Чланци поређани по датуму: utorak, 11 februar 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
utorak, 11 februar 2020 18:08

NELED objavio neformalnu bibliju propisa

I ove godine Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (Naled) u svojoj "Sivoj knjizi" preporuka ukazuje na to šta je potrebno privrednicima kako bi bolje poslovali, više zapošljavali i zarađivali. Violeta Jovanović, izvršna direktorka Naleda kaže za RTS da je "Siva knjiga" neformalna "regulatorna biblija propisa".U dvanaestom izdanju Naled daje 100 preporuka Vladi, a od toga 30 novih, kako da konkretnim merama pomogne privredi. "Konretno, u prošloj godini je dosta toga urađeno. Sprovedeno je 17 preporuka od 100, što je za 40 odsto bolje nego u godini pre toga. Kumulativno je 241 preporuka prošla do sada", kazala je Jovanovićeva.

Krupno urađeno prošle godine je, kaže, u domenu poreske uprave.

"Ona je pomogla da se digitalizuje postupak podnošenja poreskih prijava za porez na imovinu, prenos apsolutnih prava i na nasleđe i poklon. Sada građani imaju dva šaltera manje i pet, šest koraka koje izbegavaju odlaskom kod javnog beležnika", istakla je Jovanovićeva.

Druga preporuka je da se automatizuje obračun izdavanja rešenja za sve koji funkcionišu u sistemu paušala, što je, kako je napomenula, olakšanje za više od 100.000 preduzetnika.

"Treća preporuka je reforma sezonskog rada u poljoprivredi, koja je pomogla da smo od 3.000 radnika koji su bili prijavljeni godišnje sada dođemo na 30.000", navela je Jovanovićeva.

Očekuju pomake u radnom zakonodavstvu.

"Tu bi trebalo unaprediti Zakon o radu pre svega da prepozna fleksibilne oblike zapošljavanja koji su sve češđi - rad na projektima, rad na platformama...", dodaje Jovanovićeva.

Prema njenim rečima, sluh o preporukama vlada zavisi od trenutka i lidera u konkretnom resoru.

"Kada država ima sluha, potrebno je da ne čuje samo kritiku, nego da se nude rešenja i da se pomogne da se koordiniraju različiti resori", rekla je Jovanovićeva.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3847176/preporuke-privrednika-za-bolje-uslove-poslovanja.html

Објављено у Agroekonomija
utorak, 11 februar 2020 18:05

Hoćemo li ove godine imati manje malina?

Vremenski rolerkoster zabrinuo je i malinare koji strahuju da će to smenjivanje svih godišnjih doba za kratko vreme usloviti da ovogodišnji rod crvenog zlata bude za 20 do 30 odsto manji. Stručnjaci veruju da će biljke dobro podneti.

Topla jesen pogodovala je voćnim kulturama da se pripreme za zimski period. Biljke su, kako kažu stručnjaci, u dubokom mirovanju i aktuelne nagle vremenske promene nisu ugrozile zasade. Međutim, kako kaže stručnjak za voćarstvo u Poljoprivrednoj stručnoj i savetodavnoj službi Jovan Milinković, ne bi bilo dobro da se ovakav vremenski rolerkoster ponovi u drugoj polovini februara.

- Što se tiče voćnih vrsta, bez obzira na to da li su jagodičaste ili kontinentalne, sve su još uvek u fazi zimskog mirovanja, a topao period nije uspeo da isprovocira kretanje vegetacije. Ono što je posebno dobro jeste to što je u planinskim predelima, gde je glavno srpsko malinogorje, doskora bio sneg. Čak i da sada, nakon neuobičajeno toplih dana za ovo doba godine, budu temperature i do minus 15 stepeni, biljke će to podneti jer su se dobro pripremile tokom jeseni koja je bila lepa i duga. Tek u martu možemo da razmišljamo i procenjujemo šta će biti sa vegetacijom, a za sada smo potpuno bezbedni, proizvođači i svi koji su vezani za proizvodnju voća - kaže Milinković.S druge strane, činjenica da se klima ubrzano menja brine članove Asocijacije proizvođača maline i kupine Srbije.

- Vrlo topla jesen sa temperaturama od 13 do 20 stepeni, bila je katastrofalna za sve jagodičaste kulture, a dešavalo se da do prvog snega u decembru bude cvetanja i roda maline. Nakon toga smo imali naglo zahlađenje i maglu, što je dovodilo do smrzavanja oko samih izdanaka. Zato mislim da će rod maline ove godine biti manji za 20 do 30 odsto na nivou cele Srbije. Ako se uz to, kao lane, pojavi nestabilno proleće sa snegom u maju, tek ćemo imati manji rod - smatra Dobrivoje Radović, predsednik Asocijacije.

Asocijacija će, najavljuje Radović, insistirati da se u sledeću sezonu otkupa i izvoza maline uključi Ministarstvo trgovine.

