Чланци поређани по датуму: subota, 26 decembar 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
subota, 26 decembar 2020 17:28

Leblebija - super hrana i afrodizijak

Leblebija mala bobica veličine graška jedan je od osnovnih sastojaka kuhinje Bliskog istoka. Koristi se za pripremu različitih jela, a zbog svoje visoko vredne nutritivne vrednosti i pozitivnog uticaja na ljudsko zdravlje zovu je i super hrana. Osim ploda izuzetno su zdrave klice, a nisu zanemarljiva ni lekovita svojstva lista ove biljke. U narodu je poznata i pod imenima naut, slanutak ili slani pasulj. Iako je vrlo korisna za zdravlje, na žalost, nedovoljno je zastupljena u našoj ishrani.

Jede se od bronzanog doba   

Leblebija (lat.Cicer arietinum) je jednogodišnja zeljasta biljka iz familije bobova, otporna je na hladnoću, nije izbirljiva kada je u pitanju zemljište i jedna je od najotpornijih mahunarki na sušu, a više vodi traži jedino u periodu cvetanja. Naučnici smatraju da je jedna od najranije kultivisanih biljaka koja se u ishrani ljudi koristi još od bronzanog doba. Legenda kaže da potiče iz drevnog biblijskog grada Jerihona, koristili su je u antičkoj Grčkoj, ali i u starom Egiptu, Rimu i Indiji. Na naše prostore verovatno su je doneli Turci zbog čega se u narodu zadržalo tursko ime naut za ovu biljku.

U ishrani se koristi seme leblebije koje se nalazi u kratkoj, dlakavoj mahuni koja najčešće sadrži jednu do dve semenke. Boja semena može biti od tamno braon do bež boje. Izgledom podseća na zrno graška, osim što je leblebija malo veća i nema pravilan okrugao oblik kao grašak. Najpoznatije sorte su desi koja ima sitnije tamno-braon zrno  i kabuli koja je nešto krupnija, a zrno je bež boje.

Leblebija može da se priprema kao varivo i tada se najčešće  priprema kao pasulj ili grašak, ali je potrebno prethodno je potopiti u vodu na nekoliko sati da omekša. Bogata je gvožđem i proteinima pa može da posluži kao odlična i ukusna zamena za meso. Treba obratiti pažnju i kupovati isključivo zrele plodove. Naime, mlade mahune nisu preporučene za jelo, jer vegetativna masa odnosno stabljika, lišće i mahune imaju visok sadržaj jabučne i oksalne kiseline, što može izazvati ozbiljne poremećaje u varenju. U blisko istočnim zemljama leblebiju melju u brašno koje se zove besan. U pitanju je bezglutensko visokoproteinsko brašno od celog zrna, a može biti i u vidu ljuspica odnosno mekinja. Ipak, leblebije su najpoznatije kao osnovni sastojak  humusa, dok se kod nas najčešće jedu propržene kao zdrava grickalica. Za one koji nisu probali, ukus leblebije sličan je ukusu pečenog kestena.

 Sastav i hranljiva vrednost

Biohemijski sastav leblebije sličan je ostalim mahunarkama. Poznate su kao izvor proteina, belančevina, ugljenih hidrata. Dobar je izvor gvožđa, pa čak i kuvana leblebija sadrži duplo više gvožđa od jednake količine mesa. Količina kalcijuma u leblebiji je takođe visoka i udružena je s belančevinama koje povećavaju njegovu apsorpciju, pa se preporučuje anemičnim osobama. Ima nizak glukemijski indeks pa je dobro došla na meniju dijabetičara. Najnovija naučna istraživanja su pokazala da je i lišće leblebije izuzetno zdravo, jer  osim vitamina sadrži i značajnu količinu minerala, pa može parirati kupusu i spanaću. Sadržaj kalcijuma, magnezijuma i kalijuma u lišću leblebije veći je nego u spanaću i kupusu dok je sadržaj gvožđa, cinka i bakra približno jednak. U leblebiji ima i vitamina i to kompleks B vitamina, kao i C i K.

Konzumiranje ove namirnice ima blagotvorno dejstvo na probavu i probleme sa digestivnim traktom. Istraživanja su dokazala da može biti vrlo korisna kod snižavanja holesterola, a lekari preporučuju leblebiju pacijentima koji pate od iritativnog sindroma debelog creva zbog velike količine biljnih vlakana. Pozitivno utiče i na rad mišića, nerava, kardiovaskularnog sistema, zdravlja kostiju. Zbog manjka natrijuma a dovoljne kalijuma preporučuje se srčanim bolesnicima i utiče na snižavanje, odnosno normalizaciju krvnog pritiska.

