Чланци поређани по датуму: subota, 12 decembar 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
subota, 12 decembar 2020 15:33

Sve što ste želeli da znate o batatu

Posle kukuruza, pšenice i pirinča najrasprostranjenija namirnica na svetu je krompir. Koristi se na različite načine širom sveta, a jedna je od omiljenih namirnica i kod Srba.

A, da li znate da postoji njegov „slatki rođak“ koji je još zdraviji i koristi se u ljudskog ishrani već 5. 000 godina? U pitanju je batat višegodišnja biljka iz porodice Convolvulus. Za razliku od običnog krompira, kod koga je lišće nejestivo, kod batata se osim korena za jelo koristi i mlado lišće najčešće u salati ili kao zamena za spanać. Ipak, u ishrani se najčešće koristi njegov neobičan vretenasti koren narandžaste boje koji po ukusu podseća na bundevu.

Batat potiče iz Srednje i Južne Amerike, može biti u beloj, žutoj, narandžastoj i crvenoj boji. Masovno se uzgaja u Americi, Africi i Aziji, ali se u poslednje vreme sve više gaji i u Evropi posebno u Francuskoj i Španiji.  U Evropi se pojavio oko 1850. godine i to zbog nestašice običnog krompira u Nemačkoj. Vremenom se proširio po Francuskoj, a danas je u Andaluziji potpuno zamenio običan krompir.

Batat je, smatraju stručnjaci, izuzetno zdrav i preporučuje se za ishranu beba i pre prve godine života. Zašto je tako dobar i po čemu se razlikuje od običnog krompira? Batat ima veliki sadržaj minerala (kalijuma, kalcijuma, magnezijuma i gvožđa) bogat je vitaminima (A, B, C, E) kao i biljnim vlaknima neophodnim za pravilno funkcionisanje organa za varenje. Za razliku od običnog krompira batat je bogat betakarotenom (otud narandžasta boja) koji je poznati antioksidans.

U umerenim količinama preporučuje se dijabetičarima zbog niskog glikemijskog indeksa koji osigurava sporiju apsorpciju glukoze. Preporučuje se za ishranu deci i sportistima jer obezbeđuje energiju, minerale i vitamine. Batat štiti organizam od srčanih problema, začepljenih krvnih sudova, dobar je za funkcionisanje mozga i probave, a preporučuje se osobama sa povećanom masnoćom u krvi i žuči.

Kako se priprema?

Batat se može pripremati kao i svaki drugi krompir - peći (preporučeno je sa korom) pržiti, kao pire, a može se i grilovati na roštilju. Kuvanje se ne preporučuje da ne bi izgubio svoja svojstva, već da se sprema na pari. Može da se koristi u slanim jelima, ali se ne dodaje so da ne bi izgubio svoj slatkast ukus koji mu daju brojni minerali. Može biti i poslastica, u tom slučaju najčešće se koristi kao nadev za razne vrste pita, štrudli i slično. Batat spada u hranu koja nije visoko kontaminirana pesticidima, pa se preporučuje ljudima koji koriste organsku ishranu. Prilikom kupovine treba voditi računa da je svež, izbegavati one komade koji po sebi imaju braon ili mekane tačke i plavičaste krugove.

Proizvodnja u Srbiji

Ima li batat mane? Ima, a najveća mana mu je cena i to što je pet puta skuplji od običnog krompira. Međutim, baš cena je i njegova najveća prednost kada je u pitanju proizvodnja. Analiza stručnjaka sa poljoprivrednih fakulteta još pre nekoliko godina je pokazala da bi proizvodnja batata, koja je uglavnom rezervisana za tople tropske krajeve, bila isplativa i u Srbiji gde se uzgaja tek poslednjih nekoliko godina. Povrtari se teško odlučuju za uzgoj slatkog krompira iako potražnja za njim raste iz dana u dan. Razlog su velika ulaganja, a za početak proizvodnje potrebno je od 6.700 do 8.000 evra.

Batat je toploljubiva biljka i najbolje uspeva na dubokim, plodnim, vlažnim i osunčanim zemljištima, pa ga je u uslovima u našim krajevima potrebno umereno navodnjavati. Pored toga, potrebno je da zemljište zadržava temperaturu i potrebnu količinu vlage, pa se preporučuje da se zemlja pre sadnje dobro isfrezira, digne na gredice i preko razvuče crna folija. Batat najbolje prinose daje na oceditom i rastresitom zemljištu. Najbolje predkulture za sadnju batata su bilo koje žitarice, jedino se ne preporučuje kukuruz.

