Чланци поређани по датуму: ponedeljak, 21 decembar 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Bojan Vojnov je rođen i odrastao u ravnici sa mnogo dolina, u Dolovu nadomak Pančeva. Oduvek je voleo prirodu, život islikan pejzažima pitome banatske ravnice. To ga usmerilo ka  Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu gde je završio smer organska proizvodnja. Na ovom fakultetu radi i danas kao asistent na katedri za ratarstvo i povrtarstvo.

Selo ima budućnost

Poljoprivreda je, kako kaže ovaj mladi stručnjak, privredna grana od koje svi podjednako zavisimo i onaj u gradu i onaj na selu, i bogat i siromah.

- Selo hvali, a u gradu živi, to je već opštenarodna prihvaćena poslovica. Ne samo kod nas već svuda u svetu trend je da stanovništvo gravitira ka urbanim sredinama. Raditi po suncu, blatu, kiši 365 dana bez praznika, godišnjeg odmora nije svima primamljiv posao. Da bi mladi ostali na selu, neophodno je delovanje države kroz različite strateške podsticaje da bi mladi domaćini, kako naš narod kaže “stali na svoje noge” – rekao je za Agrobiznis magazin Bojan.

Za pohvalu je, kako kaže, to što poslednjih godina postoje različiti programi podrške i podsticaja za mlade na selu, što signalizira, da bi sada i mladi trebali da preduzmu nešto.

- Mladi imaju ulogu i odgovornost uvedu nove ideje i dodatni nivo kreativnosti, kako bi napravili održivi model proizvodnje, stvarali dodatu vrednost ili finalni proizvod, koji će im omogućiti da od svog rada žive i unapređuju dalju proizvodnju. Sve to zahteva sinhronizovani rad između državnih institucija i sadašnjih i budućih mladih poljoprivrednika – ističe naš sagovornik.

On smatra da je neophodno da kao društvo vratimo ugled seljaku, da mladi na selu budu više cenjeni, jer su poljoprivrednici jedini od heroja našeg društva.

- Složićete se da je biti svoj na svome jedna od blagodati  vremena u kojem živimo. Uvek se obradujem primerima dobre prakse gde najčešće mladi, visokog obrazovanja, ulaze u ovakav vid preduzetništva i to onda uliva nadu. Primera radi, kada završite dva fakulteta i započnete proizvodnju jagode i udružite se sa lokalnim mladim ljudima i krenete u još ozbiljniju proizvodnju. Ili kada uzgajate jabuke na svojoj dedovini ili usavršite tehnologiju proizvodnje voćnih rolnica i sokova, pa znanje sa fakulteta prenesete u razvoj vaših proizvoda, to eksplicitno naglašava da selo ima budućnost. Iz to razloga verujem u mlade ljude koji su spremni da svojim znanjem i idejama menjaju svet na bolje.

Srbija moj dom

Bojan je jedan od osnivača Udruženja „Srbija moj dom“.

- Srbija ima divne mlade, kreativne ljude, željne znanja i novih izazova. Naš cilj je okupiti takve mlade ljude, da deluju u lokalnoj zajednici gde udruženje predstavlja jezgro odakle će se inovativne ideje širiti i biti na korist mladim generacijama – ističe naš sagovornik i dodaje da su posebno animiraju mlade u ruralnim sredinama.

- Jedan od ogranaka udruženja je istoimena filmska produkcija koja ima za cilj promociju kulturno ekološko-turističkih potencijala sela. Kroz dokumentarne filmove ispričane su priče za kojima danas traga savremeni čovek, već pomalo umoran od brzog načina života. Verujemo da će u budućnosti ovakva dela mladih ljudi predstavljati duhovni kapital našeg društva – naglašava Bojan.

Jedan od projekata je i „Deliblatska peščara u smiraj dana“ koja ima za cilj podizanje ekološke svesti, da se osvrnemo oko sebe i vidimo lepotu zemlje u kojoj živimo.

