Чланци поређани по датуму: ponedeljak, 17 februar 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
Ovim Vas putem obaveštavam o objavljenom pravilniku i javnom pozivu koji obuhvata subvencionisanje nabavke traktora.
 
Pravilnik i javni poziv su namenjeni za manja gazdinstva, obuhvataju povraćaj za nabavku traktora isključivo domaće proizvodnje (proizvodnja ili sklapanje u Republici Srbiji, za kompanije koje su ovu delatnost imale pre objavljivanja pravilnika i javnog poziva), to je IMT - Tafe, YTO, Mahindra koliko sam ja pronašao, moguće je da postoji i još neki proizvođač. 
 
 
 
U slučaju da Vam je potrebna stručna pomoć prilikom apliciranja na ovaj konkurs, naš tim Vam stoji na raspolaganju.
 
Čedomir Nikolić
064 149 14 84
Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
skype: cedomir_nikolic
 
 
 
FOTON/LOVOL 354 SA KABINOM 
 
FOTON 454 - SA KABINOM 
 
FOTON/LOVOL 504 - SA KABINOM
 
LOVOL 604 - SA KABINOM 
 
Mahindra 475 
 
Mahindra 575 - 
 
Mahindra 595 Turbo 
 
Mahindra 6050 4WD 
 
YTO-SG354 
 
YTO-SG354 - SA KABINOM 
 
YTO-454 2WD 
 
YTO-454 4WD 
 
YTO-504 ( Euro kabina ) 
 
YTO-504 ( Standardna kabina ) 
 
YTO-MF504C - Euro III Motor 
 
YTO-554 
 
YTO-X804 
 
Belarus 82.1 
 
Belarus 820 Standard 
 
Belarus 820 Eurolux 
 
Belarus 820 Ravan most 
 
TAFE 42 DI / IMT 539.2 DI- OPCIJA 1 
 
TAFE 42 DI / IMT 539.2 DI- OPCIJA 2 
 
TAFE 45 DI 4WD / IMT 549.3 DI 4WD - Motor EUIIIA - OPCIJA 1-
 
TAFE 45 DI 4WD / IMT 549.3 DI 4WD - Motor EUIIIA - OPCIJA 2 
 
SOLIS 45,2wd - ( bez kabine ) 
 
SOLIS 45,2wd - ( sa kabinom ) 
 
SOLIS 50,2wd
 
SOLIS 50,4wd 
 
SOLIS 50,2wd - ( sa kabinom) 
 
SOLIS 50,4wd ( sa kabinom) 
 
SOLIS 60,4wd 
 
SOLIS 60,4wd - Sa kabinom i grejanjem 
 
SOLIS 60,4wd - Sa kabinom i klimom 
 
SOLIS 75,2wd
 
SOLIS 75,4wd
 
SOLIS 75,2wd - (sa kabinom )
 
SOLIS 75,2wd - (sa kabinom i klimom)
 
SOLIS 75,4wd - (sa kabinom )
 
SOLIS 75,4wd - (sa kabinom i klimom)
 
 
 
