Чланци поређани по датуму: subota, 29 februar 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
subota, 29 februar 2020 15:49

„Testival“ mesto gde caruje testo

Prvi festival testa, testenine i hleba "Testival" održava se ovog vikenda 29. 02 i 1. 03. na Dorćol placu u Beogradu. Više od 30 izlagača ponudili su kupcima probranu robu od testa, ali i brojne slane i slatke specijalitete. Na štandova šarolika ponuda ručno rađenih proizvoda od vrhunskih domaćih taljatelja i raviola koje mogu da stanu rame uz rame sa italijanskim do tradicionalne, domaće pogače crepulje i moderne „VajFaj pite, bre“.

- Kad se razdvoji parče naše pite dobije se oblik znaka za vajfaj koja je zaštitni znak festivala. U ponudi imamo pitu od krompira i pitu od mešavine slatkog i kiselog kupusa – kaže Dejan Ilić iz Topole, jedan od organizatora festivala.

Suština je, kako objašnjava, direktna interakcija između kupaca i proizvođača, ali će tokom dva dana festivala biti održane i brojne radionice na ovu temu. U ponudi su ručno pravljena testa raznih vrsta, oblika i boja. U ponudi je domaće testo za supu po receptu naših baka, ravioli italijanskih majstora, ali i preukusne holandske palačinke koje su novina na našem tržištu i apsolutni hit na ovom festivalu.

Sa domaćim palačinkama nemaju baš mnogo sličnosti, a veličine su jednog zalogaja. Testo je nešto drugačije a peku se na puteru u specijalnoj mašini koja na pločniku ima male kalupe. Potom se palačinke prelivaju čokoladom i raznim dodacima poput mlevenog kesa i lešnika. Za sada ove palačinke mogu da se jedu samo u Novom Sadu i na festivalima sličnim ovom.

Kao specijalni gost predstavila se prerađivačka i turistička ponuda opštine Ražanj koja je poznata po uzgoju kupina i dunja. Na mestu gde caruje testo došli su ljudi velikog srca. Tako je deo prihoda od prodaja „VajFaj pite, bre“ namenjen Savezu udruženja za pomoć mentalno nedovoljno razvijenih osoba Srbije. Na „Testivalu“ su otkrivene i tajne izrade italijanskog hleba pandoro, ali i čuvenog francuskog bageta.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Agroekonomija

Ova kafa košta trideset britanskih funti za samo jednu šolju. Prevedeno u naš novac,  jedna šoljica kafe košta četiri hiljade dvesta trideset dinara,  tako da bi sa prosečnom platom od petsto evra mi mogli da kupimo jedva četrnaest šolja ove kafe.

   

Kafa zajedno sa čajem predstavlja jedno od najznačajnijih napitaka na celoj laneti. U Engleskoj i kafa i čaj su podjednako bitni za tržište. Međutim, ovih dana je u britanskim medijima veoma popularna priča o restoranu Jacu,  koji je nedavno otvoren u Londonu,  a u kojem se služi najskuplja kafa na teritoriji Engleske. Verovali ili ne,  ova kafa košta trideset britanskih funti za samo jednu šolju. Prevedeno u naš novac, jedna šoljica kafe košta četiri hiljade dvesta trideset dinara,  tako da bi sa prosečnom platom od petsto evra mi mogli da kupimo jedva četrnaest šolja ove kafe. Međutim, vlasnik ovog restorana smatra da je britansko tržište spremno za ovaj specijalitet i da će ga on rado predstaviti stanovnicima i posetiocima Londona. Dodatni kuriozitet ovoj priči predstavlja i činjenica da je vlasnik restorana Srbin iz Sjenice sa svojom suprugom koja je ruskog porekla.

Zbog čega je ova kafa tako skupa za Agrobiznis objašnjava menadžer ovog restorana, koji kaže da kilogram Jacu kafe u Britaniji košta oko hiljadu i sedamsto evra. Ova kafa nastaje tako što ptica Jacu jede najlepše zrnevlje kafe i potom ga nesvareno ostavlja u prirodi zajedno sa svojim izmetom. Ljudi ovaj izmet u prašumama Brazila skupljaju, zatim se on pere i suši i potom peče, a od njega dalje nastaje brend pod nazivom Jacu kafa. Vrednost ove kafe je u tome što prolaskom kroz crevni trakt ptice zrna kafe budu blago izmenjena,  tako da njena aroma bude prijatna i ne tako gorka kao klasična kafa. Nije potrebno da budete vrsni poznavalac kafa da biste uočili razliku, prosto ova skupa kafa se može lako razlikovati po ukusu u šta su se uverili brojni novinari u britanskim medijima,  kao i autor ovih redova.