Za one koji vole da konzumiraju klice, leblebija predstavlja odličan izbor jer se veoma lako klija. Dovoljno je potopiti je u vodi jednu noć, a nakon toga ispirati povremeno (svakih 3-5 sati) i već za tri dana klice su spremne za upotrebu. Klice od leblebije najčešće se koriste kao dodatak salatama. Treba li reći da su klice jedno od osnovnih oružja u borbi protiv teških bolesti.

U arapskom svetu leblebiji su pripisivana i afrodizijačka svojstva. O tome svedoči recept arapske kuhinje u kome se savetuje da se tokom zime, pre spavanja, koristi napitak od vode, meda, luka u prahu i mlevene leblebije. A, kad se probudi libido, ostalo je već na vama.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Biljna proizvodnja
subota, 26 decembar 2020 17:18

Kako do bolje ishrane krava?

Ishrana goveda, a naročito krava u laktaciji, u savremenoj i intenzivnoj proizvodnji mleka zauzima ključno mesto. Od pravilno izbalansirane ishrane u potpunosti zavisi ispoljavanje genetskog potencijala životinja, pa se zato ovom problemu posvećuje izuzetna pažnja.

Dobro je poznato da troškovi ishrane u proizvodnji mleka mogu da iznose i do 2/3, a ne retko i do 3/4 ukupnih troškova proizvodnje. Većina farmera koji se komercijalno bave proizvodnjom kravljeg mleka posebnu pažnju poklanjaju pravilnoj ishrani svih kategorija goveda, kao i prilagođavanju ishrane životinja njihovom fiziološkom statusu, pri čemu se posebno vodi računa o mlečnosti grla ili njihovom reproduktivnom statusu.

Na osnovu izvedenih anketnih istraživanja, oko 92% farmera sprema sopstvenu stočnu hranu, dok oko 55% farmera koncentrovana hraniva kupuju u fabrikama stočne hrane. Farmeri koji spremaju sopstvenu stočnu hranu, uglavnom, proizvode celokupnu količinu kabaste hrane i jedan deo koncentrovanih hraniva. Od kabastih hraniva farmeri spremaju seno deteline ili lucerke, silažu kukuruza i, sve više, senažu.

Od koncentrovanih hraniva farmeri najčešće proizvode zrnasta hraniva, kao što su kukuruz, soja ili suncokret, dok na tržištu nabavljaju samo aditive ili neophodne premikse. Oko 78% anketiranih farmera kupuje vitaminsko-mineralne dodatke neophodne u ishrani goveda. Ono što se u istraživanjima različitih autora sve više ističe kao mogućnost za dodatnu optimizaciju programa ishrane na farmama muznih krava jeste rešavanje problema usitnjenosti kabastih hraniva, a na prvom mestu silaže cele biljke kukuruza i senaže lucerke, kao i kompletno mešanih obroka (TMR – Total Mixed Ration) za ishranu krava u laktaciji. Na osnovu istraživanja Stojanovića i sar. (2011a, 2011b, i 2011c) i uz primenu “Penn State Particle Separator” sistema od 4 sita, utvrđena su različita odstupanja od optimalno predviđenih vrednosti raspodela pojedinih frakcija čestica kako za kabasta hraniva, tako i za TMR.

Što je usitnjenost kabastih hraniva bila neujednačenija, to je i usitnjenost TMR-a varirala. Autori ovih istraživanja ističu da dobijeni rezultati ukazuju na značaj optimizacije fizičke forme kabastih hraniva prilikom njihove pripreme, a sve u cilju postizanja željene fizičke efektivnosti kompletnog obroka. Optimalna fizička efektivnost kabastih hraniva može se postići primenom različitih metoda i postupka kako prilikom usitnjavanja mase, tako i prilikom spremanja silaže cele biljke kukuruza, odnosno senaže lucerke.