Објављено у Laka

Srbija i Rusija pregovaraju o ukidanju ograničenja na uvoz srpske svinjetine u Rusku Federaciju, koje je Moskva uvela u avgustu prošle godine zbog pojave afričke svinjske kuge u pojedinim delovima Srbije. Državni sekretar Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Bogdan Igić razgovarao je u Moskvi sa šefom ruske Federalne službe za veterinarski i fitosanitarni nadzor Sergejom Dankvertom o mogućem ukidanju ograničenja na uvoz srpske svinjetine u Rusiju. - Na sastanku smo razmotrili dve stvari - prva stvar je bila oko programa 'Argus fita', koji se pre svega odnosi na izvoz naših poljoprivrednih proizvoda - voća i povrća - Ruskoj Federaciji i druga stvar je bila razgovor direktorke Uprave za veterinu i mene sa gospodinom Dankvertom o afričkoj svinjskoj kugi koja je proglašena u Srbiji na jednom delu teritorije. Ovom prilikom smo se dogovorili da naša strana u narednom periodu pošalje sve podatke koje ima oko regionalizacije afričke kuge svinja u Srbiji, kako bi se omogućio nesmetan izvoz mesa ka Ruskoj Federaciji - rekao je Igić za Sputnjik. Regionalizacija kao rešenje Srbija se opredelila za regionalizaciju, odnosno zoniranje područja koja su zahvaćena ovom bolešću. Naredba srpskog Ministarstva poljoprivrede podrazumeva da iz zaraženog područja svinjetina ne može da se izvozi, dok su ostala područja slobodna. - Sledeći korak je da mi preko Ministarstva spoljnih poslova i ruske ambasade u Beogradu pošaljemo mapu regionalizacije bolesti afričke kuge svinja kako bi se oni upoznali sa tim da u regionima sa proizvodnjom mesa, poput Vojvodine, nemamo ovu bolest i da bi naši proizvođači mogli nesmetano da izvoze - dodao je Igić. Direktor Uprave za zaštitu bilja Nebojša Milosavljević dodaje da će srpski eksperti u narednom periodu imati "vrlo važan sastanak vezan za afričku kugu svinja i definisanje daljih koraka", a takođe da predstoji i sagledavanje iskustava, s obzirom na to da od 2010. godine Ruska Federacija ima problem sa afričkom kugom svinja i da ima mnogo više iskustva u tom pitanju. - Naravno, i mi imamo neka iskustva i saznanja, i važno je da razmenimo mišljenja. To će nam pomoći da kroz ovu regionalizaciju - mapu rasprostranjenostite bolesti koju ćemo proslediti Rusiji - relaksiramo celu priču oko izvoza svinjskog mesa ka Ruskoj Federaciji, a generalno i na druga tržišta - rekao je Milosavljević. Rusija povećava izvoz u Srbiju Rusija namerava i da poveća izvoz poljoprivrednih proizvoda u Srbiju, pre svega žita, mesa, ribe i mlečnih proizvoda, dok iz Srbije najviše uvozi voće, sir, soju i povrće. - Srbija beleži dobre rezultate kada govorimo o izvozu poljoprivrednih proizvoda ka Rusiji, a njihova želja je da se poveća obim izvoza iz Rusije ka Srbiji. To je ono što je interesantno. Reč je o raznim vrstama roba. Pitanje tržišta je nešto što je otvoreno. Mi ne možemo u sferi liberalnog tržišta definisati šta možemo, a šta ne možemo - samo tržište će pokazati šta je to što je interesantno iz Rusije cenovno i po kvalitetu da može da dođe na srpsko tržište. Rusija je u poslednjih 10 godina napravila ozbiljan pomak u prerađivačkoj industriji i veliki korak u poljoprivrednoj proizvodnji, i svakog dana sve više i više jačaju. Dakle, mnogo tih roba je vrlo interesantno za naše tržište, pre svega za naše kupce - istakao je Milosavljević.

Izvor: www.vesti-online.com   

Ovde se treba setiti i naše narodne izrke: "Ljubav za ljubav , a sir za pare" jer kako drugačije protumačiti zahtev za uvozom poljoprivrenih proizvoda iz Ruske Federacije. Nadamo se neće biti pritisaka da se hrana uvozi već da će to sve biti na zdravim osnovama i da ćemo kotrplu sprovditi barem na istom nivou kao "braća" rusi kada se uvozi hrana iz Srbije.

U prilog ovoj priči iden i najnovija informacija iz Uprave za veterinu Srbije: 

 

Uprava za veterinu donela je Direktivu kojom se određuje način rada i postupanja državnih službenika u skladu sa naredbom o preduzimanju mera za sprečavanje unošenja, pojave, otkrivanja, širenja, suzbijanja i iskorenjivanja zarazne bolesti afričke kuge svinja u Republici Srbiji. Uprava za veterinu donela je direktivu kojom se određuje način rada i postupanja državnih službenika, a u vezi sa naredbom o preduzimanju mera za sprečavanje unošenja, pojave, otkrivanja, širenja, suzbijanja i iskorenjivanja zarazne bolesti afričke kuge svinja (pestis suum africana ) u Republiku Srbiju. Direktiva obuhvata postupak podnošenje zahteva za izdavanje rešenja, utvrđivanje analize rizika, postupak praćenja pošiljke međunarodnom veterinarskom potvrdom-sertifikatom, podatke o zemlji iz koje je dozvoljen uvoz i prevoz pošiljke, postupak donošenja rešenje za uvoz, ispunjenost uslova od strane nadležnog organa zemlje izvoznice i uslove pod kojima se neće odobriti uvoz i prevoz pošiljke u skladu sa analizom rizika. Na sajtu Uprave dostupna j ekomletna direktiva.

