Чланци поређани по датуму: petak, 14 februar 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Topao ili hladan, sa limunom, šećerom, medom ili mlekom čaj je već vekovima najomiljenije piće širom sveta. Iako su po tradicionalnom ispijanju čaja u pet
popodne najpoznatiji Englezi, istorija beleži da su se čajevi ispijali u Kini 200 godina pre nove ere. Zbog čajeva su se vodili ratovi, a najveći potrošači osim naravno Engleza, su Rusi i Turci. Srbi nisu baš ljubitelji čaja koji se mahom konzumiraju kad smo bolesni, ali zato postoji viševekovna tradicija prikupljanja lekovitih trava za lečenje u vidu čaja. Jedna smo od retkih zemalja koja je izuzetno bogata najrazličitijim lekovitim biljkama, što bi kako smatraju stručnjaci, mogao da bude naš izvozni adut na svetskom tržištu čaja.
Ruši predrasude
Skupljanjem biljaka i njihovom pripremom za čuvanje i čajeve, kako se veruje, mahom se bave dokone bakice koje se razumeju u lekovite travke. Ovu predrasudu ruši Luka Ristić, mlad i sposoban momak koji je u čajevima vidi i unosan biznis. Spletom životnih okolnosti od nesuđenog fudbalera postao je fitoterapeut ili narodski rečeno – travar.
- Rođen sam i odrastao u Beogradu u sportskoj porodici pa sam od malih nogu usmeravan ka sportu. Od ranog detinjstva aktivno sam se bavio fudbalom i kao i većina klinca maštao da jednog dana postanem slavan fudbaler. Ali, moje snove su osujetile povrede i teška srca sam morao da se odreknem karijere profesionalnog sportiste – počinje priču za Agrobiznis magazin Luka Ristić.
Ali, kako naš narod kaže, kad se jedna vrata zatvore, Bog otvori prozor. Povrede su ga udaljile sa fudbalskog terena, ali se otvorila mogućnost da se ozbiljnije pozabavi zdravom ishranom, fitnesom i travarstvom.

- Zdrava ishrana, a posebno travarstvo je moja druga velika ljubav. Kako nisam imao ama baš nikakva iskustva na ovom polju posle zvanja sertifikovanog nutricioniste i fitnes personalnog trenera rešio sam da naučim više i o lekovitim travama. Obuku za fitoterapeuta završio sam na Akademiji 'Quanttes' i čitav svet lekovitih biljaka otvorio se ispred mene. Iz ličnog iskustva mogu da kažem da za bavljenje ovim poslom znanje o čajevima je poželjno, ali ne i neophodno. Potrebna je edukacija, ljubav i želja da otkrijete tajne čudesnog sveta biljaka koje nam je priroda podarila – rekao je naš sagovornik.
To mu je dalo ideju da pokrene prodaju mešavina čajeva mahom one koji žele da poboljšaju kvalitet sopstvenog života.

- U decembru 2015. otvorio sam firmu „Lookin fit“ za pakovanje i prodaju čajeva. Kao i u svakom poslu, proizvodni pogon se vremenom razvijao i napredovao. Prošao je sve potrebne provere i dobio odgovarajuće sertifikate za nesmetano obavljanje delatnosti po najvišim standardima.

Kvalitet na prvom mestu

Srbija je bogata lekovitim travama, ali nažalost, kako kaže naš sagovornik još uvek nemaju mesto koje im pripada u ljudskoj upotrebi. Ipak, on je entuzijasta i veruje da uloženi trud mora da se isplati kad – tad.
- Čajeve nabavljam direktno od ljudi koji se bave uzgajanjem lekovitog bilja na teritoriji Srbije. Jedan deo biljaka uvozim jer su kod nas ugrožene te biljne vrste, pa je samim tim i zabranjena njihova eksploatacija – otkriva Luka i ističe da svojim potrošačima pre svega želi da ponudi kvalitet. Zato su serije čajeva manjeg obima kako bi stalno bili sveži. Čajevi se pakuju ručno u kontrolisan im i sterilnim uslovima, u proizvodnom pogonu koji je prošao sve potrebne kontrole. Prvi i jedini smo u Srbiji koji čajeve pakuju u stojeće papirne kese sa „prozorom“ kroz koji se vidi sadržaj. Ciljna grupa su ljudi koji preventivno vode računa o svom zdravlju, ali i oni koji su se susreli sa zdravstvenim problemom koji žele da otklone.
U ponudi je sedam pažljivo odabranih čajnih mešavina od organski uzgajanih lekovitih trava. Pored čajeva za muškarce ili protiv urinarnih infekcija koje muče oba pola, tu su i čajevi za detoksikaciju, protiv zatvora, ali i za relaksaciju.
- Informacije o svakom pojedinačnom čaju možete videti na našem sajtu www. lookin-fit.com preko koga je moguće i naručiti ono što vam treba. Naši čajevi se prodaju i prodavnicama zdrave hrane i Prima apotekama. Sve u svemu, zdravlje nam je dostupno, a na nama je koliko smo spremni da prihvatimo minimalne korekcije u našem životu radi maksimalnih benefita koje nam je priroda obezbedila – zaključuje naš sagovornik.

