Чланци поређани по датуму: četvrtak, 24 decembar 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
četvrtak, 24 decembar 2020 15:31

Sadnice stižu poštom

Osnov vrhunske voćarske proizvodnje su zemlja i kvalitetna podloga, odnosno sadni materijal. Ne tako davno bili smo lideri u proizvodnji sadnog materijala, o čemu govori i podatak da je od ovog posla do devedestih godina prošlog veka živelo desetak sela trsteničkog kraja. Duga tradicija i odlično savladan zanat
su samo nekolicinu porodica ostavili u ozbiljnoj priči zbog poznatih lomova u ondašnjoj državi. Jedni od njih su i Antići iz Ljubave, sa preko pola veka poslovanja.
U blizini Zapadne Morave, na 12 km od Kruševca, nalazi se selo Ljubava, i porodični rasadnik. Rasadnik Antić ima porodičnu tradiciju dugu više od 50 godina, na šta su posebno ponosni. Sezona sadnje voća je krenula, pa samim tim i interesovanje za dobrim sadnicama.
„Ova godina generalno kasni, jer se vegetacija produžila. Lisna masa je počela da opada tek sredinom novembra, intenzivno, što je nama rasadničarima otežalo posao. Za lozne kalemove preporučujemo sadnju na proleće, jer ni prvi mrazevi nisu skinuli liske. Krenulo je sa prodajom, tako da nas očekuje lavovski posao. Neki zbog cele situacije izbegavaju da dolaze, dok drugi navrate u po noći, tako reći. Radimo od jutra do ponoći,“- kroz smeh nam govori Goran Antić.
Podizanje voćnjaka ili vinograda nije nešto što se radi na kratak rok, oni se podižu na duži niz godina, ponekad i više decenija. Kako se sve više okrećemo domaćoj proizvodnji i preradi, izgleda da će slatko i prava domaća rakija ponovo mirisati u selima Srbije, čemu je kumovao i kovid.