- Jer oni kontrolišu koliko je proizvedeno, koliko izvezeno, a koliko uvezeno jer se i dalje uvozi malina, a onda prepakuje i dalje preprodaje kao srpska. Na tom problemu sa zaštitnom markicom koja dokazuje poreklo proizvodnje i koja je dogovorena prošle godine, mora da se istraje i konačno reši. Da se razdvoji uvezena i naša malina. S tim ćemo dobiti i veću cenu i zaštiti brend maline u Srbiji - kaže Radović.

Po još uvek nepotvrđenim podacima, prošlogodišnji rod maline u Srbiji bio je između 53.000 i 60.000 tona.Na svetskom tržištu maline potražnja za crvenim zlatom raste, cene zamrznute robe već su 20 odsto veće nego pred kraj prošle godine, naročito zbog "podbacivanja" roda u Čileu, kojeg je pogodila suša. Srbiji to može da ide u prilog, kaže Dobrivoje Radović, predsednik Asocijacije proizvođača maline i kupine Srbije.

- Samo do novembra naša država je od izvoza maline imala devizni priliv od 200 miliona evra, a sada joj se, s obzirom na aktuelno kretanje na svetskom tržištu, ponovo otvara prostor da prihoduje. Cene su već sada na svetskom tržištu veće za 20 odsto, a do maja će biti i više. Dakle, uvećavaće se profit države i izvoznika, a nama proizvođačima ostaje 165 dinara za otkupljeni kilogram, koji nam se i dalje plaća u ratama - kaže Radović.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/ovog-leta-bismo-mogli-da-imamo-manje-malina-ali-to-nije-jedina-losa-vest/45m17h4

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Iz gradske kase će ove godine 65 miliona dinara biti dodeljeno poljoprivrednicima u Nišu, najavljuje sekretar za poljoprivredu Saša Stoiljković, a moći će da dobiju novac za veštačko osemenjavanje i sisteme za navodnjavanje, kao i subvencije za kredite. Najviše para i povlastica namenjeno je za ruralni razvoj.

Prošle godine 450 poljoprivrednika podelilo je 62 miliona dinara. Ove godine je 3 miliona više u budžetu za razvoj poljoprivrede u Nišu - sekretar kaže rekordna suma u poslednjih 7 godina.

Jedno gazdinstvo može da konkuriše za do 500.000 dinara, priča Stoiljković, a udruženja mogu da dobiju više para, jer je u njima veći broj gazdinstava. Detalji će biti poznati za oko mesec dana, dodaje, kada bi trebalo da bude raspisan konkurs.Konkurs je sagledan kroz 4 planirane mere. Prva je mera direktnih plaćanja - nju primenjujemo za veštačko osemenjavanje, gde dajemo 2.000 dinara po grlu. Druga je mera kreditne podrške, ona je vrlo interesantna za naše proizvođače u smislu da se kod poslovnih banaka uzima kredit, a Grad plaća celokupnu kamatu, sve troškove i 40 % glavnice. Tako recimo za 20.000 evra kredita na 5 godina, vraćaće se po 200 evra mesečno. Taj kredit je veoma povoljan i uglavnom se koristi za kupovinu ozbiljnijih stvari, poput traktora koji nije sagledan programom - pojašnjava Stoiljković.Najviše para, 53,3 miliona dinara, dobiće oni koji konkurišu za ruralni razvoj, a Stoiljković kaže da je to i najinteresantnija mera poljoprivrednicima.

U sklopu tog programa su i investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava, ističe sekretar, a tim novcem mogu da nabave mehanizaciju, grla stoke, plastenike. Posebne pogodnosti imaće mlađi od 40 godina i žene.

Predviđeni procenat davanja je 50 % osnovni i plus 10 % za mlađe od 40 godina i za domaćinstva gde su nosioci žene i postoji mogućnost još 10 % za gazdinstva koja su sertifikovana, jer su dostigli ozbiljniji način proizvodnje, tako da se sagledavaju sa 70 % - kaže sekretar.

5 miliona dinara namenjeno je za osiguranje poljoprivredne proizvodnje - Stoiljković kaže da će ove godine refundirati 80 % vrednosti polise, za razliku od prošle, kada su plaćali 70 %.

Poseban je program za mlade, koji će unapred moći da dobiju 80 % para, a ukupno je za njih 5 miliona dinara.

Poseban aspekt predstavljaju sistemi za navodnjavanje. Vreme je takvo da bez navodnjavanja teško koji usev može da uspe i ove godine je za te potrebe izdvojeno 12 miliona dinara. Uglavnom je namenjen udruženjima vodokorisnika koji obuhvataju veći broj individualnih poljoprivrednih gazdinstava. Tu meru mogu da koriste i fizička lica koja imaju adekvatan izvor vode - dodaje Stoiljković.

Ostatak para za niške poljoprivrednike, 13 miliona dinara, moći će da dobiju za preradu, a takođe će refundirati 80 % ukupne vrednosti prerade i deo će platiti unapred.

Zainteresovani da konkurišu na neki od programa mogu da očekuju konkurs u narednih mesec dana, a trebalo bi da on bude objavljen na gradskom sajtu.

Izvor:https://www.juznevesti.com/Ekonomija/Ove-godine-3-miliona-vise-za-niske-poljoprivrednike-najvise-para-za-ruralni-razvoj.sr.html

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Фебруар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29