Чланци поређани по датуму: nedelja, 27 decembar 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Udruženje novinara za poljoprivredu Agropress, zajedno sa  Dunav osiguranjem, već 10 godina drži edukativne radionice za poljoprivrednike kako bi shvatili značaj osiguranja, i na vreme osigurali svoje useve, da ne bi pretrpeli velike gubitke. U petak, 25. decembra održana je jedna od mnogih, na Palilulskoj pijaci.

Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Senad Mahmutović,  je tom prilikom istakao da su svi koji se bave poljoprivrednom proizvodnjom,  ili su za nju vezani,  svesni velike neizvesnosti na koje čovek ne može da utiče.  Istakao je da je osiguranje jedan od načina da se rizik od štete umanji i svede na minimum, a nadoknadi kroz osiguranje koje poljoprivrednici mogu da sklapaju sa osiguravajućim kućama. Podsetio je da ministarstvo godinama izdvaja značajna finansijska sredstva za podršku poljoprivrednicima za subvenciju, što su prepoznale i lokalne samouprave.

"To je jedina mera ovog ministarstva za koju poljoprivrednik može da ostvari pravo iz republičkog i lokalnog budžeta. U nekim oblastima koji su procenjeni kao rizični, ministarstvo nadoknađuje 70 odsto troškova premije, a neke lokalne samouprave još 10 i 20 odsto, što je skoro u celosti trošak vraćen poljoprivrednicima", rekao je  Mahmutović.

Napominje da iz godine u godinu svaki zahtev koji je pravno ispravan ministarstvo isplati, te da je u ovoj godini bilo oko 30.000 zahteva. Od toga 27.000 zahteva u poljoprivrednoj proizvodnji i oko 1.100 zahteva za osiguranje životinja, vrednosti oko 1,25 milijardi, dodao je Mahmutović.

Zahvalio je osiguravajućim kućama koje, kako je rekao, nastoje da dopru do svakog poljoprivrednika i ponude mogućnost da zaštite svoja dobra.

Član izvršnog odbora Dunav osiguranja Dragica Janković, je istakla, da je ova godina zbog pandemije virusa korona obeležana otežanom komunikacijom među ljudima, ali da je uprkos tome "Dunav" uspeo da u osiguranju poljoprivrede ostvari rast premije od 16 odsto. Ona pojašnjava da rast premije nije posledica povećanja rasta cena osiguranja, već posledica  povećanja broja polisa. Ovu godinu je obeležio i veliki broj šteta u poljoprivredi. Dunav je imao oko 6.500 zahteva za naknadu šteta i isplatio oko 1,2 milijarde dinara štete, navela je Janković. Kaže da razlika između naplaćene premije i isplaćenih šteta nije dovoljna da pokrije troškove osiguranja koji su u poljoprivredi visoki.

Prema rečima Janković, procena "Dunava" je da će ove godine "kombinovani racio" biti preko 120  odsto, što znači da će isplate za štete i troškove biti veće za 20 odsto od premije koje je ova osiguravajuća kuća naplatila.

Prošle godine je pri Udruženju osiguravača osnovana komisija za poljoprivredu u kojoj su stručnjaci analiziraju i daju predloge i inicijative, kako društvima za odiguranje tako i Ministarstvu poljoprivrede. Ova saradnja je dala dobre rezultate, prošle godine Dunav je imao povećanje subvencija u pet okruga, što je iznosilo 70 odsto , što je rezultiralo porastom osiguranja. Društva za osiguranje izdvajaju 10 odsto od premije registrovanih poljoprivrednih gazdinstava za preventivu.

Nikolić istiće da "Dunav" posebnu pažlju posvećuje edukaciji poljoprivrednika kada je reč osiguranju.

Kada društva za osiguranje budu imala bolji rezultat u osiguranju to će značiti i bolje uslove za poljoprivrednike koji žele da se osiguraju, jer će nadoknadu za štesu dobijati od društva za osiguranje, a država neće morati da izdvaja sredstva iz budzeta da nadoknadi štetu poljoprivredniku, rekla je ona.

Mladen Minić iz sela Sekurič, koji ima farmu ovaca od 200 grla, u proteklih par godina pretrpeo je uginuće nekoliko grla, pa je tim povodom istakao da sa "Dunavom" ima dobra iskustva u osiguranju, dobru i brzu isplatu.

