Чланци поређани по датуму: nedelja, 06 decembar 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
nedelja, 06 decembar 2020 10:46

Nove perspektive socijalnog zadrugarstva

Konferencija „Ja sam za socijalno zadrugarstvo“ okupila je značajan broj aktera iz javnog, civilnog i zadružnog sektora, medije, fondacije, međunarodne i bilateralne razvojne organizacije, zainteresovane za razvoj zadrugarstva socijalnog preduzetništva u formi socijalnog zadrugarstva, ravnomeran ekonomski
razvoj i održivi razvoj. Imajući u vidu kompleksnost teme i njen razvojni potencijal, multidisciplinarni pristup nam je pomogao da iz različitih uglova sagledamo trenutno stanje i razvojne perspektive socijalnog zadrugarstva u Srbiji.Tokom prvog panela predstavljeni su primeri domaće dobre prakse - opštine pioniri u razvoju socijalnog zadrugarstva Ražanj (ženska socijalna zadruga Ražanjke) i Gradska opština Crveni Krst-Grad Niš (Romska socijalna zadruga Eko aktiv), kao i opšta zadruga Darovi Lužnice koja u praksi posluje kao socijalna zadruga.
Predstavljene su komercijalne aktivnosti zadruga počev od proizvodnje prehrambenih proizvoda, uslužnog održavanja javnih površina i zgrada, do očuvanja nematerjalnog nasleđa i proizvodnje zemljanih crepulja. Paralelno sa komercijalnim aktivnostima, predstavljeni su i socijalni ciljevi zadruga koji se ostvaruju kroz: direktno zapošljavanje OSI, žena na selu i Roma u gradovima; unapređenje njihovih prihoda kroz kooperantski odnos ili sezonsko angažovanje;
unapređenje zapošljivosti kroz organizaciju obuka i realizacija humanitarnih akcija za najugroženije. (Više informacija o primerima dobre prakse možete pronaći u „Analizi efekata četvorogodišnje primene čl. 11 Zakona o zadrugama RS na razvoj socijalnog preduzetništva u Srbiji“, koja je dostupna na linku https://bit.ly/3jf W76M)
Zahvaljujući panelistima iz Ministarstva privrede, Ministarstva poljoprivrede, Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva i medijske kuće Dnevnik-Poljoprivrednik, tokom drugog panela su razmatrane socijalne potrebe i mogućnosti za veće uključivanje socijalnih zadruga u rešavanje lokalnih problema. Istaknuta je potreba da socijalne zadruge kao legalna socijalna preduzeća budu podržane i uključene u ekonomiju. Sa tim u vezi, razmatrane su mogućnosti za unapređene pravnog, institucionalnog i finansijskog okvira za njihovo poslovanje.
Socijalno zadrugarstvo u Srbiji karakteriše slaba informisanost građana, organizacija civilnog društva, komercijalnih zadruga i lokalnih samouprava, kao potencijalnih pokretača socijalnih zadruga, ali i javnog sektora i razvojnih organizacija koje imaju kapaciteta da unaprede ambijent za razvoj socijalnog zadrugarstva. Delujući u ovom pravcu, 13 organizacija, fondacija i medija potpisalo je na kraju konferencije „Memorandum za razvoj socijalnog
zadrugarstva“, među kojima su Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade RS, Kamenica Zadružni savez Srbije, Opšti zadružni savez, AgroBiznis Magazin, Dnevnik-Poljoprivrednik, KoRSE Agro Jug, Fondacija Ana i Vlade Divac, Catalist, Eneca, SMART Koletiv i Protecta. Potpisnice memoranduma će
raditi na daljoj razmeni informacija i promociji socijalnog zadrugarstva kao značajne društvene teme.
Konferencija „Ja sam za socijalno zadrugarstvo“ realizovana je u okviru programa „Aktivni građani – bolje društvo: zagovaranjem ka saradnji i demokratskom razvoju Srbije“, koji realizuje BOŠ uz podršku američkog naroda putem Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID).

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Zadrugarstvo
nedelja, 06 decembar 2020 10:42

Kukuruz izvozimo više od pšenice

Za dva meseca Srbija je izvezla oko 950.000 tona kukuruza, što je gotovo trećina od ukupno planirane prodaje na stranim tržištima za ovu godinu. Zbog smanjenja roda kukuruza u Ukrajini i Rumuniji vlada veće interesovanje za srpskim kukuruzom. Ta dešavanja u crnomorskom regionu uticala su na znatno povećanje kupovine našeg kukuruza, izjavio je za „Politiku” Vukosav Saković iz Udruženja „Žita Srbije”.

