Чланци поређани по датуму: subota, 05 decembar 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Pri prelasku sa konvencionalnog ka organskom načinu pčelarske proizvodnje, kao i u drugim granama poljoprivrede, proizvođač treba da bude upoznat sa osnovnim načelima koja treba da se primenjuju pri organizovanju ovakve vrste proizvodnje, pri izboru lokacije na kojoj je smešten pčelinjak i okolina u kojoj se napasaju pčele je od suštinske važnosti pri organskoj pčelarskoj proizvodnji.
Izbor lokacije na kojoj je smešten pčelinjak i okolina u kojoj se napasaju pčele je od suštinske važnosti pri organskoj pčelarskoj proizvodnji.Odgovarajuća je
ona lokacija u čijoj su okolini izvori nektara i polena od prirodne medonosne flore ili organski sertifikovanih proizvoda površine u radijusu od 3 kilometra. Na
površini pčelinje paše mogu da budu zastupljene kultivisane poljoprivredne biljke, ali pod uslovom da se na njima ne praktikuje konvencionalna proizvodnja koja podrazumeva upotrebu nedozvoljenih veštačkih đubriva i pesticida. Lokacija treba da je dovoljno udaljena od bilo kakvih mogućih izvora zagađenja, kao što su autoputevi, urbani centri, deponije i industrijski objekti. Ukoliko se u blizini pčelinjaka nalaze površine pod industrijskim kulturama koje se uzgajaju na ekstenzivan način (bez upotrebe hemikalija), potrebno je da pčelar od proizvođača obezbedi dokaz (sertifikat, deklaraciju) o poreklu semenskog materijala koji ne treba da je genetički modifikovan. Na teritoriji na kojoj se napasaju pčele nije dozvoljeno da bude lociran konvencionalni pčelinjak.
Razlog za ovo je što pčele kao vrsta mogu da se napadaju i da kradu med iz košnica, pa ako organska porodica unese med iz konvencionalne, znači unosi kontaminirani med koji meša sa svojim. Menjanje lokacije pčelinjaka je dozvoljeno, pod uslovom da nova lokacija zadovoljava spomenute kriterijume za organsku proizvodnju. Oplemenjivanje pčelinje paše preko zasađivanja ili zasejavanja medonosnih biljaka je mera koja nije navedena u propisima za organsku proizvodnju. Ipak, ovu meru pčelari treba kontinuirano da praktikuju da bi povećali medeni bilans pčelne paše, a sa time i rentabilnost pčelarske farme. Beli bagrem, japanska sofora, evodija i dr. drvenaste biljke za nekoliko godina od njihovog zasađivanja počinju sa nektarenjem i proizvodnjom polena.
Od travnatih vrsta na prvom mestu je facelija, koja je po svojoj produkciji od 1.000 kg nektara na 1 ha nenadmašna medonosna biljka. Biljke, kao pelin, melisa, kantarion, hajdučka trava i dr, poželjno je da se zasade oko pčelinjaka, iz razloga što one ulaze u sastav raznih čajeva koji se dodaju preventivno i terapeutski pri lečenju određenih bolesti pčela(vapneno leglo, upala creva kod pčela, varoza i sl.). Postojeća pčelarska praksa da pčelari zamenjuju stari vosak sa oblikovanim satnim osnovama iz trgovine nije dozvoljena u organskoj proizvodnji. To je zato što takve satne osnove u sebi sadrže materije koje nisu dozvoljene u organskoj proizvodnji (parafin, boje, aditivi i sl.).
Pri organskom načinu proizvodnje potrebna je zamena saća kupljenih satnih osnova sa satnim osnovama oblikovanim od voska iz sopstvene proizvodnje. U te svrhe najbolje je da se iskoristi vosak koji se dobija od voštanih poklopčića pri ceđenju meda, pre svega zbog dovoljnih količina voska koje se dobijaju na ovaj način. Dozvoljena je upotreba i voska koji se dobija sa bočnih nadgradnji nosača ramova, kao i vosak sa ramova gradionika koji ujedno služe i za mehaničku borbu protiv pčelinjeg krpelja. Sav vosak iz pčelinjaka treba da bude zamenjen u periodu od 4 godine sa ciljem da se ispune uslovi za organsku proizvodnju meda.Odbacivanje veštačkih boja koje se koriste za bojenje pčelinjih sanduka je važan uslov u organskoj proizvodnji. Za zaštitu sanduka treba da se koriste prirodne boje na bazi lanenog semena . Uklanjanje stare boje sa sanduka vrši se struganjem, brušenjem, zagrevanjem i slično. Ukoliko ekonomska logika opravdava, dozvoljeno je da novi sanduci uopšte i ne budu obojeni. Postoji više recepata za pripremanje prirodnih boja, koji obezbeđuju kvalitetnu i jeftinu zaštitu sanduka.