Ako ste na momenat imali mučninu zbog procesa kroz koji kafa prolazi pre nego što je popijete,  to je samo prolazno jer je kafa zaista odličnog ukusa i istini za volju veoma skupa. Podsetimo i mi imamo neke od „čudnih“ specijaliteta kao što su crevca, škembići, pihtije i kavurma. Ko voli nek izvoli,  ali svakako poučna priča za one koji se bave hranom, marketingom i plasmanom proizvoda.

Објављено у Tehnologija prerade

Štetočina maline koja smanjuje prinos morate pažljivo pratiti

 

Nedavno je na Agronomskom fakultetu u Čačku odbranjen interesantan diplomski rad koji se tiče porizvdnje maline. Njegov ator je Nemanja Jovančič koji nam je rekao da među štetnim insektima prisutnim u zasadima maline širom Evrope, sve veći značaj dobijaju štetočine iz familije Cecidomyiidae). Familija Cecidomyiidae, poznata pod nazivom mušice galice, jedna je od brojnijih familija iz reda dvokrilaca (Diptera). Obuhvata 6203 različite vrste), od kojih su tri četvrtine fitofagne to jest svojom aktivnošću uzrokuju pojavu galikolnih tvorevina u narodu poznate kao guke koje predstavljaju izbočine biljnog tkiva bogate visoko hranljivim materijama, koje pružaju povoljne uslove za rast i razvoj larvi u njihovoj unutrašnjosti.

U Evropi, od početka XXI veka, ekonomski najznačajniju štetočinu maline predstavlja malinina mušica izdanka (Resseliella theobaldi). Ova štetočina se smatrala ekonomski manje značajnom sve do 1946. godine, kada je uzrokovala prvu ozbiljniju pojavu sušenja izdanaka maline na području jugoistočne Engleske. Predstavnici ove vrste su slabi letači. Do intenzivnijeg širenja areala rasprostranjenosti došlo je transportom sadnog materijala zajedno sa česticama zemlje u kojoj larve prezimljavaju . Prve informacije vezane za pojavu štetočine na prostoru bivše Jugoslavije javljaju se šezdesetih godina 20. veka dok se prvi pisani dokumenti o prisustvu štetočine na području Srbije registruju desetak godina kasnije. Ekonomski značajnije štete na teritoriji Srbije prvi put su otkrivene 2002. godine.

Larve malinine mušice izdanka pričinjavaju direktne i indirektne štete kako na jednorodnim, tako i na remontantnim sortama maline. Ženke polaže jaja na izdanke maline, ali i na drugim biljnim vrstama kao što su: kupina, hibridi između maline i kupine, ruža, jabuka, glog, šljiva i dunja . Direktne štete na izdancima maline nastaju kao posledica ishrane large, uglavnom su površinskog karaktera i imaju mali ekonomski značaj. Indirektne štete su mnogo značajnije. Nastaju interakcijom štetočine i patogena, pri čemu mehanička oštećenja tkiva uzrokovana ishranom larvi postaju ulazna vrata za prodiranje gljivičnih oboljenja i pojavu infekcije. Kompleks oštećenja izdanaka maline nastao zajedničkim delovanjem malinine mušice izdanka i gljivičnih oboljenja predstavlja sindrom poznat pod nazivom cecidiozno sušenje izdanaka maline.

U Srbiji, malina se gaji na površini od 21 861 ha, sa koje se ostvari prinos od 109 742 t. Prosečan prinos u našim malinogorjima od oko 5 t ha-1 (FAOSTAT, 2019) je značajno niži od ekonomskog praga rentabilnosti u gajenju ove voćne vrste. Glavnim uzročnikom drastičnog smanjenja prinosa po jedinici površine smatraju se uzročnici gljivičnih oboljenja Didymella applanata i Leptosphaeria coniothyrium. Razvoju većine gljivičnih oboljenja identifikovanim na izdancima maline prethodi njihovo oštećivanje ishranom larvi R. theobaldi . Usled direktnih i indirektnih šteta koje larve štetočine prouzrokuju može doći do velikih gubitaka, pa čak i propadanja čitavih zasada. Da bi se ekonomski značajniji gubici izbegli, neophodno je poznavanje perioda aktivnosti imaga i larvi, kako bi se njihovo suzbijanje uspešno izvršilo

Prema rečima Jovančića cilj njegovog rada bio je utvrđivanje efikasnosti alternativne metode veštačkog zasecanja izdanaka maline u monitoringu malinine mušice izdanka. Na ovaj način omogućava se utvrđivanje perioda aktivnosti da bi se kratkoročno signalizirale neophodne agro i pomotehničke mere, radi efikasnije kontrole brojnosti populacije štetočine.