Kako napominje, kukuruz je u svetu 2020. rodio više nego prošle godine. Međunarodno veće za žitarice smatra da je reč o rastu od 23 miliona tona, dok američko ministarstvo poljoprivrede procenjuje da će kukuruza na svetskom tržištu biti više za oko 27 miliona tona.

Prosečan prinos kukuruza u Srbiji bio je 8,1 tonu po hektaru, a ukupan rod 8,1 miliona tona. Prema podacima „Žita Srbije”, koji će biti neznatno korigovani, prosečni prinosi u Vojvodini bili su 8,3 tona po hektaru, a u centralnoj Srbiji 7,9 tona.

– Ovo jeste dobar rod, ali ne i apsolutni rekord, koji je ostvaren pre dve godine. Karakteristično za ovu godinu jeste da prinosi nisu bili ujednačeni. Prijatno je iznenadio rod kukuruza u centralnoj Srbiji i tu je svakako dostignut rekord. Čak i u nekim regionima koji su pre poznatiji po proizvodnji povrća, prinosi su dostizali i do 14 tona po hektaru – ističe naš sagovornik i dodaje da su vremenske prilike, u ovom delu zemlje, bile gotovo idealne za proizvodnju kukuruza, a došlo je i do ukrupnjavanja poseda, što podrazumeva bolju agrotehniku, pa samim tim i veće prinose.

Saković kaže da je cena kukuruza takođe bila dobra za proizvođače. Na početku žetve iznosila je nešto ispod 15 dinara po kilogramu, a ubrzo, zbog dešavanja na svetskom tržištu, kukuruz je dostigao cenu od oko 20 dinara.

– Kukuruz je berzanska roba i cena će se svakako menjati. On je sada na našem tržištu dosta tražena. Za dva meseca izvezli smo oko 950.000 tona, to je gotovo trećina od planiranog. Realno je očekivati da će Srbija izvesti oko 3,2 miliona tona da, uz to, naše tržište bude idealno snabdeveno sve do nove berbe – kaže Saković.

On je naglasio i da su strani kupci zadovoljni kvalitetom žitarica iz Srbije ove godine, ali da su „rezultati izvoza pšenice mnogo skromniji i da se kukuruz trenutno bolje prodaje”.

– Prvo, imamo ga više i proizvođači ga radije prodaju. Proizvođači žita očekuju bolju cenu, mada se mora priznati da je i ova dobra. Kao još jedan razlog usporenijeg izvoza pšenice jeste to što je cena na domaćem tržištu nešto bolja nego na međunarodnom tržištu. Ipak procene su da Srbija od ovogodišnje žetve možemo da izveze oko 1,3 miliona tona pšenice i brašna – izjavio je Vukosav Saković.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/468229/Znatno-bolji-izvoz-kukuruza-nego-psenice

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
nedelja, 06 decembar 2020 10:38

Kako izgleda voćarstvo u Banatu?

Zahvaljujući pametnim i hrabrim mladim ljudima, Banat bi mogao postati prepoznatljiv i po voćarstvu, a ne da ga, kao do sada, prepoznaju samo po pšenici i kukuruzu.Jedan od tih pametnih i hrabrih je Miljan Vasić iz Jaše Tomića, koji ima 22 godine, student je četvrte godine fitomedicine na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu i ove jeseni je na porodičnom imanju posadio 100 stabala trešnje.

– Trešnje sam posadio na 40 ari zemlje u Šurjanu, na zemlji koju mi je poklonila baba baš za voćnjak – kaže Miljan za „Dnevnik”. – U pitanju je mala parcela i na njoj se ne može zasnovati neka druga kultura, pa je zgodna za voće, a za trešnje sam se odlučio jer ih jako volim, pa sam pomislio – hajde da probam. Na pola lanca zemlje, Miljan je posadio 100 stabala četiri različite sorte trešanja.

– Potrebno je da u voćnjaku bude više sorti zbog oprašivanja, izmrzavanja, ali i ako jedna sorta podbaci, druga će roditi. Trešnja nije zahtevna voćka, a na ovoj zemlji nije potrebno navodnjavanje, što mi je bilo veoma važno kad sam se odlučivao da počnem da se bavim ovim poslom – objašnjava Miljan, i dodaje da trešnja pun rod daje između šeste i osme godine.Miljanova porodica se, inače, bavi ratarstvom, odnosno gaje pšenicu, kukuruz i suncokret.