Sadnja se odvija isključivo iz rasada u mesecima kad prođe opasnost od mrazeva, a vađenje se obavlja krajem septembra i u oktobru, pre mrazeva i obilnih kiša. Vadi se ručno kada je u pitanju manji broj biljaka, a na većoj površini sa modifikovanim plugom. Ne sme se čuvati na hladnom mestu, nikako u frižideru, jer tada truli već mu više odgovaraju tamne, suve i ne previše hladne prostorije.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
subota, 12 decembar 2020 15:31

Šta se radi u voćnjaku u decembru?

Zavisno od vremenskih uslova, tokom decembra meseca se može odraditi dosta toga što je propušteno u proteklom periodu, samo ako uslovi to dozvoljavaju.

Sadnju ne trebamo obavljati ako je temperatura u minusu, jer može doći do oštećenja korenovog sistema, a samim tim i do smanjenja prijema sadnica.

Prednost zimske sadnje je u tome što je korenov sistem aktivan tokom zime tj. nakon sadnje on će se pripremiti na dobar način za početak vegetacije.
Odmah nakon sadnje voćke trebamo zaštititi od divljči jer, zečevi isrne mogu napraviti velike štete koje mogu smanjiti prijem sadnica. Najbolje je ograditi ceo zasad žicom, ali ova mera je dosta skupa, pa se u praksi stabla štite pojedinačno plastičnom mrežicom.

Ukoliko se sadnja ne završi dok su povoljni vremenski uslovi, sadnice je potrebno utrapiti do ponovnog momenta sadnje. Sa sadnim materijalom se treba postupati oprezno, kako bi se sačuvale od isušenja, mehaničkih oštećenja i drugo. Takođe se treba voditi računa da ne dodje do mešanja sadnica različitih sorti.
Trapenje sadnica se može obaviti na više mesta, i to: ispod nastrešnica, podrumima, garažama i dr. Najbolji materijal koji se koristi prilikom trapenja je vlažan pesak.

Trap se formira tako što se na dno nabaci pesak debljine 20 cm i sirine 50 cm celom dužinom, sadnice se ređaju snop do snopa ,a zatim se nabaci sloj peska, potom se ređa drugi red i postupak se ponavlja.
Kod trapljenja na otvoreno potrebno je izabrati povoljno mesto gde ne treba dolaziti do zadržavanja viška vode. Kod ovakvog načina trapljenja otvara se brazda dubine 40-50 cm, ručno ili plugom zatim se postavljaju snopovi pa posle toga se nabacuje trošna zemlja ili pesak kako bi se istisnuo vazduh izmedju zila.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/12/11/vocarstvo/aktuelni-radovi-decembra-meseca-u-vocarstvu/

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

U Srbiji je pravo da kada odete kod domaćina prvo što čujete jeste, šta ga muči i koji su problemi. Međutim, naš domaćin na radionici AGREOPRESS-a Slavoljub Marjanović, poznatiji kao Muja, nikako se ne uklapa u taj šablon. Kada smo ušli u dvorište u društvu predstavnika Opštine Obrenovac i Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Muja je čak pustio i suzu radosnicu i dočekao nas rečima: „Hvala Bogu da se neko setio i moje gazdinstvo da poseti i da vidi kako se radi“.
Sada kada ove redove kucam, zaista hvala dragom i milom Bogu što nas je uputio na Mujino imanje, gde smo imali zaista mnogo toga da vidimo i naučimo.


Bez klasičnog novinarskog pitanja i uvodnog razgovora Slavoljub Marjanović domaćin iz sela Ušće, kod Obrenovca nam je rekao: „Slušam narod samo nešto kuka i žali se na državu, a kod mene nije tako, jer znam da i država treba nešto da zaradi, a zaradiću i ja. Kako mogu da ne zaradim kada radim 100 hektara zemlje, nešto je u zakup, a nešto je moje. Tovim junad i isporičim 4 puta godišnje po 24 komada. Jedu moju hranu, sam spremam, ne zavisim od bilo koga i prodajem tenutno junad po 1,9 evra, budu tako po 600 kilograma. I ja sam zadovljan. Ali svaki dan ima posla, samo sa tavana u koš ubacim 500 kilograma kukuruza. Dobro je i rodilo ove godine, sejem preko 10 hibrida i rodilio mi je preko 8 tona kukruza a imam i suncokret, soju, pšenicu. Sve to sin i ja radimo sa porodicom i ne mogu da se žalim. Meni je 70 godina i sve dok sam živ, i dok mogu ja ću da radim“ u jednom dahu i iskreno rekao je za Agrobiznis magazin naš domaćin Slavoljub.
Marjanovići pored stočarstva i ratarstva imaju i povrtarsku proizvodnju. U plastenicima su trenutno spanać i keleraba. Proizvode i drugo sezonsko povrće. Kada im se uđe u dvorište sve je kao u apoteci čisto, a junad očigledno sita i zadovoljna. Hrane ih silažom i koncentratom koji sami spremaju a uveče im daju i slame da jedu.
Koliko je sve ovde skladno i lepo uređeno govori i igra pasa sa junadima i međusobno , tako da je jedan žuća svima privukao pažnju dok se mazio sa juncima i lizao ih, a zatim zabavljao malog ali živahnog terijera. Izgleda da i on ima mudrost svoga gazde da ne ropće već da radi i da se nada dobitku, a i ako izostane doći će sledeći put reče nam dobri Slavoljub Marjanović.


