Чланци поређани по датуму: četvrtak, 10 decembar 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
četvrtak, 10 decembar 2020 16:23

Nema zdravlja bez kupusa

Kupus (lat. Brassica oleracea) je dvogodišnja, kultivisana, zeljasta biljka. Najstariji podatak o korišćenju kupusa pronađen je u Kini, a datira iz perioda 4.000 godina pre nove ere. Kinezi su kupus smatrali biljkom kojom se postiže ravnoteža u telu. Bio je omiljeno povrće starih Grka i Rimljana, a kupus lisičar u Splitu je uzgajao rimski imperator Dioklecijan. Osim kao hrana kupus je poznat i po  blagotvornom dejstvu po ljudski organizam. O lekovitim svojstvima kupusa prvi je pisao Katon Stariji pre više od 2.200 godina.

Kupus u srpskoj kuhinji

Kupus sladak, kiseo, kao salata, glavno jelo ili dodatak sa mesom ili bez njega, pored pasulja i krompira je osnova srpske kuhinje. U našem narodu koristi se već vekovima kao hrana i kao lek. Kupus se gaji u ravnicama, rečnim dolinama i brdsko-planinskim područjima, a može uspevati i na većim nadmorskim visinama do 2.000 metara. Najbolje uspeva na vlažnom i prohladnom području. Ne podnosi mraz, ali ni jako sunce, uzgaja se iz rasada i traži dosta vode.

Kupus je povrće visoke biološke i niske kalorijske vrednosti (24 kcal/100 g). Sadrži 92,52 odsto  vode, 1, 21posto belančevina, 2, 3 odsto dijetetskih vlakana i svega 0,18 posto masti i 2,3% dijetetskih vlakana. Kupus je izuzetno bogat vitaminima C (42 mg/100 g) i K, gvožđem, magnezijum, sumporom i bakrom. Kupus je dragocena namirnica zbog tartronske kiseline koja usporava pretvaranje šećera i ostalih ugljenihidrata u mast, pa ga nutriconisti preporučuju osobama koje imaju problem sa viškom kilograma. Kupusom se unose najaktivniji elementi za održavanje biološke ravnoteže organizma i za odbranu od raznih bolesti.

 Lekovita svojstva kupusa

Kupus je bogat celulozom koja poboljšava probavu, deluje povoljno na zaceljivanja rana, pa su ga Britanci koristili kao tretman „rovovskih stopala“ tokom Prvog svetskog rata. I danas listovi kupusa uspešno koriste kod otoka posle udaraca. Ipak, po rečima stručnjaka najlekovitiji je sok od kupusa koji provereno leči čir na želucu. Kupus ima antioksidansno i antiseptičko dejstvo, jača imunitet i povoljno deluje kod brojnih bolesti i tegoba od artritisa, preko srčanih bolesti do bronhitisa, malokrvnosti, mamurluka, osteoporoze, plućnih bolesti, reguliše varenje... Postoji nekoliko sorti kupusa, a istraživanja su pokazala da je najzdraviji crveni kupus. Za razliku od belog koji se kod nas najčešće koristi, crveni kupus sadrži više vitamina C, ima više antioksidanata, posebno antocijanina, za koji je dokazano da štiti ćelije mozga. Svež kupus sprečava apsorpciju masnoća posle obroka i na taj način snižava nivo holesterola. Da se ne bi izgubila njegova lekovita svojstva prilikom kuvanja preporuka je da se kupus staviti u vruću umesto u hladnu vodu. Ne bi trebalo dugo ga kuvati, jer gubi svojstva i to kasnije dovodi do nadutosti i težeg varenja kod pojedinih ljudi.