Izvor:Agrobiznis magazin 

Објављено у Začinsko i lekovito bilje

Vinogradari i vinari slave Sv.Trifuna, zaštitnika vinove loze. I kako običaji nalažu, tada se prvi put u novoj kalendarskoj godini odlazi u vinograd i simbolično orezuje loza. Uoči praznika stigle i nove subvencije. Evo kako se u Srbiji slavi Sveti Trifun. Prenosimo izveštaje TANJUGA, RTV-e i RTS-a.

Sveti Trifun obeležen i u Leposaviću LEPOSAVIĆ, 14. februara (Tanjug) - Sveti Trifun, zaštitnik vinogradara i vinara, obeležen je danas i na Kosovu i Metohiji, u vinogradima Slaviše Lakićevića u Leposaviću, sečenjem slavskog kolača i tradicionalnim orezivanjem čokota i zalivanjem vinom. Lakićević, koji je veći deo svog života proveo u inostranstvu, pre nekoliko godina odlučio je da u svom rodnom mestu podigne zasade vinove loze koji se danas prostiru na gotovo 12 hektara. Uspešnu i berićetnu godinu svim vinogradarima na tom području poželeo je i predsednik Privremenog organa opštine Leposavić Zoran Todić. "Novi zasadi vinove loze koji su nikli na teritoriji naše opštine imaju velikog značaja, ne samo za ljude koji se bave tim poslom, već i za čitavu našu opštinu. Mi cemo pomagati našim vinogradarima u budućnosti, a Vlada Srbije je opredeljenja da ulaže značajna sredstva, jer podneblje u našoj zemlji, pa i u našoj opštini, pogoduje za razvoj ove kulture", rekao je Todić.

Živković: Vinogradi dobro prezimili i u dobroj su kondiciji JAGODINA, 14. febrara (Tanjug) - Ceremonijom sečenja slavskog kolača i simboličnim orezivanjem čokota vinove loze uz zalivanjem vinom, zaposleni Vinarije "Piano" u Jagodini, sa brojnim gostima, obeležili su danas vinogradarsku slavu Svetog mučenika Trifuna. Zoran Živković, predsednik Viteškog reda "Steva Pisar" iz Paraćina, inače dobar poznavalac vinograda i vina u Pomoravlju, a i sam vinogradar, izjavio je Tanjugu da je prošla godina kada je u pitanju rod i kvalitet bila izuzetno dobra, a svi su izgledi da će takva biti i ova, jer su, kazao je, vinogradi dobro prezimili i u dobroj su kondiciji. Vinarija "Piano" nekadašnji "Jagodinski podrumi" je, inače, na "Vinskom putu kroz Srbiju" i ima pod lozom 64 hektara, a vlasnik je Ljubiša Milosavljević. "Piano" je vinograde preuzeo od "Jagodinskih podruma" 2010. godine i u početku su poslovali pod imenom "Jagodinska vinarija 1892". U samom vinogradu je vinarija sa najmodernojom opremom firme "Bućer" iz Francuske, koja godišnje ubere prosečo 400 tona grožđa i proizvede 500.000 boca vina.

Tradicionlnim susretom vinara i vinogradara na oglednom dobru deprtmana za voćarstvo i vinogradarstvo Novosadskog poljoprivrednog fakulteta u Sremskim Karlovcima obeležen je Sveti Trifun. Ovaj praznik se obeležava u gotovo svim vinogradima simboličnim orezivanjem čokota loze, koja označava početak vinogradarske godine. Aleksandar Mrđanin, vlasnik vinarije: Sada je vreme kada se vinova loza reže, ono što sada možemo očekivati to je vreme dosta toplije u odnosu na neke višegodišnje proseke. Možemo eventualno očekivati nek ranije kretanje loze, što opet može doneti neke svoje rizike, imamo rizik od prolećnih mrazeva nadamo se da će sve biti kako treba. Na današnji dan kada pada kiša ili sneg da će biti rodna godina. Vinogradarima i vinarima je na prvom mestu kvalitet ali nije ni loše da bude dovoljna količina kvalitetnog grožđa. prof. dr Dragoslav Ivanišević, poljoprivredni fakultet Novi Sad: Prethodna godina je bila sa kvalitetom jako dobra, prinosi su bili malo redukovani ali to je samim tim značilo da je kvalitet dobar i nadamo se da će vina stvarno biti dobra. Milim da imaju izuzetan potencijal i radićemo na njihovom kvalitetu

