Чланци поређани по датуму: utorak, 15 decembar 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
utorak, 15 decembar 2020 16:23

Ekološko čudo iz Kalifornije

 

Kalifornija je treća po veličini država u SAD posle Aljaske i Teksasa. Uz obalu klima je mediteransko-sutropska, a u unutrašnjosti stepska. U Kaliforniji se nalazi Dolina smrti, pustinja koja se smatra za najtoplije mesto na svetu. Najveći problem kalifornijskih farmera je dobra i kvalitetna voda koja može da se koristi za zalivanje useva. Međutim, uprkos prilično lošim prirodnim uslovima, Kalifornija ima više od 1,5 miliona hektara pod organskom proizvodnjom uz značajno uvećanje prinosa. U čemu je njihova tajna?

 Alternativne metode

Tajna je u alternativnim metodama. Naime, kalifornijski organski proizvođači koriste teške prostirke koje smanjuju isparavanje vode sa površine tla, smanjuju nenamerno oticanje vode i pomaže u rešavanju problema erozije. Upotrebljavaju i veštačke vapne, mala udubljenja u zemlji dizajnirana za hvatanje oticanja i povećanje prodiranja vode u tlo.

Pored ovog, sve veći broj organskih proizvođača koristi  inovativno, nehemijsko rešenje za prečišćavanje vode na svojim sistemima za navodnjavanje. Ovim se smanjuje potrebna količina vode za zalivanje, pomaže u održavanju visokog nivoa vlage u zemljištu i poboljšava zdravlje i vitalnost useva. Prema rečima samih uzgajivača, ovaj metod prečišćavanja vode za navodnjavanje izuzetno je efikasan u rešavanju različitih pitanja koja izazivaju konvencionalne i organske poljoprivrednike. U pitanju je Magnation Water Technologies (magnetska tehnologija vode) koja za 30 procenata smanjuje tvrdoću vode koja postaje  nalik kišnici, koja je po oceni stručnjaka, najbolja za zalivanje gajenih useva. U izradi ove tehnologije, inovatori su koristili  saznanja o kišnici do koje je došla NASA, ali i brojna druga  naučna saznanja do kojih se došlo posle višegodišnjih istraživanja. Na taj način je stvoren jedinstveni uređaj koji i najprljaviju vodu može prirodno da pročisti do te mere da se  bezbedno koristiti za zalivanje biljaka. Jednostavno rečeno, sistem Magnaton stvara vodu poput kiše.

Zašto je kišnica dobra?

Naučnici NASE opisali su kap kiše kao akumulaciju vlage u oblacima, visoko u Zemljinoj atmosferi. Usled pritiska molekuli vode se drže zajedno i formira se kapljica. Kada kiša počne da pada iz oblaka na kapljice utiče vazduh koji ih gura dok padaju. Zbog pritiska vazduha kap se razbija i kada udare o zemlju, molekuli vode su manji, uzburkaniji i shodno tome, korisniji za gajene useva. Na sličan način deluje se na vodu za navodnjavanje dok prolazi kroz sistem Magnaton. Molekularna struktura vode se razlaže na manje, bioraspoložive delove koji omogućavaju većoj količini kiseonika i hranljivih materija da se infiltriraju u zemljište. To je zapravo simulacija prirodnog načina prolaska vode kroz magnetno polje zemlje koje vodu „čisti“ od raznih nečistoća i omekšava je pa postaje slična kišnici koja lakše prodire u tlo i stimuliše hranljive materije u zemlji  koje pospešuju rast i zdravlje biljaka.

Majk Torp, savetnik za organsku proizvodnju, testirao je ove sisteme na zasadu bebi spanaća. On je uporedio dve parcele – jednu koja je tretirana vodom iz Magnatona, i drugu koja je zalivana običnom vodom za navodnjavanje. Rezultati su bili frapantni. 

- Na površinama koje su tretirane jedinicom za magnaciju došlo je do povećanja prinosa do deset posto, biljke su bile u odličnom stanju uz produženje roka upotrebe ovog bebi spanaća. U proseku imali smo 1.300 dolara više zarade po hektaru u odnosu na  prinose na njivi sa normalnim navodnjavanjem – rekao je Torp.

Paul Frei, poznati kalifornijski vinar i vlasnik prve organske vinarije u Americi, primenio je ovaj sistem u svojim vinogradima. - Rezultati su bili iznad svakih očekivanja. Znao sam da je kišnica dobra za biljke, ali nisam znao da može da se napravi i na ovaj način i bezbedno koristi – rekao je Frei koji važi za jednog od vodećih svetskih stručnjaka za organsko vinarstvo.

Ovaj tretman utiče i na ispiranje nečistoća iz vode, kao što su mineralne komponente koje bunarsku vodu za zalivanje mogu da učine neupotrebljivom.

