Чланци поређани по датуму: nedelja, 20 decembar 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Kozarstvo u Srbiji dobija sve više na značaju a broj farmi se iz godine u godinu povećava. Međutim, tržište još nije ni blizu zasićenosti a to potvrđuje i činjenica da naši domaćini sve raspoložive količine mleka i proizvoda od kozijeg mleka prodaju kroz male radnje u Beogradu.
Dobra farma se nalazi na teritoriji Bele Crkve, blizu sela Dobričevo, gde je smeštena savremena farma koza koju su osnvali ljudi iz IT sektora. Mada je njima svojstveno da se više okreću borovnici ovaj primer je dokazao da se može i u stočarstvu raditi uspešno i ako niste imali prethodnog znanja.
Naš domaćin je vlasnik farme Goran Veljović, koji sa svojim partnerima i saradnicima razvija farmu još od 2015. godine kada su kupili imanje tadašnje zadruge. Počeli su sa 7,5 hektara osnovne zemlje koja je oko same farme, a danas imaju 72 hektara u zakup ili vlasništvu. Proizvode lucerku i žitarice za
potrebe ishrane koza a plan im je da kompletnu proizvodnju hrane za koze imaju na samoj farmi jer nisu zadovoljni kako to rade fabrike stočne hrane. Naši domaćini su kod čak 4 proizvođača utvrdili da nema poštovanja receptura i standarda za stočnu hranu te imaju česte oscilacije u proizvodnji mleka. Koze za dve nedelje nakon ishrane lošijim smešama smanje mlečnost koju je kasnije nemoguće povratiti. Farmu čini proizvodni i prerađivački deo. U oba dela rukovode dame. Biljana Nikolić je dipl. inž. stočarstva i brine o primarnoj proizvodnji. Nju koze očigledno dobro poznaju i čim se pojavi u farmi zna kakva je situacija u stadu.

“Za ishranu koza važni su kako proteini tako i vlakna. Ja kada uđem u farmu odmah osetim kakva je energija stada i šta im nedostaje. Nažalost, situacija je takva da mi nemamo poverenja u dobavljače stočne hrane jer nemamo konstantu u kvalitetu. S druge strane trudimo se da donosimo što više iskustva i znanja sa drugih farmi. Tako smo u Kanadi tokom boravka došli do informacije da je nabolji uspeh u proizvodnji postignut kada se jarići puštaju da dođe samo prva 24 časa a potom se hrane odvojeno od majke i to hladnim odnosno negrejanim mlekom. Na ovaj način nemate pojavu da vam se jarići prejedaju i rano počinjete da im dajete suvu hranu. Nakon 35 dana mi prekidamo ishranu mlekom i oni jedu isključivo kabastu i suvu hranu”. Od kada je primenjena kanadska
formula proizvodnje podmlatka gubici su manji od 1% a jarići su mirniji i privrženiji ljudima. Naravno i kasniji rezultati su odlični.
Farma ima 400 koza a u planu je 600. Prosečna mlečnost je 3 litra, jer je takva trenutno potreba za sirovinama u mlekari imajući u vidu aktuelnu tržišnu situaciju. Prethodne godine išla je do 4 litra. Kada je u pitanju ishrana izvor proteina su sojina i suncokretova sačma, ječam i triticale, a enegriju daje ishrana vlaknima kojih ima u senu.
Senaža je iz sopstvene proizvodnje dok se sačma nabavlja na tržištu. Farma ima i sopstveni bunar, a voda se dodatno prečišćava kroz posebne uređaje koji
je prilagođavaju kozama. Kada je u pitanju prerada, Goran Veljović nam kaže da bi uspeh bio i veći a proizvodi jeftiniji kada se ambalaža ne bi uvozila jer je ona trenutno uceni zastupljena sa 27% što je značajna stavka: „Kada bi takvu proizvodnju imali u Srbiji mi bi mogli da budemo značajno konkurentniji, a cena
koštanja ambalaže bi bila ispod 10% što je prihvatljivo. S druge strane uposlili bi dodatnu radnu snagu i neko bi zarađivao na proizvodnji ambalaže za
koju ne treba više uložiti od 350.000 evra“.
Koziji proizvodi od čistog kozijeg mleka
Tehnolog Maja Novaković kaže da proizvodnja i prerada kozijeg mleka nije ništa ni teža ni lakša od onog od krava. Trenutno u mlekari se proizvde godišnje 14000 litara surutke, 10000 litara jogurta i 6000 litara kefira, koji se proizvodi od sredine godine i ima tendenciju rasta: „Proizvodimo dve vrste sira, a to su tvrdi sir u tipu holandskog tvrdog i meki stari sir poput feta sira. “
Premija za kozije mleko je 7 dinara, a procenjuje se da bi okvirno cena na tržitu trebalo da bude u otkupu oko 55 dinara. Problem kozarima predstavlja
i deklasiranje proizvoda jer se sve što sadrži više od 51% kozijeg mleka može podvesti pod koziji proizvod: „To nije fer prema proizvođačima poput naše jer mi naše proizvode dobijamo isključivo od kozijeg mleka tako da su oni vredniji i naravno skuplji u proizvodnji“.
Takođe, problem kozarstva Srbije je i to što se ne prepoznaje veštačko osemenjavanje tako da dobijena grla na ovaj način nemaju svoje rodovnike i pedigre, a samim tim ni subvencije kao ni njihovi potomci.Sa druge strane uvoz jednog jarca recimo iz Kanade bi bio izuzetno skup. U slučaju da može da se koristi seme koje bi bilo uvezeno to bi bilo mnogo lakše i jeftinije a sa druge strane bi bila osvežena krv naših farmi koza gde ima pojave „zamora“ genetskog materijala, jer se ipak radi o ograničenoj populaciji koja nije tako velika.
Kanadsko iskustvo unapredilo proizvodnju
Zahvaljujući kontaktu sa Institutom za primenu nauke u poljoprivredi ova farma je poslala predstavnike u Kanadu i imala prilike da sarađuje sa kanadskim stručnjakom našeg porekla koji je spreman da pomogne u nabavci genetskog materijala i prenosu znanja na naše farmere. U narednom periodu potrebno je da država to omogući sa njene strane, a sporazum o saradnji u oblasti stočarstva između Kanade i Srbije je odavno potpisan.
„Srbija je svojevremeno mogla da bude među prvih pet zemalja koje su mogle da imaju gensku tehnologiju i to da je kupi od Kanade, odbila je da to učini, a samo 5 godina kasnije kupila je tehnologiju kao poslednja zemlja na svetu“ ističu nam sagovornici...
Šta ova tehnologija omogućava to je rano ispitivanje kako mladih životinja dok su još u utrobi majke tako i u prvih nekoliko nedelja po porođaju. Podaci
dobijeni na ovaj način omogućavaju nam da brzo i precizno radimo selekciju i samim tim unapredimo rasni sastav ne samo koza već i svih drugih životinja.
Kako saznajemo postoji procena da čak 30% naših životinja ima gene koji ne odgovaraju onome što piše u papirima. Dakle, bilo je i zloupotreba i manipulacija koje ne samo da nisu sankcionisane već nisu ni iskorenjene.

