Чланци поређани по датуму: nedelja, 16 februar 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Na tradicionalnom skupu savremena proizvodnja povrća predstavljene su aktuelne teme u oblasti povrtarske proizvodnje i podsticajne mere Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu kao i postignuti rezultati u izvozu povrća. Što se tiče izvoza povrća najveći deo čini prerađeno povrće.

Prof. dr Žarko Ilin, Poljoprivredni fakultet Novi Sad: Izvozimo povrća negde na nivou preko 150 miliona dolara, uvozimo negde na nivou oko 50 miliona dolara a najveći deo izvoza je prerađeno povrće, preko 52.000 tona sa stalnim godišnjim rastom od 2 do 3% godišnje zavisno od godine do godine. Dobro bi bilo da ovi trendovi nastave. Moćiće da nastave samo uz ozbiljne i kvalitetne mere agrarne politike u budućnosti. Reporter: Na naučno-stručnom skupu predstavljene su i mere Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu koje su namenjene povrtarima. Konkursi su otvoreni do 21.februara. Mladen Petković, pomoćnik pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu: Za povrtare je za konkursnu liniju proiozvodnje u zaštićenom prostoru 80 miliona dinara za konkurs za navodnjavanje, za konkurs za navodnjavanje gde je neophodno u povrtarstvu navodnjavanje, naročito kap po kap je 340 miliona dinara. Dakle, to su dve konkursne linije koje su njima najinteresantnije. Naravno, i konkursna linija za mlade poljoprivrednike, startap gde mladi poljoprivrednici koji se odluče za povrtarsku proizvodnju, njihovi projekti će sigurno biti podržani, to su radno intenzivne, finansijski intenzivna poljoprivredna proizvodnja tako da imaju veliku šansu da ostvare velika sredstva koja su na raspolaganju. Reporter: Proizvođači krompira kažu da je proizvodnja tog povrća bila dobra, napominjući da su imali problema sa radnom snagom koja je deficitarna. Pavel Valent, povrtar iz Palića: Proizvodnja je bila dobra, ali možete neko drugo pitanje da postavite. Kako smo došli do njega? Reporter: Kako ste došli do njega? Pavel Valent, povrtar iz Palića: Vrlo teško i mučno. Zbog čega mučno? Zato što je to posao koji zahteva radnu snagu, a koliko znate da je zadnje vreme aktuelna vesti udarne da nemamo radnike, tako da je to strefilo i nas i bilo je povuci-potegni gde moramo se edukovati na taj način da kupimo mehanizaciju a tu mehanizaciju da bi kupili treba izdvojiti 110.000 evra a ja to nemam da bi celu proizvodnju ništa da ne stavljam u stranu za repromaterijal ili moju zaradu nemam. 

Cilj naučno-stručnog skupa „Savremena proizvodnja povrća“ jeste edukacija proizvođača o novim tehnologijama u proizvodnji povrtarskih kultura i informisanje o problematici uzgoja povrća.

