Чланци поређани по датуму: četvrtak, 31 decembar 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
četvrtak, 31 decembar 2020 18:08

Meggle i zvanično prodao mlekaru

Fortenova grupa preuzela osječku mlekaru OSIJEK, 31. decembra (Tanjug) - Fortenova grupa je danas u Osijeku preuzela proizvodni pogon osječke mlekare u kojoj će od 1. januara 2021. Belje plus nastaviti 70-godišnju tradiciju proizvodnje domaćih mlečnih proizvoda, a u proizvodnji će zaposliti 88 radnika. Preuzimanje imovine bivše Megle-ove mlekare realizovano je u skladu s potpisanim kupoprodajnim sporazumom između Fortenova grupe i kompanije Megle (Meggle) Hrvatska, nakon što je Agencija za zaštitu tržišne konkurencije odobrila Belju plus nameru o sprovođenju koncentracije u delatnosti proizvodnje mlečnih proizvoda, prenosi Seebiz. Sirovinu za osječku mlekaru će Belju isporučivati 249 kooperanata, a ukupne procenjene dnevne količine isporuke kreću se na nivou iznad 20.000 litara mleka. Otkupna cena je tržišna i zavisi od kvaliteta mleka (I ili II kategorija), od nivoa mlečne masti i udela proteina. Ujedno, Belje plus će kooperantima isplaćivati i fabričke premije u skladu s količinama isporučenog mleka.

 

Izvor: Tanjug

Објављено у Tržište
četvrtak, 31 decembar 2020 12:00

Zavičajno“ – hleb naš nasušni

Dragana Bamdad , po profesiji profesorka srpskog jezika, je pre dve godine došla u Šumadiju. Kupila je kuću u selu Đuriselu, kod Kragujevca, i tako počela da se bavi proizvodnjom hleba. Banija je moj rodni kraj, rođene sam u Dvoru na Uni, priča nam Dragana.
– Istorija ovaj hleb piše malim, a ja ga slovim velikim slovom – kaže Dragana, i nastavlja Tain je ime, a sve što ima ime traje.
Tain je tradicionalni hleb napravljen od specifične mešavine raženog i belog brašna, koja je mogla da traje dugo. Ova specifična mešavina brašna davala je snagu i gipkost srpskim vojnicima u borbi, a mešana je ne sa starim, očvrslim kvascem, već sa kvasnim testom. Svojom odanošću ognjištu pokazali su nam da je Hleb svetinja u Srba, a Tain je srpski vojnički hleb.
Kada ga je bilo - jeli su ga u malim zalogajima, a kada ga nije bilo - s velikom čežnjom i željom. Zato je naša sloboda ovako skupa. Mešen je od Srpsko - turskih ratova, a najviše se pamti od 1912. do 1918. godine, a potom je izbrisan iz naše istorije i izgubljen sa naših trpeza. Karakteristika taina je da se teško kvari. U muzeju u Pirotu čuva se jedan pečen 1912, sledovanje vojnika Alekse Zdravkovića iz Pirota.
- Aleksi Zdravkoviću je majka ispekla prvi ratni hleb i zavetovala ga da ga ne pojede, verujući da će ga njen zavet u ovom hlebu sačuvati i jeste. Kuršum je završio u čututuci i više puta zviždao oko njega, ali Aleksa je preživeo i vratio, posle šest punih godina rata.
- Pravim ga ručno, svaki posebno, po starom narodnom receptu (70% raženo i 30% belo pšenično) od organskog vodeničnog brašna, a može biti obogaćen semenkama, biljem, suvim šljivama, medom, malinama i orasima, ističe Dragana.
U furuni ,u jednoj turi, može da se ispeče oko 50 hlebova ...
Tain hleb po Draganinim rečima može da traje deset dana i duže, ako se drži na hladnom mestu i ako nema direktan izvor toplote ili vlage.
"Zavičajno" nudi klasičan Tain od raženog brašna, od raženo - speltinog (70%) i potpuno (100%) integralni TAIN. Tu su i TOMIN i TOPLIČKI od starih sorti kukuruza i spelte (100% integralni) TEŽAČKI i DUKAT (40%) i KURUZA kao bezglutenski i beskvasni naš tradicionalni hleb od 100% šarenog projinog brašna.
Slatki Taini su moderan proizvod tradicionalnih sastojaka, slobodarskog duha i običaja našeg naroda koji je voleo da kombinaciju hleba i voća.
Tako SLOBODARSKI neguje maline u srpskom hlebu, kao i vrhunski KEKA ratluk od malina, takođe starinjske recepture iz 1936.
NARODNI slatki je kombinacija suvih šljiva, meda i oraha.
Proizvodi se isporučuju na adrese u Novom Sadu jednom nedeljno. Dostava iznosi 150 din. Od 9.septembra Tain možete naći u "Ateljeu Ukusa", specijalizovanoj prodavnici domaće hrane, na Karađorđevom trgu 1, u Zemunu.