"Važno je da celo stado bude osigurano i zaštićeno", kaže Minić koji je i predsednik Udruženja mladih poljoprivrednika Srbije. Apelovao je na mlade poljoprivrednike da osiguraju svoju proizvodnju. Osiguranje u poljoprivredi je subvencionisano i od strane ministarstva, pa su manji troškovi, dodao je Minić.

 

 

 

 

 

 

Објављено у Osiguranje

 

Kao što proleće ima svoje cvetne vesnike, tako bašte i u jesen  ožive u raskošnim bojama hrizanteme. Samo ime ovog cveta potiče od grčke rečima Chrys - "zlatni" i Аnthemon - "cvet", što znači zlatni cvet. Kinezi smatraju da ovaj cvet simbolizuje sreću, pa svoje vrtove bogato ukrašavaju hrizantema. Ovaj cvet se nalazi  na japanskom grbu, a u ovoj zemlji ima i svoj dan – Festival sreće. U japanskoj kulturi hrizantema simbolizuje večni život, moć, sreću i bogatstvo i nosilac je jang energije. Kako je u pitanju jesenje cveće koje cveta do prvog mraza hrizantemu zovu i jesenja ruža.

 Poreklom iz Azije

Hrizanteme vode poreklo iz Azije, a u baštama u Evropi prve žute hrizanteme su posađene u 17. veku. Zbog karakteristične boje cveta botaničar Karl fon Line hrizantemu je nazvao “zlatni cvet“. U pitanju je višegodišnja zeljasta biljka iz porodice glavočike. Raste u obliku žbuna sa naizmenično raspoređenim listovima,  vole rastresitu i peskovitu zemlju, trpe i senku i polusenku, a najlepše se osećaju kada su na suncu. Gaje se tokom cele godine, ali cvetaju samo u jesen. Cvetovi su raspoređeni u gustim glavicama uglavnom na zajedničkoj cvetnoj osnovi, mogu biti različitih boja sa prečnikom od deset santimetara, dok sama biljka može da izraste i do metar visine. Hrizantemu je neophodno redovno proređivati, a raskošni cvetovi mogu biti u najrazličitijoj paleti boja od bele, preko žute do ružičaste i jarko crvene.

Hrizantema je izuzetno otporna biljka koja ne zahteva previše nege i cveta sve do kasne jeseni, dok ne stegne prvi mraz i  ne zabeli se sneg. Ipak, potrebna joj je zaštita od niskih temperatura pa ukoliko je posađena u bašti potrebno je biljku podseći skoro do zemlje i pokriti je najlonom da ne promrzne tokom zime. Ukoliko je hrizantema posađena u saksije ili žardinjere, unesite ih u podrum ili neku drugu hladnu prostoriju gde je temperatura između pet i osam stepeni, ali gde ima svetlosti. Zemlju održavajte vlažnom tokom zime, ali ne preterujte i biće dovoljno zalivanje jednom nedeljno tokom mirovanja biljke.

U proleće, kada se hrizantema probudi iz zimskog sna i prođe opasnost od kasnih prolećnih mrazeva, potrebno je orezati suve grančice na dva do tri santimetra iznad zemlje. Da biste imali lep oblik, vrlo je važno uraditi pinciranje. To je podsecanje vrhova iznikle biljke i najbolje je obaviti ga u aprilu ili maju.  Potom hrizanteme zalivati i prihranjivati, kako bi se formirale loptaste forme, ali i krupni svetovi jarkih boja. Kako ističu stručnjaci dovoljno je dohranjivati ih jednom do dva puta mesečno kako bi cvetovi bili što gušći.

Bolesti i kako ih zaštititi

Iako važe za izuzetno izdržljive biljke kojima nije potrebna posebna nega i hrizanteme napadaju bolesti i štetočine. Najčešće ih napada pepelnica, smeđa i bela rđa, kao i pegavost lista . Pepelnica na hrizantemi najčešće se javlja u vidu beličaste navlake koja napada sve zelene površine. Oboleli delovi lista nisu u mogućnosti da vrše fotosintezu, vremenom se suše i otpadaju. U slučaju ove bolesti stručnjaci preporučuju tretman fungicidima. Kada je u pitanju smeđa rđa karakteristični simptomi ove bolesti su tamne fleke i izrasline na lisnoj površini. Širenje zaraze se može sprečiti redovnim provetravanjem u plastenicima, to jest smanjenjem vlažnosti vazduha. Od hemijskih sredstava mogu se koristiti Ridomil gold i Dithane.

