaključak današnjeg sastanka u Institutu Biosens delegacije Angole, ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića i predstavnika Biosensa."Poslednjih 20, 30 godina sradnja sa afričkim zemljama bila je, neopravdano, zanemarena, a prostora saradnju je mnogo. Pre svega, kada je reč o izvozu naših žitarica i mehanizacije, jer konkretno Angola je zemlja bogata naftom, ali im nedostaje kvalitetna hrana. Tu vidimo mogućnost za saradnju", rekao je Nedimović.

Predstavnici delegacije Angole kažu da su više nego zadovoljni onim što je danas dogovoreno, te da "iz Novog Sada kreću sigurni da će biti realizovana bliska saradnja sa Srbijom u oblasti poljoprivrede"."Poljoprivreda je razvijena, pogotovo kada je u pitanju mehanizacija, koja je u Srbiji izuzetno kvalitetna. Siguran sam da ćemo u tim smislu ostvariti saradnju", rekao je predsednik Skupštine Angole Fernand da Piedade Diaš duš Santuš.

Profesor i osnivač Instituta Biosens Vladimir Crnojević upoznao je delegaciju Angole sa onim šta radi Biosens u oblasti digitalne transformacije poljoprivrede.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/saradnja-s-africkim-trzistem-srbija-ce-izvoziti-zitarice-i-mehanizaciju-u-angolu/82t3e5l

Објављено у Agroekonomija

Našim poljoprivrednicima ove godine na raspolaganju je gotovo 58 miliona evra iz IPARD fondova. Može da se konkuriše za nove traktore, skladišta, plastenike, farme i voćnjake a očekuje se da će proizvođači sve više konkurisati za sredstva koja će ulagati u preradu svojih proizvoda, rekao je za RTS ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

IPARD fondovi su zajednička sredstva Evropske unije i sredstava iz budžeta Republike Srbije u iznosu od 225 miliona evra za programske cikluse od četiri godine, objasnio je ministar Nedimović."Jako je važno reći da smo mi sedam-osam godina pričali o tom programu a 2017. godine smo dobili akreditaciju i stavili u fokus da ta sredstva mogu da se koriste. Mi smo već imali oko sedam poziva i 70 odsto sredstava je već usmereno prema poljoprivrednim proizvođačima", rekao je Nedimović.

Neka sredstva su već isplaćena a neki zahtevi se obrađuju.

"Najveće interesovanje je ubedljivo bilo za traktore ali ja očekujem da će sve više interesovanja biti za preradu", rekao je ministar poljoprivrede.

Ove godine nas očekuje pet poziva i oko 58 miliona evra sredstava, a ministar ističe da ljudi dobijaju iz ovih fondova 65 odsto bespovratnih sredstava. Njihovo je da ulože ostalih 35 odsto sredstava bez obzira da li je reč o traktoru ili nekoj drugoj mehnizacija.

"Primera radi, jedan čovek je kupio tresač za višnje čime je uštedeo znatna sredstva koja bi inače uložio u berače kojih nema dovoljno a samim tim su i skupi. Ceo smisao IPARD fondova je da se pojeftini poljoprivredna proizvodnja kako bi veći profit ostajao proizvođačima", istakao je Nedimović.

Jedan poziv je već u toku i odnosi se na preradu, pre svega, voća, povrća, mesa i mleka koji traje do kraja februara. Ove godine biće i jedan poziv koji do sada nismo imali, a odnosi se na ruralni turizam, biće aktuelan u aprilu i za to će biti opredeljeno oko 10 miliona evra.

"To je za one koji se bave poljoprivredom a žele da svoju hranu plasiraju turistima kao i srpsko vino i rakiju. Sredstva će moći da opredele za adaptaciju objekata i za sve ono što je infrastruktura potrebna da turisti dođu. Ovo je veoma važno i za istočnu i za zapadnu Srbiju gde ima manje stanovništva i manje poljoprivrednih površina kako bi na taj način poljoprivrednici upotpunili svoj budžet", rekao je za RTS ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3841440/ove-godine-pet-poziva-poljoprivrednicima-da-konkurisu-za-sredstva-iz-ipard-fondova.html

Објављено у IPARD
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Фебруар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29