Trstenik:Obeležili Sv.Trivuna i razgovarali o vinogradarstvu TRSTENIK, 14. februara (Tanjug) - U Trsteniku je danas obeležena vinogradarska slava Sveti Trifun, a proslavu su 16. put organizovali Kancelarija za poljoprivredu opštine Trstenik i Turistička organizacija grada. Proslava je uvek dobra prilika da se oceni prošlogodišnja proizvodnja, proglase najbolja vina i da se proveseli uz tradicionalno rezanje slavskog kolača i kulturno-umetnički program. Predsednik opštine Trstenik Aleksandar Chirić rekao je za Tanjug da je opština prepoznala vinogradarski potencijal i da je potrebno proizvođačima dati potencijal i dodao da je zahvaljujući inicijativi lokalne samouprave, država odlučila da subvencioniše proizvodnju kalemova. "Ovo je dobra prilika da vinogradari pokažu šta su tokom godine radili i kakav su vina proizveli. I da se izaberu najbolji proizvođači i na taj nacin i mi promovišemo Trstenik. Smatram da imamo jako kvalitetna vina i da je ovo dobro podneblje za vinogradarstvo. Trsteničko vino bi moglo da postane jedan od brendova", rekao je Chirić, koji je danas u porti crkve u Trsteniku orezivao vinovu lozu. Vinogradar Milomir Milosavljević iz Bučja kod Trstenika kaže da je sada država stala iza vinogradara i da je trsteničko podneblje postalo izuzetno za vinogradarstvo. "Srpska vina već nalaze mesta u celom svetu i prepoznatljiva su. Iskreno, možemo parirati francuskim, australijskim i američkim vinima. Pre godinu dana smo izvezli jednu količinu u Kinu, a tri vrste naše autohtone sorte, Prokupac, Tamjanika i Roze od Prokupca su zavrsili u Japanu. Prošle nedelje su otisli i u SAD", rekao je Milosavljević. Osim što je Sv.Trifun povod za slavlje, ovo je bila i dobra prilika da se sagleda realno stanje u vinogradima na području Trstenika. Na teritoriji opštine Trstenik pod vinogradima je zasađeno 2.200 hektara. Na 20 hektara gaje se vinske sorte sa geografskim poreklom, a na 1.500 hektara gaje se ostale vinske sorte. Stone sorte zasađene su na 680 hektara. Svake godine se na području ove opštine, prema podacima dostupnim na sajtu opštine, proizvede oko 15.000 tona grožđa.

Uoči najvećeg vinskog praznika, na manifestaciji "Sveti Trifun" na Savskom vencu, stručnjaci su birali između 295 prijavljenih vina i izabrali najbolja u osam kategorija. Ocenjivali su ih elektronski. Nagrade su uručene, između ostalog, za najbolje tradicionalno proizvedeno vino - italijanski rizling iz 2018. godine, i najbolje crno vino od autohtone sorte za rezervu "Tri Morave" iz 2016.Aleksandra Barojević iz šidske vinarije "Vista hil" iznenađena je nagradom za najbolje tradicionalno proizvedeno vino. "Nismo ni etiketu pripremili, limitirana je serija, tek smo počeli da radimo na prirodnoj bazi vina i zato mi je baš drago što smo, mislim baš je bilo iznenađenje", kaže Barojevićeva. Nevena Ilić iz jagodinske vinarije "Temet", dobitnica nagrade za vino autohtone sorte, navodi da je za tu vinariju prošla godina bila vrlo uspešna i da je osvojila mnogobrojne nagrade. "Skrenula bih pažnju na ovo vino, da je i na najprestižnijem takmičenju u Londonu, na Dekanteru, osvojilo zlato", istakla je Ilićeva. Prošlogodišnja zarada od izvoza vina, vredna 19 miliona evra, podstakla je državu da subvencioniše nove zasade, laboratorijske analize, mašine, opremu i zaštitu geografskog porekla. Ministar finansija Siniša Mali naveo je da je upravo 8,9 miliona evra i u budžetu za 2020. godinu, tačno onoliko koliko su vinari tražili. "Mali korak, tri puta više, doduše, nego prošle godine. Mali korak napred, ali dovoljno nam pokazuje i nama i vama koliko smo ozbiljni da neke stvari promenimo u ovoj industriji da zajedno idemo dalje", kaže Mali. Vinarstvo u Srbiji već porede sa IT sektorom, jer godišnje raste po stopi od 20 odsto. Mogućnosti su mnogo veće, a prvenstvo u razvoju imaće stare domaće sorte grožđa.

