Чланци поређани по датуму: utorak, 22 decembar 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

U 2020. zahtevi proizvođača organske hrane za subvencijama dvostruko su nadmašili iznos sredstava opredeljenih u republičkom budžetu što govori
o velikom interesovanju poljoprivrednika da se uključe u ovaj vid proizvodnje, ali i potrebi da se u njihovo podsticanje uključe i lokalne samouprave.
Period kada je organskim proizvođačima potrebna najveća pomoć je na samom početku, kada ulaze u proces konverzije zemljišta i sticanja sertifikata, a taj period može da traje i do tri godine, u zavisnosti od vrsteproizvodnje. Subvencije za biljnu organsku proizvodnju su trenutno četiri puta veće u odnosu na konvencionalnu, a za stočare su više za 40%. Površine pod organskom proizvodnjom su poslednjih 10 godina povećane 236 posto, ali su tek na 0,6% od
ukupno korišćenog poljoprivrednog zemljišta– izjavila je Jelena Milić, rukovoditeljka Grupe za organsku proizvodnju u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede na online konferenciji „Kako unaprediti razvoj organske poljoprivrede na lokalu“.
Vebinar je organizovao NALED u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede i Agro klasterom iz Novog Sada, u okviru projekta Javno-privatni dijalog za razvoj, koji podržava USAID, u cilju prevazilaženja prepreka koje ometaju intenzivniji razvoj organske proizvodnje u našoj zemlji. Na skupu je istaknuto da su visoka početna ulaganja i zahtevni administrativni postupci glavne prepreke sa kojima se proizvođači organske hrane susreću. Novi Sad je primer lokalne samouprave koji je bojazan od isplativosti ulaganja rešio refundiranjem kompletnih troškova za proces sertifikacije i kontrole, kao i podrškom za nabavku semena, zaštitne
opreme, edukacije i promocije. U ovoj godini izdvojeno je pet miliona dinara za te namene. Sličan pristup već su najavile i druge lokalne samouprave poput Kruševca i Dimitrovgrada.
Ratko Aksentijević iz udruženja odgajivača organskih ovaca i goveda „Golija“ istakao je da su podsticaji naročito bitni za stočare jer su administrativni zahtevi u toj oblasti značajno veći u odnosu na biljnu proizvodnju, kao i da je potrebno podsticati grupnu sertifikaciju proizvođača kako bi se što veći broj poljoprivrednih proizvođača uključio u organsku proizvodnju.
Na vebinaru je najavljeno donošenje novog zakona o organskoj proizvodnji tokom sledeće godine, a u planu je da se omogući refundiranje troškova sertifikacije za izlazak na tržište EU (uz mogućnost da se proširi i na tržišta SAD i Japana). U Srbiji najzastupljenija je proizvodnja organskog voća (malina, koncentrat jabuke i kupina), žitarica (kukuruz i pšenica) i industrijskog bilja (soja i suncokret), kao i živine i ovaca. U odnosu na 2012. broj proizvođača je povećan sa 1.000 na 6.260, ali je samo 534 sertifikovano dok su ostali kooperanti. Oko 90% proizvodnje namenjeno je izvozu, a vrednost našeg
plasmana u inostranstvo je gotovo 30 miliona evra.
Novim Pravilnikom o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji donetim u julu ove godine prvi put je regulisana mogućnost proizvodnje organskih vina u Srbiji. Takođe, proširena je i lista sredstava za zaštitu i ishranu bilja u skladu sa propisima EU, što će olakšati
proizvodnju u oblasti koja ne dozvoljava upotrebu hormona i GMO, kao i strogo ograničenu upotrebu sredstava za zaštitu bilja i antibiotika.
Proizvodnja organskih proizvoda u Republici Srpskoj, koja se u 2018. odvijala na oko 300 hektara obradive zemlje, povećana je za godinu dana, te je u
2019. godini iznosila oko 600 hektara. Taj podatak potvrdio je za "Nezavisne" Dragan Šepa, sekretar Udruženja poljoprivrede, vodoprivrede, ribarstva, prehrambene i duvanske industrije pri Privrednoj komori RS, dodajući da se to prvenstveno odnosi na ljekovito i aromatično bilje, povrće, i jagodičasto voće. Organska proizvodnja inače ne uključuje veštačke dodatke kao što su pesticidi i hemijska đubriva, te ne sadrži genetski modifikovane organizme, i
nije tretirana zračenjem, industrijskim rastvaračima ili hemijskim prehrambenim aditivima. Prema podacima stručnjaka, sve su veći i prihodi koje ovaj vid proizvodnje donosi.
"Proizvodnja organskih proizvoda prošlih godina je po hektaru donosila oko 400 KM, a sada donosi 600 KM, s tim što će se nastojati da iduće godine taj iznos bude još veći", rekao je Šepa. U planu je, kako dodaje, da se do kraja ove godine formira grupacija organskih proizvođača u Udruženju poljoprivrede i prehrambene industrije pri Privrednoj komori RS.
"Nedavno su promovisani znak ogranske proizvodnje za RS i sertifikacijska kuća koja će vršiti kontrolu i izdavati sertifikate proizvođačima za određene proizvode", istakao je Šepa. Prema njegovim rečima, sve više proizvođača traži dozvolu za organsku proizvodnju. "Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i
vodoprivrede RS ima oko 100 proizvođača koji su u procesu sertifikacije za ovu proizvodnju. Licenca se dobija od strane sertifikacijske kuće, gde se podnosi zahtev u skladu sa Zakonom o organskoj proizvodnji RS. Nakon dobijanja sertifikata proizvođač stavlja etiketu kojom se potvrđuje da je taj proizvod organski", pojasnio je Šepa.
Perspektiva i značaj organske proizvodnje za Srpsku, kako Šepa kaže, jeste da se u narednom periodu obezbedi da se ona što bolje razvija i da se povećava.
"Ministarstvo podržava proizvođače, daje im podsticaj od 600 KM po hektaru te sufinansira sertifikat sa 50 odsto, što doprinosi povećanju broja proizvođača u ovoj sferi, ali i površina na kojima se odvija organska proizvodnja", rekao je Šepa. Ipak, povrtari smatraju da je proizvodnja organskog povrća u RS još na veoma niskom nivou.
"Što se tiče proizvodnje organskog povrća u RS, ona je na veoma niskom nivou, jer se kod nas taj trend ne prepoznaje i ne vrednuje adekvatno. Da bi se podigla na viši nivo, potrebno je da se takvi proizvodi mnogo više cene", rekao je za "Nezavisne" Branko Mastalo, predsednik Udruženja povrtara RS. Ono što određuje cenu svih, pa i organskih proizvoda, kako Mastalo kaže, jeste odnos ponude i potražnje.
"Kada je ponuda velika, a potražnja mala, onda su cene niske, a kad nešto nedostaje, cena je visoka. Kod nas je još prisutan trend da se ne gleda da li je,
na primer, paprika zdrava, već koliko se sjaji, iako je organska mnogo zdravija i bolja", dodao je Mastalo.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Organska proizvodnja
utorak, 22 decembar 2020 10:45