,,Znate, interesantno je da nas sve nevolje vraćaju selu, ognjištu, korenima. Slično je bilo i kada smo brat Zoran i ja devedesetih, od oca preuzeli da radimo ovaj posao. U vreme bombardovanja devedeset devete, takođe smo imali veliku ekspanziju širenja voćnjaka. Nekako nas te nevolje zbliže, nateraju da se vratimo prirodi. Prirodno je da tada proradi i strah od budućnosti, možda nestašica. Novonastali uslovi nametnuli su i nešto drugačije uslove prodaje, tako da se sadnice šalju i na kućnu adresu, međutim to su uglavno manje količine. Srbija obnavlja svoje špalire, jer se kod naših domaćina svake godine povećava
proizvodnja sa po nekoliko hiljada jedinica svih voćnih vrsta, sa pažljivo izabranim sortama. Ono što je još interesantnije vraćamo se autothonim sortama. Za neke od ovih voćkica sigurno nikada niste čuli, poput šumatovke, bostanke, aršlame, kolačare, budimke, osoruša, senabija, tetovača, krstovača,zelenka, šarunka,zebičanka, takuša, lubeničarka, kalurka, jčmnka,drenak…
,,Sve su popularnije, jer ovi novi uslovi su naterali ljude da bukvalno pobegnu u sela. Na dedovini, ili očevini, sada žele da imaju nešto kvalitetno, da bude neprskano, da žive zdravo. Otuda sve veće interesovanje,ali i zbog toga što taj svet opet mora u gradu da radi i živi pa tako nema ni vremena da se previše angažuje oko starih okućnica. Da se razumemo, stare sorte jesu zahvalnije za održavanje, ali i one traže izvesnu negu. Kod autohtonih sorti voća je poznata činjenica da su jednostavnije za održavanje, ali se preporučuje prskanje insekticidima i fungicidima, dva do tri puta u toku leta, prve dve do tri godine, a kasnije po potrebi. Rodnost im je nešto manja, kasnije prorode u odnosu na novije sorte, ali su njihovi plodovi dosta zdraviji.Formiranje stabla kod starih
sorti je isto kao kod ostalih, a kasnija rezidba se obavlja sa proredom unutrašnjih grana (primenjuje se minimalna rezidba, jer ne vole rigoroznu rezidbu).
Inače, u ponudi antići imaju preko 60 vrsta autothonih sorti na kojima su radili sa priznatim stručnjacima u Srbiji. Negde ih je kaže, na to naterala potražnja, ali podsvesno i nestajanje domaćih srpskih, starih sorti. Težak zadatak koji su postavili i na zadovoljstvo mnogih od nas ispunili.Veliki rad više generacija, dugogodišnje iskustvo i zadovoljni kupci stvaraju povoljne uslove za dalji razvoj i usavršavanje, čemu posvećuju posebnu pažnju. Nismo gubili vreme i potražili praktične savete za aktuelnu sadnju.
,,Sadnja počinje onog trenutka kada biljka dođe u fazu mirovanja, a to je period od 1. novembra do oko 10. aprila, u zavisnosti od jesenjih ranih mrazeva, i prolećnih temperatura. Ukoliko zemljište nema uslova za oranje, kopaju se veće jame i to 50 do 60 cm širine i minimum 40-ak centimetara dubine. Preporučljivo je da se nakon kopanja jama u njih ubaci od 2 do 4 lopate pregorelog stajnjaka. Ubačeni stajnjak koji se nalazi na dnu jame prekriti slojem
sitne zemlje, debljine od 10 do 15 cm, da stajnjak ne bi došao u kontakt sa korenom zasađene sadnice. Kod kontejnerskih sadnica kopa se jama širine 40 cm i dubine od 30 cm. Ukoliko ima stajnjaka, u jamu ubaciti 1 do 2 lopate, a zatim dno jame prekriti sitnom zemljom. Zemlju oko biljke ne treba gaziti, već treba ručno dodavati zemlju, pa polivati i postupak ponavljati više puta. Ukoliko nemate stajskog đubriva, po vrhu jame nakon sadnje dodati oko 50 grama NPK
đubriva. Kod jesenje sadnje se preporučuje prekraćivanje sadnica viših od 2m na visinu od 1,6 m od površine zemlje. Zatim, krajem februara i početkom marta meseca, prerezati na visinu od 80 do 120 cm, u zavisnosti od vrste i sorte voća. Prskanje korova herbicidima treba izbegavati, jer može doći do fatalnog sušenja sadnice. Da bi se biljka lakše razvijala treba je zaštititi od bolesti i štetočina.“- kaže drugi brat Zoran Antić.
Kod stubastog voća đubrenje se primenjuje samo kod biljaka koje zaostaju u porastu . Rezidba stubastih sadnica se obavlja tokom leta. Kod mini patuljastog voća, đubrenje i polivanje se primenjuje kao kod klasičnih sadnica, a rezidba se vrši po vašoj želji ( sami oblikujete veličinu i krunu biljke). Ova porodica nam je interesantna i po novom ,,stranjskom ,,sortimentu. Da li pomodarstvo, potreba ili izazov tek naši domaćini su položili i ovaj ispit zrelosti. Za primer, umesto špalira cveća u njihovom dvorištu vas dočekuju lepotice kakija. Ova istočna japanska jabuka u dom Antića je ušla sasvim slučajno, a danas je na proizvodnoj
liniji.
,, Vidite i sami, rodila i prerodila. Malo je nežnija prve zime, kasnije kada se ukoreni može u punom rodu da da, i do 100 kg. Zato preporučujemo kada je ona u pitanju ranu prolećnu sadnju, sve drugo je idealnije saditi sve do mrazeva. Imamo dva kupca koji je podižu, pa da kažem plantažno, ostali iz znatiželje, kao kada smo i mi počeli. Sve više traže i sibirski limun, mandarine, fortunelu, kesten je sve popularniji, sadnice bobica, aronije, ogrozda -  kažu sagovornici.
Od početka do kraja sezone svi Antići, tri generacije, dva brata, supruge, deca, tri agronoma, i najmlađi unuk Mihajlo, aktivno rade u zasadu, naravno svako na svom zadatku. Valjda je zato kod njih uvek prijatno boraviti. Dok radimo reportažu telefoni neprestano zvone, a onda iznova, ponuda, savet, cena, dostava, dođite kada stignete. Dan menjaju za noć. Tako mora jer svaki kupac je jednako vredan. To je lekcija koju su savladali pre svih u agronomskom poslu.
Na kraju dobismo savet koji prenosimo i vama. Više je ekonomske prirode, ali će vam uštedeti i novac i trud. Bez plana, bez ikakve agro-ekonomske analize tržišta, trendova tražnje, mogućnosti za plasman, ne ulazite u veću proizvodnju. Samo tako bi smo izbegli scene krčenja voćnjaka u punom rodu, bacanja zrelih plodova na deponije i reke i bagatelne cene voća na otkupima i pijacama. To je najskuplja cena koju su mnogi platili poslednjih godina, naročito kada
je proizvodnja maline u pitanju. Ovu voćnu vrstu malo ko traži, tek da se zna!
Proizvođači moraju imati na umu i da se sve greške napravljene prilikom podizanja voćnjaka više nikada ne mogu popraviti, i izazivaju smanjenje produktivnosti i ekonomsku štetu.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
četvrtak, 24 decembar 2020 15:20

Kada je sledeći poziv za IPARD programe?