Rezultati ranijih istraživanja ukazuju na to da mogućnost da formulisani obrok podmiri hranidbene potrebe visokoproizvodnih mlečnih krava zavisi ne samo od njegovih hemijskih, već isto tako i od fizičkih karakteristika. Poznavanje stepena usitnjenosti kompletno mešanog obroka, kao i pojedinih kabastih hraniva, značajan je pokazatelj pri formulisanju obroka za mlečne krave, naročito u prvoj fazi laktacije. Ovo iz razloga enormno visokih potreba u energiji sa jedne strane, i istovremeno, ograničenog kapaciteta konzumiranja suve materije (SM) obroka, sa druge strane. Koncept fizički efektivnih vlakana (peNDF) je istovremeno pokazatelj i obuhvata kako prosečnu usitnjenost kompletnog obroka, tako i sadržaj NDF u obroku, ali takođe definiše i fizičku efektivnost obroka.

Optimalnim sadržajem fizički efektivnih vlakana u obroku, i adekvatnom fizičkom formom kompletnog obroka stimuliše se povećanje ukupne aktivnosti Poglavlje 1. Stanje i mogućnosti optimizacije primarne proizvodnje mleka 12 žvakanja (pri konzumiranju i preživanju), obezbeđuje se normalna funkcija rumena i iskorišćavanje konzumirane hrane, a eliminišu se pojave smanjenja procenta mlečne masti, ruminalna acidoza, ruminalna parakeratoza i laminitis. Međutim, još uvek nije nedvosmisleno utvrđen i preporučen metod merenja fizičke efektivnosti kompletno mešanog obroka i kabastih hraniva. Postoje značajne razlike u utvrđenim vrednostima za faktor fizičke efektivnosti (pef) i sadržaj peNDF, korišćenjem originalne verzije PSPS-sistema sa 2 sita i modifikovane verzije PSPS-sistema sa 3 sita. Egzaktne preporuke za optimalni sadržaj peNDF u obroku visokoproizvodnih mlečnih krava na početku laktacije praktično ne postoje, a opšte vrednosti koje su u opticaju se dosta razlikuju, pre svega zbog protivurečnosti podataka o efektu peNDF na svarljivost i proizvodnju mleka za različita kabasta hraniva i obroke sa različitim udelom koncentrata i kabaste hrane.

Važna napomena:

Preuzeto iz monografije OPTIMIZACIJA TEHNOLOŠKIH POSTUPAKA I ZOOTEHNIČKIH RESURSA NA FARMAMA U CILJU UNAPREĐENJA ODRŽIVOSTI PROIZVODNJE MLEKA koju je uredio Prof. dr Vladan Bogdanović sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.

 

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Govedarstvo

Nakon vučjanskog i manojlovačkog kraja, danas i poljoprivredni proizvođači sa područja Grdelice i okoline mogu da očekuju uplatu podsticajnih sredstava grada Leskovca u ukupnoj visini od 3,2 miliona dinara.

Od ukupno 994 korisnika i 34,5 miliona dinara iz budžeta grada, ukupno 106 poljoprivrednih gazdinstava iz ovog dela grada je apliciralo za subvenciju koju će uglavnom koristiti za unapređenje plasteničke proivodnje, meru koja je i inače bila najtraženija ove godine.

“Budućnost poljoprivredne proizvodnje je u plastenicima koji se u leskovačkom kraju prostiru na oko 1700 hektara. Većina poljoprivrednika je krenula sa nekoliko malih plastenika, postepeno su se razvijali i danas mnogi od njih imaju proizvodnju povrća koja se može videti u razvijenim zapadnim zemljama”, navodi se na zvaničnom sajtu grada Leskovca.

Takav je slučaj i sa mladom poljoprivrednicom Draganom Stojanović iz Donjeg Bunibroda koja pokazuje da su spoj porodične tradicije, znanja i pametnog ulaganja uvek dobar recept za uspeh. Ova tridesetogodišnja majka dvoje dece se duže od deset godina bavi proizvodnjom paradajza, paprike, krastavca, kupusa i ljutih papričica u 20 plastenika koje održava sa ostalim članovima porodice. A u planu je podizanje još desetak.

Preko Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede ostvarila sam pravo na subvenciju za mlade poljoprivrednike zahvaljujući kojoj je nabavila priključne mašine za plastenike vredne 2,4 miliona dinara, od čega je 75% pokrilo ministarstvo. Prijavila sam se za gradsku subvenciju zato što u proizvodnju treba stalno ulagati. Ulaganja su velika tako da nam svaki dinar znači. Sredstva koja sam dobila ću iskoristiti za sistem za navodnjavanje i crni najlon za plastenik“, navodi ona.

