Чланци поређани по датуму: utorak, 01 decembar 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Dana Trmčić iz Vrnjačke Banje, bavi se proizvodnjom rakije već skoro deceniju. Sticajem okolnosti upustila se u ovaj posao koji nije ni malo lak. Za bivšu tehničarku PTT-a, novi izazov i potpuno novo zanimanje. Jedna od retkih žena u Srbiji koja se bavi „muškim“ poslovima, međutim, na to ne gleda tako.
Ova smerna i uvek nasmejana žena, ništa i nikada u životu nije radila polovično. Svaki poziv shvata profesionalno, tako da je 2010. godine završila kurs o proizvodnji rakije na Poljoprivrednom Fakultetu u Zemunu, Stručna predavanja, sajmovi i kursevi su stalni podsetnik u njenom kalendaru radova. Ljubav prema voću održala se još od detinjstva, ali je presudila ipak sudbina.
„Moj muž je zasadio 2.500 stabala viljamovke i 300 stabala šljive, i sa ponosom mogu da kažem da su voćnjaci za primer. Teško nalazim radnike kad dođe berba, ali uvek se nekako snađem. Suprug je pekao rakiju za svoju dušu i prijatelje, a ja sam želela da nastavim njegovu tradiciju. Nisam dozvolila bolu da me skrha, pa sam se posle njegove smrti upisala kurs, ne bih li saznala nešto novo o proizvodnji. Otvorila sam firmu, a na nagovor naših trojice sinova Miloša, Marka i Đorđa, nazvala sam rakiju „Dana“, po sebi“– počinje priču naša sagovornica.
Neobično zanimanje za damu, ali, kako sama kaže, sve je počelo iz inata. Očekivalo se da voćnjak propadne, ili da se proda. Nije dozvolila ni ona, a ni njeni naslednici. Ni tada ni danas ne bi promenila odluku.
„Proradio malo i inat! U početku nisu me prihvatali ! Šta će žena sa rakijama, gde žena zna da pravi rakiju!? To nisam prihvatila, jednostavno, ako su muškarci dobri kuvari, zašto žena ne može da pravi dobru rakiju! Tada se uhvatim u koštac sa voćnjacima, sa rakijama. Sinovi su takođe uzeli učešće, dali su mi podršku i tako sve krenulo. Ideja je bila da se pravi rakija, ali i da se mladi vrate prirodnim domaćim pićima, da znaju da prepoznaju kvalitet i da popiju, a ne
da se opijaju. Naše rakije, prave, dobre rakija, su kraljice naspram viskija, ili konjaka. To mogu da vam potvrde i svi ovdašnji ugostitelji, jer gost traži dobru domaću!“ – samouvereno nam pojašnjava Dana.
Velike tajne nema, dosta znanja, malo više truda, kvalitetno voće, i ljubav prema onome što radite.
„Ne postoji ništa preko noći. Veliki je to posao. O svemu se vodi računa, Voće mora da bude zrelo, čisto, sudovi takođe čisti, to su važni detalji za pravljenje dobre rakije. Nekada su se pekle rakije od 50 do 55 stepeni, gde se nije osećala njihova duša… Najblaža rakija iz mog voćnjaka je viljamovka. Prvo pečenje rakije kreće sa kajsijama od jula, avgusta, dok ima voća, a završava se u januaru. Pauza je mesec dana, a onda idu pripreme za novu sezonu. Kreće se od orezivanja, zaštite, obrade zemljišta. Onda u proleće sve ucveta, rađa se novi početak. Ma milina kada sve ucveta, savršen osećaja kada vidite plodove svog rada, a oni jedri, sočni. Danine rakije poznate su u Srbiji, ona je prisuta na sajmovima u zemlji a poznate su i u Rusiji, gde ih posetioci nose u balonima. Svaki komentar na ovu izjavu je izlišan. Očigledno je da sve što radi, radi sa ljubavlju i nama se čini lakoćom. U ponudi je šljiva, dunja, kajsija i viljamovka. Ima svoj
