Чланци поређани по датуму: petak, 18 decembar 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
petak, 18 decembar 2020 12:17

Porast cena žitarica u odnosu na lane

Proizvođačke cene poljoprivrednih proizvoda više su u odnosu na 2019. za 10,9 odsto, kada se uporede podaci iz oktobra ove i prošle godine. Najveći uticaj na ovakvo stanje na tržištu hrane imali su rast cena žitarica (21,1 odsto), industrijskog bilja (12,6 procenata) i voća (21,6 odsto), pokazuju najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Cene žitarica vrtoglavo su rasle tokom pandemije u celom svetu, ali trenutno stanje na berzama ukazuje da se polako nazire usporavanje, ako ne i kraj tim poskupljenjima. Prema izveštaju Produktne berze iz Novog Sada, proteklu nedelju obeležili su pad cena pšenice, kukuruza i soje.

Kako se navodi, na domaćem tržištu došlo je do smirivanja cena, pa tako i do pada prometa. Kukuruz je kao i protekle nedelje nastavio da beleži negativne trendove. Na to su, ističu, uticali smanjena aktivnost izvoznika i logistički problemi. Kukuruzom se trgovalo po ceni od 18,2 dinara po kilogramu, bez PDV-a. U odnosu na prethodnu nedelju, cena je bila niža za 4,2 odsto.

Istovremeno, napominje se da je pad cene pšenice na berzi omogućio da domaće žito bude konkurentno na stranim tržištima. Na nekonkurentnost naše pšenice nedavno je ukazalo i udruženje „Žita Srbije”, ističući da je izvoz proteklih meseci zbog više cene bio usporeniji kao i da je Srbija imala značajno bolje rezultate s prodajom kukuruza na stranim tržištima.

I u Novosadskoj berzi potvrđuju da je plasman na strana tržišta, u prethodnom periodu, sprečavala visoka cena domaćeg žita. Ističu da su kompanije sada bili više zainteresovane za izvoz u Italiju. Pšenicom se trgovalo od 20 do 20,8 dinara po kilogramu, bez PDV-a, što je za 5,2 odsto niža cena u odnosu na nedelju dana ranije. Kako napominju, soja je i dalje bila najinteresantnija roba u trgovanju, iako je i kod nje došlo do pada cene za četiri odsto.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/469022/Zitarice-skuplje-za-vise-od-20-odsto-u-odnosu-na-lane

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

U Privrednoj komori Vojvodine održana je onlajn konferencija „Vinarstvo i vinogradarstvo kao privredni potencijal u Srbiji”. Nacionalna strategija razvoja vinarstva i vinogradarstva, mogućnost osnivanja instituta za vinogradarstvo i aktuelni podsticaji države samo su neke od tema o kojima se razgovaralo.U ime organizatora konferencije, sekretar Udruženja poljoprivrede u Privrednoj komori Vojvodine Mladen Petković istako je da će PKV biti partner u procesu razvoja i sprovođenja te strategije.

Pozdravljajući učesnike, predsednik Privredne komore Vojvodine Boško Vučurević istakao je da je Komora mesto okupljanja privrednika i da će i dalje pomagati razvoj i promociju vojvođanskih vinara.

Govoreći o Strategiji o vinarstvu i vinogradarstvu – dokumentu koji je Vlada Srbije usvojila prošle sedmice, Dragan Krgović iz Vinarije „Krgović”, koji je i sam dao doprinos u njenom kreiranju, istakao je da je taj dokumenat važan jer se donosi prvi put, a vinarstvo je prepoznato kao strateška grana.

Predesednik Saveza vinara i vinogradara Srbije Marko Malićanin istako je da je usvojena strategija obradovala sve one koji pripadaju toj branši jer je godina na izmaku teška, a kako je istakao, čeka nas i težak oporavak. Upravo Strategija je definisala i set mera – Pravilnik o podsticajima koji su već u primeni i značajno su olakšali vinogradarima čitavu godinu. Posebni ciljevi u Startegiji određeni su prema razvoju proizvoda koji se odnose na identitet. Utvrđeni je potreba i za prilagođavanjem obrazovnog kao i naučnog segmenta prema usmerenom proučavanju te grane.

Aleksandar Vinčić iz Vinarije „Vista Hil” istakao je da su se u stvari vinari skupili oko zajedničke ideje i iz toga je i nastalo Udrženje „Srem – Fruška gora” te se preko pojedinaca i udruženja ideje zaokružuju u Savezu i realizuju u zakonskim okvirima.

Učesnici konferencije govorili su i o aktuelnim podsticajima, kao i novim tržištima i mogućnostima za plasiranje proizvoda na tržišta koja nisu dovoljno eksploatisana.

