Чланци поређани по датуму: sreda, 12 februar 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Uzgoj mlečnih krava najteži je posao u stočarstvu. Godišnje se u Srbiji proizvede 1,5 milijardi litara mleka. Uz državne podsticaje nakon dve decenije više se ne smanjuje broj muznih grla, a stočarima je i dalje najveći problem niska otkupna cena sirovog mleka. U proizvodnji bez i jednog slobodnog dana opstali su uglavnom farmeri sa većim brojem grla.
Farmer iz Tovariševa Zora Feđur, izneo je svoje mišljenje: „Proteklih 16 godina se intenzivno bavimo proizvodnjom mleka, drži nas to što se kroz proizvodnju mleka brže vraća uloženo, odnosno imate mesečne prihode. Koliki su oni i kad bi se uzela ta kalkulacija, prihodi nisu ogromni, ali je to brži obrt onoga što ste uložili“.
U Srbiji 17.000 proizvođača ima više od dve krave. Pad cene mleka na evropskom tržištu prethodnih godina je dodatno poljuljao nesigurnu proizvodnju.
Sanja Bugarski iz Saveza udruženja odgajivača goveda Srbije, kaže da je u protekle 4 godine najveći problem izuzetno niska cena sirovog mleka i dodaje: „Takođe, drugi deo koji ministarstvo uporno pokušava da nam pomogne u vidu subvencija koje se odnose, ili na premiju po litri mleka, ili kroz regrese za genetsko unapređenje, gde opet i taj deo novca druge službe i druge
kompanije zloupotrebljavaju“. Ona je navela još i da pored mnogobrojnih problema sa kojima se stočari suočavaju postoji napredak kada je u pitanju domaće zakonodavstvo u ovoj oblasti: „Ukinuta je registracija gazdinstava svake godine što je bilo opterećenje za stočare. Takođe je omogućeno da oni koji se bave stočarstvom dobiju zemlju u dugoročni zakup na deset godina. U zakonu se po prvi put prepoznaju i žene koje rade u poljoprivredi i njihovo pravo na zdravstveno osiguranje“.
Iako kažu stočari subvencije kasne, bez njih bi mnoge štale bile prazne. Oko 70% proizvodnje mleka otkupe prerađivači. Nakon izmene zakona o podsticajima od 3. kvartala ove godine država će kontrolisati proizvodnju mleka na svakoj većoj farmi.
„Laboratorija za ispitivanje kvaliteta mleka počela je da radi prošle godine, a ove godine u planu su probne kontrole mleka kako bi se utvrdilo kakav kvalitet sirovine imamo. Probni period je korak ka ostvarivanju plaćanja mleka po kvalitetu“, rekao je Aleksandar Bogićević, pomoćnik ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede na Danu proizvođača mleka koji je održan u Sremskoj Mitrovici u organizaciji Saveza udruženja odgajivača goveda
Srbije, a prenosi Poljoprivrednik iz Novog Sada.
Ove kontrole, kako je najavio, obavljaće se dva puta mesečno, a uzorkovanje će raditi stručnjaci iz poljoprivrednih stručnih službi kojih na teritoriji Srbije ima 35. Uzimanje uzoraka će za proizvođače biti besplatno. Bogćević je istakao da će na poslovima uzrokovanja mleka biti angažovano oko 300 ljudi koji će krajem meseca proći obuku za obavljanje ovog posla. Na izmene u domaćoj zakonskoj legislativi veliki uticaj imao je i Savez udruženja odgajivača goveda Srbije, a ono što predstoji, kako je rekla Bugarski, je izmena zakona o stočarstvu, odnosno da ovaj dokument prepozna farmere i njihov rad što, kako je rekla, do sada nije bio slučaj.
Danu proizvođača mleka prisustvovali su i resorni ministar Branislav Nedimović i ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske, Boris Pašalić, koji su se složili da mlekarstvo u Srbiji i Republici Srpskoj muče slični problemi. Naime, i pored velikih subvencija koje se izdvajaju sve manje stočara se odlučuje za bavljenje ovom proizvodnjom. Iako opada broj farmi, sa druge strane raste broj grla na njima. „U mlekarskom sektoru vi imate 25.000 dinara subvencije po grlu, imate 7 dinara po litru mleka i imate pravo da dobijete hektar zemlje po uslovnom grlu. Kad sve to saberete to je preko 600
evra po jednom grlu što država da godišnje“ zaključio je resorni ministar Branislav Nedimović.
Branko Kolak, predsednik saveza uzgajivača goveda Hrvatske kaže, da je to proces jedan koji je Hrvatska završila 2013. godine i da su u tom procesu pristupanja napravili određene propuste. Rekao je još: „Mi danas upozoravamo naše kolege iz Srbije da u tom pristupnom pregovaranju da neke stvari pokušaju ispraviti, jer jedanput kad se knjiga zatvori onda više nema promena“.
Vladimir Usorac, predsednik proizvođača mleka Republike Srpske : „Podsticaj znači puno, mi imamo sad podsticaj 5 feningi po litri mleka, ali mi insistiramo da to budu podsticaji u investicijama. Premija po litru mleka u Republici Srpskoj je 13 evro centi, dok za kozje i ovčje mleko iznosi 20 evro centi. Skoro 50% agrarnog budžeta u Srpskoj namenjeno je upravo za podsticaj mlekarstva. Ni rezultati nisu izostali. Samo u prošloj godini 120 miliona litara mleka je otkupljeno rečeno je na skupu“.
Boris Pašalić, ministar poljoprivrede Republike Srpske je istakao da je mlekarstvo važan sektor i mlekarska proizvodnja je uvek važan indikator uopšte poljoprivredne proizvodnje u nekoj zemlji i taj sistem kada se jednom uruši onda ga je jako teško vratiti, jer mlekarstvo podrazumeva i proizvodnju priplodnog podmlatka i proizvodnju ratarski, i naprosto je oblast kojoj se mora pokloniti posebna pažnja.U mlekarskom sektoru Srbije prema rečima ministra Nedimovića država pomaže po jednom grlu na godišnjem nivou sa 6 evra. Spremna je i za dodatna ulaganja kroz pre svega modernizaciju proizvodnje, za nabavku robota za mužu država može da izdvoji 75 % sredstava ostatak je potrebno da nadomeste proizvđači, jer se radna snaga teško pronalazi.
Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede: „Imamo iste muke, potpuno iste muke i o tome smo razgovarali. Mi smo već krenuli nabavku robota za mužu, jer
nema ljudi, nema ko više da muze krave. Da mu date 70 hiljada dinara da muze krave ne možete da nađete. Evo da odete u bilo koje selo, u Bačkoj, u Zapadno bačkom okrugu, severno bačkom okrugu isto ćete sve čuti, nema ljudi i to je najveći problem poljoprivrede i zato moramo ići sa nabavkom nove opreme, opreme za modernizaciju“.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Govedarstvo
sreda, 12 februar 2020 10:03