Reporter: Silvija Gvozdena

Izvor: RTV 

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

Savez pčelarskih organizacija (SPOS) predstavio je neke od najvećih problema koji opterećuju ovaj sektor, a te sugestije našle su se i u "Sivoj knjizi". Kako je saopšteno na sajtu SPOS-a, jedan od najvećih izdataka za pčelare je naknada za izdavanje i produžavanje uverenja o zdravstvenom stanju, koja se izdaje po pčelinjoj zajednici, piše "Politika". Navodi se da je ova taksa povećana 2013. sa 11 na 64 dinara, to jest za 581 odsto. Od tada je to veliki trošak za proizvođače, što se sigurno odražava i na cenu meda koju plaćaju potrošači u Srbiji. "Ovo uverenje traje samo tri meseca. Praktično moramo da ga obnovimo četiri puta godišnje. S obzirom na broj košnica, izdatak pčelara po ovom osnovu je drastično povećan. To utiče na rast cene i čini naše pčelare nedovoljno konkurentnim na evropskom tržištu", ističu u ovoj organizaciji i ističu da "izdavanje navedenog uverenja ne podrazumeva bitnije angažovanje (ni troškove) veterinara koji ih izdaje, jer je veterinaru obavljen posao koji je uslov za izdavanje tog uverenje već plaćen". "Zapravo, reč je samo o taksi za izdavanje uverenja na kome se konstatuju ranije izvršene provere", navodi se u saopštenju i ističe da postoji nelogičnost i s visinom naknade za izdavanje Uverenja o zdravstvenom stanju životinja u unutrašnjem prometu, koja za pčelinje zajednice iznosi 25 dinara. Naplaćuje se prilikom svake selidbe pčela, to jest dva do tri puta godišnje, pa moraju po košnici da izdvoje godišnje 100 do 150 dinara. Iz SPOS-a ističu da kada se ovaj trošak sabere sa prethodno opisanom naknadom, proizilazi da proizvođači skoro da ni ne osete podsticaje koje dobijaju od države. U SPOS-u se nadaju da će nadležni izaći u susret pčelarima i da se Uverenje više neće naplaćivati pčelarima a da će se naknada smanjiti i uvesti fiksna taksa od 100 dinara po selidbi, bez obzira na broj košnica.

Doneta Uredba o 800 dinara po košnici

Iako je SPOS još 29. avgusta 2019. objavio vest na sajtu da je sa ministrom poljoprivrede Branislavom Nedimovićem dogovoreno da subvencija po košnici u 2020. godini iznosi 800 dinara, što je povećanje od 11,1 procenat, mnogi nisu verovali, navodi se na sajtu SPOS-a. Vlada Srbije upravo je donela Uredbu koja to obezbeđuje. To je povećanje od 11,1 odsto u odnosu na dosadašnju sumu od 720 dinara, što značajno prevazilazi stopu inflacije. Ova suma obezbediće dodatnih preko 500.000 evra u masi za pčelare Srbije (što sa postojećih 6,4 miliona evra koliko je država do sada godišnje izdvajala za ovu svrhu, sada čini 6,9 miliona evra samo za subvencije po košnici, plus ostale vrste subvencija). Prosečan pčelar SPOS-a ima 60,3 košnice pčela, za koje je 2019. godine dobio subvencije u iznosu od 43.416 dinara, a u 2020. godini dobiće 4.824 dinara više, odnosno 48.240 dinara, navodi se na sajtu organizacije.

Izvor: https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=02&dd=16&nav_id=1655145

 

Vlada Srbije donela je Uredbu kojom su subvencije po košnici u 2020. godini, povećane za 11,1 odsto i iznose 800 dinara, saopštio je Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS). "To je povećanje od 11,1 odsto u odnosu na dosadašnju sumu od 720 dinara, što značajno prevazilazi stopu inflacije. Ova suma obezbediće dodatnih preko 500.000 evra u masi za pčelare Srbije, što sa postojećih 6,4 miliona evra koliko je država do sada godišnje izdvajala za ovu svrhu, sada čini 6,9 miliona evra samo za subvencije po košnici, plus ostale vrste subvencija", navode iz SPOS, piše "eKapija". Povećanje, je u avgustu 2019. najavio SPOS, nakon razgovora sa ministrom poljoprivrede Branislavom Nedimovićem, kada je dogovoreno da subvencija po košnici u ovoj godini iznosi 800 dinara. Inače, prosečan pčelar SPOS-a ima 60,3 košnice pčela, za koje je 2019. godine dobio subvencije u iznosu od 43.416 dinara, a u 2020. godini dobiće 4.824 dinara više, odnosno 48.240 dinara, navodi se na sajtu SPOS. 

Објављено у Pčelarstvo
nedelja, 16 februar 2020 07:21

Šta će biti sa malinama u 2020 godini?

Proizvođači malina u Čileu, koji je godinama bio jedan od najvećih konkurenata malinarima iz Srbije, trenutno za kilogram ovog voća dobijaju rekordno visoku cenu – najvišu u poslednjih deset godina.