Izvor: Agrobiznis magazin

Објављено у Kozarstvo
nedelja, 20 decembar 2020 13:53

Saveti za savršeno sušeno meso

NAKON pravilnog usoljavanja, meso se u domaćinstvima uobičajeno suši, odnosno izlaže dimu.

Dimljenjem se mesu oduzima vlažnost, koja ubrzava razvoj bakterija, a meso na taj način dobija i prijatan ukus. Meso se može dimiti hladnim ili toplim dimom.

Hladno dimljenje je na temperaturi oko 15 stepeni.
Topliji dim isušuje meso i ono spolja postaje suvo i i tvrdo, čime se sprečava dalji prodor dima u unutrašnjost, a samim tim i sušenje i konzerviranje središnjeg dela komada mesa.
* „Hladno“ se dime trajne kobasice, šunke, slanina…
* Toplim dimljenjem na temperaturi od 20 do 40 stepeni Celzijusa dime se polutrajne kobasice, viršle, salame.
* Prerađevine dimljene hladnim dimom budu samo dimljene, dok dimljenje toplim dimom su i – termički obrađene.Prostorija (pušnica) u kojoj se obavlja i dimljenje se mora povremeno provetravati, najbolje uveče, kako bi se meso dobro ohladilo. Smatra se da najbolji ukus mesu daje dim dobijen od suvih bukovih cepanica sa nekoliko borovih grančica. Borovih grančica ne sme biti previše, jer u tom slučaju dolazi do formiranje tanke voštane opne na komadima mesa, koja onemogućava dalje prodiranje dima u unutrašnjost.

Posle hladnog dimljenja meso i prerađevine se moraju još sušiti na vazduhu, dok se prerađevine posle toplog dimljenja mogu odmah upotrebiti za jelo.

Vreme dimljenja zavisi od veličine komada mesa, načina loženja vatre, veličine sušnice, kao i postizanja željenog ukusa.

Okvirno, slanina i kobasice se dime oko nedelju, kulen 20 dana, a veći komadi, poput šunki tri do četiri nedelje. Nakon sušenja, meso se mora čuvati na suvom i hladnom mestu.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2019/01/21/domacinski-recepti/kako-pravilno-susiti-meso/

Објављено у Agroekonomija
nedelja, 20 decembar 2020 13:48

Prvo organsko beogradsko vino

Danas čuveno voćarstvo Grocke je vekovima unazad, još od starih Rimljana, bilo u znaku vinogradarstva. Jer, ova stara varoš je blagoslovena izvanrednim klimatskim uslovima i prirodom kraj prostrane reke, što je uslovilo milenijumsko trajanje, bogatu kulturnu baštinu – i izvanredne prirodne uslove za vinogradarstvo i voćarstvo. Grocka kraj Dunava je u znaku organskih vina iz Plavinaca, jedine sertifikovane organske vinarije u beogradskom okrugu, koja se nimalo slučajno nalazi čuvenoj u voćnoj opštini. Pravilnik o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje, kojim je prvi put uređena oblast proizvodnje organskog vina u Srbiji, usvojen je u toku ove godine, da bi nedavno bila sertifikovana i prva organska vina. Pravo da ponesu etiketu kojom se označavaju organski proizvodi dobilo je deset vina, pet iz Vinarije „Plavinci” u Grockoj i pet iz Vinarije MV u Stalaću.