- Deliblatska peščara ili evropska Sahara predstavlja najveću kontinentalnu peščaru u Evropi. Ovo je jedna od poslednjih oaza  bogata različitim biljnim i životinjskim vrstama, gde delovanje čoveka na prirodu treba da bude jedva vidljivo. Ovakvih oaza je, na žalost, sve manje zato se javlja potreba da se predstavljanjem ovakvih oaza probudi potreba za divljenjem prema prirodi, uz njeno poštovanje i očuvanje za buduće generacije. Često ističimo da svaka bačena flaša, slomljena klupa, zakačena kesa na grani, nije odraz ni dobrih ni loših vremena, dostupnosti ili uskraćenosti, osnovnog ili viskog obrazovanja, nego odraz naše ličnosti. Mladi imaju snagu i energiju koju samo treba usmeriti u dobrom pravcu, raditi na razvoju svesti i altruističkog pristupa prema ljudima i prirodi.

Stipendista Kentaki univerziteta

Bojan je bio stipendista čuvenog Kentaki univerziteta, što mu je pružilo mogućnost da stekne dodatno znanje i iskustvo koje sada primenjuje u svojoj zemlji.

- Imao sam sreću da pored akademskog razvoja i studiranja na fakultetu, pristupim i neformalnom tipu obrazovanja, gde je sticanje takvog znanja preduslov za dalji razvoj kako pojedinca, tako i društva uopšte. Projekat je bio sproveden pod pokroviteljstvom Kentaki univerziteta i USDA, a u saradnji sa Institutom za primenu nauke u poljoprivredi i Institutom „Tamiš“ iz Pančeva. Tokom dvogodišnjeg angažovanja naučio sam mnogo i razvio veštine koje mogu da primenim u praksi. Misliti, znači živeti, a mi živimo u vremenu u kome su logika i znanje preduslov za uspešnu primenu u praksi. Drago mi je što sve više mladih  imaju jasan cilj i okreće se učenju gde kombinacijom formalnog, neformalnog obrazovanja, znatiželje i prakse, izrastaju u kvalitetne ljude sa sjajnim znanjem i idejama.

Bojan veruje da imamo potencijala da stanemo rame uz rame sa evropskim farmerima samo moramo biti spremni da menjamo navike.

- Naši vredni poljoprivrednici trebaju da budu spremni da menjaju navike, prihvate inovacije i da se zajedničkim snagama razvijamo domaći agrar, jer verujem da možemo biti u rangu sa evropskim farmerima. Zato mladim poljoprivrednicima mogu da poručim da se ponose što su sa sela, da shvatimo da je komšija najveći rod, da je uspeh ako se udružimo i pomažemo jedni drugima. Treba da veruju u svoje ideje i snove, da svakodnevnim učenjem pronađu nove načine kako da unaprede proizvodnju i rade ono što vole, a složićete se da je to zapravo i najveći uspeh.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Agroekonomija
ponedeljak, 21 decembar 2020 15:17

Dobra godina za proizvođače jabuke

Procena je da će ove godine ukupna proizvodnja voća u Srbiji iznositi oko milion i trista hiljada tona, a od te količine oko pola miliona tona je proizvodnja jabuke. 
Kako kažu upućeni ovo je dobra godina za sve voćne vrste i kada je reč o jabuci, pamtiće se po dobrim prinosima, ali i otkupnim cenama.Po rečima Miladina Blanuše, voćara iz Bačke Palanke, koji ima savremeni zasad jabuke na dva i po hektara, pod sortama Zlatni Delišes i Greni Smit, godina je bila dobra za proizvođače i kada je reč o rodu, ali i cenama. Posebno je kako ističe bilo važno pravovremeno primeniti sve pomotehničke mere u zasadima, kako bi se ostvario i zadovoljavajući ekonomski rezultat.