Vaše "Zavičajno - hleb naš nasušni"
Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
Tel: 0658199989

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Agroekonomija

Na internetu je dostupan besplatan priručnik o organskoj svinjarskoj proizvodnji koji su izradili Međunarodni institut za istraživanja u organskoj proivodnji FiBL, austrijski Institut BOKU, Dunav soja i Univerzitet u Prištini. Priručnik je dostupan u dve verzije, na srpskom i albanskom jeziku, a publikacija je namenjena stočarima, savetodavcima, studentima poljoprivrede i veterinarske medicine.

Proizvođači svinja po principima organske proizvodnje suočavaju se, kako se navodi u Priručniku, sa velikim izazovom – proizvodnjom svinjetine visokog kvaliteta po umerenoj ceni u skladu sa visokim standardima zdravlja i dobrobiti životinja. Da bi na pravi način odgovorili na ovaj izazov poljoprivredni proizvođači ne mogu da se oslone samo i jedino na propise koji se odnose na organsku proizvodnju i uzgoj jer se oni nužno ne odnose i na dobro zdravlje i dobrobit svinja. Proizvodnja koja je efikasna i vodi računa o životinjama zahteva doslednu primenu svih preventivnih mera u odgoju, higijeni, ishrani i držanju kako bi se sprečio razvoj bolesti, kao i povrede ili bilo koja vrsta stresa.

Polazna osnova za izradu priručnika bila su istraživanja zdravlja i dobrobiti organski uzgajanih svinja na 74 farme u osam evropskih država. Sadrži pregled znanja i iskustava poljoprivrednih proizvođača, savetodavaca, istraživača kao i znanja sadržanih u udžbenicima. U njemu se nalaze korisne informacije i moguće mere za rešavanje glavnih izazova vezanih za zdravlje i dobrobit životinja u organskoj proizvodnji. Obrađeni su problemi plodnosti (fertiliteta), proliva (dijareje), disanja (respiratorni problemi), povrede i slično.

Priručnici su dostupni na veb adresi: https://www.fibl.org/en/info-centre/news/albanian-and-serbian-guides-on-pig-health-and-welfare-published0-1.html

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3125371/besplatan-prirucnik-o-organskoj-proizvodnja-svinja

Објављено у Svinjarstvo
četvrtak, 31 decembar 2020 11:45

U vinogradu i podrumu uvek ima posla

Pogodna umereno kontinentalna klima pravilnih temperaturnih kolebanja i specifična konfiguracija terena uglavnom istočne i jugoistočne ekspozicije pogodovale su da se najstariji žitelji ovog kraja opredele za uzgajanje sortnih loza. Tradicija uzgoja vinove loze prenosila se s kolena na koleno pa gotovo da nema domaćinstva gde nema bar jedan čokot vinove loze. S toga ne čudi što u oplenačkom kraju važi poslovica “Ko hoće da radi, vinograd neka sadi”.

„Za vinogradare nema odmora, u vinogradu ili u podrumu radi se skoro cele godine. Pre par dana je završena prerada, nastavlja se intenzivan posao u podrumu. Za mesec dana krećemo u rezidbu, zatim nakon toga ide sledeća operacija to je izvlačenje loze koja je ujedno i najteža operacija jer zahteva veliko fizičko angažovanje. Kada smo to završili, kreće vegetacija, pa se obavlja proreda loze koja je najvažnija, nakon nje se radi defolijacija, odnosno skidanje lista u zoni grožđa. Potom pred berbu ponovo proreda grožđa ukoliko je potrebno da bi došli na neki prinos od oko kilogram grožđa po čokotu, što zadovoljava naše potrebe i kvalitet“, kaže za TopPres, Nemanja Arsenijević, vinogradar iz Vinče.Arsenijević ističe da su u ovoj sezoni ostvarili prinose od 800 do 900 grama po čokotu. NJegovi zasadi su na nadmorskoj visini od oko 330 metara, što je prosek za ovaj kraj.