 Izvor: www.ekapija.com 

Објављено у Veterina

 

Dugo se smatralo da je tretman bakrom i uljem najbolje rešenje za zimski tretman voćaka, međutim naučno inženjerski krugovi su došli do drugačijeg zaključka. Sve veći izazovi u proizvodnji kvalitetnijeg sa jedne i jeftinijeg proizvoda sa druge strane su nametnuli novo rešenje u ovom pogledu zaštite voćarskih kultura. Bakar je korišćen višedecenijski i njegovo taloženje u zemljištu prouzrokuje brojne štetne posledice po zdravlje bilja. Sa druge strane mineralno ulje u količinama koje su delotvorne za suzbijanje prezimljujućih formi štetočina( a to je 30 litara ulja po hektaru) je stavka čija ekonomska opravdanost se dovodi u pitanje. Sa druge strane, sumpor i kreč su među najjeftinijim sredstvima za zaštitu bilja, a i te kako su efikasna. Hemijske kuće su radi što većeg profita zbog prodaje bakarnih i uljnih preparata marketinški potisnule sumpor i kreč, što nije slučaj u voćarski mnogo razvijenijim zemljama gde je ova kombinacija na početku vegetacije neizostavni tretman u zaštiti. S toga, akademska mi je dužnost da vam preporučim u predstojećoj sezoni primenu sumporno krečne čorbe za tretiranje voćnih vrsta na početku vegetacije.

Da se podsetimo sumpor deluje i kontaktno i isparenjima na prezimljuće forme štetočina(u prvom redu vaši i grinje) i biljnih bolesti, dok kreč ima funkciju što boljeg fiksiranja sumpora na površini biljke. Takođe kreč produžava dejstvo sumpora i čini ga netoksičnim za biljku. Ono što je zanimljivo je da novija istraživanja su pokazala da i sam kreč deluje kao jak kontaktni fungicid i baktericid.

Generalna preporuka kod svih voćnih vrsta u fazi burbrenja pupoljaka primeniti 18 kg sumpora u prahu i 10 kg negašenog kreča na 1000 litara tečnosti. Najkvalitetnija priprema ove mešavine se sastoji u tome da se prvo u manjoj količini vode ukuva negašeni kreč postepenim dodavanjem sumpora u prahu, a tek nakon hlađenja sjedini sa ostatkom vode i nakon toga upotrebi. Jako je bitno da se procede kroz gazu eventualne nečistoće i primese koje nisu rastvorene i dobro pormešane kako ne bi došlo do zapušenja dizni. Poželjno je za ovaj tretman radi lakše aplikacije koristiti što veći promer dizni za prskanje.

Kada je reč o količini utrošene količine tečnosti za prskanje po hektaru pravilo glasi ovako. Za svakih metar rodnog dela stabla voća koristiti minimum 500 litara tečnosti. U prevodu mladi voćnjaci se tretiraju sa 500, a voćnjaci u punom rodu, kao i oni sa redukovanim sistemom rezanja i sa velikim krošnjama i do 1500 litara tečnosti po hektaru. Potrebno je naglasiti da je svako stablo potrebno detaljno okupati prilikom tretmana.

http://agrobiznis.rs/11-naslovna/144-agrobiznis-magazin-108

Napomena je da se sam momenat tretiranja ne sme promašiti,  jer može sa jedne strane doći do izostanka efekta, a s druge strane to ispoljavanja fitotoksičnog efekta na voćke. Ukoliko se porani sa tretmanom postoji šansa da eventualne padavine odstrane preparat sa biljke i time izostane efekat, a ukoliko se zakasni i pupoljak već pukne ova mešavina može izgoreti mlado biljno zeleno tkivo. Pravi trenutak za primenu je faza bubrenja pupoljaka. U toku vegetacije se ova mešavina može primenjivati i kao preventivni fungicid za većinu gljivičnih infekcija , ali uosam  puta razblaženoj koncentraciji. 