Gde smo po standardu u odnosu na Evropu?

Kupovna moć stanovništva u Srbiji prošle godine je bila za polovinu ispod proseka Evropske unije. Preciznije, stvarna individualna potrošnja domaćinstava u našoj zemlji, kojom se meri materijalno blagostanje, iznosila je 49 odsto od evropskog proseka.
Ovo pokazuju podaci evropske statističke službe "Evrostat", koji se odnose na lanjsku potrošnju po stanovniku. Gotovo ista situacija, za jedan procenat manja vrednost, kod nas je zabeležena i u 2017. i 2018. godini.

Među članicama EU najniži nivo stvarne potrošnje lane su, kao i prethodnih godina, imale Bugarska, Hrvatska i Mađarska, između 57 i 67 odsto od evropskog proseka. Najveću kupovnu moć imaju građani Luksemburga, Nemačke i Austrije, od 18 do 35 procenata iznad proseka EU.

Kada su u pitanju rashodi domaćinstava, podaci "Evrostata" za prošlu godinu pokazuju, da porodice u Srbiji najviše troše na hranu i bezalkoholna pića, 23,6 odsto, dok u EU gotovo upola manje odlazi za ovu kategoriju, svega 13 procenata od kućnog budžeta. Oni najviše izdvajaju za stanovanje i račune, 23,5 odsto, a za naše građane je ova stavka na drugom mestu, sa udelom od 20,1 procenat u ukupnim ličnim troškovima. Na začelju srpskih izdataka su restorani i hoteli koji učestvuju sa 3,2 procenta, dok je ova kategorija na četvrtom mestu u potrošnji Evropljana sa 8,7 odsto. Slični podaci zabeleženi su i prethodnih godina.Žarko Malinović, iz Privredne komore Srbije, ističe da "Evrostatov" model u kome izvlače prosek za EU predstavlja mešanje "jabuka i krušaka", jer su razlike među članicama velike, ali da su podaci koji se odnose na pojedinačne zemlje korisni. Kada je u pitanju struktura potrošnje srpskih domaćinstava u odnosu na evropska, on naglašava da na to utiču brojni faktori, u koje spadaju i potrošačke navike i kulturološke razlike.

