Чланци поређани по датуму: petak, 04 decembar 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

 

 Jesen je vreme kada sezonsko, letnje cveće polako nestaje, pa većina bašta ostaje pusta. I dok je ponuda letnjeg cveća iz godine u godinu sve veća i raskošnija, malo se zna da postoji cveće koje se sadi u jesen i dobro podnosi hladnoću, čak i kada se temperatura spusti ispod nule. Božur se presađuje u jesen da bi procvetao već u martu sa prvim toplijim danima. Spada u omiljeno cveće u Srbiji opevano u pesmama, a i u narodu je  poznat i pod imenima arapče, duhovska ruža,  kraljev cvet…

 Najlepši cvet

Božur (lat. Paeonia) je višegodišnja zeljasta ili poludrvena biljka sa podzemnim krtolasto zadebljalim stablom. Raste u umerenim klimatskim uslovima Evrope, severozapadne Amerike i Azije. Legenda kaže da su prve božure u Englesku donele rimske legije još 1200. godine. U Evropi se gaji već više od 600 godina, a u botaničkim knjigama prvi put je opisan 1636. U početku je ukrašavao bašte bogataša i carske vrtove, zbog čega se još zove i carski cvet. Ime božura potiče od kineske reči sho yu, što znači najlepši. Božur je u Kini simbol bogatstva, lepote i časti, verovatno zbog njegove crvene boje, i zajedno sa cvetom šljive tradicionalni simbol Kine. U kineskoj umetnosti božur se koristi simbolično, a motivi ovog, naročito crvenog, se mogu naći na poznatim kineskim svilama, posuđu, kao i na drvenim rezbarijama. Božur je prihvatio i Japan gde slovi za simbol dobre sreće i mira, naročito kada se prikazuje u punom cvatu.

Božur je cveće koje uspeva na plodnom zemljištu slabo kisele reakcije i umerene vlage. Otporan je na niske temperature i mraz, pa u našim klimatskim uslovima dobro prezimljava. Razmnožava se deljenjem korena i sadnjom mladih reznica u dobro pripremljenu zemlju isključivo u jesen, od sredine septembra do sredine oktobra. Posebnu pažnju treba obratiti na dubinu sadnje. Mladi pupoljci se pokrivaju slojem zemlje od tri do pet santimetara, dok razmak između sadnica mora da bude 50 do 70 santimetara kako bi biljka mogla da se širi i razvija.

S obzirom na to da je božur višegodišnja biljka, zemljište u koje se sadi mora se dobro pripremiti dodavanjem organskih (stajnjak) i mineralnih đubriva. Iako dobro podnosi hladnoću stručnjaci za baštovanstvo savetuju da se cveće pre zime pokrije kako bi u proleće brže i lakše isteralo novo izdanke. Božur je vrlo zahvalno cveće jer ne traži posebnu negu, a godinama može da poraste i do metar visine sa bogatim prelepim cvetovima.

 Zaštita od bolesti

Božur cveta od marta do maja. Cvet je krupan, pojedinačan, polusimetričan, crveno-roze ili jarko crvene boje. Cvetovi božura božanstveno mirišu i pogodni su za raskošne, elegantne bukete. Dugo može da opstane na jednom mestu, a kada potroši hranljive sastojke iz zemlje biljka zakržlja što je znak da je treba presaditi na drugo mesto. Iako nije zahtevan kada je u pitanju nega i božur je sklon raznim bolestima na koje treba obratiti pažnju. Ovaj cvet može da napadne prstenasta pegavost koja se ispoljava u vidu žućkastih prstenova po listovima  ili linearnim šarama. Uzrok je infekcija virusom prstenaste pegavosti koji utiče i na cvetove koji su manji i zakržljali. Ova bolest, nažalost, ne može da se leči pa je najbolje ukloniti kompletnu biljku da se zaraza ne bi prenela i na ostale. Prilikom presađivanja treba voditi računa i birati samo mlade i zdrave izdanke.

Božur može da napadne i pegavost listova koja se javlja u vidu smeđih i smeđe-ljubičastih pega po ivicama ili vrhovima listovima, dok se sa donje strane javljaju braonkaste naslage gljivica. U pitanju je gljivična infekcija koja se javlja usled preteranog zalivanja i vlažnosti korena biljke. Ova bolest brzo se širi naročito u vlažnim klimatskim uslovima, zato ne treba božur saditi zbijeno već poštovati preporučenu udaljenost od 70 santimetara među biljkama. Valja znati da božur ne podnosi zemlju natopljenu vode, pa je propusnost izuzetno važna prilikom sadnje, a opet ne voli ni isušeno tlo sa manjkom vlažnosti. Božur zahteva i izbalansirano đubrenje, pa ako ste đubrivo stavljali prilikom sadnje u jesen, sledeće ne bi trebalo da bude pre jula. Ovaj cvet voli sunce pa i o tome treba voditi računa prilikom izbora mesta gde ćete posaditi svoj božur, a on će vam uzvrati na najlepši način raskošnim cvetovima koji ulepšavaju svaku baštu.

Izvor: Agrobiznis magazin 

 

Објављено у Hortikultura
petak, 04 decembar 2020 13:52

Ulaganje i pomoć prehrambenom sektoru

Ministarstvo privrede je od 2006. godine odobrilo podsticaje za 32 investitora iz prehrambenog sektora, koji premašuju 38 miliona evra, što je većini njih omogućio da povećaju broj zaposlenih, a nekima su ta ulaganja u prošloj godini donela rast prihoda i do 25 odsto, saopštila je danas Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED).
Kompanije koje su prethodnih godina koristile tu državnu pomoć imaju u proseku 84 nova zaposlena, pokazala je analiza NALED i Ministarstva privrede, realizovana u okviru projekta “P2P – Pripremi se za učešće”.Podsticaji su doprineli da se poveća broj radnih mesta od 25 do 312 po investitoru, odnosno korisniku sredstava. Vrednost planiranih ulaganja se kreće od 305.000 do 45 miliona evra, za koja je odobrena podrška od 116.000 do 12 miliona evra, izjavio je načelnik Odeljenja za investicije u Ministarstvu privrede Branislav Pejčić.