Njegov sin Zoran je vredan i voli da radi, sa njim smo porazgovarali o proizvodnji. Kaže nema ništa da se radi, a da se ne osigura. Ovde su česte pojave nevremena i naravno stoka je osigurana. Pokazuje nam u kakvim uslovima se radi šaljivo govoreći da vide i ovi iz osiguranja ako ne daj Bože neko june strada.
A tu su zaista sa nama bili i predstavnici DUNAV OSIGURANjA, zahvaljujući kojim smo posetili naše domaćine koji se već godinama osiguravaju u ovoj kompaniji. Naravno, nije sve savršeno i lepo ali da se osigura mora. Ako postoji problem treba sesti i razgovarati, nikako ćutati i držati u sebi. Tako je bilo i na ovoj našoj radionici na otvorenom, u skladu sa propisanim merama zbog aktuelne pandemije. Ni maske ni hladno vreme, ni vetar nisu uspeli da nas pomute, da se dobro razumemo i da zaključimo da bez rada nema neke vajde, a bez osiguranja sav rad može da propadne. Bolje je naravno sprečiti nego lečiti, bolje je raditi svoje nego tuđe, bolje je trošititi svoje i davati svojima, pa prodati pošteno. Održaše nam dobru lekciju naši domaćini, ali bilo je lepih i korisinih reči i od gostiju, a i naših saradnika.

Prema rečima direktora GF DUNAV OSIGURANjE u Obrenovcu, Nenada Đurića važno je naglasiti da kompanija pored osnovnog pokrića rizika od grada, požara i udara groma pruža pokriće i od dopunskih rizika oluje, poplave, prolećnog mraza i suše koji usled klimatskih promena sve češće nanose štetu poljoprivrednim kulturama.
“Osiguravanje životinja koje pruža nakanadu za šetu nastalu usled uginuća ili prinudnog klanja u slučaju nesrećnog slučaja ili bolesti i dopunskih rizika kao što je gubitak pri porođaju, gubitak priplodnosti i drugih posebno ugovorenih rizika u skladu sa specifičnostima proizvodnje je osiguranje koje iz godine u godinu ugovara sve veći broj uzgajivača a pre svega manjih gazdinstava, što se može okarakterisati kao pozitivan trend u smislu podizanja svesti o neophodnosti i dobrobiti koja prizilazi iz osiguravanja”, smatra Đurić.
Subvencije koje država obezbeđuje poljoprivrednicima kada je u pitanju osiguranje su jedan od bitnih elemenata kada je interesovanje za osiguravanjem poljoprivrede. U zavisnosti od vrste kulture ili životinje kao i od specifičnosti regiona država i lokalne samouprave vrše refundaciju dela premije osiguranja od 40% do čak 70% uplaćenih sredstava po polisi osiguranja.

U Srbiji se osigurava oko 12 odsto obradive poljoprivredne površine, a tako je i na teritoriji Obrenovca gde je površina obradivog zemljišta oko 31.000 ha i ima 2.958 registrovanih gazdinstava. Prosečna površina gazdinstva je oko 6 ha, a što se tiče mehanizacije ona je u 80% slučajeva starija od 20 godina.

„Kada je u pitanju osiguravanje poljoprivrede, u poslednih pet godina, nakon katastrofalnih poplava koje su zadesile opštinu Obrenovac primatan je konstantan rast premije osiguranja , broja osiguranika kao i sve više kultura odnosno životinja koje se prihvataju u osiguravajuće pokriće. Ako izuzmemo tekuću godinu koja zbog poznatih okolnosti pretnje pandemije Kovid19 nije pratila nivo rasta tržišta osiguranja useva i životinja iz prethodih godina ali je „Dunav osiguranje“ uspelo da zadrži lidersku poziciju osiguravajući površinu od preko 740 ha pod žitaricama, voćem i povrćem, odnosno blizu 300 gazdinstava“ rekao je za Agrobiznis magazin Nenad Đurić.