Srpski agrar više od decenije je čekao na sredstva iz pretpristupnih fondova Evropske unije za pomoć poljoprivredi IPARD. Kada je, konačno, 25. decembra 2017. godine, počelo njegovo sprovođenje, čini se da domaći poljoprivrednici nisu bili previše obučeni i da se nisu snašli.
Kako su nam rekli u Upravi za agrarna plaćanja, do sada je obavljeno i sprovedeno devet IPARD javnih poziva, u okviru tri mere. Pristiglo je 1.746 zahteva, a do sada su 204 poljoprivrednika isplaćena sa 11,7 miliona evra.

- Odziv poljoprivrednih proizvođača je veoma dobar - govori Biljana Petrović, v. d. direktora Uprave za agrarna plaćanja. - To pokazuje i činjenica da u svakom pozivu za meru jedan, koja je namenjena razvoju primarne poljoprivredne proizvodnje, tražena sredstva uvek budu iznad opredeljenih. Najveći broj zahteva je pristigao za nabavku novih traktora. Veliko je interesovanje i za ruralni turizam, kao i za nabavku ostale mehanizacije za primarnu poljoprivrednu proizvodnju. Oko 30 odsto zahteva je za podsticaje za izgradnju objekata.

Prema njenim rečima, za meru 3, namenjenu razvoju prerađivačkih kapaciteta, pristiglo je manje zahteva. Ovi podsticaji namenjeni su za kompanije i preduzetnike i reč je o izuzetno skupim investicijama. Inače, za devet sprovedenih javinih poziva, opredeljeno je oko 172 miliona evra. Od toga, 75 odsto ovih sredstava je iz budžeta EU, a 25 odsto obezbeđuje Srbija.

- Zbog trenutne epidemiološke situacije, u ovom trenutku nemamo aktivnih javnih poziva - ispričala je Petrovićeva. - Sledeći poziv očekuje se u aprilu 2021. i to će biti za investicije u imovinu poljoprivrednih gazdinstava. To će uslediti posle usaglašavanja zakonskog okvira za sprovođenje IPARD programa, koji bi omogućio uvođenje avansnog plaćanja. Ideja je da se posle odobravanja projekta, korisniku omogući povlačenje sredstava u iznosu od 50 odsto vrednosti investicije, bez PDV. Tako ćemo korisniku olakšali pristup finansijskim sredstvima, ali i ubrzti realizaciju investicije. Ostatak podsticaja, poljoprivrednik bi dobio u drugoj fazi, kada se odobri zahtev za isplatu.

Ipak, strogi propisi EU, za mnoge srpske poljoprivrednike su i neostvarivi. Razloga za odbijanje uvek ima, a strah od papirologije i pisanja projekata je očigledno preveliki.

- Za IPARD programe karakteristično je da su veoma zahtevni - ističe Petrovićeva. - Potrebne su obimna dokumentacija i detaljne pripreme kako bi se odgovorilo strogim i jasno definisanim zahtevima. Poljoprivrednici ne bi trebalo da strahuju od toga, već da se dobro informišu o uslovima, odaberu podršku i da do detalja isplaniraju svoju investiciju. Za svu pomoć mogu da se obrate nama ili poljoprivrednim stručnim službama. Svako može sam da pripremi dokumentaciju, ali ako žele da angažuju konsultanta, treba da imaju u vidu da je taj trošak prihvatljiv u IPARD programu, tačnije da se refundira u određenom procentu.Prema rečima agroekonomiste Milana Prostrana, srpski proizvođači uvek imaju dilemu i strah kod uzimanja ove vrste pomoći.

- U odnosu na iskustva zemalja koje su primljene u EU, Srbija nije do kraja najbolje organizovala deo koji se tiče pripreme dokumentacije - smatra Prostran. - Bilo bi dobro da to rade specijalizovane agencije, jer nisu svi dovoljno obrazovani i IT pismeni, da bi mogli da spreme dokumentaciju koja je ogromna. EU je birokratska i nama je teško da to ispunimo, jer imamo averziju prema papirima. Ovde ne možemo kako mi hoćemo, već kako EU zapoveda. I ta pravila su ista za sve u EU, ne samo za nas. Taj novac su najbolje povlačili Poljaci. U svakom slučaju, sredstva iz IPARD su povoljna, najviše se usmeravaju ka mehanizaciji i za nabavku staklenika i plastenika. Ipak, treba dobro do kraja sve osmisliti, jer poljoprivrednik može biti odbijen zbog sitnice.KONKURISATI u IPARD je stvarno teško i zahtevno. Mnogi stočari su pokušali da ostvare ove podsticaje, ali su odbijeni. Ipak, jedan do glavnih problema zbog kojeg ne mogu da konkurišu za IPARD sredstva jesu nelegalno sagrađeni objekti na imanjima, objašnjava Sanja Bugarski, predsednik Asocijacije proizvođača mleka Vojvodine.

