Чланци поређани по датуму: subota, 15 februar 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Sorte višanja, koje pretežno rađaju na jednogodišnjim dugim letorastima, zavisno od dužine letorasta obrazuju sa strane generativne ili vegetativne pupoljke, a na samom vrhu vegetativni pupoljak. Duže grančice od 50 cm nose lateralno i vegetativne i generativne pupoljke, koji su retko raspoređeni. Letorasti manji od 30 cm nose sa strane samo cvetne, a umereno razvijeni letorasti, dužine 30-50 cm nose sa strane generativne pupoljke, koji su nešto gušće raspoređeni, dok im je na vrhu vegetativni pupoljak.
Najkvalitetniji rod imaju umereno bujni letorasti (sorte sa ovakvim rodnim grančicama su na pr. reksele; severna i lotova višnja; hajmanova konzervna; hajmanov rubin; maraska visećih grana i slično). Detaljno orezivanje višanja u praksi (kao  što je kod jabuke, kruške, breskve, šljive itd) je vrlo retko. Uglavnom se izbacuju polomljene, suve, oštećene grane, ali u savremenijim, komercijalnim zasadima, za postizanje visokih prinosa neophodna je redovna intenzivna rezidba. Realan problem kod sorata, koje rađaju na vitim rodnim grančicama, ukoliko se stabla duže ne orezuju, dolazi do brzog ogoljavanja grana i premeštanja rodnosti na periferiju krune. Zato bi trebalo obezbediti svake godine dovoljno umereno bujnih letorasta i sprečavanje izmeštanja roda na periferiju krune.
U donjem delu krune vrši se skraćivanje primarnih grana na nižu, umereno bujnu granu, ili rodni letorast, dok izrođene, bujnije grane i slabije bujni letorasti se izbacuju iz osnove. Na ostavljenim grančicama obrazuje se po nekoliko mladara, odnosno rodnih grana za sledeću godinu. One grančice, koje su dale rod se skraćuju na jedan ili dva umereno bujna letorasta, koji će biti nosioci rodnosti za tu godinu.
Kod sorti višanja uspravnih grana ( primer ričmorensi; montmorensi, maraska, majska i dr.) rod je pretežno na majskim kiticama. Kod ovih zasada svake godine ostavlja se dovoljan broj jednogodišnjih letorasta za formiranje kratkih rodnih grančica tokom godine, a sledeće vegetacije one će biti nosioci roda, dok ostavljen i jedan letorast poslužiće za formiranje novog rodnog drveta. Rezidbom kod ovih sorata obezbeđuje se dovoljan broj jednogodišnjih letorasta za rast kratkih rodnih grančica.
Sorte, veoma rodne, kao na primer oblačinska; keleris-16, neki tipovi maraske i dr., rađaju kako na jednogodišnjem rodnom drvetu, i na kratkom rodnom
drvetu. Bez rezidbe plodovi su jako sitni, a krune preguste i slabo osvetljene i neprovetrene. Zato se rezidbom smanjuje preterana rodnost, ostavlja što veći broj
umereno bujnih letorasta, koji daju najkrupnije plodove, ali ne bi trebalo zanemariti ni kratko rodno drvo za veći prinos. U slučaju da se ovakva stabla duže
ne orezuju, plodovi postaju jako sitni, kruna veoma zasenjena i pregusta, a cele voćke vrlo brzo se iscrpljuju preteranom rodnošću.

Izvor: Agrobiznis magazin

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
subota, 15 februar 2020 10:33

Da li verujete vašem veterinaru?