Bela rđa se prenosi se sadnim materijalom i manifestuje se na licu listovima u vidu žućkastih pega, dok se na naličju pojavljuju bele pege što dovodi do sušenja lista. Hrizanateme mogu da obole i od pegavosti lista. Prvi simptomi su u vidu okruglastih mrkih do crnih pega koji se javljaju na listu nižih spratova. Bolest se veoma brzo razvija i širi u zasenčenom prostoru pri obilnoj vlažnosti vazduha i slabom provetravanju. Zaštitu treba izvesti fungicidima na bazi bakra i captana, a ukoliko je bolest već uznapredovala, obolele biljke treba odstraniti i spaliti kako se bolest ne bi prenosila na ostalo sveće.

I dok je širom sveta hrizantema simbol sreće, poštovanja i ljubavi u Srbiji je zove „grobljansko cveće“. Razlog za to je vrlo jednostavan. Naime, tokom jeseni se češće izlazi na groblje posebno za miholjske i mitrovske zadušnice. Nekada, kada nije bilo cvećara, u jesen je bilo teško doći do cveća, a osim hrizantema ostalo cveće je već prestalo da cveta. Zato su se na groblje nosile hrizanteme za koju se veruje se da donose mir i spokoj dušama umrlih.

 Izvor: Agrobiznis magazin 

 

Објављено у Hortikultura
nedelja, 27 decembar 2020 14:58

Zašto je vino ukusnije kad je starije?

Kao što vino postaje sve bolje kako godine prolaze, tako se, izgleda, poboljšava i naša sposobnost da izdvojimo suptilnosti njegovog mirisa i ukusa. Rezultati novog istraživanja upućuju na to da promene u sastavu naše pljuvačke pojačavaju našu percepciju dima i ljutkastih aroma u crnom vinu.

Zaključci do kojih su, nakon novog istraživanja, došli stručnjaci, mogli bi dovesti do proizvodnje vina koja su više prilagođena određenim grupama potrošača, piše britanski Gardijan, a prenosi RTS.- Mogli bismo proizvodnju vina učiniti raznovrsnijom da bismo napravili ugodnija vina zasnovana na fiziologiji potrošača - rekla je Marija Anheles del Pozo Bajon iz Instituta za prehrambene nauke i istraživanje pri Španskom savetu za istraživanje u Madridu, koja je bila na čelu istraživanja.

Iako ljudi mogu naučiti da cene suptilne mirise i ukuse vina, percepcija njih takođe je u direktnoj vezi sa sećanjima i iskustvom.

- Ako nam je dobro poznat miris koji u našem umu ima emocionalnu vezu, prepoznaćemo ga bez obzira na fizičke uslove - istakla je Federika Zangirela, potpredsednica britanske asocijacije somelijera, koja nije bila uključena u istraživanje.

Našu percepciju vina takođe oblikuju fiziološki faktori poput oblika usta ili sastava naše pljuvačke koja transportuje i rastvara aromatična jedinjenja u vinu, ali i transformišući neka od njih delovanjem enzima koje sadrži.Prethodne studije sugerisale su da kako starimo pljuvačke je sve manje, a time i gušća. Da bi bolje razumeli kako se takve promene mogu odraziti na čovekovu percepciju vina, Bajonova i njene kolege okupile su 11 ljudi starosti između 18 i 35 godina i 11 starijih od 55 godina i obučavali ih kako da prepoznaju i ocenjuju intenzitet aroma u vinu.

Takođe, istraživači su uzeli uzorke pljuvačke učesnika istraživanja i procenili koliko se pljuvačke kod kog ispitanika stvara, a ispitana je i njena pe-ha vrednost, sadržaj proteina i aktivnost različitih enzima.

Dobrovoljci su potom testirani na sposobnost opažanja dima i aroma bibera i drugih ljutkastih ukusa u crnom vinu.

Manje pljuvačke, više mirisnih molekula vina
Stariji učesnici istraživanja bili su osetljiviji na ove arome i ocenjivali su ih intenzivnije i duže vreme u poređenju sa mlađim ispitanicima. Rezultati istraživanja objavljeni su u časopisu Food Quality and Preference.

Nalazi se uklapaju u Zangirelino iskustvo profesionalnog degustatora vina.