Prilikom kupovine kupusa na pijaci birajte onaj koji ima tanko lišće savijeno u tvrdu glavicu i bez velikih žila. Najveći proizvođači kupusa na svetu su Kina i Indija, ali se najviše u ishrani koristi u Rusiji (20 kilograma po glavi stanovnika godišnje) koja je treća zemlja sveta po proizvodnji ovog povrća. Kupus se ostavlja i za zimnicu. Glavice iz kojih je izdubljen koren se slažu u bure ili kacu i potom prelivaju rastvorom vode i soli (na 50 l vode 1 kg soli). U zavisnosti od temperature kupus se za oko 20-30 dana ukiseli. Glavice kiselog kupusa se koriste za kuvanje svadbarskog kupusa, podvarka ili sarme, a može se iseći za salatu. Tečnost u kojoj se kiseli kupus poznat kao rasol odlično je sredstvo protiv mamurluka. Ne preporučuje se osobama koje imaju hipertenziju ili probleme sa bubrezima zbog veće količine soli koja se najčešće dodaje prilikom kiseljenja i koji ima ulogu konzervansa.

 Kelj sličnosti i razlike sa kupusom

Sličan kupusu po lekovitim dejstvima je i njegov „dalji rođak“ kelj koji takođe spada u porodicu kupusnjača. Iako podseća na kupus postoje značajne razlike u izgledu i nutritivnom sastavu. Za razliku od kupusa kelj je tamno zelene boje, ima deblje, tvrđe listove izbrazdane brojnim žilama i savijene u glavicu. Za razliku od kupusa kelj bolje podnosi visoke letnje temperature, ali i niže, čak i mraz. Štaviše, nakon prvih mrazeva se povećava količina šećera u listovima kelja, pa je on ukusniji. Ali, za razliku od kupusa kelj se ne može kiseliti.

Snaga kelja leži u skoro 45 različitih flavonoida koji mogu da spreče zapaljenja u organizmu, povoljno utiče kod artritisa, problema sa varenjem, ima pozitivan uticaj na rad moždanih ćelija. Kelj sadrži veliku dozu vitamina K (čak 1327 procenata preporučenog dnevnog unosa u 100 grama) koji je od ključne važnosti za sintezu osteokalcina, proteina koji jača strukturu naših kostiju. Nutricionisti kelj preporučuju za detoksikaciju  organizma. Istraživanja su pokazala da kelj može potpuno da očisti telo i reguliše opšte stanje organizma jer dopire čak do DNK. Za to je zadužen izotoicijanat, koji nastaje iz molekula kelja.

U narodnoj medici poznat je kao melem protiv reume, preporučuje se osobama sa visokim krvim pritiskom, kao prevencija oboljenja oka, a zbog obilja vlakana dobar je kod problema sa probavom. Može da se koristi kao varivo, dodatak salati, dodaje se u sos za paste ili rižoto. Od kelja može da se napravi čak i zdrava grickalica kao što je čips.

 Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
Kompanija Olam International i Fondacija Agropolis raspisale su konkurs za dodelu granta za, kako se navodi, "revolucionarno naučno istraživanje koje će dovesti do transformativnog uticaja u oblasti poljoprivrede na globalnom nivou".
 
Olam nagrada za inovaciju u oblasti sigurnosti hrane dodeljuje se kandidatu koji će predstaviti dokaz o potencijalnom kratkoročnom uticaju na dostupnost hrane, priuštivost, adekvatnost i pristupačnost. Iznos granta je 75.000 USD.
 
Konkurs za grant je otvoren za akademske i istraživačke institucije, civilna društva i privatni sektor.
 
Rok za prijavu je 11. januar 2021. godine.
 
Izvor:https://www.ekapija.com/news/3100217/konkurs-za-dodelu-75000-usd-u-oblasti-poljoprivrede
Објављено у Agroekonomija
četvrtak, 10 decembar 2020 16:13

Kakva je budućnost organskih proizvođača?