Najzastupljeniju sortu maline „heritidž” otkupljivači u ovoj zemlji plaćaju 1,74 evra (204 dinara). Do obrta na tržištu došlo je zbog suše i problema u proizvodnji i tokom berbe, kao i zbog manjka robe na američkom tržištu, pa izvoznici iz Čilea sada dobijaju dva evra za kilogram smrznute robe tipa „griz” i 2,8 evra za najkvalitetniju kategoriju „rolend”.

– Podaci iz drugih zemalja ukazuju da će u predstojećoj sezoni doći do pada proizvodnje u zemljama prepoznatljivim na svetskoj mapi tradicionalnih proizvođača ovog voća. To se posebno odnosi na Poljsku, Bosnu i Hercegovinu, Bugarsku i druge – kaže za „Politiku” dr Aleksandar Leposavić iz Čačka, jedan od vodećih srpskih stručnjaka za jagodasto voće. – Sve ovo ukazuje da i za naše proizvođače dolaze bolja vremena – ističe naš sagovornik i objašnjava da se sveukupna situacija na svetskom tržištu menja.

Stare zalihe kod naših tradicionalnih kupaca su sve manje, a potražnja za kvalitetnom malinom na globalnom nivou raste.

– Prema informacijama od nekoliko velikih kupaca iz Francuske i Nemačke, rasplet situacije i skok cena robe iz Srbije očekuje se u narednih desetak dana i to je dobra vest za naše proizvođače i izvoznike – ističe Leposavić. Kaže da situacija u primarnoj proizvodnji maline u našoj zemlji, nažalost, nije dobra. Proizvođači su u prethodne tri godine bili prilično destimulisani da ulažu u svoje zasade. Osnovni uzrok nezadovoljstva bila je niska cena. Veliki broj proizvođača prestao je da obrađuje zasade, a dobar deo njih sveo je ulaganja na minimum.

Leposavić ističe da je negativan stimulans stizao i preko medija, kada su pojedini izvoznici, da bi obezbedili nižu cenu u otkupu, pred 2017. godinu plasirali netačne informacije o hiperprodukciji malina u svetu i Srbiji. Takođe, i spekulacije o problemima sa standardima u proizvodnji i u hladnjačama, kao i problem sa mešanjem sorti i pokušajem prevare stranih kupaca. Ističe da je najveće podozrenje i ucenjivački pristup kod naših tradicionalnih kupaca izazvala informacija da je u nekoliko slučajeva u malini iz naše zemlje utvrđeno prisustvo virusa noro. Naknadnom proverom utvrđeno je da je ta malina bila proizvedena u našem susedstvu, a da je reeksportovana iz naše zemlje, čime nam je nanesena ogromna šteta, jer su kupci smatrali da je reč o srpskoj robi.

Prema Leposavićevom mišljenju, ni Nacionalni savet za malinu ni Radna grupa za sagledavanje stanja u malinarstvu nisu dali očekivani odgovor i preporuke na koji način prevazići loše stanje u našoj proizvodnji.

– Srbija, kao zemlja u kojoj se proizvodi najkvalitetnija malina na svetu, tržištu uskoro neće imati šta da ponudi. Zato je više nego ikada neophodno uspostaviti fer odnose između svih aktera u lancu proizvodnje i plasmana maline – kaže naš sagovornik. Najpre treba da sagledamo stvarno stanje proizvodnje i tačno utvrdimo proizvodne površine i prinos koji se ostvaruje sa njih.

Ističe da nerealno zvuči zvanični podatak da se u Srbiji malina proizvodi na 24.000 hektara, jer prinosi ni približno ne odgovaraju takvom stanju.