- Međutim, nije samo starosna dob ta koja može uticati na percepciju određenih aroma, već i sadržaj poslednjeg obroka degustatora, to jest ako imaju prazan stomak ili jedu ugljene hidrate, proteine, kiselu ili slanu hranu -objasnila je Federika Zangirela.

Kada je reč o odnosu pljuvačke starijih ljudi i unapređene sposobnosti otkrivanja dima i paprenih ukusa, Bajonova je objasnila da količina pljuvačke može uticati na razblaživanje aromatičnih jedinjenja.

To znači da kada je manje pljuvačke, veći je broj mirisnih molekula koji dolaze u kontakt sa receptorima mirisa u nosu.

Različite proporcije enzima u pljuvački mogu takođe uticati na varijacije metaboličkih procesa tih molekula. Čak se može desiti da molekuli budu "zarobljeni", čime se produžava vreme tokom kojeg ih ljudi opažaju.

- Da bi se utvrdilo da li starije osobe takođe bolje primećuju i druge arome vina potrebna su dodatna istraživanja -naglasila je Bajonova.Njen tim ispituje i to kako hrana koju jedemo može da izmeni našu pljuvačku, a time i našu percepciju vina.

Takođe, treba imati u vidu da vino koje se predugo drži u podrumu može da propadne, tako može i naša sklonost ka uživanju u ovom napitku.

Rezultati drugog istraživanja pokazali su da čulo mirisa slabi kako se primičemo desetoj deceniji života.

Ako ste na pragu tog doba, ako želite da uživate u njima, pravo je vreme da počnete da koristite vina koja čuvate za specijalne prilike.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/zasto-je-vino-ukusnije-kad-je-starije-i-kad-smo-mi-stariji/jrth800

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Gradonačelnik Pirota mr Vladan Vasić izjavio je da, uprkos pandemiji, ne bi trebalo odustajati od tradicionalnog Sajma pirotske peglane kobasice, pa će ova svetkovina “pirotske vijagre” verovatno biti održana onlajn, po sistemu po kome je održan i Novosadski sajam poljoprivrede.

- Sajam poljoprivrede u Novom Sadu je održan onlajn uprkos pandemiji, pa ćemo nastojati da se i Sajam pirotske peglane kobasice održi u skladu sa aktuelnom epidemiološkom situacijom – onlajn, tako što će se putem video prezentacija, predstaviti proizvođači pirotske peglane kobasice. Tražnja za pirotskom peglanom kobasicom je velika uprkos pandemiji pa je to samo još jedan od razloga da se Sajam ipak održi-kaže Vasić za Pirotske vesti.

Podsećamo, prošlogodišnji osmi po redu Sajam pirotske peglane kobasice odražan je 25. i 26. januara 2020. u hali Kej. Tada je pirotsku vijagru predstavilo 40 najboljih proizvođača ovog delikatesa, a za najboljeg od svih izabran je tada Aleksandar Džunić, koji je ovo laskovo priznanje osvojio i godinu dana ranije. Pored proizvođača peglane kobisace na sajmu se predstavilo 150 proizvođača rakije, sira, vina, meda i kačkacvalja iz pirostskog kraja. Samo prvi dan sajam je posetilo više od 10.000 posetilaca iz cele Srbije, ali i susedne Bugarske.

Izvor:https://www.pirotskevesti.rs/predstojeci-sajam-pirotske-peglana-kobasice-u-onlajn-formi/

Објављено у Agroekonomija

Gostujući u Dnevniku RTS-a, ministar poljoprivrede Branislav Nedimović rekao je da je Srbija zemlja poljoprivrednika, bar 52 ili 53 odsto ljudi  su povezani direktno ili indirektno sa poljoprivredom.

"Ali ima jedna stvar koja je bila važna u ovoj godini i što je pozitivno u seriji nesreća - kao društvo smo shvatili koje je mesto poljoprivrede i hrane u celom sistemu bezbednosti jedne zemlje", rekao je Nedimović.

Prema njegovim relima, zdravstvo je isplivalo u prvi plan kao jedna od novih alatki kojima se štiti država.

"Kada nemate hranu, nastaje gomila problema, pogledajte zemlje u okruženju u martu i aprilu, neke koje smo smatrali da su na vrhunskom stepenu razvoja, gde su bili i prazni rafovi. U Srbiji je bilo uvek dovoljno hrane - kada nismo imali nešto dva ili tri dana kao kvasac bilo ga je 4. dana, proizveli smo ga u Srbiji", rekao je Nedimović.