"Ovo je odlična godina, rodilo je, cenovno smo jabuke prodali po dobrim cenama i moglo je da se zaradi. Ova godina je bila ekstra za rad, koje imao zdravu jabuku prvu klasu, taj je sigurno zadovoljan i sigurno je u plusu", rekao je Blanuša.

Za profesora dr Nenada Magazina, sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, ova agronomska godina pamtiće se u voćarstvu kao godina dobrih prinosa, solidnog kvaliteta i dobrih cena kod gotovo svih voćnih vrsta.

"Ako posmatramo za Vojvodinu, najznačajniju voćnu vrstu, a to je jabuka, jedna vrlo vrlo dobra godina, što se tiče cena, prinosi su ponegde možda na srednjem nekom nivou ili malo podbacili zbog mrazeva, ali je cena to definitivno izvukla. Cena se ove godine kretala i do 80 evro centi za neke partije pojedinih sorti kao što je Gala i druge, upakovan proizvod u maloprodajnu ambalažu i to su cene koje su i do dva puta više nego prosečne cene unazad godinama. Možemo reći unazad 15 godina, što se tiče cena, ovo je najbolja godina", rekao je Magazin.

Naš sagovornik podseća na to da je u godini na izmaku počeo i izvoz jabuke u Indiju što smatra značajnim, jer je u voćarstvu bitna divezifikacija ne samo u proizvodnji voća već i u izvozu, čime se postiže sigurnost poslovanja domaćih proizvođača voća na različitim tržištima.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/vojvodina/novi-sad/dobra-godina-za-vocarstvo_1190636.html

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Dok se širom Srbije povećavaju plantaže pod zasadima voća javio se problem manjka orezivača. Starih i iskusnih je sve manje, a retki su mlađi koji se odlučuju za ovo drevno zanimanje. Ipak, situacija se i ovde polako menja, bar ove sezone, za ovaj posao su zainteresovani učenici srednjih škola i fakulteta.Lenka Pantelić iz Zrenjanina studira u Novom Sadu i kaže da je spojila profesiju i ono što voli, a usput i zaradi neki džeparac."Apsolvent sam na poljoprivrednom fakultetu, na smeru holtikultura, ima tu dosta sličnosti sa voćarstvom i vinogradarstvom i ostalim srodnim biološkim naukama", kaže Lenka.

Učenik Tehničke škole Luka Zorić iz Zrenjanina želi da nauči zanat, jer, kako kaže, sada je onlajn školovanje, kreće raspust, tako da ima vremena, a i priliku da nešto zaradi.

Pojedine kompanije koje se bave voćarskom proizvodnjom u nedostatku orezivača organizuju besplatne kurseve, jer ovaj posao se jedino može uraditi ručno.

"Naša kompanija ima preko 500 hektara pod višnjom, radimo trenutno zimsku rezidbu, prilagođavamo uzgojni oblik za mašinsku berbu. Imamo problem sa radnom snagom, ali ih angažujemo iz okoline Zrenjanina, uradimo sa njima obuku tako da oni to mogu vrlo kvalitetno da rade", kaže Zoltan Kiš Matijević iz "Agrara".

Raduje ga, kaže, što ima sve više mladih rezača koji su zainteresovani da nauče rezidbu a takođe i da za to budu adekvatno nagrađeni.

I kako tvrde u ovoj kompaniji, veliki broj mladih koji nauče ovaj posao veoma brzo odlazi van Srbije i tamo rade na plantažama jer širom Evrope zanimanje orezivača voća je izuzetno traženo i pre svega dobro plaćeno.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/4193824/orezivac-voca.html

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Uprava za poljoprivredno zemljište Ministarstva poljoprivrede je identifikovala blizu 1.000 hektara napuštenog državnog zemljišta u 13 lokalnih samouprava.Identifikacija je sprovedena u saradnji sa Programom za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP), izjavio je za Tanjug direktor Uprave Branko Lakić.