U Srbiju se godišnje uveze oko 100.000 doza semena bikova, a ako se uzme u obzir da jedna doza kvalitetnog semena može da košta od jednog do 30 dolara, onda je zaključak da naša država za godinu dana uveze sperme bikova u proseku i do oko čak milion i po evra, pišu Novosti. Stručnjaci iz oblasti stočarstva ističu da je "najgore to što se uvozi uglavnom seme koje ne zadovoljava standarde dobrog genetskog materijala u zemljama izvoznicama", pa tako kod nas završava seme nešto lošijeg kvaliteta.   Kako podsećaju Novosti, nekada je Srbija važila za jednu od vodećih zemalja po genetskom kvalitetu bikova, ali vremenom su se stočarsko-veterinarski centri za reprodukciju i veštačko osemenjavanje u zemlji gasili, pa danas radi samo jedan. Naime, ranije su u državi postojala tri centra - "Velika Plana", Temerin" i "Krnjača", a opstao je samo onaj u Velikoj Plani.   Jedan od njih, koji je privatizovan, postao je u međuvremenu običan distributivni centar koji samo uvozi seme i dalje ga prodaje u Srbiji, odnosno nema sopstvenu proizvodnju. Takvih centara u zemlji je trenutno 12, a najviše spermu bikova uvoze iz Nemačke, Holandije, Hrvatske, Austrije, pa čak i iz Amerike i Kanade.   "Pored jednog privatnog centra, mi smo ostali još jedino javno preduzeće u Srbiji koje se bavi reprodukcijom i veštačkim osemenjavanjem. Imamo dugogodišnju saradnju sa Nemcima, više od pet decenija, i od njih uvozimo žive bikove i dalje sami proizvodimo seme. Godišnje proizvedemo oko 250.000 doza, a prodamo na našem tržištu oko 230.000, i to po ceni od oko 300 dinara, dok je naša proizvodna cena između 180 i 200 dinara. Inače, naše preduzeće je samostalno, odnosno samofinansirajuće", navodi dr Goran Jakovljević, direktor JP Stočarsko-veterinarski centar "Velika Plana".    Doze semena kod veterinara obično koštaju od 300 do 350 dinara, ali se osemenjavanje naplaćuje od 2.000 do 2.500 dinara. Veterinari u najvećoj meri kupuju uvozno seme od distributera, koje je u razvijenijim zemljama izvoznicama neprihvatljivo i neupotrebljivo, i koje se kod nas može pazariti i po ceni od oko evro.   Međutim, upravo ta najjeftinija semena koju većinom pazare stočari u seoskim sredinama ne mogu da daju kvalitetno tele, odnosno kasnije kravu muzaru, pa umesto da krava daje do 9.000 litara mleka godišnje, ona daje tek oko 5.000.   Stanje na tržištu u Srbiji je Datum: 14.02.2020 Medij: 021.rs Link: https://www.021.rs/story/Info/Srbija/234527/Uvozimo-seme-bikova-koje-se-ne-koristi-u-razvijenim-zemljama.html Autori: Redakcija Teme: Stočarstvo Naslov: Uvozimo seme bikova koje se ne koristi u razvijenim zemljama Napomena: Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva I vodoprivrede kliping centar Srbije www.ninamedia.rs 1/ 2 haotično i domaća proizvodnja se uvozom lošijeg semena sistemski uništava - saglasni su stručnjaci iz ove oblasti. Loše je što ne postoji zakonska regulativa koja bi zabranjivala uvoz lošeg genetskog materijala. Takođe, trebalo bi da država pruži podršku javnom preduzeću kako bi se podsticao razvoj domaćeg genetskog materijala koji je nekada bio na ceni, pa bi se od ovog unosnog posla veliki novac slivao u državni budžet, pišu Novosti.

Preuzeto sa:  www.021.rs

Za više informacija pogledajte link: 

http://agrobiznis.rs/11-naslovna/144-agrobiznis-magazin-108 

Објављено у Veterina
subota, 15 februar 2020 08:09

Malina ide preko 200 dinara

U današnjoj POLITICI objavljena je informacija da je rod maline u Čileu niži što je uticalo na to da cena u ovoj zemlji konkurentu Srbije na svetskom tržištu bude najveća u poslednjih 10 godina. Mediji javljaju da se sada u Čileu cena za jedan kilogram malina kreće oko 1,74 evra što po kursu 117,5 dinara iznosi preko 204 dinara za kilogram.