- Moja porodica se već više od 150 godina bavi poljoprivredom. Naš glavni problem je visok nivo bora u podzemnoj vodi zbog čega je naša bunarska voda bila neupotrebljiva za zalivanje. Nakon što sam kupio sistem Magnaton rešio sam da ga isprobam na manjoj površini na kojoj sam zasadio jagode i papriku. Namerno sam odabrao ove dve vrste biljaka jer su izuzetno osetljive na vodu kojom se zalivaju. Po prvi put bor iz podzemnih voda nije uticao na biljke koje su rasle zdrave i jake. Sada uzgajamo puno paprike i nemamo apsolutno nikakav problem sa vodom otkad koristimo ovaj tretman. Što se mene tiče ovo čudo – rekao je Pet Herbert.

Olakšava klijanje semena

Upotreba ovog sistema, primetili su kalifornijski farmeri, ubrzava klijanje semena. To iz prve ruke potvrđuje Vajan Gulart koji se već 25 godina bavi poljoprivredom u dolini Salinas.

- Rezultati i bolja klijavost semena koju sam postigao uz upotrebu Magnatona bili su zaista impresivni. Ne samo da je klijanje semena bilo brže, već su biljke bile zdravije, a imali smo i raniju berbu. Zato sam ugradio Magnaton na sve moje pumpe za navodnjavanje – rekao je on. Magnaton je, kako naglašava, čist način tretiranja vode za navodnjavanje kako bi ona postala prirodno efikasna poput kišnice, ali i ključ za smanjenje problema sa vodom za zalivanje.

 Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Organska proizvodnja
utorak, 15 decembar 2020 16:08

Srpska malina nikad skuplja

Najznačajniji srpski voćarski brend na svetskom tržištu ovih dana ima najvišu cenu za poslednjih 15 godina, prema rečima predsednika Asocijacije proizvođača jagodičastog voća Dobrivoja Radovića hladnjačari "crveno zlato" izvoze po ceni od 3,5 evra za kilogram, ovaj iznos je za 70 odsto veći od onog plaćenog proizvođačima za rod iz letošnje berbe.
Razlozi za povećanu vrednost srpske maline su višestruki: pandemija korone povećala je tražnju za zdravom hranom, a berba u konkurentskim zemljama poput Čilea i Poljske je znatno podbacila. Tako je Srbija kao najveći svetski proizvođač, mogla delimično popuniti deficit na tržištu.

- Zalihe se brzo smanjuju, u vremenu pandemije hrana koja ima lekovita svojstva je na ceni, svetski proizvođači brzo su prodali svoje zalihe, a Srbija kao najveći među njima delimično može da nadomesti ovaj manjak - stav je agronoma Aleksandra Leposavića.Proizvođači očekuju da će novi ugovori za iduću berbu biti unosniji za poljoprivrednike.

- Hladnjačari su srpskom seljaku plaćali u proseku 215 dinara po kilogramu tokom poslednje berbe. Apelujemo na otkupljivače da deo zarade podele sa proizvođačima. Pored maline, u svetu raste i cena kupine, a ova proizvodnja je u Srbiji skoro u potpunosti uništena zbog niske otkupne cene.

Ne sme se dozvoliti da malina doživi ovakvu sudbinu - ističu u Asocijaciji proizvođača jagodičastog voća - Kupina u Srbiji praktično nije ni obrana, jer je otkupna cena bila od 20 do 60 dinara, a sada se prodaje za 120 do 150 dinara. Bilo bi pošteno da otkupljivači ponude seljacima makar dodatnih 20 dinara od ove zarade.

Ministarstvo poljoprivrede će subvencionisati obnovu malinjaka kvalitetnim sadnim materijalom, jer je sadašnja praksa upotrebe loših i nesertifikovanih sadnica znano umanjila prinose, što proizvodnju čini slabo isplativom.

Izvor:https://www.novosti.rs/vesti/ekonomija/945155/srpska-malina-nikad-skuplja-pandemija-korone-povecala-cenu-zdrave-kvalitetne-hrane-svetskom-trzistu

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
utorak, 15 decembar 2020 15:51

Ovo je prеliminarna rang lista IPARD mera 7

Uprava za agrarna plaćanja je objavila bodovnu listu podnetih zahteva za odobravanje projekta za IPARD podsticaje u Prvom javnom pozivu za podnošenje zahteva za odobravanje projekta za IPARD podsticajе za divеrzifikaciju poljoprivrеdnih gazdinstava i razvoj poslovanja - Ruralni turizam, koji jе trajao od 01. jula 2020. godinе do 30. oktobra 2020. godinе.
Visina podsticaja jе 65 odsto.

Podnosilac zahteva može izjaviti prigovor na ovu Rang listu u roku od 15 dana od dana objavljivanja Rang liste na zvaničnoj internet stranici Uprave za agrarna plaćanja.

