Чланци поређани по датуму: subota, 22 februar 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Topla zima bez snega ove godine donela je brojne probleme ratarima, voćarima, ali i pčelarima. Iako deluje nelogično pčele više jedu tokom tople, blage zime nego kad je hladno. U toplijim danima one napuštaju košnicu u potrazi za hranom i troše energiju, jer hrane u prirodi još uvek nema. Sa druge strane, kad je hladno one su zajedno u klasteru, međusobno dele toplotu i sagorevaju manje energije. Ako topli dani još potraju u kontinuitetu, pčele će trošiti sve više energije pa valja redovno proveravati da li imaju dovoljno hrane kako ne bi gladovale.
Februar je izuzetno važan mesec za pčelare, jer tada matica najviše polaže jaja. U jačim pčelinjim društvima ona dnevno polaži u proseku oko 200 jaja. U
centru gnezda, gde je leglo, u ovo doba godine temperatura je oko 35 °C, koju treba i održavati na tom nivou. Iz dana u dan pojavljuje se sve veći broj mladih pčela iz legla koje je matica položila u januaru, koje se grupišu oko nje i intenzivno je hrane matičnim mlečom. Međutim, ne valja ni kada je ima previše pčela, jer takvo društvo zahteva održavanje konstantne temperature i kvalitetnu mikroklimu u gnezdu, što dodatno iznuruje pčele i čini
ih nedovoljno sposobnim za negovanje legla tokom proleća. I dok je do januara potrošnja hrane bila ograničena, od februara postaje intenzivnija i mora da bude kvalitetnija. Neophodna je redovna kontrola pčelara, da li košnice imaju dobru ventilaciju i dovoljno hrane. Ukoliko su pčele izbile na satonoše to je znak da su ostale bez hrane i da je neophodno dodavanje pogača i ramova sa medom. Za ovaj posao treba birati lepše i toplije dane, kad temperatura dostigne 14 stepeni. Pri obavljanju ovog posla košnicu treba što kraće držati otvorenu, da ne izazovemo prehladu legla, što može usporiti razvoj.
Posebno obratite pažnju na količinu mrvica otpalog voska, jer to pčelaru govori o utrošku hrane i koliko je treba dodati. Kad dodati pogaču?
Većina pčelara smatra da je dobro u februaru dodati pogaču kako bi pčele čvršće ostale na okupu u klubetu, povezujući gornje delove ramova sa hranom. Druga polovina februara je najbolje vreme za dodavanje pogače jer stimuliše pčelinje društvo na  intenzivniji rad. Ipak, i dalje važi pravilo da društva treba što manje uznemiravati i otvarati košnicu. Iskusni pčelari kažu da je dovoljno osmotriti kako u lepim danim pčele izleću i tada već znaju kakvo je stanje unutar košnica. Naime, ako pčele hitro izleću u košnici je sve u redu. Ukoliko pak tumaraju po prednjoj strani košnice, i tresu krilima što proizvodi specifičan zvuk to je znak da je pčelinje društvo ili ostalo bez matice ili nemaju dovoljno hrane. U toku februara treba očistiti podnjače košnica. Za pčelare je to mali napor, a pčelama velika pomoć. Ako je podnjača čista sa vrlo malo ili nimalo mrtvih pčela, to ukazuje da se radi o snažnoj i zdravoj pčelinjoj zajednici sa izraženim higijenskim navikama. Ukoliko ima mnogo uginulih pčela na podnjaci (dve i više šaka) treba obavezno poslati uzorak sa pčelama u laboratoriju
na ispitivanje.
Jačina pčelinjeg društva tokom februara direktno zavisi od pripreme za zimu. U jačem pčelinjem društvu u toku avgusta bolje se neguje leglo, pa kasnije mlade zimske pčele dobijene iz takvog legla su kvalitetne, vitalne i spremnije da uspešno prezime. Februar je i pravi trenutak za tretiranje protiv varoe, a često je dovoljan jedan tretman i da se znatno smanji broj varoa u pčelinjem društvu. Treba proveriti i ventilaciju koja je u ovom periodu vrlo bitna u košnici. Naime, ukoliko je u košnici preterana vlažnost, pčele će reagovati većom potrošnjom hrane što dovodi do rasta temperature u klubetu, matica počinje još intenzivnije da polaže jaja, pa pčele troše više energije za negovanje legla. Treba podsetiti i da starije, trogodišnje matice u zimskom periodu češće
uginu nego one mlađe, a troškovi zamene stare matice mladom višestruko su manji  od troškova nastalih gubitkom starih matica.
U toku februara, za vreme relativno lepih zimskih dana, pravo je vreme da se izvrši dezinfekcija košnica i opreme, da se užice ramovi, popravi oprema, da se pripreme sakupljači polena, kao i sunčani topionik voska, postave pojilice za pčele… Podnjače koje su bile otvorene u januaru u februaru treba zatvoriti i, ukoliko je potrebno, dodatno utopliti zbog veće površine legla. Zbog uvećanja legla i mladih pčela veći je i utrošak meda koji u februaru iznosi 2,5 do 3 kg za prosečno pčelinje društvo. Lep dan u februaru pčele koriste za prebacivanje meda sa bočnih ramova i lageruju ga iznad legla kao bi održavale kontrolu visine medne kape. Pčele neće nikada napustiti svoje leglo i premestiti se na med, po ceni da uginu.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Pčelarstvo