U Donjem Bunibrodu se većina domaćinstva bavi proizvodnjom povrća, plastenici su uobičajena pojava. Ovde je poljoprivredno zemljište kvalitetno, a u neposrednoj blizini je i Tulovska reka koja poljoprivrednicima pruža mogućnost navodnjavanja ali je decenijama unazad zbog čestih izlivanja uzrokovala štete. Ovaj problem je i zvanično rešen tekuće godine izgradnjom rasteretnog kanala u koji je grad Leskovav uložio skoro 100 miliona dinara.

Izvor:https://jugmedia.rs/uplata-subvencija-i-za-poljoprivrednike-iz-grdelickog-kraja/

Објављено у Agroekonomija
subota, 26 decembar 2020 17:09

Mladima omogućiti da rade i zarade

Uprava Ministarstva poljoprivrede za poljoprivredno zemljište nedavno je objavila da je identifikovala blizu 1.000 hektara napuštenog državnog zemljišta u 13 lokalnih samouprava, od kojih su dve u našoj Pokrajini, u Velikom Središtu, na području grada Vršca, i u Irigu.Posao je rađen u saradnji s Programom za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP), što je podrazumevalo terensku proveru 1.398 parcela u državnom vlasništvu površine od oko 2.200 hektara. Pronađeno je napuštenih i neobrađenih 546 parcela, ukupne površine od 948 hektara, dok se 852 parcele površine 1.228 hektara koriste, što praktično znači da gotovo polovina od 2.200 hektara poljoprivrednoig zemljišta stoji zaparloženo bez namene.

Koliko još imamo oranica koje ničemu ne služe postoji različite procene jer Uprava za poljoprivredno zemljište smatra da svake godine ostaje neobrađeno između 200.000 i 350.000 hektara oranica, dok drugi smatraju da taj podatak nije ni približan onom od oko 700.000 hektara do kojeg se dolazi prostom računicom, sabirajući koliko imamo obradive površine zemlje i koliko od toga koristimo.

– Od ukupno 4,1milion hektara poljoprivrednog zemljišta, obrađuje se svega 3,4 miliona, što znači da je najmanje bar pola miliona hektara do 600.000 neiskorišćeno, a razlika do 700.000 hektara su livade i pašnjaci, koje se ne koriste jer nemamo stoke – ističe za „Dnevnik” analitičar i publicista iz Novog Sada Branislav Gulan.

Po njegovim rečima, najviše neiskorišćenog poljoprivrednog zemljišta ima u pograničnim područjima naše zemlje, pa njive treba staviti u upotrebu što pre, ali nam za to ne trebaju strategije već akcije, odmah vidljive.

– Dobar primer za to kako se neobrađene državne njive odmah mogu iskoristiti davanjem na upotrebu do 50 hektara mladim ljudima zainteresovanim da od poljoprivrede krenu u stvaranje lične egzistencije nam stiže iz Ministarstva za brigu o selu – ističe Gulan.Za neobrađenu zemlju, napominje on, svakako treba utvrditi kakvog je kvaliteta zemlja i na osnovu tog ispitivanja odrediti namenu, šta je najbolje sejati ili je koristiti za druge vidove poljoprivredne proizvodnje.

– Već decenijama se hvalimo time da ovdašnja poljoprivreda može da nahrani stanovništo i da još deo te poljoprivredne proizvodnje prodamo u izvoz. Odavno nam nije potrebna samodovoljnost već i znatno više od toga. Na primer, od kukuruza, kojeg godišnje izvozimo više od tri miliona tona, možemo napraviti čak 1.300 proizvoda u višim fazama prerade, pa eto prilike da razvijamo prerađivačku poljoprivrednu delatnost na napuštenim njivama – zaključuje Gulan, i dodaje da se samo efikasnom upotrebom resursa stiže do još bolje produktivnosti i konkurentnosti na tržištu nego što smo sada.Naša zemlja zbog bogatih zemljišnih resursa i povoljne klime ima dobre uslove za poljoprivrednu proizvodnju, pa poljoprivreda zauzima važno mesto u razvoju domaće privrede. Učešće poljoprivrede u nacionalnom BDP-u u 2018. godini iznosio je 6,2 odsto, a spoljnotrgovinska rzamena u istoj godini dostigla je 4,2 milijarde evra, što je 15,8 odsto više od petogodišnjeg proseka, dok je 15,9 odsto ukupne radne snage zaposleno u poljoprivredi.

Uz ove podatke, dodajmo i da je sve više žena zainteresovno da se bavi poljoprivredom, što u proteklim decenijama nije bilo tako.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/napustene-nive-dati-mladima-da-rade-i-zarade-26-12-2020

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31