kutak u voćnjaku, tu se skladišti voće, peče rakiju i primaju posete. Osim što spravlja izuzetno kvalitetno i pitko nacionalno piće, kod Dane uz takozvani laki srpski doručak očas posla osvežite uspomene na selo. Za one koji nisu iskusili bakinu domaću kuhinju Danini specijaliteti su čar za oči i lek za stomak. Jedan takav susret izrodio je prijateljstvo na Dalekom istoku. te je Danino ime dobila i jedna mala kineskinja.
„Bili su gosti, zatim boravili poslom u Banji. Desilo se spontano, bili su i moji gosti. Dobili su devojčicu i dali joj moje ime. Obradovala sam se naravno. Sada su u Kini, čujemo se povremeno. Eto i to je život. Anegdota ima prilično, ovde na gazdinstvu prilikom posete gostiju. Žele da vide kako se pravi rakija, da budu u prirodi. Na Sajmovima su takođe bili svakojaki doživljaji. Većina ih je ipak lepa. Ovaj posao mi je eto doneo i tu satisfakciju-zadovoljno priča Trmčić.
Banjskim gostima se na njenim plantažama pruža sve od uživanja do odmora. Istina nisu se ponudili da beru šljive, ali ko zna… Voćnjaci su izgledaju pred poslednju avgustovsku berbu savršeno. A onda kreće kazan i pečenje. Za proširenje proizvodnje za sada nema velikih ambicija.
„Novi voćnjaci su malo ostvarljivi. U okruženju nema sličnih plantaža, a ni zemlje. Sve što bi dalje obrađivali, iziskuje nove obaveze, teži način… Ako se desi da podbaci rod, kupim voće,ali uglavnom od poznatih ljudi. Kvalitet voća, obezbeđuje kvalitet rakije. Mislim da treba biti objektivan. Ova proizvodnja od pet hiljada litara je neka mera. Sve drugo je za moju procenu previše. To bi tražilo proširenje kapaciteta u objektima, radnoj snazi. Treba čekati par godina da voćnjak stigne do punog kapaciteta berbe. Nije to samo ispeći rakiju. Sve povlači jedno drugo. Imamo plasman siguran, zadovoljni kupci, gosti, stranci koji
odnesu da probaju njihovi prijatelji. Zadovoljan sam, - skromno će Dana.
Nažalost, mnogi su u Srbiji precenili svoje mogućnosti. Neke ponese uspeh, neke novac, neke prevelika ambicija. Zaista treba imati meru. Valjda se to stiče od
malena, teško da se može naučiti. Leti njen radni dan traje od pet sati izjutra do ponoći, a odmaraju je dobro obavljen posao i krajnji rezultat. Sudeći po
dvorištu, sobi za goste svakom stablu kruške i šljive, kao i svakoj kapljici rakije, Dana je utkala svoju dušu i svoju ljubav.