Srbin kupio Semenarnu Ljubljana

Kompanija Agromarket srpskog biznismena Dušana Mojsilovića novi je vlasnik Semenarne Ljubljana, piše ljubljansko Delo.List navodi da je Deželna banka Slovenije (DBS), koja kao jedini vlasnik Semenarne Ljubljana već nekoliko meseci traga za strateškim partnerom, za novog vlasnika izabrala Agromarket.

Semenarna je najavila da proširuje asortiman sadnica pod svojom markom, osvežiće asortiman hrane za životinje i ponuditi nove supstrate. Kompanija je prošle godine povećala maloprodajnu prodaju i izvoz, prenosi Seebiz.Semenarna je vlasnik kompanije Južni Banat, koja se bavi uzgojem jabuka i breskvi, proizvođača đubriva Fertiko, poljoprivrednog preduzeća Zaječar i proizvođača semena Agroseme.

Očekuje se da će Dušan Mojsilović otkupiti potraživanja od Društva za upravljanje potraživanjima od banaka (DUTB) i udele od DBS.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/region.php?yyyy=2020&mm=02&dd=12&nav_id=1653471

Објављено у Biljna proizvodnja

Doniranje hrane u Srbiji nije zakonski definisano, zbog čega godišnje oko 247.000 tona hrane završi kao otpad, dok oko pola miliona ljudi nema za osnovne potrebe, te je u okviru "Sive knjige" jedna od preporuka NALED-a Ministarstvu poljoprivrede da donese pravilnik kojim bi se omogućilo doniranje hrane nakon isteka roka sa oznakom "najbolje upotrebiti do", kao i da se ukine PDV na doniranje hrane.