Dugo se smatralo da je tretman bakrom i uljem najbolje rešenje za zimski tretman voćaka, međutim naučno inženjerski krugovi su došli do drugačijeg zaključka. Sve veći izazovi u proizvodnji kvalitetnijeg sa jedne i jeftinijeg proizvoda sa druge strane su nametnuli novo rešenje u ovom pogledu zaštite voćarskih kultura. Bakar je korišćen višedecenijski i njegovo taloženje u zemljištu prouzrokuje brojne štetne posledice po zdravlje bilja. Sa druge strane mineralno ulje u količinama koje su delotvorne za suzbijanje prezimljujućih formi štetočina( a to je 30 litara ulja po hektaru) je stavka čija ekonomska opravdanost se dovodi u pitanje. Sa druge strane, sumpor i kreč su među najjeftinijim sredstvima za zaštitu bilja, a i te kako su efikasna. Hemijske kuće su radi što većeg profita zbog prodaje bakarnih i uljnih preparata marketinški potisnule sumpor i kreč, što nije slučaj u voćarski mnogo razvijenijim zemljama gde je ova kombinacija na početku vegetacije neizostavni tretman u zaštiti. S toga, akademska mi je dužnost da vam preporučim u predstojećoj sezoni primenu sumporno krečne čorbe za tretiranje voćnih vrsta na početku vegetacije.

Da se podsetimo sumpor deluje i kontaktno i isparenjima na prezimljuće forme štetočina(u prvom redu vaši i grinje) i biljnih bolesti, dok kreč ima funkciju što boljeg fiksiranja sumpora na površini biljke. Takođe kreč produžava dejstvo sumpora i čini ga netoksičnim za biljku. Ono što je zanimljivo je da novija istraživanja su pokazala da i sam kreč deluje kao jak kontaktni fungicid i baktericid.

http://agrobiznis.rs/11-naslovna/144-agrobiznis-magazin-108 

Generalna preporuka kod svih voćnih vrsta u fazi burbrenja pupoljaka primeniti 18 kg sumpora u prahu i 10 kg negašenog kreča na 1000 litara tečnosti. Najkvalitetnija priprema ove mešavine se sastoji u tome da se prvo u manjoj količini vode ukuva negašeni kreč postepenim dodavanjem sumpora u prahu, a tek nakon hlađenja sjedini sa ostatkom vode i nakon toga upotrebi. Jako je bitno da se procede kroz gazu eventualne nečistoće i primese koje nisu rastvorene i dobro pormešane kako ne bi došlo do zapušenja dizni. Poželjno je za ovaj tretman radi lakše aplikacije koristiti što veći promer dizni za prskanje.

Kada je reč o količini utrošene količine tečnosti za prskanje po hektaru pravilo glasi ovako. Za svakih metar rodnog dela stabla voća koristiti minimum 500 litara tečnosti. U prevodu mladi voćnjaci se tretiraju sa 500, a voćnjaci u punom rodu, kao i oni sa redukovanim sistemom rezanja i sa velikim krošnjama i do 1500 litara tečnosti po hektaru. Potrebno je naglasiti da je svako stablo potrebno detaljno okupati prilikom tretmana.

Napomena je da se sam momenat tretiranja ne sme promašiti,  jer može sa jedne strane doći do izostanka efekta, a s druge strane to ispoljavanja fitotoksičnog efekta na voćke. Ukoliko se porani sa tretmanom postoji šansa da eventualne padavine odstrane preparat sa biljke i time izostane efekat, a ukoliko se zakasni i pupoljak već pukne ova mešavina može izgoreti mlado biljno zeleno tkivo. Pravi trenutak za primenu je faza bubrenja pupoljaka. U toku vegetacije se ova mešavina može primenjivati i kao preventivni fungicid za većinu gljivičnih infekcija , ali uosam  puta razblaženoj koncentraciji.

Dušan Stojanović

http://agrobiznis.rs/11-naslovna/144-agrobiznis-magazin-108 

U prodaji je novi broj Agrobiznis magazina!