Predsednik Udruženja „Srem – Fruška gora” Gordan Bašić govorio je o značaju izvoza domaćih vina na tržište Kine, udruživanju i pronalaženju partnera na tamošnjim tržištima.

Konferenciju održanu u Privrednoj komori Vojvodine pratila je i publika preko platforme expoonline.rs, koja je aktivna i realizuje programe tokom onlajn Međunarodnog sajma poljoprivrede.Posle prepoznavanja značaja razvoja vinarstva, postavlja se pitanje da li je sazrelo vreme da otvaranje instituta za vinarstvo i vinogradarstvo.

Prof. dr Dragoslav Ivanišević istakao je da je ovo vreme, dugoročno gledano, pozitvog trenda za srpsko vinarstvo. Formiranjem Strategije, ističe Ivanišević, krenulo se od polaznih činjenica, a svakako je, kako kaže, potrebno prilagoditi obrazovni sistem toj oblasti.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/naslovi/vinarstvo-zrelo-da-bude-strateska-grana-18-12-2020

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Terenskom proverom napuštenog poljoprivrednog zemljišta u državnom vlasništvu u 13 lokalnih samouprava u Srbiji identifikovano je 546 napuštenih parcela ukupne površine 948 hektara, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Uvidevši važnost identifikacije parcela u državnom vlasništvu koje dugo nisu obrađivane ili koje su korišćene na terenu, Uprava za poljoprivredno zemljište je 2020. godine proveravala stanje u 13 lokalnih samouprava, u Valjevo, Ubu, Osečini, Lajkovcu, Mionici, Ljigu, Čačku, Gornjem Milanovcu, Ivanjici, Lučanima, Irigu, Vršcu (Veliko Središte) i Nišu (Medijana).
U njima su osim pomenutih 546 napuštenih parcela, pronađene 852 parcele površine 1.228 hektara koje su korišćene na terenu, od kojih su neke predmet eksproprijacije.
Prošle godine, koja je bila prva godina sprovođenja projekta, provera je rađena u četiri grada i to Smederevu, Beočinu, Aleksinca i Aleksandrovcu.
Krajem godine je u njima više od 50 hektara zemlje dato u zakup poljoprivrednicima za podizanje višegodišnjih zasada.

Izvor: Tanjug

Објављено у Biljna proizvodnja

Tihomir Bojanić iz mitrovačkog sela Čalma, poljoporivredom se aktivno bavi  oko 35 godina i to najviše  povrtarstvom i uzgojem paradajza. Objašnjavajući zašto se posle godina rada u Sremskoj Mitrovici,  odlučio za poljoprivrednu proizvodnju,  kaže da je tu video perspektivu jer ujutru kada svane sunce bude ga ceo dan što je za povrće dobro. Ima 7000 stabala krušaka,  a pod paradajzom obično ima pet jutara zemlje. To je po njegovim rećima dosta i bila bi velika šteta da mu to strada,  zato je među prvima u selu počeo da osigurava proizvodnju. „Proizvodnju osiguravam u Dunav osiguranju. Mogu vam reći da nisam pogrešio, jedna fina uredna kuća. Na vreme izađu na teren i redovno mi isplate štetu“, priča Tihomir.

Mladi proizvođači prema njegovim rečima treba da osiguraju proizvodnju, da bi mogli mirno da spavaju. On je ističe da je ove godine osigurao kruške,  imao je baš veliku proizvodnju,  ali budući da istoga dana nije osigurao paradajz, sledeće noći nije mogao da spava i jedva je čekao jutro da ode da osigura i paradajz. „Uradio sam to da mogu mirno da spavam. Recimo, 2018. je šteta bila 100 odsto i isplatili su mi sve, a da nisam osigurao šta bi bila velika. Dao sam 1.000 evra,  ali neka sam“, kaže Tihomir Bojanić.

Tihomir je 1985. godine posadio prvo jutro pod paradajzom, da bi danas imao pet jutara i unapred prodatu proizvodnju. On od svojih plodova kojih bude i po 150 na jednom struku pravi ceđeni paradajz koji kuva i prodaje širom Srbije. Kada je sezona, po nekoliko tona dnevno ovog proizvoda ide put kupaca u Beogradu, Subotici, Valjevu... ali se i od njegovih sirovina pravi paradajz sa izvoz u London! Za svoj rad dobitnik je brojnih proiznanja i medalja što kao najbolji proizvođač, a nešto i za vrhunski kvalitet. On koristi iskuljičvo holandsko seme industrijskog pradajza uz minimalnu upotrebu hemijskih sredstava. Ostvaruje prinos i preko 70 tona. A u poslu mu pored supruge i sina pomaže i preko 15 radnika. 