Desetogodišnja nacionalna strategija za razvoj vinarstva i vinogradarstva biće usvojena do kraja meseca. Od izvoza vina protekle godine smo zaradili 19 miliona evra a godišnja stopa rasta je oko 20 odsto. Država kaže da je uvidela neslućene mogućnosti za razvoj i najavljuje nove investicije. Reporter: Uoči najvećeg vinskog praznika više od 30 profesora, somelijera i enologa birali su najbolja domaća vina među 295 prijavljenih na manifestaciji Sveti Trifun na Savskom vencu. Pre ocenjivanja sa njima je razgovarala premijerka. Po značaju za privredu Srbije vinarstvo je uporedila sa IT sektorom i najavila investicije od oko 300 miliona evra u tu proizvodnju. Ana Brnabić, predsednica Vlade Srbije: Nema pametnijeg ulaganja nego kada imate potencijal, kada imate nekako urođenu ljubav prema tome od naših ljudi i kada imate sve više mladih ljudi koji se tim bave. Imamo zaista vrsne stručnjake i verujem da kroz tu strategiju, kroz ovakve godišnje događaje da ćemo imati mnogo veći povraćaj na investiciju u narednim godinama. Reporter: Na spisku za državne subvencije su novi zasadi, labaratorijske analize, mašine, oprema, zaštita geografskog porekla. Premijerka napominje da je najbrže rastući sektor turizma upravo vinski i najavljuje obeležavanje vinske rute na autoputu "Miloš Veliki". Srpska vina bi na svetsko tržište trebalo da stignu pod zajedničkim brendom a posebno pažnju dobiće stare sorte grožđa. Stevan Rajeta, somelijer i predstavnik Saveza vinara i vinogradara Srbije': Želimo da pošaljemo sliku svima u svetu da pokažemo da imamo stvarno lepa vina, da imamo kvalitetna vina a da ćemo u narodnom periodu sigurno napraviti još boljea, a u našem okruženju, naša vina su danas istupila ispred svih. Reporter: Na takmičenju se prijavilo 110 vinarija a ocenjivanje u 8 kategorija je tajno. Čaše sa vinom obeležene su šifrom. Gotovo tri stotine vina ocenjivače se elektronski putem aplikacije koja je napravljena specijalno za ovu manifestaciju. Najbolje vino biće proglašeno večeras posle 20 sati a pobedniku će nagrada biti uručena u Kući kralja Petra Prvog. Za Dnevnik  pripremila Marija Miladinović.

LEPOVO: U čast Sv. Trifuna zaštitnika lozara i vinogradara, danas su tradicionalno orezani vinogradi vinarije "Tikveš" na lokalitetu Lepovo, u Severnoj Makedoniji, kako bi rod bio kvalitetan a vinska godina plodna. Orezivanje vinove loze, prema običajima, obavio je generalni direktor vinarije "Tikveš" Radoš Vukićević i makedonski ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Trajan Dimkovski. Kao i svake godine, u orezivanju su učestvovali premijer, predstavnici diplomatskog kora, političkog kora, poslovni partneri i saradnici vinarije "Tikveš", navodi se u saopštenju kompanije. Ovaj praznik simbolično označava početak novog ciklusa proizvodnje grožđa, a mi očekujemo da će ova godina biti odlična za vrhunska vina", rekao je generalni direktor vinarije "Tikveš", Radoš Vukićević, čestitajući praznik lozarima i vinarima. Dodao je da su aktivnosti vinarije usmerene na globalne klimatske promene, kao što je smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte i da u tom cilju rade na projektu koji će "Tikveš" učiniti prvom "zelenom" vinarijom u ovom delu Evrope koja radi u skladu sa principima zaštite životne sredine.