U periodu od 2015.godine „Dunav osiguranje“ je na teritoriji GO Obrenovac osiguranim gazdinstvima nadoknadilo štetu na prinosima u iznosu od preko 10.000.000,00 din.
Prosečno godišnje grad na teritoriji Obrenovca padne dva do tri puta oštećujući useve na osiguranim površinama od 50-60 ha pod različitim kulturama.

Објављено у Govedarstvo

Cene u Srbiji su u novembru mirovale. Podaci Zavoda za statistiku pokazuju da su je inflacija na mesečnom nivou - jednaka nuli. Za godinu dana cenovnici su veći za 1,7 odsto.

Potrošačke cene su u novembru, u odnosu na decembar 2019.godine, povećane u proseku za 1,2 posto.U novembru su na mesečnom nivou poskupeli odeća i obuća za 0,8 odsto, zatim stan, voda, električna energija, gas i druga goriva, komunikacije i zdravstvo za po 0,2, te hrana i bezalkoholna pića, nameštaj, pokućstvo i tekuće održavanje stana za po 0,1 procenat.

Pad cena je zabeležen u grupi transport za 0,6 posto.

Izvor:https://www.novosti.rs/vesti/ekonomija/944235/zavod-statistiku-novembru-cene-mirne-mesecna-inflacija-nuli

Објављено у Agroekonomija
subota, 12 decembar 2020 15:01

Potpisani ugovori za subvenciju opreme

Ukupno 108 poljoprivrednika iz opštine Prijepolje potpisalo je ugovore o subvenciji. Za te namene opredeljeno je 2, 6 miliona dinara, ali zbog aktuelne epidemiološke situacije, neutrošena sredstva za nerealizovane projekte prebačena su na poziciju poljoprivrede pa to sada iznosi 3, 78 miliona dinara.

Sredstva su usmerena u finansiranje fizičke imovine poljoprivrednih gazdinstava i to za nabku opreme za rezidbu voća i trimere, za zaštitu biljaka od bolesti i štetočina, za nabku opreme za mužu, opreme za podizanje plastenika i za nabavku opreme za pčelarstvo.

Prednost su imali oni poljoprivrednici koji do sada nisu koristili sredstva za ove namene, a sredstva će biti uplaćena na namenske račune otvorene u Upravi za trezor.Prema rečima načelnika službe za poljoprivredu Ifeta Hamzića najviše ugovora potpisano je za nabavku opreme za rezidbu voća i trimere, njih ukupno 35, to su ugovori sa najmanjom vrednosti.

„Mogućnost je bila da se konkuriše za opremu u vrednosti do 200 hiljada dinara, povraćaj je 65 odsto bez PDV – a”, pecizirao je Hamzić.

Član Opštinskog veća zadužen za poljoprivredu Zoran Despotović ističe da je u toku kreiranje budžeta za sledeću godinu, kao da će sredstva za poljoprivredu biti uvećana. On je rekao da je želja opštinske vlasti da ojača poljoprivredne proizvođače što više, jer je to trenutno jedini izvor prihoda brojnim porodicama.Predsednik opštine Prijepolje Vladimir Babić kaže da je važno unaprediti poljoprivrednu proizvodnju.

„Voćarstvo je jedna od važnijih poljoprivrednih grana prijepoljskog kraja. U svakom domaćinstvu imamo po neku šljivu, jabuku od kojih se godinama zarađivalo. Nadamo se da ćemo u budućem periodu imati ozbiljnijih proizvođača koji će sarađivati sa prerađivačima koji imaju ozbiljne planove i proizvodnju”, kazao je Babić.

On je istakao da je zemljište u ovom kraju još uvek zdravo, nezagađeno herbicidima što daje veliku šansu razvoju organske proizvodnje.

„Nadam se da ćemo iz godine u godinu opredeljivati sve više sredstava kako bi pomogli svim našim poljoprivrednim proizvođačima”, zaključio je prvi čovek opštine Prijepolje.

Izvor:https://ppmedia.rs/potpisani-ugovori-o-subvenciji-za-nabavku-poljoprivredne-opreme/

Објављено у Poljoprivredna mehanizacija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31