Prodajom nekadašnjeg požeškog pa čak i srpskog giganta „Budimke“ za poljoprivrednike Požege ali i većeg dela Srbije otvaraju se brojne nove mogućnosti. Naime, posle višegodišnje pauze na tržištu bi se već u aprilu ponovo mogli pojaviti proizvodi „Budimke“. Ovo je, između ostalog, rečeno na Zimskoj školi za poljoprivrednike koja se već tradicionalno sedmu godinu zaredom organizuje u Požegi. Reporter: Od privatizacije „Budimke“, požeške fabrike za preradu voća i povrća krajem novembra prošle godine, svi se pitaju kada će i šta početi da radi u ovom nekadašnjem gigantu. To je bilo i jedno od pitanja koje se čulo prvog dana održavanja Zimske škole za poljoprivrednike u Požegi kojoj su prisustvovali i članovi porodice Marković, vlasnici ITN - Grupe, a ujedno i novi vlasnici „Budimke“.

Aleksandar Marković ITN-Group: Kao što i sami znate, mi smo „Budimku“ ušli tek krajem novembra, od tada pa sve do danas radili smo na infrastrukturnim delovima „Budimke“ da uspostavimo fabriku sa strujom, sa vodom, sa gasom i tek, evo, u zadnjih dve nedelje možemo da prekontrolišemo opremu i vidimo i znamo tačno kada će „Budimka“ moći da izbaci prve proizvode. Kao što smo i rekli kada smo kupovali „Budimku“, naša procena je bila da će u prvom kvartalu da „Budimka“ počne svoju proizvodnju, da izbaci prve proizvode, to se možda malo pomerilo na neku sredinu aprila, ali imaćemo znači start proizvodnje u aprilu svakako. Ono što vaši gledaoci i slušaoci mogu da, da saznaju u stvari novo jeste da svakako za ovu sezonu, što se tiče sezone jagodičastog voća, aktivno ćemo krenuti u pripreme otkupa jagodičastog voća u ovom kraju.

Dakle, poljoprivrednici već mogu da računaju da imaju kome da prodaju svoje voće i povrće ali ne raduju se samo oni. Mnogo je onih koji u pogonima „Budimke“ očekuju da nađu zaposlenje, što je dobrobit za sve pojedince, ali i celu zajednicu, kaže prvi čovek požeške opštine. Đorđe Nikitović predsednik opštine Požega: Pa, sigurno će imati jedan veliki značaj za voćarstvo u ovom kraju. Znamo svi da je 80-ih godina, kad je „Budimka“ bila u punoj snazi imala oko 1.000 radnika i 1.000 kooperanata. Ta kooperacija se vraća i mogu očekivati da će ponovo sela biti življa, da će se mladi vraćati na selo, a i naš akcenat je da se što više mladih uključi kako u poslove poljoprivrede tako i druge poslove.

Aleksandar Marković ITN-Group: Ono što nas zaista raduje jeste što je veliki, zaista veliki broj stigao CV-jeva na našu adresu. Ja pozivam još sugrađana da pošalju CV-jeve, da se prijave za posao. Mi ćemo svakako već krenuti u martu mesecu da primamo nove proizvodne radnike, tehnologe i druge, druge profile. Reporter: Pored svega ovoga vlasnici „Budimke“ su na Zimskoj školi za poljoprivrednike održanoj u Poljoprivrednoj školi „Ljubo Mićić“ u Požegi najavili da su spremni da uđu i u projekat dualnog obrazovanja sa poljoprivrednom školom, što bi bio samo još jedan u nizu benefita, od revitalizacije „Budimke“ na zadovoljstvo, što je često retkosti, svih, od učenika preko radnika i poljoprivrednika do prerađivača i konačno potrošača. Po svemu sudeći već za nekoliko nedelja.

Izvor: Prva televizija Emisija: Plodovi dobre zemlje

Објављено у Tehnologija prerade

Spoj ovčarstva i govedarstva na farmi porodice Savić nešto je što može doneti zaradu. Vodimo vas na ovu farmu gde se gaji oko 70-ak grla krupne stoke. Na poljoprivrednom gazdinstvu porodice Savić iz sela Kaševar trenutno se gaji oko 70 grla krupne stoke, a polovina od ovog broja su krave na muži.