Ovde možete pogledarti kompletnu rang listu:

http://uap.gov.rs/wp-content/uploads/2020/12/rang-lista-mera-7-prvi-poziv.pdf

 

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у IPARD
utorak, 15 decembar 2020 15:38

Konačno popisano državno zemljište

Nakon tri godine ozbiljnog rada Uprava za poljoprivredno zemljište popisala je poljoprivredno zemljište u državnom vlasništvu.

Sada svaki poljoprivrednik može jednim klikom da vidi bilo koju od 313.379 parcela pašnjaka, oranica, voćnjaka ili zaparloženog poljoprivrednog zemljišta u svakoj od 145 lokalnih samouprava Srbije.

Ovaj veliki iskorak iz sveta papira u svet digitalizacije omogućio je ne da se na Geoportalu Uprave vidi svaki metar parcele, već i da se uz dostupne podatke i snimke utvrdi o kakvom se zemljištu radi, ima li sistem za navodnjavanje, ali i da li je u zakupu i ako jeste kada on ističe.Branko Lakić, v.d. direktor Uprave za poljoprivredno zemljište, kaže za "Blic biznis" da je aplikacija izrađena tako da onemogućava da bilo koja parcela državnog poljoprivrednog zemljišta bude "izuzeta" iz ponude.

- Aplikacija je setovana na način da preuzima iz zvanične evidencije Republičkog geodetskog zavoda sve podatke o državnom zemljištu, uključujući tu i parcele koje su upisane kao državno zemljište u građevinskom području ukoliko to zemljište nije privedeno nameni, odnosno ako se na terenu koristi za poljoprivrednu proizvodnju.

Detaljnom proverom svake državne parcele, i uz pomoć satelitskog snimka, došlo se i do površine od 86.410 hektara koje su se u katastru vodile kao poljoprivredno zemljište, a na terenu su državne šume, od kojih su neke od njih stogodišnje.- Podaci o ovim parcelama su poslati RGZ-u na usklađivanje, pa je već sprovedena promena na preko 45.000 hektara - navodi Lakić.

On dodaje da se sve to radi da bi korisnik mogao da dođe brzo do podatka koji su mu potrebni, a da ceo posao sa poljoprivrednim zemljištem ujedno bude transparentan.

- Mnogi su prognozirali da posle sprovedene restitucije, privatizacije i razgraničenja sa zadrugama neće više biti državnog zemljišta, da će nadležni državni organi propustiti da zaštite javni interes u ovim postupcima. Država je domaćinskim ponašanjem i uspostavljanjem efikasnog digitalnog sistema pokazala ozbiljnost i sposobnost.efikasnog upravljanja ovim javnim resursom. Zato sada imamo situaciju da je površina državnog zemljišta u zakupu, kada je restitucija već u finalnoj fazi, ista ili i veća nego pre osam ili 10 godina kada je država imala preko 120.000 hektara poljoprivrednog zemljišta više u svojini. Kada se svi procesi svojinske transformacije okončaju, država će u vlasništvu imati preko 400.000 hektara poljoprivrednog zemljišta plus najmanje 80.000 hektara pašnjaka kojima država trenutno ne upravlja, jer su vraćeni selu na korišćenje, ali su i dalje u državnoj svojini - kaže Lakić.

Da je to tako pokazuju i brojke. Naime, 2011. država je davala u zakup 260.807 hektara a 2015. "samo" 254.937 hektara. U ovoj godini Uprava je zaključila ugovore o zakupu na preko 278.000, a trenutna površina na ugovorima je oko 271.000 hektara. Dakle, površine u zakupu su uglavnom iste kao i pre pet ili devet godina, s tim da država u 2020. u vlasništvu poseduje oko 120.000 hektara manje zemlje nego što je imala ranije.Lakić navodi da država ima preko 150.000 hektara zemljišta koje još nije u zakupu.

- Nije državno zemljište samo kvalitetna oranica u Vojvodini, već je to i 112.300 hektara državnog poljoprivrednog zemljišta koje je neobradivo, poput pašnjaka, 7.400 hektara su trstici i močvare, a 31.800 hektara livade po kulturi. Desetine hiljada hektara prostiru se u planinskim predelima istočne Srbije, na Pešteru i drugim

planinskim oblastima. I za zakup ovog zemljišta je drastično poraslo interesovanje, ali su i dalje velike površine slobodne iz razloga što stočarstvo u tim krajevima nije dovoljno razvijeno - objašnjava Lakić.Lakić navodi da posao digitalnog popisa svih parcela ima višestruke efekte za državu.

- Svi sada mogu jednostavno i besplatno da dođu do informacija koje su im potrebne o zakupu konkretnog zemljišta. To je pojačalo interesovanja pa su i investicije u poljoprivrednu proizvodnju na državnom zemljištu veće. Zato imamo i povećanje ukupnog BDP-a Srbije iz poljoprivrede - objašnjava Lakić.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/klikom-do-svakog-pasnjaka-i-oranice-nakon-tri-godine-popisano-je-poljoprivredno/hhpxlg0

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31