Godišnje se u Srbiji proizvede 1,5 milijardi litara mleka. Uz državne podsticaje nakon dve decenije više se ne smanjuje broj muznih grla, a stočarima je i dalje najveći
 problem niska otkupna cena sirovog mleka. U proizvodnji 
bez i jednog slobodnog dana opstali su uglavnom farmeri sa većim brojem grla. Razgovarali smo sa proizvođačima u zemlji i regionu kao i nadležnim ministrom o aktuelnim problemima i podsticajima za mlečno govedarstvo.


U ovom broju saznajte i kako da orežete višnju i koje su inovacije u prskanju voća. Dugo se smatralo da je tretman bakrom i uljem najbolje rešenje za zimski tretman voćaka, međutim, naučno-inženjerski krugovi su došli do drugačijeg zaključka. Sve veći izazovi u proizvodnji kvalitetnijeg, sa jedne, i jeftinijeg proizvoda, sa druge strane, su nametnuli novo rešenje u ovom pogledu zaštite voćarskih kultura. Šta savetuju stručnjaci donosimo u novom broju. 

Neposredno pred 
izlazak Velike Britanije iz Evropske Unije, posetili smo jednog domaćina koji se bavi uzgojem ovaca i to na jedan poseban način u okviru svoje farme gde ima 180 grla. Ono što je posebno interesantno je da na ovoj farmi retko primenjuju lekove iz klasične veterinarske medicine, već se ovce leče homeopatijom. Za one koji nisu upućeni, homeopatija je vid medicine koji za moto ima „slično se sličnim leči“. 

U proteklom periodu održan je niz manifestacija. Događaj svetskog nivoa, AGRO BELGRADE okupio je voćare iz celog regiona. Detaljan izveštaj možete pogledati na stranama koje slede. Izvor: TANJUG

Nema dobrog domaćina bez Agrobiznis magazina. 

Dipl. inž. Goran Đaković, glavni i odgovorni urednik

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

U ovo doba godine za voćare najvažniji posao je rezidba jer u velikoj meri utiče na rod. Slađana Vasiljević nam donosi priču o valjevskom kraju koji po broju stabala šljiva prednjači u Srbiji. Zato je razgovarala sa poljoprivrednicima tog kraja i sa Đorđem Soviljem iz Poljoprivredne savetodavne službe u Valjevu.

Dejanu Gentiću iz Gole glave kod Valjeva za orezivanje šljivika potrebno je manje vremena nego ranije jer mu je sin Nikola maturanti Poljoprivredne škole desna ruka u ovom poslu. Nikola Gentić, maturant Naučio sam sa ocem kako se zove, od početka kada sam krenuo da režem učilo sam od njega i učio sam onako kako treba. Problem je kad neko nauči da reže kako ne treba, problem posle da se ispravi.

Gentići imaju oko tri hektara pod šljivom. Planiraju i da prošire zasade. U mladom voćnjaku rezidba je važna zbog oblikovanja krošnje, u starim zasadima utiče na kvalitet plodova i da rodi iz godine u godinu bude ujednačen. Dejan Gentić, voćar Ne treba žaliti, treba rezati kao tuđe da se reže i onda neće biti problema. Ako se ostavi mnogo onda se te grane se savijaju, lome se i tu se pravi problem. Ako se lome grane tu se ovaj zgodno uspeli bolest i već je problem kod zaštite. Reporter Nepravilna rezidba odražava se na rod voća. S obzirom na to da postoje i razlike u orezivanju kod različitih sorti šljive stručnjaci obučavaju voćare i ukazuju na probleme i moguće greške. NN Ne izbacuju grane koje smetaju, koje imaju nepravilan položaj u kruni već uglavnom ostavljaju sve grane i samo skraćuju ih, da li za polovinu, za trećinu, sve zavisi. Takođe probleme i u nedostatku kvalitetnih rezača. Uglavnom naši neki cilj i priča sa proizvođačima da njih obučimo da sami režu svoje zasade i većinu zasada oni i orežu.

Voćari koji angažuju rezače iz drugih krajeva, naglašavaju stručnjaci, trebalo bi da obrate pažnju na njihov način orezivanja jer može bitno da se razlikuje od ovdašnjeg. Kolubarski okrug pri vrhu je u Srbiji po površinama zasadjenih šljivom a to je blizu 15.000 hektara.

Izvor: Radio Beograd, Prvi program

http://agrobiznis.rs/11-naslovna/144-agrobiznis-magazin-108

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Фебруар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29