– Organsko vino dobija se strogo kontrolisanim procesom proizvodnje u kojem se tačno zna svaki postupak, šta može da se doda, a šta ne sme. U klasičnoj proizvodnji vina dozvoljeno je dodavati 59 različitih aditiva, a u organskoj nijedan. Organska vina dobijaju se od organski proizvedenog grožđa, isključivo uz pomoć prirodnog kvasca iz vinograda. Podrazumeva se da je grožđe od kojeg se pravi vino takođe organski sertifikovano – kaže Branislav Anđelić, vlasnik Vinarije „Plavinci” koja je ime ponela po narodnom nazivu za gročanski krajolik u kome se nalazi. Legenda kaže: ...nekada davno, putnici koji su u zoru plovili uzvodno Dunavom, posle zelenih ada kod Grocke ugledali bi brežuljke posute vinogradima, koji su se na jutarnjem suncu presijavali u indigo-plavoj boji. Ova posebna nijansa dolazila je ne od plavog Dunava, već od plavog kamena kojim su se vinogradi prskali...

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/469063/Prvo-beogradsko-organsko-vino-iz-Grocke

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
nedelja, 20 decembar 2020 13:40

Olakšice za sezonske poslove

Poljoprivredni proizvođači i sezonski radnici u 15 lokalnih samouprava širom Srbije moći će iz prve ruke da se upoznaju sa pojednostavljenom procedurom angažovanja na sezonskim poslovima putem portala i mobilne aplikacije, jer u njihovo grad stiže Agro Info Karavan, koji organizuje NALED, uz podršku Nemačke razvojne saradnje, saopšteno je danas .
Nakon uspešno realizovane reforme kojom je uvedena elektronska prijava sezonaca, promocija na terenu ključna je za razumevanje benefita legalnog angažovanja i za poslodavce i za radnike, navodi u saopštenju NALED."Krajnji rezultati reforme su zadovoljna privreda i radnici. Rad na crno u ovoj oblasti smanjen je za 37 odsto samo tokom prve godine. Dosad je prijavljeno oko 44.000 sezonaca čija su prava zaštićena i uvećani su budžetski prihodi za četiri miliona evra. Počev od 24. decembra, tokom devet dana svim zainteresovanim predstavnicima lokalnih organa, proizvođačima i sezonskim radnicima predstavićemo proceduru, prednosti elektronske prijave i podeliti promotivne materijale", izjavila je kaže Tisa Čaušević, šefica Jedinice za hranu i poljoprivredu u NALED.

Agro Info Karavan posetiće Zrenjanin (24.12), Niš (25.12), Čačak i Kraljevo (28.12), Suboticu i Bačku Topolu (29.12), Inđiju i Sremsku Mitrovicu (05.01), Grocku (06.01), Svilajnac i Jagodinu (11.01), Zaječar i Negotin (13.01) i Sombor i Vrbas (15.01), a zbog epidemiološke situacije predstavljanja sistema biće održana na otvorenom.

Do 2019. godine angažovanje sezonskih radnika u poljoprivredi podrazumevalo je složenu proceduru koja je od poslodavca zahtevala da izdvoji oko pet sati mesečno za angažovanje jednog sezonskog radnika. Zbog toga je na godišnjem nivou čak 95% sezonaca u poljoprivredi radilo u sivoj zoni, podseća NALED.

Poljoprivredni proizvođači danas mogu putem veb portala www.sezonskiradnici.gov.rs i prve mobilne aplikacije za servise državne uprave, da registruju sezonske radnike za samo pet minuta, a osim kompanija, poslodavci mogu da budu i vlasnici poljoprivrednih gazdinstava.

Osim za poslodavce, novi sistem je osigurao brojne benefite i za sezonske radnike, kojima je omogućeno da ostvare svoja prava na zdravstveno osiguranje u slučaju povrede na radu, penzijsko i invalidsko osiguranje za svaki dan radnog angažovanja, kao i zadržavanje statusa nezaposlenog lica i ranije stečenih prava na novčanu socijalnu pomoć, navodi se u saopštenju.

Inicijativu za pojednostavljenje ovog procesa pokrenula je grupa poljoprivrednih kompanija iz Srema, zajedno sa Nacionalnom alijansom za lokalni ekonomski razvoj (NALED) 2015. godine. Nakon razmene iskustava sa zemljama u regionu, razvijen je inicijalni koncept reforme, koja je sprovedena u saradnji sa Vladom Srbije i uz podršku Nemačke razvojne saradnje.

Višegodišnji napori rezultirali su Zakonom o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima koji je usvojen u junu 2018. godine. To je stvorilo uslove za razvoj elektronskog sistema prijave sezonskih radnika, koji je sa radom počeo u januaru naredne godine, navodi NALED u saopštenju.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/olaksice-za-sezonske-poslove_1190564.html

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31