 

Kako utvrdite ima li ovog patogena u malini?

 

Najpouzdaniji metod je za utvrđivanje prisustva ovog patogena je upotreba feromonskih klopki. Koriste se standardne bele delta klopke sa feromonskom kapsulom, osnove dimenzija 20 × 20 cm. Klopke je potrebno postaviti u zasad u periodu od 01. aprila do 30. septembra, a preglede vršiti na sedmičnom nivou. Utvrđivanje prisustva R. theobaldi u malinjaku može se vršiti i praćenjem polaganja jaja u veštački napravljenim zasecima. U cilju obezbeđivanja pogodnog mesta za polaganje jaja ženki, jednom sedmično, u centralnom delu zasada potrebno je izvršiti zasecanje 20 jednogodišnjih izdanaka u dužini od 10 cm. Jednom sedmično se vrši kontrola 10 izdanaka sa zasecima starim sedam i 10 izdanaka sa zasecima starim 14 dana kako bi se utvrdilo prisustvo jaja i larvi.

Suzbijanje

Suzbijanje  predstavlja zahtevan deo u tehnologiji proizvodnje maline. Ishrana larvi na skrivenim mestima ispod kore izdanaka i kratak životni vek imaga - prosečno 3 dana, otežavaju određivanje optimalnog momenta za hemijsko tretiranje. Uspešno suzbijanje se obavlja primenom kombinovanih mehaničkih, agrotehničkih i hemijskih mera zaštite.

Mehaničke i agrotehničke mere zaštite

Mehaničkom obradom zemljišta (kultiviranje, okopavanje) se redukuje broj larvi i lutaka. Kod nege malinjaka (obrada zemljišta, vezivanje izdanaka, uklanjanje korova) treba voditi računa da se biljke što manje oštećuju. Svaka mehanička povreda predstavlja potencijalno mesto za polaganje jaja ženki Uklanjanjem jednogodišnjih izdanaka iz zasada tokom maja meseca sprečava se polaganje jaja, ili, ako do nje i dođe, iz malinjaka se eliminišu svi infestirani izdanci i spaljuju. Nakon berbe treba ukloniti i spaliti izdanke koji su doneli rod. Uklanjanje mladih izdanaka (15-20 cm) značajno redukuje broj larvi .

U izboru sortimenta, prilikom podizanja zasada treba birati sorte koje su manje sklone prirodnom pucanju epidermisa stručnjaci navode da remontantne sorte (Autumn Bliss i Golden Bliss) imaju manju tendenciju ka pucanju epidermisa, u odnosu na jednorodne. Od jednorodnih sorti, mađarska sorta Fertődi Zamatos se pokazala kao najtolerantnija, dok je do najvećeg pucanja epidermisa došlo kod sorte Tulameen. Ova sorta naročito nije pogodna za gajenje u uslovima hladnijeg klimata, zbog osetljivosti na vetar i niske otpornosti na mraz što dovodi do intenzivnijeg pucanja jednogodišnjih izdanaka, samim tim i stvaranja više potencijalnih mesta za polaganje jaja.

Hemijske mere zaštite

Na lokalitetima gde se R. theobaldi javlja u većem broju, neophodne su hemijske mere suzbijanja. Tretman insekticidima treba obaviti u roku od nekoliko dana nakon što brojnost uhvaćenih mušica na feromonskim klopkama dostigne nominalni prag štetnost. Ukoliko ne vršimo monitoring, vreme tretiranja je teško odrediti, jer period prisustva štetočine varira od godine do godine.

Ukoliko je prognoza pojave štetočine izostala, hemijski tretman insekticidima treba izvršiti kada izdanci dostignu visinu od 25-30 cm, pri čemu se nakon dve nedelje tretman ponavlja. Direktan tretman najštetnije, druge generacije, nije dozvoljen, jer se njena pojava poklapa sa periodom berbe.

Za suzbijanje štetočine u različitim zemljama se koriste preparati na bazi sledećih aktivnih supstanci: hlorpirifos, dimetoat, pirimifos-metil, malation, bifentrin, deltametrin, tiametoksam, tiakloprid  i acetamiprid.

U organskoj proizvodnji mogu se koristiti preparati na bazi aktivnih supstanci azadiraktin i spinosad, na bazi bakterija Bacillus subtilis i Bacillus thuringiensis (var. israeliensis), kao i preparati izolovani fermentacijom iz gljive Streptomyces avermitilis

Milenković i sar. (2004) navode da je najveća efikasnost (78,82-81,57%) u suzbijanju štetočine postignuta primenom insekticida Actara 25 WG (tiametoksam), folijarno, u koncentraciji 0,015%. Tretman insekticidima na bazi aktivnih supstanci imidakloprid i acetamiprid nakon uklanjanja izdanaka koji su doneli rod je takođe značajan za kontrolu populacije ovog štetnog insekta .