– Volim poljoprivredu i zato sam se odlučio da upišem taj fakultet. Volim i život na selu. I kad studiranje nije bilo onlajn i kad sam živeo u Novom Sadu, jedva sam čekao vikend da dođem u Jašu. Planiram da ostanem na imanju, mada, ako mi se ukaže neka veoma dobra prilika, ne bih je odbio – priznaje naš sagovornik.I u Jaši Tomiću i u Šurjanu, ali i u svim ostalim selima sečanjske opštine, sve je manje mladih. I stanovnika uopšte.

– Mladi nisu zainteresovani za poljoprivredu, a ne vide svoju šansu u selu. Ostaju oni koje vole da se bave ovim poslom i koji ne moraju da počnu od nule. Posed se ubrzano ukrupnjava, tako da za male poljoprivrednike, a posebno mlade koji nemaju mnogo svoje zemlje, opstanka na selu nema. Mogu samo svojim primerom da pokažem da se od poljoprivrede može živeti pa, eto, ako to nekome pomogne, meni bi to bilo zadovoljstvo – zaključuje Miljan Vasić.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/vocarstvo-na-porodicnom-imanu-05-12-2020

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
nedelja, 06 decembar 2020 10:36

Raste prodaja proizvoda sa žigom čuvarkuća

Kupovinom proizvoda sa žigom Čuvarkuća, u okviru projekta „Stvarano u Srbiji“, čuva se domaća ekonomija, omogućavaju nove investicije i otvaraju nova radna mesta, poručio je danas predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Marko Čadež i naveo da se pojedini proizvodi koji su obeleženi ovim žigom prodaju i do 40 odsto više.Čadež je obilazeći supermarket Idea Super na Novom Beogradu sa ministarkom trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjanom Matić i generalnom direktorkom kompanije Mercator-S, Violetom Kovačević, pozvao građane da kupuju „Čuvarkuće“ jer se na taj način čuva Srbija.

„Akcija se odvija veoma dobro. Pojedini proizvodi koji su obeleženi ovim žigom imaju rast u prodaji do 40 odsto. Kada kupite proizvod sa žigom Čuvarkuće znate da ste uložili svoj novac u proizvod koji je stvoren u Srbiji, koji gradi radna mesta, omogućava nove investicije, čuva ekonomiju naše zemlje“, izjavio je Čadež.

Ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić rekla je da domaći proizvodi koji nose oznaku „Čuvarkuća“ po svom kvalitetu s punim pravom mogu da se nađu u velikim trgovinskim lancima širom Evropske unije.

Pored domaćih proizvoda koji su proizvedeni u Srbiji, i koji su izuzetnog kvaliteta, svi proizvodi označeni žigom Čuvarkuća zadovoljavaju i više od propisanih standarda, rekla je Matićeva navodeći da je važno da strane kompanije koje rade u našoj zemlji koriste domaće sirovine.

Srbija je, dodaje, među malobrojnim zemljama u svetu pa i u Evropskoj uniji, koja je tokom vanrednog stanja i najtežeg perioda pandemije imala nesmetanu snabdevenost prodajnih objekata prehrambenim proizvodima domaćeg, ali i stranog porekla.

Violeta Kovačević, generalna direktorka kompanije Mercator-S, rekla je da su Mercatorovi „Ukusi moga kraja“ autentičan srpski brend čiji su proizvodi izuzetno visokog kvaliteta napravljeni od domaće sirovine po tradicionalnim receprturama.

Projekat PKS „Stvarano u Srbiji“ sa žigom Čuvarkuća je napravio veliki podstrek za jačanje domaće proizvodnje u svim proizvodnim sferama, rekla je Kovačević.

„Izuzetno je važno da brendiramo domaće proizvode, ne samo radi boljeg plasmana na domaćem nego i na izvoznim tržištima“, istakla je Kovačević.

Za žig „Čuvarkuća” konkurisalo je više od 600 proizvoda, od kojih je oko 400 prošlo kompletnu proceduru i već ponelo ovu oznaku, a šest najvećih trgovinskih lanaca u Srbiji, u više od 800 maloprodajnih objekata promoviše „Čuvarkuće“.

Prve „Čuvarkuće“ dodeljene su krajem avgusta, najviše ih je u prehrambenoj industriji, a nosioci žiga su takođe i proizvodi srpskog metalskog, hemijskog, građevinskog, farmaceutskog, tekstilnog sektora.

Izvor:https://pks.rs/vesti/cadez-raste-prodaja-proizvoda-oznacenih-zigom-cuvarkuca-3527

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31