Na primer: 1 l lanenog ulja, 1 l 30% propolis ekstrakta i 1 kg pčelinjeg voska se zagrevaju do topljenja. Dok je rastvor još uvek topao, premazuju se sanduci. Ova kombinacija se suši sporo (24 časa), pa se zato drugo premazivanje vrši sledećeg dana. Premazivanje se završava kada se uoči da se smesa više ne upija u drvetu. Kvalitetnim premazivanjem sanduka zaštićeni su za period od tri do četiri godine, posle kojih se postupak ponavlja. U ishrani pčela nije dozvoljena upotreba običnog šećera (beli šećer – saharoza). Za zimsku prehranu i za prolećnu stimulaciju pčela, potrebno je u sanduke ostaviti dovoljne količine meda i polenovog praha. Uobičajeno potrebna količina iznosi od 15 do 20 kg po pčelinjoj porodici. U slučaju da jesenja paša nije obezbedila dovoljne količine hrane, pčelar može da interveniše dodavanjem organskog meda, organskog šećera ili kombinovano kao šećerno medno testo zime, ili šećerno-medni sirup u periodu posle meseca marta. Ovaj zahtev je jedan od najtežih za ispunjavanje, posebno u sušnim godinama. Za mere prehrane je potrebno da se izvesti kontrolno i sertifikaciono telo, kao i da se dostave informacije o tome koliki je nedostatak hrane i sa kolikom količinom hrane će se intervenisati. Organska proizvodnja je od posebnog značaja za zdravlje i blagostanje životinja, pa je u skladu sa tim, sečenje krila maticama pri njihovom obeležavanju zabranjeno. Uklanjanje starih i „istrošenih“ matica vrše pčele-radilice kao deo njihovog prirodnog instinkta za opstanak, pri čemu i pčelari mogu da intervenišu posebnim tehnikama.
Mlade matice mogu da se obeležavaju i zamenjuju po potrebi. Kao obavezna aktivnost u organskom pčelarstvu je numerisanje pčelinjih sanduka i vođenje pčelarskog dnevnika. Najbolje je da pčelar ažurira dnevnik o tehničkim merama pri uzgajanju i dnevnik o ulazu i izlazu materijala i proizivoda. Prvi je važan za potrebe pčelara koji na osnovu proizvodnih svojstava pčelinjih porodica može da organizuje selekciju i borbu protiv bolesti. U dnevniku pak za ulaz i izlaz materijala i proizvoda evidentiraju se svi proizvodi koji su ušli na pčelarsku farmu (zaštitna sredstva, boje, ramovi, žica i sl.) i proizvodi koji izlaze iz farme (med, polen, propolis, matični mleč).Ovakva evidencija, zajedno sa dobijenim ili izdatim dokumentima (fakture, otpremnice, fiskalni računi i sl.) daje se na uvid na zahtev kontrolnog i sertifikacionog tela.
Organska pčelarska proizvodnja ima posebne uslove u pogledu perioda prelaza. Sa ulaskom u proces sertifikacije sam proces proizvodnje ulazi u prelazni period. Period prelaza u pčelarstvu traje različito, zavisno od toga da li ispunjava zahteve naložene od kontrolnog i sertifikacionog tela. U najboljem slučaju, sertifikat za organsku proizvodnju meda, polenovog praha, matičnog mleča i propolisa dobija se posle jedne godine od prve kontrole. Za ovaj period ne dobija se sertifikat za organski vosak, zato što su za promenu konvencionalnog sa organskim voskom potrebne najmanje tri godine. Posle zamene voska cela proizvodnja dobija status organske proizivodnje.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Pčelarstvo
subota, 05 decembar 2020 11:16