„Svi naši vinogradi se nalaze na različitim lokacijama i na različitim tipovima zemljišta tako da dobijamo grožđe koje u sebi sadrži dosta različitih aroma“, kaže ovaj vinogradar.Vinogradarska proizvodnja može doneti berićet, godišnje se u proseku od proizvodnje vina može zaraditi između 50 i 60 hiljada evra, kažu poznavaoci vinogradarstva. Uprkos dobrom prihodu, početna ulaganja su visoka, a zarada se ne može očekivati prvih nekoliko godina.

„Ovo je posao u kome je obrt novca jako spor, prvo se čeka grožđe da stigne na rod pa potom vino, pa naplata. Vinsko tržište u Srbiji je još uvek nedovoljno razvijeno, potrošnja vina po glavi stanovnika je niska. Imamo odličan kvalitet, sve više vinarija se otvara i sve rade na kvalitetu tako da je ovo posao za naredne generacije koje će osetiti ekonomsku korist od našeg rada“, mišljenja je Arsenijević.

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/573221/ko-hoce-da-radi-vinograd-neka-sadi-za-vinogradare-nema-odmora-u-vinariji-ili-vinogradu-uvek-ima-posla/

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Prvi januar za većinu će biti neradan, a građani mogu da očekuju promene i kada su parkiranje i korišćenje javnog prevoza u pitanju.Prodajni objekti će poslednjeg dana ove godine raditi uglavnom do 18 časova, dok će za većinu prodavnica 1. januar biti neradan dan. Od 2. do 6. januara važiće radno vreme u skladu sa odlukom Vlade Republike Srbije. Posetioci tržnih centara moći će da pazare do 18 časova 31. decembra 2020. godine, a potom će šoping moći da nastave u subotu.

Tako će prodavnice Idea, Roda marketi i Mercator hipermarketi raditi i tokom praznika u promenjenom režimu, saopštila je kompanija Mercator - S. Većina prodavnica IDEA, Roda i Mercator će 31. decembra i 6. januara raditi skraćeno do 18 sati, a neradni dani za sve prodavnice će biti 1. i 7. januar. Od 2. do 6. januara i od 8. januara će važiti redovno radno vreme u skladu sa odlukom Vlade Republike Srbije, navodi se u saopštenju.

Pored prodajnih objekata kompanije Mercator-S, svim kupcima su na raspolaganju i IDEA online prodavnica, a dostava kupljenog je u roku od 60 minuta na adresu preko aplikacije GLOVO, kao i usluga Poruči & Pokupi u 24 objekta i 17 gradova širom Srbije.

Takođe, kompanija Lidl Srbija će novu 2021. godinu dočekati u duhu praznika, pa će prodavnice 31.12. raditi skraćeno, do 18 časova. Prvi dan nove godine u svim Lidlovim prodavnicama biće neradan, dok će od 2. januara prodavnice raditi regularno. Na Badnji dan, 6. januara, radno vreme će biti skraćeno i prodavnice će biti otvorene do 18 časova. Božić će takođe biti neradan.

Slično će biti i u objektima brenda dm - oni će poslednjeg dana ove godine raditi do 18 časova, nakon toga će 1. januar biti neradan, zatim će 6. januara raditi po skraćenom radnom vremenu, dok će dan Božića takođe biti neradan.Radno vreme apoteka "Beograd" u vreme novogodišnjih i božićnih praznika biće izmenjeno, pa tako većina njih, osim dežurnih, neće raditi 1, 2. i 7. januara.

Apoteke

Sve apoteke će 3, 4, 5. i 6. januara raditi po redovnom radnom vremenu.