Govoreći o značaju prehrambene industrije, šefica Jedinice za poljoprivredu i zdravstvo u NALED Tisa Čaušević ukazala je na ilustrativan podatak da je vrednost investicionih projekata kompanija iz tog sektora u proseku iznosila 6,75 miliona evra, sa prosečnim iznosom podsticaja od oko 1,19 miliona evra.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/pomoc-prehrambenom-sektoru_1185416.html

Објављено у Agroekonomija
petak, 04 decembar 2020 13:48

Saveti za kvalitetan rasad

Svake godine u ovo vreme u Carskoj bašti odvija se proizvodnja rasada. Jedan od preduslova za uspeh je i biološka zaštita biljaka.
- Planiramo oko 5 miliona rasada celera da proizvedemo. Kapacitet biljaka u jednom turnusu je oko 800.000 - kaže Vesna Nikolin, agronom.

Staklenik je isparcelisan na dva sektora - inkubacioni i onaj gde se odvija dalja proizvodnja.

- U različitim razvojnim fazama možemo da proizvodimo više biljnih kultura. Temperaturu vazduha i zemljišta, relativnu vlažnost vazduha, kao i intezitet svetlosti, možemo da kontrolišemo putem kontrolne table, kako biljkama odgovara u različitim fazama - navodi.

Staklenik ima i zavesu, koja održava temperaturu vazduha u prostoru, a kada je razvučena, bilka dobija svetlost neophodnu za razvoj.

Mašina za pripremu supstrata pomaže da supstrat bude dobro izmešan i da se hranivo dobro razlaže. Priprema hraniva odvija se u buradima koji imaju mogućnost održavanja temperature, kako biljka ne bi doživela stresove prilikom zalivanja. Tu su i rampe za zalivanje, koje daju ujednačeno zalivanje.

Nikolinova je dodala i da se rasad kali, a kao takav spreman je da izađe na parcelu bez stresa.

- Kada je reč o zaštiti koristi se ona biološka. Posedujemo trake i ploče koje služe za identifikaciju naleta insekata. Prebrojavanjem se utvrđuje da li je potreban biološki tetman ili ne - zaključuje Vesna Nikolin.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3093685/kako-se-proizvodi-kvalitetan-rasad

Објављено у Biljna proizvodnja
petak, 04 decembar 2020 13:44

Da li svetu preti glad?

Svetske cene prehrambenih proizvoda zabeležile su nagli međugodišnji rast u novembru, dostigavši skoro šestogodišnji maksimuma.Pri tome je indeks na mesečnom nivou ostvario najoštriji skok od jula 2012. godine, prema novom izveštaju agencije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO).

Prema podacima FAO-a, indeks svetskih cena hrane je uzleteo prošlog meseca za 3,5 posto na 105 poena u odnosu na 101 bod u oktobru. Ovo je najviši nivo FAO indeksa od decembra 2014. godine, koji prati mesečne promene cena u korpi pet elementarnih proizvoda - žitarica, uljarica, mlečnih proizvoda, mesa i šećera.Izveštaj objavljen na zvaničnoj internet stranici ove agencije UN sa sedištem u Rimu, pokazuje da su cene biljnog ulja prednjačile s rastom od čak 14,5 odsto u odnosu na prethodni mesec, usled skoka cena palminog ulja.

Cene žitarica su skromnije povećane, za 2,5 procenata na mesečnom nivou, mada su za skoro 20 procenata iznad prošlogodišnjeg nivoa. Pšenica je poskupela zbog „smanjenih procena žetve“ u Argentini, a cene kukuruza su delimično porasle usled prognoziranog nižeg roda u Sjedinjenim Državama i Ukrajini. Cene pirinča su ostale stabilne.

Meso i mlečni proizvodi su zabeležili porast cena od po 0,9 odsto u odnosu na oktobar. U poređenju sa novembrom 2019. godine, cene mesa su pale za 13,7 odsto, ali su na mesečnom nivou poskupeli i govedina i ovčetina i svinjetina, napominje FAO.

Zabrinutost zbog potencijalnog manjka globalne proizvodnje šećera usled loših izgleda za rod u Evropskoj uniji, Rusiji i Tajlandu, cene ove namirnice su porasle za 3,3 procenta.

Indeks mlečnih proizvoda popeo se za 0,9 odsto na najviši nivo u poslednjih skoro 18 meseci, delimično podstaknut jačanjem cena maslaca i sira.

FAO navodi da se pandemija kovid-19 pokazala kao "značajan generator globalne prehrambene nesigurnosti", jer rast cena predstavlja dodatno opterećenje onima čiji su prihodi pali zbog koronavirusa.

"Pandemija pogoršava i intenzivira ionako krhku situaciju koju uzrokuju sukobi, štetočine i vremenske neprilike, poput nedavnih uragana u Centralnoj Americi i poplava u Africi", dodaje ta agencija.

FAO ističe da je za 45 zemalja, od kojih su 34 u Africi, i dalje potrebna spoljna pomoć kako bi obezbedile dovoljno hrane.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2020&mm=12&dd=04&nav_id=1775348

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31