Izvor: Tanjug, RTV, RTS1, Dnevnik Novi Sad

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Proizvodjači malina i kupina traže da država posreduje u dogovoru sa otkupljivačima oko okvirne cene BEOGRAD, 14. februara 2020. (Beta) - Predsednik Asocijacije proizvodjača malina i kupina Srbije Dobrivoje Radović rekao je danas da to udruženje traži od države da posreduje izmedju proizvodjača i otkupljivača u dogovaranju okvirne cene što hitnije jer žele da znaju uslove na tržištu pre nego što počne sezona obrade tog voća. On je za Betu rekao da je rod u Čileu, koji je medju najvećim svetskim proizvodjačima malina, podbacio do 70 odsto i da je naglo skočila cena smrznute maline na zalihama. "Kilogram klasirane (rolend) smrznute maline košta 250 dinara, a 125 grama u maloprodaji košta od 1,3 do dva evra", rekao je Radović. Dodao je da su proizvodjači doneli odluku da zatraže pomoć države u posredovanju na sinoćnom Upravnom odboru tog udruženja i da će danas Vladi Srbije i Ministarstvu za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo uputiti pismo sa takvim zahtevom. Radović je ocenio da će, zbog prošlogodišnjih vremenskih nepogoda snega, vetra i mraza koji su oštetili stabla malina i kupina, ovogodišnji rod malina biti manji za oko 30 odsto i da će zbog toga ponuda biti manja, a cene više i da ne žele da ih kao do sada otkupljivači ucenjuju. "Kilogram kupina je prošle godine otkupljivan za 30 do 50 dinara, a sada se prodaje po 100 dinara. Na kom se to poslu može ostvariti takva zarada", rekao je Radović. Istakao je da se prošle godine u rešavanje problema niske otkupne cene malina i kupina uključilo jedino Ministarstvo poljoprivrede, ali ne i Ministarstvo finansija i Ministarstvo trgovine, a da proizvodjači tog voća nisu dobili nikakav odgovor od Komisije za zaštitu konkurencije koja je prošle godine na terenu ispitivala da li ima zloupotrebe dominantnog položaja otkupljivača. On je rekao da ni komisija koju je osnovao Nacionalni savet i koja je trebalo da radi na izradi zaštitne markice o poreklu maline nije uradila ništa za skoro godinu dana, a nema izveštaja ni o tome da li je neko kontrolisao prodavce zaštitnih sredstava i njihove marže, a što su tražili proizvodjači tog voća. "Prošlogodišnji rod maline nije bio veći od 50.000 tona do 60.000 tona, a državni zvaničnici tvrde da se iz Srbije izvezlo oko 100.000 tona, pa mi nije jasno čija je to malina koja izlazi iz Srbije, a nije srpska", rekao je Radović.

U prodaji je novi broj Agrobiznis magazina!

Godišnje se u Srbiji proizvede 1,5 milijardi litara mleka. Uz državne podsticaje nakon dve decenije više se ne smanjuje broj muznih grla, a stočarima je i dalje najveći
 problem niska otkupna cena sirovog mleka. U proizvodnji 
bez i jednog slobodnog dana opstali su uglavnom farmeri sa većim brojem grla. Razgovarali smo sa proizvođačima u zemlji i regionu kao i nadležnim ministrom o aktuelnim problemima i podsticajima za mlečno govedarstvo.


U ovom broju saznajte i kako da orežete višnju i koje su inovacije u prskanju voća. Dugo se smatralo da je tretman bakrom i uljem najbolje rešenje za zimski tretman voćaka, međutim, naučno-inženjerski krugovi su došli do drugačijeg zaključka. Sve veći izazovi u proizvodnji kvalitetnijeg, sa jedne, i jeftinijeg proizvoda, sa druge strane, su nametnuli novo rešenje u ovom pogledu zaštite voćarskih kultura. Šta savetuju stručnjaci donosimo u novom broju. 

Neposredno pred 
izlazak Velike Britanije iz Evropske Unije, posetili smo jednog domaćina koji se bavi uzgojem ovaca i to na jedan poseban način u okviru svoje farme gde ima 180 grla. Ono što je posebno interesantno je da na ovoj farmi retko primenjuju lekove iz klasične veterinarske medicine, već se ovce leče homeopatijom. Za one koji nisu upućeni, homeopatija je vid medicine koji za moto ima „slično se sličnim leči“. 

U proteklom periodu održan je niz manifestacija. Događaj svetskog nivoa, AGRO BELGRADE okupio je voćare iz celog regiona. Detaljan izveštaj možete pogledati na stranama koje slede. Izvor: TANJUG

Nema dobrog domaćina bez Agrobiznis magazina. 

Dipl. inž. Goran Đaković, glavni i odgovorni urednik

http://agrobiznis.rs/11-naslovna/144-agrobiznis-magazin-108 

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Фебруар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29