Ovo nas je navelo da se zapitamo da li će ova cena biti i u Srbiji kada dođe vreme berbe. Mediji su preneli informaciju TANJUG-a o inicijativi Asocijacije proizvodjača malina i kupina Srbije koja traži od države da posreduje izmedju proizvodjača i otkupljivača u dogovaranju okvirne cene što hitnije jer žele da znaju uslove na tržištu pre nego što počne sezona obrade tog voća. Predsednik ove asocijacija Dobrivoje Radović  za Betu je rekao da je rod u Čileu, koji je medju najvećim svetskim proizvodjačima malina, podbacio do 70 odsto i da je naglo skočila cena smrznute maline na zalihama. "Kilogram klasirane (rolend) smrznute maline košta 250 dinara, a 125 grama u maloprodaji košta od 1,3 do dva evra", rekao je Radović. Dodao je da su proizvodjači doneli odluku da zatraže pomoć države u posredovanju na sinoćnom Upravnom odboru tog udruženja i da će danas Vladi Srbije i Ministarstvu za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo uputiti pismo sa takvim zahtevom. Radović je ocenio da će, zbog prošlogodišnjih vremenskih nepogoda snega, vetra i mraza koji su oštetili stabla malina i kupina, ovogodišnji rod malina biti manji za oko 30 odsto i da će zbog toga ponuda biti manja, a cene više i da ne žele da ih kao do sada otkupljivači ucenjuju. "Kilogram kupina je prošle godine otkupljivan za 30 do 50 dinara, a sada se prodaje po 100 dinara. Na kom se to poslu može ostvariti takva zarada", rekao je Radović. Istakao je da se prošle godine u rešavanje problema niske otkupne cene malina i kupina uključilo jedino Ministarstvo poljoprivrede, ali ne i Ministarstvo finansija i Ministarstvo trgovine, a da proizvodjači tog voća nisu dobili nikakav odgovor od Komisije za zaštitu konkurencije koja je prošle godine na terenu ispitivala da li ima zloupotrebe dominantnog položaja otkupljivača. On je rekao da ni komisija koju je osnovao Nacionalni savet i koja je trebalo da radi na izradi zaštitne markice o poreklu maline nije uradila ništa za skoro godinu dana, a nema izveštaja ni o tome da li je neko kontrolisao prodavce zaštitnih sredstava i njihove marže, a što su tražili proizvodjači tog voća. "Prošlogodišnji rod maline nije bio veći od 50.000 tona do 60.000 tona, a državni zvaničnici tvrde da se iz Srbije izvezlo oko 100.000 tona, pa mi nije jasno čija je to malina koja izlazi iz Srbije, a nije srpska", rekao je Radović

Uprkos činjenici da se informacije o ceni razikuju postoji realno interesovanje kako će se na cenu malina u Srbiji odraziti cena iz Čilea. Takođe treba imati u vidu i Poljsku koja je takođe ozbiljna konkurencija na svetskom tržištu..Dr Aleksandar Leposavić iz Čačka za POLITIKU je rekao da podaci iz Poljske, Bosne i Hercegovine i Bugarske ukazuju na pad proizvodnje što može  da ide povoljno na ruku malinarima u Srbiji. Ovom prilikom rečeno je i da su stare zalihe sve manje. Prema informacijama do kojih su došle  kolege iz POLITIKE treba očekivati rasplet u narednih desetak dana. Leposavić je ovom prilikom  rekao da nerealno zvuči da se malina u Srbiji proizvodi na 24000 hektara jer prinosi ni probližno neodgovaraju takvom stanju. On je takođe rekao da se mora unaprediti marketing maline.

Juče je naš sajt bukvalno bio hit na internetu  jer je za svega 2 sata tekst o ceni maline koji smo objavili pročitalo više od 5000 posetilaca. Tekst se nalazi na linku:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/5968-vec-pocelo-da-se-krcka-oko-cene-maline

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Фебруар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29