U toku je javni uvid u Akcioni plan razvoja organske poljoprivredne proizvodnje u Vojvodini za period do 2025. Organski proizvođači, i pored brojnih poteškoća, u većini slučajeva i dalje veruju u njenu budućnost, imaju i velike mogućnosti izvoza, a na domaćem tržištu put ka boljem plasmanu vide u udruživanju i podršku države kroz sistem vaučera, kao što je to u turizmu.
Otvoreni univerzitet Subotica, kao pionir u razvoju organske poljoprivrede u regionu, dao je svoj doprinos ovom planu anketnim istraživanjem o trenutnom stanju organske proizvodnje. Zaključak je da se ti proizvođači suočavaju sa mnogobrojnim izazovima, ali da ih u toj proizvodnji drži ono što ih je u nju i uvelo – entuzijazam i vera da čine dobro sebi i drugima tako što ne koriste hemikalije u proizvodnji hrane."Ono što im treba – to je podrška. Na svim nivoima – od lokala, preko pokrajine do države. I to su predložili neki od njih da se formira zadruga i jedno centralno otkupno mesto za sve organske proizvođače iz Vojvodine, što bi služilo za plasman robe ne samo u Vojvodini nego i u Srbiji, ili za izvoz"- kaže projekt menadžer Otvorenog univerziteta Snježana Mitrović.

Upravo je izvoz apostrofiran kao značajan potencijal s obzirom na to da organski proizvodi iz Srbije mogu da imaju prođu kako na zahtevnim tržištima u Evropi, tako i u Sjedinjenim Američkim Državama i Japanu.

"Vojvodina ima vrlo, vrlo ozbiljan potencijal i mislim da su to pokazali proizvošači koji imaju uspešnu proizvodnju i na hiljadu hektara. Tako da mislim da će ovaj akcioni plan zaista probuditi ozbiljno organske proizvošače, potencijalne organske proizvođače, proizvošače koji imaju i male i velike parcele, a mislim da će akcioni plan dati dobar presek potencijala koji zaista Vojvodina ima"- smatra Nenad Novaković iz sertifikacione kuće Organik kontrol sistems Subotica.

Jedna od predloženih mera organskih proizvođača jeste snažna medijska kampanja značaja konzumiranja ovakvih proizvoda za zdravlje građana, odnosno, kao i u slučaju turizma, da se podrška države konkretizuje uvođenjem vaučera gde bi na dobitku bili i proizvođači i potrošači.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/backa/buducnost-organskih-proizvodjaca_1187315.html

Објављено у Biljna proizvodnja
četvrtak, 10 decembar 2020 15:54

Kako se Čačani bore protiv virusa?

U periodu raznih infekcija i virusa, mnogi su pribegli narodnoj medicini i tradicionalnom načinu ishrane.

Slavko Karadžić redovno u zimskim mesecima dolazi na najveću pijacu u zapadnoj Srbiji po svoju dozu zdravlja u vidu suhomesnatih proizvoda, a posebno bele slanine, takozvane „sapunjare", kojom se kako kaže brani od virusa i infekcija.

I trgovci kažu da se ljudi vraćaju hrani koju su jeli naši preci, pa se najviše kupuje slanina, čvarci, beli luk, a bogami i rakija i to ona ljuta prepečenica. 

„Najveća je potražnja za belom slaninom koja se sve masovnije kupuje. Najviše se traži bela slanina jer je ona dobra protiv virusa. To je zimska hrana, koja je uvek dobro došla na trpezi uz salatu i neko piće - rekla je za Glas zapadne Srbije Slobodanka Popović, prodavac na čačanskoj pijaci.

- Borimo se protiv virusa kao i naši preci koji su jeli tu jaču hranu tokom zime. Ako je njima bilo dobro što ne bi i nama - kazala je Ljiljana Vučković.

U odbrani protiv virusa Čačani preporučuju šargarepu, bundevu za koju kažu da je bolja od banane i naravno cveklu koja je nezamenljiva za salate u zimskim danima.

Izvor: http://www.glaszapadnesrbije.rs/983912/Slanina,-peca-i-cvekla-Cacni-se-protiv-virusa-bore-i-narodnom-medicinom/

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31