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Na takmičenju za najbolju inovativnu ideju Univerziteta u Novom Sadu u okviru projekta "Space4Women", prvo mesto od 65 prijavljenih osvojila je "Biorazgradiva mikrokapsula" tima BMC sa Tehnološkog fakulteta.

Takmičenje je održano krajem godine u Rektoratu Univerziteta u Novom Sadu, kada je Jelena Konstantinović, inženjerka razvoja pesticida i doktorantkinja koja se bavi istraživanjima u oblasti mikrokapsulacije, sa Vesnom Radovanović, inženjerkom tehnologije u privredi i doktorantkinjom na Biotehnologiji, predstavila svoju ideju. Htele su da spoje privredu sa naukom i dobiju preparat koji je inovativan, ekološki prihvatljiv i koji može da se komercijalizuje. Timu se pridružila i Nevena Veličković, inženjerka tehnologije i master inženjerka inovacija i Valentina Radovanović, master inženjerku menadžmenta.

Bez isparenja

 

- Naša ideja se zasniva na tehnologiji mikrokapsulacije pesticida, pri čemu se dobijaju biorazgradive mikrokapsule, koje služe za izolovanje aktivne materije pesticida. Na taj način se sprečavaju toksična isparenja pesticida i zapaljivost, odnosno štetni uticaji na čoveka i životnu sredinu. Pored toga, uloga mikrokapsule podrazumeva i kontrolisano otpuštanje aktivne materije pesticida čime se produžava delovanje pesticida, a samim tim smanjuje broj tretiranja poljoprivrednih useva i doza primene. Izolovanjem pesticida u mikrokapsulu takođe se smanjuje gubljenje hemikalija pod uticajem spoljašnjih faktora, a ujedno se sprečava i raznošenje čestica pesticida na površine koje nisu tretirane – kaže Jelena Konstantinović iz tima BMC za "Blic".

Tim BMC: Vesna Radovanović, Nevena Veličković, Valentina Radovanović i Jelena Konstantinović
Tim BMC: Vesna Radovanović, Nevena Veličković, Valentina Radovanović i Jelena Konstantinović

Priznanja ovde nisu stala. Ideja "Biorazgradiva mikrokapsula" na takmičenju "Najbolja poslovna ideja" Univerziteta u Novom Sadu u okviru prekogranične saradnje Mađarske i Srbije plasirala se među prva tri mesta. Na velikom međunarodnom superfinalu u Segedinu u Mađarskoj krajem marta, predstavljaće Srbiju i Novosadski univerzitet.

 

Bezbednost

Pesticidi predstavljaju rizik po zdravlje ljudi i imaju ozbiljne ekološke posledice po životnu sredinu. Na svakoj etiketi pesticida pišu koje su opasnosti i mere koje sprečavaju njihov štetni uticaj. Problem je u tome što se ljudi često ne pridržavaju propisanog uputstva za rukovanje.

- Naš izum, pesticid u biorazgradivoj mikrokapsuli, ekonomski je isplativ i za poljoprivrednike, ali i za kompaniju koja ga proizvodi. Preparat je produženog i jačeg delovanja, bezbedniji za rukovanje. Pored toga, ovakav vid formulacije pesticida smanjuje potrošnju ugljovodoničnih rastvarača, samim tim smanjuje količinu opasnog otpada, smanjuje cenu ambalaže, tako da je ova vrsta formulacije pesticida za obe strane ekonomičnija. Kada bi se sve aktivne materije koje se koriste za zaštitu bilja mikrokapsulirale, smanjila bi se potrošnja pesticida i do 50 odsto, a efekat aktivne materije bi bilo jači. Budućnost formulacije pesticida je u mikrokapsulaciji – nastavljaju naše sagovornice.

Tržišni potencijal

Veruju da njihova ideja ima veliki tržišni potencijal. Povećanjem populacije raste potreba za intenzivnijom proizvodnjom hrane. Klimatske promene koje negativno utiču na prinose dovele su do ekspanzije upotrebe preparata, to uzrokuje zagađenje zemljišta, vazduha i vode. Takođe, usled napada korova, insekata i biljnih bolesti, gubi se 20 do 40 odsto u proizvodnji hrane. Zato su pesticidi sve potrebniji, ali moraju biti ekološki prihvatljivi.

 

Izvor: Izvor: https://www.blic.rs/  

Објављено у Zaštita bilja
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Фебруар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29