Sve više poljoprivrednih proizvođača u Srbiji shvata neophodnost osiguranja svoje proizvodnje, i ulaganje u osiguranje,  ne doživljava kao trošak, već kao ulaganje, to se moglo videti na radionici održanoj u okolini Sremske Mitrovice, koju je održalo udruženje novinara za poljoprivredu Agropress, a podržala kompanija ,, Dunav osiguranje“.

Miloš Kevilj,  iz sela Divoš,  čije se domaćinstvo bavi ratarskom proizvodnjom na oko 250 do 300 hektara, a sa osiguranjem je počeo 2013. godine.

 „Maltene svake godine budu štete na nekom delu. Bile su i do 30, 40 odsto, tako da nam se osiguranje isplatilo svake godine“, kaže Kevilj, i dodaje da se u njegovom selu posledenjih godina sve više proizvođača uključuje u osiguranje, pa je pre desetak godina, jedva dva-tri čoveka u selu radilo osiguranje,  a sada je u osiguranje uključeno sigurno oko 30, 40 njih.

Miloš sarđuje sa Dunav osiguranjem i kaže da je zadovoljan brzinom procene štete i isplatom.

 

Nada Kovačević,  iz Glavne filijale Dunav osiguranja u Sremskoj Mitrovici,  ističe da je ova osiguravajuća kuća i pored teške situacije 2020. godine bila maksimalno na usluzi svojim osiguranicima prilikom ugovaranja osiguranja, proceni i naknadi šteta. Takođe i kada je reč o savetima, što je bio slučaj i ove godine uz mere zaštite. Ona naglašava da Dunav nudi osiguravajuću zaštitu za sve vrste gajenih kultura,  i to od osnovnog rizika od grada, požara, udara groma, ali i dopunskih rizika od oluje, poplave, mraza. Navodi da je glavna filijala „Dunav osiguranja“ Srem,  ove godine svojim osiguranicima isplatila oko 150 miliona dinara na ime odštete,  i to po osnovu 570 odštetnih zahteva na usevima. Ističe da i pored rasta zaključenih polisa neki proizvođači i dalje imaju stav da šteta neće baš njima da se desi,  a praksa je pokazala da su velike štete posledica takvog stava.

Objašnjavajući koliko iznose premije Kovačević navodi da za hektar pšenice sa prinosom od 5.000 kg, po ceni od 20 dinara za kilogram, sa osiguranom sumom od 100.000 dinara premija iznosi 2.195 dinara.  „Osiguranik od tog iznosa pri zaključenju plaća samo porez od pet odsto, a ostatak plaća posle skidanja useva. Kada uračunamo povrat po osnovu subvencija premija osiguranja poljoprivrednika, ovo osiguranje košta samo 1.300 dinara.

Kada je reč o paradajzu, za osiguranje jednog hektara zasejanog ovom kulturom sa prinosom od 35 tona po hektaru i ceni od 20 dinara po kilogramu, sa sumom osiguranja od 700.000 dinara, premija osiguranja iznosi 39.000 dinara,  a kada se uračuna povrat premije od 40 odsto, proizvođač za osiguranje treba da izdvoji 23.000 dinara. „ Svesni smo značaja poljoprivrede kao strateške grane privrede,  tako da planiramo da i sledeće godine radimo na edukaciji naših osiguranika i proizvođača inaće“, naglašava Nada Kovačević.

Objašnjavajući kakvo je stanje vezano za broj registrovanih gazdinstava, i šta lokalna samouprava sa svoje strane radi na pomoći proizvođačima,  zamenik gradonačelnika Sremske Mitrovice, Petar Samardžić,  kaže da je na teritoriji ovog grada registrovano oko 6.000 gazdinstava.

Navodi da kod podsticajnih lokalnih mera podrške lokalna samouprava vodi računa da ne dolazi do dupliranja mera koje već postoje na pokrajinskom i republičkom nivou.

„Prethodnih godina smo imali i podsticaje u oblasti subvencionisanja nabavke semenskog materijala u povrtarstvu.

Ove godine smo uspešno realizovali jednu meru u oblasti osiguranja stoke i useva,  i to od 20 odsto kod osiguranja umatičenih grla stoke i osiguranja ratarskih useva“.

Maksimalan iznos podsticaja bio 20.000 dinara po zahtevu, za šta je bilo opredeljeno pet miliona dinara.  Samardžić ističe da je pristiglo oko 500 zahteva,  i da se  početkom naredne godine očekuju prve isplate ovih podsticaja.

 „Sa Dunav osiguranjem smo imali dobru saradnju u oblasti zimskih prezentacija,  ili predavanja, posebno oko osiguranja stoke, voćarstva i povrtarstva, a sa tim ćemo nastaviti i ubuduće“, rekao je Samardžić.

 Izvor: TANJUG

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31