Sušena jagoda - cena i potražnja

Proizvodnja jagoda jedan je od isplativijih poslova u našoj zemlji, a kažu da se početna ulaganja vrate već od prve berbe. Dodatno, da bi rodila, jagoda zahteva konstantan rad i pažnju. To vrati cenom, a naročito ona sušena.

Kao relativno nov proizod sušena jagoda kod nas nije zastupljena u marketima, tačnije, trenutno je ima u jednom, dok odlično ide u izvozu.

Postoje dva načina sušenja ovog jagodičastog voća liofilizacija i postupak osmoze, za šta je potrebna veća količina sirovine, a i sam proces je veoma skup, pa i ne čudi što se cene kreću po kilogramu od 2.000 dinara pa do 30 ili 40 EUR.

U inostranstvu se može naći jeftinija, ali i na to utiče nekoliko faktora.

- Jagoda sušena procesom liofilizacije u izvozu ima cenu u rasponu od 30-40 evra po kilogramu. Kompanije koje se bave ovom proizvodnjom ističu da cena varira u zavisnosti od zahteva kupca koji se najčešće odnosi na kvalitet, pakovanja, količine i ostalo, te se prema svakom kupcu formira određena cena - objašnjavaju za Telegraf Biznis u Udruženju za biljnu proizvodnju pri Privrednoj Komori Srbije.

Kako nam navode, liofilizacija je veoma zahtevan proces sušenja voća kako po pitanju trajanja samog procesa tako i po pitanju upotrebe plodova visokog kvaliteta.

Ovim procesom dehidratacije voće gubi i do 90% vode. Proces je dugotrajan uz korišćenje visoko sofisticirane tehnologije što znatno poskupljuje cenu gotovog proizvoda.

- Voće se prvo zamrzava od -50°C do -60°C, a zatim se vrši uklanjanje vlage pomoću vakumskog sistema u komori. Proces traje i do 40 sati. U toku procesa led sublimacijom prelazi u vodenu paru - kaže Goran Đaković, koji se bavi proizvodnjom jagoda ali on ih ne izvozi sušene, jer, kako ističe, sve proda sveže.

Upravo je to bila i jedna od tema na jednoj Fejsbuk grupi koji okuplja građane poreklom sa ovih prostora, a koji sada žive u Dubaiju. Njih je interesovalo kako je tamo ta cena niža, i otkud baš jagode iz Srbije.

Činjenica je da je Srbija priličan izvoznik jagodičastog voća, a sa UAE imamo i sporazum o saradnji. Proizvođačima se, očigledno, isplati da izvoze na to tržište, a naše i ne plasiraju jer nema potražnje.

- Dobije se malo kilograma, a suši se iz zamrznute robe, ceo postupak je skup, i rezultat toga je visoka cena kod nas. Kupac verovatno misli na sušene jagode u postupku liofilizacije, i istina je toga i nema u našim prodavnicama - objašnjava nam Radmilo Jovanović iz kompanije TEMPO foods koji u svom asortimanu ima i sušene jagode i trenutno prodaje u jednom velikom trgovinskom lancu u zemlji.

Prednosti upotrebe liofilizovanog voća su u tome što se u potpunosti zadržava hemijski sastav voća, kontaminacija proizvoda je izbegnuta, takođe hranljiva svojstva, miris, aroma, ukus ostaju očuvani te se ovo voće smatra proizvodom visoke prehrambene vrednosti, ističu u Privrednoj Komori Srbije.

Jovanović nam objašnjava da je drugi postupak, postupak osmoze u tom smislu praktičniji i dostupniji.

- Voće se suši u voćnom sirupu, praktično voda se izvlači, molekuli se izvlače, a radi se ispod 150 stepeni. Svi minerali ali i vitamini se zadrže. Radi se u vakuumu, nema ništa od aditiva. Ne koriste se aditivi kao za konezervaciju - napominje i dodaje da je sve potpuno prirodno i zdravo.

Prema njegovim rečima, sušene jagode jesu skuplje ali su počele polako i da se kupuju, dok, konkretno za njegovim proizvodom vlada i nestašica u jednom gradu.

On i izvozi u Ameriku, na Bliski istok...

- I mi se srećemo sa problemom konkurencije. Na domaćem tržištu vladaju određeni tržišni uslovi, kakvi takvi, i svako se prilagođava. Spuštanje cene dovelo bi nas u sitaciju da ne možemo da obezbdimo sredstva za razvoj, za ulaganja... Kod stranog tržišta je drugačije, ulagvnom je reč o situaciji da veliki kupac okupi nekoliko nas manjih i prodaje proizvode. Takođe, ušeće na tržište imaju i potrošači - priča.

Izvor:https://www.ekapija.com/where-to-invest/3094519/susene-jagode-iz-srbije-stizu-do-dubaija

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Od ove jeseni, agronomi 22 Savetodavne stručne službe, analizu zemljišta rade i pomoću mobilne aplikacije ministarstva poljoprivrede. Koordinate i broj parcele sa koje uzorkuju zemljište, odmah sa njive šalju u bazu podataka.Posle skidanja useva, a pre dubokog oranja, zemljište se uzorkuje za agrohemijsku analizu. Poljoprivrednik Đorđe Petrović iz Bogosavca obrađuje 40 hektara, i kvalitet oranica redovno proverava."Prehranjujem i radim na zemlji šta mi stručnjaci Savetodavne službe kažu. Pokazalo se dobro iskustvo, jer nekad, baci se mnogo više đubriva, a nije potrebno. Džabe bacanje para, a ne iskoristi biljka mnogo,'' kaže Đorđe.

Na hektaru, uzorak za analizu agromoni uzimaju sa 25 mesta, a pomoću mobilne aplikacije određuju koridinate parcele, i podatke odmah šalju u bazu.