„Odrasla sam na selu i naučila sam mnogo toga o rakiji uz svog oca. Svaki put kad bi je pekao, bila sam sa njim. Nema tu nekih trikova, posao mora da se voli, a ja podjednako uživam i u obradi voća i u destilaciji. Više od 80 odsto o proizvodnji sam znala, a ostalo sam naučila na kursu i uz prijatelje. Tehnolog Ljubiša je jedan od njih zahvaljujući kojem je moja rakija ovako kvalitetna. Moram da kažem da sve zahteva posvećenost i ljubav. Takva sam oduvek. Volim da radim i želim da svojim primerom poručim ladima da kroz rad mogu da postignu ono što žele. Naročito mislim da mlade ženice koje na taj način treba
pravilno da vaspitavaju svoju decu i da održe porodicu. Ne treba slušate loše komentare, treba izbegavati negativne ljude, pesimiste i one koji vam kažu:
„Ne možeš ti to“. Uvek verujte sebi i govorite da sve možete i hoćete Koliko god puta da padnete, ustanite, a ako i ne uspete u jednom poslu, tu je
drugi. Trud i rad se možda ne isplate odmah, ali uvek dođe vreme kada vam se vraća... Ova godina je upravo test kako dalje. Mnogi su na žalost odustali.
Ova „korona“ je mnoge poremetila. Ma šta je jedna sezona naspram onoga što možemo i imamo. Samo da smo zdravi! Mi smo narod koji je uvek opstajao -
sigurna je Dana.
Ono što je ipak najvažnije u njenom životu i što joj daje snagu da radi ovim tempom i elanom su njeni naslednici, tri sina, snaje unuci… Sjaj u očima i širok osmeh kada priča na ovu temu, otkriva zadovoljstvo na licu naše sagovornice.
„Znate kako, život udesi da ste nekada nemoćni. Međutim, šta god da vas zadesi u životu, radom možete da prevaziđete. Htela sam sebi da dokažem da ću uspeti, ali i da naučim, moje unučiće, imam ih petoro, da budu radni. To je moj glavni moto, da naslednici naše porodice, njihovi drugari i mladi ljudi nauče da se samo radom i upornošću postižu rezultati u životu. Bude i teških dana, napor je ovo za ženu, pomažu i sinovi koji su posvećeni turizmu, međutim nema većeg uspeha od onog kada se svi okupimo Žagor dece i njihovi nestašluci mi vrate snagu. Nema toga što me više ispuni, što me čini zadovoljnom, srećnom! U tom smislu sam najsrećnija na svetu. Ne postoji priznanje, diploma ni zahvalnica za moje poslovne uspehe, koji mogu da zamene vreme i uživanje uz moje anđelčiće!“- emotivno zaključuje Dana.
Učimo na kraju i kako da degustiramo rakiju, a da se ne napijemo. Treba piti sa merakom, a ne sa opijanjem. Rakija može biti i lek - a ne zavist i bolest!
NJena skromnost, govori o njenom karakteru, njenom životu i ličnosti. U to smo se uverili, jer o mnogobrojnim nagradama retko govori, a njih ima na
pretek, od onih za kvalitet rakije, pa do žene i preduzetnice godine. Danas retka vrlina. Ako vas put nanese do kraljice banjskog turizma obavezno
svatite do Dane, jer sezona pečenja rakije trajaće sigurno do sredine novembra, onda kratka pauza pa sve iz početka. I pored napornog dana i mnoštvo obaveza, njen osmeh vas osvoji baš kao i sve ono što vam ponudi na stolu. Ovde se više ne osećate kao gost, već kao porodica. Njeni voćnjaci i rakija su bili povod susreta, ali vas na kraju svakako osvoji sama Dana… Ona postaje prosto VAŠA!