- Zna se kakve su naše prosečne plate i činjenica je da imamo nisku platežnu moć, ali kada su u pitanju troškovi za hranu, oni su kod nas dominantni, jer se mi uglavnom hranimo kod kuće - navodi Malinović. - Zato su naši rashodi za restorane manji, dok je na Zapadu situacija drugačija, oni više obroka konzumiraju van svojih domova. Kod njih je hrana u ugostiteljskim objektima neuporedivo skuplja.

Na Zapadu je kod radno aktivnog stanovništva trend, kako navodi, da iznajmljuju stanove. Naši građani, kada su u mogućnosti, odlučuju se na dugoročno zaduživanje i kupovinu nekretnina, koje su ovde znatno jeftinije nego kod njih.- U Srbiji postoje i razlike među generacijama, starije su lakše sticale stanove , dok su mlađe prinuđene da uzimaju kredit i onda imaju veća izdvajanja za tu kategoriju, a onda sve to ulazi u prosek - precizira Malinović.

Među zemljama EU, Rumuni najviše troše za hranu i bezalkoholna pića, čak 26 odsto, Hrvatska i Bugarska za osam procenata manje, a najmanje Irska, svega 8,6 odsto. U regionu, građani Bosne i Hercegovine najveći deo kućnog budžeta izdvajaju za ovu stavku, 28,8 procenata, a Crna Gora 24,5 odsto.

Domaćinstva u Srbiji najmanje troše za obrazovanje, 1,2 procenta, a takva je situacija i u EU, gde ova kategorija čini tek 0,9 odsto ukupnih troškova.

Izvor:https://www.novosti.rs/vesti/ekonomija/947392/srpski-standard-pola-proseka-evrostat-kupovnoj-moci-rashodima-domacinstava-svim-zemljama-starog-kontinenta

Објављено у Agroekonomija
utorak, 22 decembar 2020 10:22

Prepolovljena prodaja prasetine

Prodavci pečenog prasećeg mesa, koji su proteklih godina u ovo doba zbog praznika i krsnih slava imali pune ruke posla, sada se žale da je prodaja mršava, a isplativost nikakva, na šta je uticala epidemiološka situacija, odnosno preporuke da se okupljanja svedu na minimum.Istina, dobar dio građana posti, ali ima i onih koji ne poste, a koji su proteklih godina u ovo vrijeme masovno kupovali pečenicu.

Kako kažu farmeri, cijena prasadi znatno je povoljnija u odnosu na prethodne godine, na šta je uveliko uticao virus korona, ali i uvoz mesa iz EU.

Međutim, bez obzira na niske cijene, u skladu sa trenutnom situacijom prouzrokovanom pandemijom, stanovništvo se odlučuje na kupovinu manjih količina mesa, upravo zbog toga što su ljudi prinuđeni da praznike provedu u najužem krugu porodice.

Mišo Maljčić, predsjednik Udruženja uzgajivača svinja RS, smatra da su virus korona, kao i ograničenja i zabrane okupljanja, uticali i na lošu prodaju mesa.

"Situacija sa virusom korona uticala je na sve privredne sfere, pa i na prodaju prasadi. Iako su praznici pred nama, zabrane su na snazi, a samim tim naši ljudi iz inostranstva spriječeni su da dođu. Prema tome, neće biti slavlja niti okupljanja, a to će za posljedicu imati i slabu prodaju prasadi", kaže Maljčić za "Nezavisne".

Lider uzgajivača svinja dodaje da je uzrok pada cijena mesa u RS ujedno i uvoz jeftinijeg mesa iz EU.

"Naši proizvođači ne uspijevaju prodati ono što proizvedu, jer je uvozno meso povoljnije u odnosu na domaće, a stanovništvo se većinom odlučuje za kupovinu povoljnijeg mesa iz uvoza", zaključuje Maljčić.