Aleksandar Savić stočar: Ima svečega, simentalaca najviše, posle malo holštajna, malo braun svisa, tako da sve skupa izlazi na taj broj.

Novinar: Koliko litara mleka se ovde dnevno proizvodi?

Aleksandar Savić stočar: Pproizvede se oko 400 litara mleka, nekad manje nekad više, ali u proseku toliko.

Novinar: Sa kojom rasom ste najzadvoljniji?

Aleksandar Savić stočar: Najzadovoljniji sam na rasom simentalac zato što, jeste da ima malo manje mleka ali su malo krave otpornije, malo duže traju, telad su malo bolja, tako da sve u svemu one su, i braun svis nisu loše isto, , dobra su junad i dobar je, dobro su mlečne.

Hranu za stoku proizvode sami na svom imanju na površini od oko 50 hektara. Kao mladi ljudi koji su odlučili da budu sami svoje gazde zadovoljni su postignutim iako posao kojim se bave iziskuje dosta rada. Taj rad na farmi bez ljubavi prema životinjama ne bi doneo toliko uspeha.

Aleksandar Savić stočar: Može da se živi, ali velike su obaveze i ne biva ništa preko noći, mora konstantan rad dugi niz godina da bi nešto bilo. Znači preko noći ne biva ništa, ima nekad uspeha dosta, nekad padova dosta, znači to je, živa stvorenja, živi svet, danas jesi, sutra nisi. Znači, može krava da se oblizni za noć, može da, da propadne. Sve u svemu, jedno drugo vuče ali uglavnom mora samo dugi niz godina i konstantan rad.

Novinar: Savići su iskoristili potencijale koje imaju, pa se paralelno bave i ovčarstvom.

Aleksandar Savić stočar: Ima lepih uslova, oko kuće sve je zagrađeno u električnom pastiru, tako da ovce celog leta pasu blizu kuće i u ogradama pošto nemamo vremena da ih čuvamo. Ima nekih lepih uslova za 40, 50 grla, tako da smo to povećali. Rasa je „sjenička“, uglavnom, 90 posto „sjenička“, ima malo dve , tri „vlašićke pramenke“, ima nekih domaćih tri, četiri se od ranije zadržalo, tako da oko 50-ak grla ima, ima 42 umatičenih. Ovčarstvo po meni je najisplativije, samo treba veliki prostor i veći broj grla kao i čobanin.

I u ovom gazdinstvu koje je za primer mnogima u topličkom kraju razmišljaju o povećanju stočnog fonda.

Izvor: PRVA TV

Објављено у Stočarstvo

Cene kukuruza i pšenice su od početka godine povećane dok soja beleži najvišu cenu, kaže za Novosadsku televiziju direktor Produktne berze Miloš Janjić. Prema njegovim rečima, najavljeni uvoz visokokvalitetne pšenice o kom se polemisalo u javnosti se nije dogodilo jer su cene u inostranstvu više nego u Srbiji. 

Od početka godine je došlo je do povećanja cene kukuruza i pšenice a poslednjih nedelja međutim, cene stagniraju, kaže Miloš Janjić direktor Produktne berze. Miloš Janjić, direktor Produktne berze: Što se tiče konkretno pšenice, ona možemo da kažemo da miruje na 19 dinara bez PDV-a, prosečna pšenica. Naravno zavisi od kvaliteta samog zrna najviše utiče taj kvalitet. Što se tiče tržišta izvoz je dosta stao u odnosu na prethodnu godinu ako gledamo statistika neumoljivo govori o tome da je izvoz mnogo manji. Što se tiče domaćih kupaca znači mlinara, oni su se opskrbiili sa dovoljnim količinama tako da trgovanje značajno slabi a samim tim je dovelo i na nižu cenu u odnosu na prethodni period. Što se tiče kukuruza opet zavisi od pariteta koliko je udaljen od luke ali tržište, takođe, beleži, beleži blagi pad. Jedino je kod soje došlo do blagog rasta cena i ona je na 39,5 dinara bez PDV-a.

Cene van Srbije su više nego kod nas i najavljeni uvoz visokokvalitetne pšenice se nije desio, tvrdi direktor Produktne berze. Miloš Janjić, direktor Produktne berze: Mi smo deo svetskog tržišta tako da sjedne strane dobro je imati stav države odnosno mišljenje jedno o ceni koja se predviđa, s druge strane tu je tržište pa će se videti. 

Ministarstvo poljoprivrede najavljuje ranije objavljivanje otkupnog cenovnika što će umnogome olakšati računicu poljoprivrednim proizvođačima.

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Фебруар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29