"To je podrazumevalo terensku proveru 1.398 parcela u državnom vlasništvu površine od oko 2.200 hektara. Na terenu su sačinjavani foto i video zapisi i upotrebljavan je dronom da bismo dobili [to bolji pregled stanja", rekao je Lakić. Dodao je da je kontrolisano svih šest gradova i opština sa područja Kolubarskog upravnog okruga, četiri opštine sa područja Moravičkog upravnog okruga (Čačak, Ivanjica, Gornji Milanovac i Lučani), katastarska opština Veliko Središte na poručju Vršca, Irig i niška opština Medijana.

Tamo je pronađeno da je 546 parcela ukupne površine od 948 hektara napušteno i neobrađeno, dok se 852 parcele površine 1.228 hektara koriste.

"Zadatak terenske kontrole nije bio samo da se utvrdi da li se zemljište koristi ili ne, već ako se utvrdi da se ne koristi, koji su društveni, ekonomski, demografski i geografski razlozi, i da se nađu najbolji modaliteti da se državno zemljište stavi u funkciju", naveo je Lakić.

Objasnio je da, ukoliko nije racionalo da se koristi za poljoprivrednu proizvodnju iz bilo kojih razloga (veliki nagibi, velika usitnjenost parcela, nepravilan oblik, močvarno zemljište), kroz projekat se utvrđivao i način kako da se ono stavi u neku korisnu funkciju kao što je pošumljavanje i slično.

"Tokom analize utvrđeno je da oko polovine parcela koje su bile predmet kontrole, nekih 950 ha, se ne obrađuje, a za sva lica koja koristre zemlju bez pravnog osnova sprovodi se sankcionisanje", rekao je Lakić.

Dodao je da su tokom postupka kontrole biti uzimani uzorci sa parcela koji mogu biti predmet ozbiljnih investicija i intenzivne proizvodnje i sada se čekaju rezultati analiza.

"Svi podaci o tim parcelama će narednih dana biti na Geoportalu uprave, a posebno će biti obeležene parcele koje su napuštene i biće ponuđene poljoprivredncima, ukoliko su ispunjeniostali zakonski uslovi po privilegovanim uslovima, po početnoj ceni od nula dinara", najavio je direktor Uprave za zemljište.Naglasio je da se uglavnom radi o parcelama u brdskim područjima, poput Ivanjice, gde usled iseljavanja stanovništva u prethodnim decenijama jednostavno nema ko da se bavi poljoprivredom.

"U opštini Medijana u Nišu se samo jedna parcela koristi, a ostale su jedan veliki kompleks od preko 140 hekara kojima je nakada upravljalo društveno preduzeće ili zadruga, a radi se o napuštenom voćanjaku. Svi podaci se analiziraju i to zemljište će biti stavljeno u funkciju", objasnio je Lakić.

Naglasio je da je zemljište ograničen resurs, i da svaka ozbiljna država teži tome da ga stavi u najbolju moguću funkciju, bez obizira da li ona biti ekonomska ili neka druga.

"U svakom slučaju Srbija ne može da dozvoli sebi da ima parcele koje nemaju svrhu, odnosno da budu izvor problema sa asprekta erozije ili zakorovljavanja, pa da ometa proizvodnju na susednim parcelama", rekao je sagovornik Tanjuga.

Naveo je da je prošle godine ovakvo snimanje urađeno u još četiri lokalne samouprave i da očekuje da će Uprava u narednom periodu još više ovog posla da uradi.

Uporedo sa evidentiranjem parcela rađena je i analiza pogodnosti različitih područja za sprovođenje komasacije tamo gde su ispunjeni zakonski uslovi, odnosno ako su parcele u toj meri nepravilnog oblika da ih nije moguće racionalno koristii, objasnio je Lakić.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/agro-biz.php?yyyy=2020&mm=12&dd=21&nav_id=1784092

Објављено у Biljna proizvodnja
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31