Iz jedne banjalučke pečenjare kažu da je prodaja pečene prasetine pala za 50 odsto te da su cijene mnogo niže u odnosu na prethodne godine.

"Generalno, prodaja prasadi je opala za 50 odsto. Uzrok loše prodaje je prvenstveno trenutna situacija koja je uzrokovana virusom korona. Što se tiče cijena, u zavisnosti od kilaže, kilogram žive vage košta od 3,5 do četiri KM", kažu iz ove banjalučke pečenjare. Prema njihovim riječima, pred praznike je cijena malo viša, a doskora je bila do tri KM po kilogramu.

"U odnosu na prethodne godine, cijena je smiješna i mnogo je niža. Klanje i čišćenje prasadi košta 10 KM, dok je za uslugu pečenja potrebno izdvojiti 30 KM. Kod nas često dolaze i po dvije porodice da kupe po pola praseta. Oni koji su prethodno kupovali 15 kg mesa, sad kupuju četiri kg", dodaju iz pečenjare.

U pečenjari iz Bijeljine takođe se žale zbog novonastale situacije te i oni potvrđuju da je prodaja mesa upola manja u odnosu na prošlu godinu.

"Nismo zadovoljni prodajom, upola manje mesa se proda u odnosu na prethodne godine, a na to je veliki uticaj imao virus korona. Trenutna cijena prasadi je 3,5 km po kilogramu žive vage", kazali su iz pečenjare.

Kako dodaju, cijene klanja, čišćenja i pečenja kreću se u zavisnosti od toga za koju kilažu se odluče kupci prilikom kupovine praseta.

"Za prase do 30 kg cijena klanja iznosi 10 KM, a za pečenje takvog praseta potrebno je izdvojiti 20 KM. U posljednje vrijeme često dolaze dvije porodice i traže da kupe po pola praseta. Traže i po kilogram prasećeg pečenja, ali mi ne radimo na taj način, ne prodajemo tako male količine pečenja", dodaju iz bijeljinske pečenjare.

Izvor:https://www.nezavisne.com/ekonomija/privreda/Prodaja-prasetine-pala-za-50-odsto/637438

Објављено у Svinjarstvo

Proizvođači i izvoznici voća i povrća iz Srbije i drugih ekonomija Zapadnog Balkana i u narednih pet godina svoju robu prodavaće bez carina kupcima u Evropskoj uniji, saopštila je Privredna komora Srbije (PKS).

Odluka Evropske unije o Autonomnim trgovinskim merama (ATM) kojom se do kraja 2025. produžavaju dosadašnje trgovinske povlastice za izvoz proizvoda koji nisu obuhvaćeni Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju (SPP), odnosno za koje je SPP nepovoljniji, objavljena je u Službenom glasniku EU i danas stupa na snagu.Odluku, koja se obnavlja svakih pet godina, na predlog Evropske komisije doneo je Evropski parlament i potvrdio Savet EU.

Predsednik PKS i Komorskog investicionog foruma Zapadnog Balkana Marko Čadež rekao je da je povoljniji trgovinski režim, za čije se produženje u komunikaciji sa institucijama u Briselu zalagala i zajednička privredna komora regiona, posebno važan za mala i srednja preduzeća - proizvođače i izvoznike voća i povrća, od svežih jabuka i šljiva do kukuruza šećerca.

"Ušteda od nekoliko desetina miliona evra na carinama daje im prednost u odnosu na konkurenciju, mogućnost za veći izvoz i zaradu i bolje pozicioniranje na velikom tržištu Evropske unije", izjavio je Čadež.

Osim jabuka, šljiva i kukuruza šećerca, bez carinskog opterećenja, i u narednih pet godina, sa Zapadnog Balkana u EU izvoziće se krompir, tikvice, pečurke, grožđe, kajsije, višnje, trešnje, nektarine, breskve, jagode, orašasti proizvodi, dinje i razni agrumi….

Po ATM-u i proizvođačima vina iz regiona produžava se mogućnost za izvoz dodatnih 30.000 hektolitara godišnje, nakon što iskoriste kvote koje je EU odobrila zapadnobalkanskim ekonomijama pojedinačno, po bilateralnim sporazumima.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/izvoz-voca-i-povrca-u-eu-jos-pet-godina-bez-carina/bb93dgx

Објављено у Biljna proizvodnja
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31