– Moramo da unapredimo marketing i na pravi način prikažemo kako se malina proizvodi u najpoznatijim malinarskim područjima naše zemlje. Da neprestano ukazujemo na njen značaj u ishrani svih kategorija potrošača. A ne da to bude voće samo za najbogatije. U svetu je brojnim primerima pokazano da malina i proizvodi od nje imaju izuzetan značaj u prevenciji i lečenju nekih od najdestruktivnijih bolesti savremenog čoveka – kaže Aleksandar Leposavić.

Šta kažu u udruženju proizvođača maline: http://agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/5968-vec-pocelo-da-se-krcka-oko-cene-maline 

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Tačno 85.596 hektara poljoprivrednog zemljišta u 25 opština Republike Srpske - nešto manje od površine celog Trebinja - toliko bi nivo BiH da otme od Republike Srpske poslednjom odlukom Ustavnog suda BiH.

Ovime bi se dodatno narušio dejtonski balans, kojim 51 odsto teritorije u BiH pripada Federaciji BiH, a 49 odsto Republici Srpskoj. Ministar poljoprivrede kaže da je ovo zemljište resurs velike vrednosti, i da ga se neće lako odreći.

- Mi imamo negde oko 700.000 hektara obradivih površina, od toga su oranice oko 500.000 hektara, a mi obrađujemo oko 300-350 hiljada hektara, zavisno od godine do godine. Radi se o stotinama miliona maraka, ali mi govorimo samo o zemljištu, kako sam i sam prezentovao, državnom, koje je bilo vlasništvo raznih poljoprivrednih kombinata. Mi imamo zadružno zemljište; imamo zemljište lokalnih zajednica; imamo zemljište koje se vodi na nekim mesnim zajednicama - izjavio je Boris Pašalić, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske.

Odlukom Ustavnog suda, najviše bi bio pogođen Sokolac - više od 10,5 hiljada hektara poljoprivrednog zemljišta na teritoriji ove opštine bi bilo oteto od Srpske i prepisano na zajednički nivo vlasti.

Šipovo i Nevesinje bi ostali bez više od 9.000 hektara, dok bi u Gradišci i Mrkonjić Gradu na BiH bilo prepisano 7.800, odnosno 7.300 hektara.

Ovo zemljište se nalazi u svim delovima Srpske, od Lijevča do Semberije, ali i nekoliko opština u Hercegovini, računajući i grad Trebinje. Uglavnom se radi o velikim i uređenim kompleksima sa najkvalitetnijim poljoprivrednim zemljištem i izgrađenom infrastrukturom, koji su nekada bili u vlasništvu velikih poljoprivrednih kombinata.

Milovan Bjelica, načelnik Sokoca, kaže da bi ova opština - u kojoj je oko 40 odsto teritorije poljoprivredno - odlukom Ustavnog suda mogla doći u veoma težak položaj.

- Ovo sve što je obradivo, i što vredi je obuhvaćeno ovom odlukom Ustavnog suda. To je preko 10 hiljada hektara, 100 hiljada dunuma, i to je veliki problem za opštinu, za njen dalji razvoj, za funkcionisanje. Izvršićemo konsultacije u nadležnom ministarstvu i u Vladi Republike Srpske, da vidimo kako nastaviti dalje - kaže Bjelica.

Iz ministarstva uveravaju da nema razloga za brigu, da su sigurni svi koji zemlju imaju pod koncesijom ili zakupom.

Ministar Pašalić kaže da je cilj da se kompletno poljoprivredno zemljište koje pripada Republici Srpskoj stavi u funkciju. Podseća da svi misle na isti način - pripremljeni scenario u Sarajevu je neprovodiv, i naša poljoprivredna proizvodnja zbog toga neće da trpi. Odlukom Ustavnog suda BiH, koju osporava Republika Srpska, prema nekim procenama obuhvaćeno je čak 200.000 hektara poljoprivrednog zemljišta.