Društvo može da brine o drugim stvarima i to je novi aspekt srpske poljoprivrede i poljoprivrednika - da su garant postojanja srpske države, rekao je Nedimović. 

Ulaganje od 53 milijarde dinara

Nedimović kaže da će u 2020. godini, srpska poljoprivreda imati rast od preko 5 odsto u odnosu na 2019. koja je bila rekordna, značajno će biti učešće poljoprivrede u BDP-a, u borbi čitave Vlade da se obezbedi ne veliki pad BDP, ne veći od 1 odsto, u odnosu na druge zemlje gde je pad 7, 8 ili 10 odsto imaju pad BDP-a, to daje garant Srbiji da u 2021. možemo ići iskorak napred.

Novac će se koristiti za opremu, mehanizaciju, sisteme za navodnjavanje, za klasične subvencije po litri mleka, za tovno i mlečno govedarstvo, ako želite da kupite mlečnu kravu dobijate 50 odsto povrata od države.

"Kada kupite traktor koji košta 15.000 evra, država vam daje 7.500 evra nazad", rekao je on.

Šta možete sa milion i po dinara 

Proširena je lista mladih poljoprivrednika, koji dobijaju novac. 

"Nova politika, startapovi za malde, bilo je 5.200 prijava, 4.700 je ispunilo uslove, preko 3.000 je isplaćeno - dobiju milion i po dinara granta, dužni su da obezbede još 25 odsto svojih spostvenih sredstava i da ulažu u poljoprivednu proizvodnju", rekao je Nedimović. 

Ističe da su prvih deset na rang listi su ljudi iz Medveđe, Bojnika, Kuršumlije, svhra mere je da mladi ostnau na selu, u sredinma gde je krenula migracija stanovništva po gradovima, da se bave poljoprivrednom - voćarstvom, povrtatstvom, stočarstvom. 

"Šta mogu sa milion i po dinara da urdim - možete 2 hekata višnje da podiognete sa kompletnim sistemom za navodnjavanje, da kupite 30 do 40 ovaca ilo koza, zatim da podginete dobar plastenik i da imate dve do tri berbe godišnje i mesečnu zaradu od 1.000 evra", kaže ministar poljoprivrede.

Izvoz maline 247 miliona dolara

U prvih devet meseci razmena između Srbije i Turske dostigla je 100 miliona evra. Zainteresovani su za srpsku malinu. 

"Srpska malina ove godine je sve rekorde potukla u pogledu izvoza, 247 miliona dolara, a 130 miliona dolara izvoza jabuka. Imaćemo rekord, voće i povrće dohvatiće milijardu dolara izvoz u čitav svet", kaže Nedimović.

Ističe da se uprkos pandemiji obaraju rekordi. "Voće i povrće druge klase, treće klase da idemo sa prehrambenom industrijom, nove mere Vlade Srbije vza podršku prehrambenoj industriji od Nove godine kreću", rekao je Nedimović.

Poljoprivreda je garant stabilnosti, ali ne može da dovede do velikog razvoja, smatra ministar. 

"Turska računa na ponovno intenziviranje turizma od juna i jula, kada krene vakcinacija, oni su kupovali u Čileu malinu a sada iz Srbije, bez carine. Ići ćemo sa borovnicama i drugim kulturama koje do sada nismo imali i da pokušamo sa još par desetina miliona evra izvoza robe da imamo", rekao je Nedimović. 

Strategija razvoja vinogradarstva

Nedimović ukazuje da je to značajan je resurs, jer kako kaže, nismo 20 do 30 godina obraćali pažnju, srpsko društvo postaje sve jače i tražnja za tom vrstom robe postaje sve veća. 

Cilj je da svake godine imamo od 700 do 1.000 hektara novih zasada, 36 novih vinarija biće na prostoru Srbije, od Palića do Župe Aleksandrovačke, pa oko Negotina.

"Moramo da razvijamo vinarije i svake godine biće novi pozivi u tom pravcu, a idemo u pravcu razvoja proizvodnje rakije. Imamo robu druge i treće klase koja najbolje može za rakiju da ode, imali smo IPARD konkurs -309 ljudi je konkurisalo za agroturizam, to je 40 do 50 miliona evra će biti plasirano, a vino, rakija, meso, sir će biti plasirano u agroturizmu", rekao je Nedimović.

"Iz ove korone izaći ćemo jači", zaključio je Nedimović.

Izvor: www.rts.rs 

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31