- Legalizacija i vlasništvo su veliki problemi i u gradu, a ne na selu - smatra Bugarski. - Moj zahtev za legalizaciju čeka u Opštini Inđija od 2003. godine, a imam sve papire spremne i predate. IPARD je zahtevan i ide do najsitnijih detalja.POSTUPAK za dobijanje IPARD podsticaja sastoji se iz dve faze. Prihvatanje projekta i faza odobravanja isplate. Proces odobravanja projekta može da traje i do devet meseci od dana podnošenja zahteva. Dok deo da se odobri isplata traje oko pola godine, od momenta kada se podnese zahtev za ovu fazu.

- Ovi postupci se završavaju donošenjem rešenja povodom zahteva za odobravanje projekta ili isplate IPARD podsticaja - govori Petrovićeva. - Između ove dve faze, korisnik IPARD treba da realizuje svoju investiciju na način i u roku koji je utvrđen. Trajanje ove faze zavisi od složenosti projekta.

Kako nam objašnjava Petrovićeva, potencijalni korisnik IPARD podsticaja treba da odabere podršku i obezbedi sredstva, kojima će sprovesti projekat, kada on bude bio odobren. Novac ne mora da bude na bankovnom računu u momentu podnošenja zahteva.

- Treba imati na umu i vreme koje je potrebno odvojiti za pribavljanje uverenja, prikupljanje ponuda, izradu poslovnog plana, dobijanje dozvola i ostale dokumentacije neophodne u procesu podnošenja zahteva za odobravanje projekta - ističe Biljana Petrović.

Izvor:https://www.novosti.rs/vesti/ekonomija/948020/kroz-gusto-reseto-evropskih-para-mnogim-poljoprivrednicima-prekomplikovano-dobijanje-novca-ipard

Објављено у IPARD
četvrtak, 24 decembar 2020 15:15

Produžen rok za zamenu kaveza za koke nosilje

Proizvođači konzumnih jaja mogu do kraja 2023. godine da zamene kaveze za koke nosilje, što znači da će imati dovoljno vremena da se prilagode zakonodavstvu Evropske unije i da koriste sredstva iz IPARD programa, saopštila je Privredna komora Srbije (PKS).

Produženje roka za tri godine je rezultat inicijative Grupacije za proizvodnju živinskog mesa i jaja PKS, upućene Ministarstvu poljoprivrede, koje je izmenilo Pravilnik o uslovima za dobrobit životinja.

Prvobitni pravilnik je predviđao da rok za zamenu kaveza ističe 1. januara 2021. godine, novi rok je 31. decembar 2023. godine.

"Da pravilnik nije izmenjen, proizvodnja bi se smanjila za oko 40 procenata i verovatno bi morali da se oslonimo na uvoz, dok bi mnogi proizvođači čak i odustali od proizvodnje jaja", rekao je sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda Nenad Budimirović.

On je podsetio da je na predlog PKS, IPARD program omogućio proizvođačima konzumnih jaja da konkurišu za sredstva usmerena za nove, obogaćene kavezne sisteme.

Istakao je da prema pravilniku o uslovima za dobrobit životinja novi kavezi treba da imaju veću površinu, posebnu opremu za stajanje, veće hranilice i pojilice, drugačiji materijal na podu, nagib ne veći od 14 odsto.

Izvor:https://novaekonomija.rs/vesti-iz-zemlje/produ%C5%BEen-rok-za-zamenu-kaveza-za-koke-nosilje

Објављено у Živinarstvo

Ministr poljoprivrede,šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović svuda stiže. Nakon uručenja nagrada "Najevropljanin" za oblast politike u 2019.godini ministar je juče stigao i do Turske gde je sa srpskom delegacijom ugovarao nove poslove izuzetno važne za Srbiju i srpske poljoprivrednike.

Na sastanku sa turskim kolegom Bekirom Pakdemirlijom dogovoreni su dalji pravci saradnje dve zemlje posebno u sektorima voćarstva i stočarstva. Novina je potpuno otvaranje turskog tržišta za srpske maline koje su neprikolsoveni srpski brend u svetu. To znači da se za srpske malinare otvara zemlja koja broji oko 82 miliona stanovnika, što je za naše voćare izuzetno značajno. 

Podsećamo, Srbija i Turska imaju odličnu saradnju u sektoru poljoprivrede koja je donela razmenu od 100 miliona evra u prvih devet meseci 2020. 

 

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31