 

Izvor: https://www.blic.rs/vesti/republika-srpska/otimanje-zemljista-bih-zeli-da-uzme-skoro-celo-trebinje-od-republike-srpske/2grzzyb 

Објављено у Agroekonomija

NOVI SAD: Paprika i paradajz lane su dobro rodili pa su povrtari koji su sejali te dve biljne vrste mogli biti zadovoljni prinosima. Godina je bila dobra i za korenasto povrće i kupusnjače, a loša za crni luk zbog bolest biljaka nastalih usled čestih kiša. Velike padavine naročito nisu godile grašku za industrijsku proizvodnju, zbog čega je rod prepolovljen.

Ali i pored toga, i luka i graška imaćemo dovoljno do novog roda, a biće i za izvoz, sumirao je lanjsku godinu predsednik Udruženja povrtara Vojvodine i profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu dr Žarko Ilin na 21. savetovanju povrtara održanom juče u Novom Sadu.

Prošle godine ostvarili smo izvoz vredniji od 150 miliona dolara, a uvezli smo povrća za oko 50 miliona dolara. Domaće povrtarstvo u tim ciframa posebno treba da ohrabri što su najveći deo domaćeg izvoza – oko 52.000 tona – bile prerađevine, i što taj izvoz raste od dva do tri odsto u zavisnosti od godine. Zato je, kazao je dr Ilin, potrebno nastaviti unapređivanje prerađivačke industrije.

Govoreći o tome šta se sve seje, dr Ilin je kazao da gajimo 41 povrtarsku vrstu, od kojih su tridesetak ekonomski značajne. Osim onih koje prati zvanična statistika: paradajza, paprike, krastavaca, lubenica, pasulja, boranije, graška, seju se i lisnati peršun, cvekla, rotkvice, salate, celer... o kojima ne postoje podaci o površinama koje zauzimaju niti su poznati prinosi, ali ih imamo dovooljno za domaće potrebe, pogotovo za prerađivačku industriju

Jedemo kvalitetno i zdravo povrće, što je pokazala, doduše pre dve godine urađena, analiza na više od stotinu uzoraka povrća. Ni u jednom uzorku nisu nađeni ostaci pesticida, što se objašnjava time da povrtari, zbog skupoće zaštitnih sredstava, preparate koriste racionalno, zatim jer u svakoj poljoprivrednoj apoteci rade stručnjaci za zaštitu bilja, i savetodavci koji na terenu daju tačne preporuke o tome koji preparat treba da se koristi u svakoj fazi razvoja povrća.

Agroekonomiste zabrinjava to što se krompir sve manje sadi.

Iz godine u godinu proizvodnja opada po stopi od dva do osam odsto. Lane je krtola zauzela ispod 28.000 hektara i dobijeno je oko 500.000 tona, što zaodovljava domaće potrebe, ali tokom godine u jednom periodu kropmir se uvozi, predočio je prof. dr Ilin, smatrajući da se povrtari moraju podsticati na to da se ponovo okrenu tom povrću.

Za povrtare konkursi za subvencije
Skup povrtara pozdravio je pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu Mladen Petković, rekavši da Pokrajina i ove godine daje podsticaje za razvoj povrtarstva i da je pri izboru za šta će se davati subvencije Sekretarijat uvažio zahteve proizvođača.

U toku su dva konkursa, na kojima se mogu ostvariti subvencije za podizanje plastenika u iznosu od80 miliona dinara, i za navodnjavanje kap po kap – 340 miliona, i start-ap konkurs za mlade poljoprivrednike, naveo je Petković.

Kako je dodao, rok za podnošenje prijava je 21. februar.

On je pozvao poljoprivrednike, ako još nisu konkurisali, da se informišu o uslovima konkursa na sajtu Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu i podnesu zahteve.

On je savetovao poljoprivrednike da zbog klimatskih promena sve više gaje povrće u zaštićenom prostoru, gde se mogu kontrolisati temperatura i vlaga, i da bi ovdašnji povrtari trebalo da slede primer mediteranskih zemalja, gde proizvodnja povrća u zaštićenom prostoru godišnje raste od dva do 30 odsto.

Z. Delić

ww.dnevnik.rs 

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Фебруар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29