"Izlaskom na teren, na osnovu te mobilne aplikacije ulazimo u broj parcele, odnosno, najpre na mestu gde se nalazimo, selo, zatim broj parcele, i dobijamo tačnu lokaciju na kojoj se parcela nalazi, to dalje odmah ide u sistem,'' objašnjava Svetlana Zlatarić, iz Poljoprivredne stručne službe iza Šapca.

Stučnjaci ističu da upotreba mineralnog đubriva na osnovu analize, znatno smanjuje troškove proizvodnje i povećava prinos.

"Pošto se to napamet radi đubrenje, gde imamo unošenja i nepredviđenih i neadekvatnih đubriva. Tako da je to jedna od mera gde se najviše utiče na smanjenje troškova gazdinstvu, samim tim i na popravku na nekim parcelama, koje su uglavnom na ovom delu kisele, pa se tu dobija preporuka na osnovu te kiselosti, PH vrednosti koliko treba uneti krečnjaka, odnosno saturacionog mulja", naglašava Zlatarić.

Registrovana poljoprivredna gazdinstva, kvalitet oranica besplatno mogu proveriti za najviše tri parcele. Analiza zemljišta, preporučuje se svake četiri godine.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/4173737/zemljiste-analiza-aplikacija-.html

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
subota, 05 decembar 2020 11:03

Stroža kontrola uvoza vina

Država je za sledeću godinu propisala nešto preciznija i pravednija pravila za uvoz vina iz Evropske unije. Na taj potez se odlučila posle upozorenja udruženja uvoznika da je došlo do izrazite neravnoteže na tržištu jer su dva velika trgovca nabavila iz Evropske unije ogromne količine vina.

Oni su praktično sami uvezli 75 odsto celokupne količine od 2,5 miliona litara koja u Srbiju može da se uveze iz EU bez carine. Tako su ostali učesnici na tržištu morali da plaćaju uvozne namete od 30 odsto, pa tako i podignu cenu vina za trećinu u maloprodaji.

Prema odluci Vlade Srbije objavljenoj ovih dana u „Službenom glasniku”, kvota za uvoz vina po preferencijalnoj stopi će i u 2021. ostati ista. Novina je da svaki pojedinačni trgovac neće moći da povuče više od 15 odsto ukupne količine koja se ne carini. Time se pretenzije najvećih, koji su izazvali poremećaj na tržištu, stavljene pod kontrolu.

Država je precizirala da se godišnja kvota raspodeljuje na jednake kvartalne od po 625.000 litara vina. Neiskorišćena količina u kvartalu dodavaće se dozvoljenoj količini za uvoz u narednom tromesečnom periodu.

– Maksimalna količina koju može da uveze jedan privredni subjekt u okviru svakog od prva tri kvartala iznosi 15 procenata od kvartalne kvote, odnosno 93.750 litara. Ukoliko nije u prethodnom periodu uvezao tih 15 procenata, nedostajuća količina se dodaje dozvoljenoj u narednom kvartalu – ističe se u odluci koju je objavila agencija Tanjug.

Podsetimo, Sektor trgovine pri Uniji poslodavaca Srbije tražio je nedavno upravo to da država uvede kvote koliko svaki trgovac može da uveze vina bez carine iz EU. Otkrili su da je uvoz vina do pre nekoliko meseci bio prihvatljiv za sve dok jedna trgovina, za samo nekoliko dana, nije uvezla 140 šlepera vina bez carine, dok je drugi trgovac kupio jeftina vina iz Rumunije i pretvorio ih u medicinski alkohol.

Kako je „Politika” objavila, nezvanično se pominjalo i da bi trgovac koji je nabavio najveću količinu mogao vino dalje da reeksportuje iz centra u Srbiji. Reč je o uvozu vina koja se nabavljaju za trgovinske sisteme i markete, a koja su plaćena po ceni od 80 centi do dva, tri evra u Italiji, Francuskoj, Španiji...

Stevan Rajta, direktor Saveza vinara i vinogradara Srbije, kaže da svrha ovog udruženja nije da štiti bilo čije interese, sem svojih članova, ali da je spremno da sarađuje sa svima i ukazuje na probleme na tržištu. On je i ranije upozoravao da se do sada nikada nije dogodilo da se u Srbiju uveze celokupna kvota od 2,5 miliona litara do polovine godine, a ponajmanje da neko otkupi 75 odsto dozvoljene uvozne količine iz EU koja se ne carini i tako ugrozi domaće distributere.

Kako kaže, odluka koju je donela vlada jeste pravednija, ali će biti potrebno još malo vremena da se sve usaglasi.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/468203/Pretenzije-uvoznika-vina-stavljene-pod-kontrolu

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31