Stalno dežurne apoteke, od 00 do 24 sata su:

- Prvi maj, Kralja Milana 9,

- Sveti Sava, Nemanjina 2,

- Zemun, Glavna 34,

- Bogdan Vujošević, Bulevar Maršala Tolbuhina 30,

- Gornji Grad, Dr. Ðorđa Kovačevića 27, Lazarevac.Tokom praznika, 1, 2. i 7. januara, dežuraće sledeće apoteke:

- Mr Matej Ivanović, Knez Mihailova 27, i to 1. januara od 12-20 sati, a 2. i 7. januara 09-21 čas,

- Terazije, Terazije 29, i to 1. januara od 12-20 sati, a 2. i 7. januara 10-18 sati,

- Palilula, Knez Danilova 16, 08-18 časova,

- Braća Kovač, Krivolačka 4, 08-18 sati,

- Čukarica - Kozačinskog 1, 08-16 sati,

- Dr Simo Milošević, Patrisa Lumumbe 41, 08-18 časova,

- Ðuro Ðaković, Majke Kujundžić bb, Zvezdara, 08-18 sati,

- Radomir Nikolić, Srpskih udarnih brigada 6, 08-18 časova,

- Batajnica, Majora Zorana Radosavljevića 4, 08-14 sati,

- Obrenovac 1, Vojvode Mišića 231, 08-18 časova,

- Kosmaj 1, Kraljice Marije 15, Mladenovac, 08-18 sati,

- Sopot, Jelice Milovanović 2, Sopot, 2, januara 08-15 časova.

Pošte

Za vreme novogodišnjih praznika, 1. i 2. januara kao i na Božić, 7. januara, radiće dežurne pošte, saopštile su Pošte Srbije.

Pošte na graničnim i administrativnim prelazima radiće non-stop, svih dana praznika, osim pošte na Gradini koja će raditi od 7.30 do 18.30 časova kao i Čukarki, koja će raditi od 7 do 18.30.

U petak, 1. januara, radiće Glavna pošta u Beogradu u Takovskoj 2, od 7 do 21 čas kao i pošte na graničnim i administrativnim prelazima.

U subotu, 2. januara, u Beogradu će pored Glavne pošte koja će raditi od 7 do 21 čas, dežurati i pošta u Savskoj 2. od 8 do 15 časova, u Tržnom centru (TC) "Rajićeva Shopping Center" i "Big fashion" od 9 do 19 časova.

Radiće i pošte u TC "Stadion Shopping Centar", "Stop Shop" u Borči, u "Univereksportu" u Nehruovoj 68b, "Immo outlet centru" i "TC Novi Merkator" od 8 do 19 časova.

U Novom Sadu će 2. januara raditi šest pošta u "Univereksport" objektima u Teodora Mandića 23, Futoški put 93/c, Balzakova 59, Bajči Žilinskog 4, dr Svetislava Kasapinovića 10-14, Branka Ćopića bb, i po jedna pošta u "Univereksport" objektima u Sremskoj Kamenici, Rumenki, Temerinu, Kaću, Bačkoj Palanki i Futogu i radiće od 8 do 19 časova.

U Kragujevcu će raditi pošte u TC "Plaza" od 10 do 20 časova i "Roda" od 8 do 20 časova a u Zrenjaninu dve pošte u "Univereksport" objektima, od 8 do 19 časova.

Po jedna pošta radiće u Nišu i na Zlatiboru i to od 8 do 15 časova, Somboru i Sremskoj Mitrovici od 8 do 19, Subotici od 8 do 13, Pančevu od 8 do 12, Šapcu od 8 do 14 časova, na Kopaoniku od 9.30 do 20.30 , kao i pošte na graničnim i administrativnim prelazima.U četvrtak 7. januara, radiće Glavna pošta u Takovskoj 2. u Beogradu, od 7 do 21 čas, pošta u Subotici, Bajski put 58, od 8 do 12 časova kao i pošte na graničnim i administrativnim prelazima.

U četvrtak 31. decembra i sredu 6. januara, pošte sa celodnevnim radnim vremenom radiće skraćeno, do 18 časova, osim Glavne pošte u Beogradu, u Takovskoj 2., koja će raditi do 21 čas.

Radno vreme pošta na graničnim i administrativnim prelazima se neće menjati.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=12&dd=31&nav_id=1788760

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31