Direktorka Centra za unapređenje životne sredine Ivana Jovčić smatra da bi donošenje pravilnika omogućilo brže doniranje hrane kojoj je istekao rok, ali koja je bezbedna za ishranu, kao što su, slatkiši i grickalice, a ne mleko, meso i riba koji imaju oznaku "upotrebljivo do".

Međutim, dodaje ona, i kada bi se doneo taj pravilnik, problem i dalje predstavlja PDV od 20 odsto koji trgovci plaćaju na doniranje hrane.
- Trgovci ukoliko žele da doniraju hranu, oni na nju moraju da plate PDV kao da su je prodali, tako da se njima više isplati da tu hranu bace, nego da je doniraju - rekla je Jovčić.

Rešenje je, ističe Jovčić, usvajanje Zakona o upravljanju viškovima hrane kojim bi se, pre svega, ukinuo PDV na doniranje hrane, a zatim, regulisalo na koji način bi proizvođači, distributeri, trgovinski lanci i ugostiteljski objekti donirali višak hrane.

Jovčić navodi da je pre pet godina formirana Radna grupa koja radi na pripremi Nacrta zakona o upravljanju viškovima hrane, ali Nacrt još nije donet.

Prošle godine je i Savet za filantropiju osnovao Radnu grupu za unapređenje zakonskog okvira za doniranje viška hrane.

Prema rečima Jovčić, najviše se pregovara oko ukidanja PDV-a, jer postoji bojazan da bi ukidanje PDV-a na doniranje hrane dovelo do zloupotrebe u smislu preprodavanja te hrane.Jovčić kaže da u Srbiji u proseku jedno domaćinstvo godišnje baci oko 35 kilograma hrane, a ukupno u našoj zemlji se za godinu dana baci oko 247.000 tona.

Pretpostavlja se da još toliko hrane bacaju trgovinski lanci, ugostiteljski objekti i proizvođači.

Prema podacima Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Srbije, oko pola miliona ljudi nije u stanju da zadovolji minimalne egzistencijalne potrebe i mesečno troši manje od 12.045 dinara.

Međutim, ni u Evopi još ne postoje sistemska rešenja za donaciju hrane, ali je EU izdala preporuke kako bi zemlje mogle da smanje bacanje hrane, međutim, te preporuke nisu obavezujuće.- Francuska je prva zemlja u svetu koja je pre nekoliko godina usvojila Zakon o upravljanju viškovima hrane, tako da su oni počeli sistemski time da se bave - ukazuje Jovčić.

Ciljevima održivog razvoja UN planirano da se do 2030. bacanje hrane u svetu smanji za 50 odsto.

Na svetskom nivou, dodaje Jovčić, jedna trećina ukupne količine hrane bude bačena, a osim velikog socijalnog, predstavlja i ekološki problem.

Za proizvodnju, preradu, pakovanje i distribuciju te hrane utroši se ogromna količina vode i energije, a ona završi na deponiji gde postaje otpad i ispušta metan - gas koji je štetan i utiče na klimatske promene.

- Ako bismo tu bačenu hranu posmatrali kao državu na globalnom nivou, ona bi bila treća u svetu po emisiji gasova sa efektom staklene bašte, odmah iza Kine i Amerike - ukazala je Jovčić.
U Srbiji hranu mogu da doniraju proizvođači, distributeri i trgovinski lanci, ali ne i ugostiteljski objekti i građani, jer ta hrana nema deklaraciju i niko ne može da garantuje da je ona bakteriološki ispravna i bezbedna za ishranu.

Izvor:https://www.srbijadanas.com/vesti/drustvo/pola-miliona-ljudi-u-srbiji-nema-dovoljno-hrane-mi-jos-uvek-nemamo-usvojen-pravilnik-koji-bi-ubrzao-2020-02-12

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Фебруар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29