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Agroekonomija
utorak, 01 decembar 2020 12:56

Ovo su kvote za uvoz vina

Vlada Srbije donela je odluku kojom se bliže uređuju uslovi za raspodelu kvota za uvoz 2,5 miliona litara vina poreklom iz EU po preferencijalnoj stopi, objavio je Službeni glasnik.
Kako je navedeno, marketinška godina u kojoj se raspodeljuje kvota obuhvata period od 1. januara do 31. decembra.Raspodela kvote za uvoz vina vršiće se metodom zasnovanom na hronološkom redosledu podnošenja carinskih deklaracija – princip „prvi došao, prvi uslužen", navodi se u odluci.

Godišnja kvota raspodeljena je na jednake kvartalne od po 625 hiljada litara vina, a neiskorišćena količina u kvartalu dodavaće se dozvoljenoj količini za uvoz u narednom kvartalu.

Maksimalna količina koju može da uveze jedan privredni subjekt u okviru svakog od prva tri kvartala iznosi 15 procenata od kvartalne kvote, odnosno 93.750 litara.

A ukoliko privredni subjekt nije u prethodnom periodu uvezao 15 procenata dozvoljenje kvote, nedostajuća količina se dodaje dozvoljenoj u narednom kvartalu.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/vlada-srbije-donela-odluku-o-raspodeli-kvota-za-uvoz-2-5-miliona-litara-vina-iz-eu_1184068.html

Објављено у Agroekonomija

Šajkaški rasadnik cveća Đurendić pravi je primer uspešnog porodičnog posla. Već 17 godina Duško i Dragana Đurendić bave se proizvodnjom i prodajom cveća.

Đurendići kažu da je sve počelo proizvodnjom rasada povrća, ali su vremenom shvatili da je cveće mnogo isplativije, pa su se zato odlučili za promenu i posvetili isključivo uzgajanju cveća.

- Svaki početak je težak, naročito kad morate sami da se snalazite i informišete jer jednostavno nema ko da vam pomogne - kaže Dragana Đurendić.

Kako dodaje, proizvodnja cveća je bila nešto sasvim novo za njih, ali su uz literaturu, seminare i savete starijih kolega mnogo toga saznali i počeli da primenjuju u praksi.

Njan suprug Duško dodaje da je Šajkaš odlična sredina za proizvodnju, kako zbog raspoložive površine, tako i zbog geografskog položaja, jer je mnogima blizu, pa im mušterije dolaze iz različitih krajeva.

Bašte su, kako dodaje, velike pa mogu da koriste velike plastenike i uzgajaju cveće na površini od nekih 1.800 m2.

- Iako je voda u Šajkašu dosta kvalitetna, mali problem nam pravi nedostatak kiselosti u njoj jer biljka zbog toga ne želi da usvaja hranu i samim tim se ne razvija, ali to rešavamo dodavanjem kiseline u prehranu. U suštini, ovde nam je dobro i zadovoljni smo - kaže Dušan.

Posao uzgajanja cveća mora da se razvija polako. Vremenom proizvođači shvataju šta im treba, a svaka biljka je drugačija, pa se razlikuju i potrebni uslovi. Jedno je sigurno: put do kvaliteta zahteva mnogo pažnje i rada.

- Radni dan počinje oko šest, kada, nakon doručka, odlazimo u plastenik i gledamo šta treba da se uradi, zalije, presadi i slično. Tu se organizujemo, rasporedimo dužnosti i do pauze za ručak uradimo deo posla, a ostatak završimo uglavnom do kraja dana. U toku sezone dolaze žene koje nam pomažu, i to nam mnogo znači i olakšava posao. Duško je uglavnom zadužen za teže poslove, a zimi imamo i dodatnu radnu snagu, naročito oko loženja uglja i održavanja temperature u plastenicima, tu nam naš sin Đorđe dosta pomogne - ističe Dragana.

Kao student treće godine fitomedicine na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, Đorđe stiče znanja koja će kasnije moći da primenjuje u porodičnom rasadniku i tako preuzme određeni deo posla na sebe.

Đurendići kažu da im je najvažnija prolećna sezona. Ona zahteva najviše posvećenosti i posla, tada je roba najtraženija te, bez obzira na čitavu sitaciju s koronavirusom, nisu osetili pad prometa.

- Bez obzira na sve što se dešavalo, imali smo veoma dobru prodaju. Ljudi su većinu vremena provodili kod kuće i jednostavno su želeli da ulepšaju ambijent, da mogu da uživaju, pa je to sigurno uticalo na to da promet ostane na očekivanom nivou. Tek početkom jeseni polako smo mogli da osetimo uticaj situacije na promet. Najviše smo bazirani na pijace i prodaju od kuće, ali jesenja proizvodnja i inače tako funkcioniše, pa nas to nije iznenadilo ili poremetilo. Zimi uzgajamo božićnu zvezdu, žito, hrizantemu, ikebane, i to distribuiramo po cvećarama - objašnjava Duško.

- Imamo širok asortiman, ali najviše se prodaju muškatle. Jednom me je Đole pitao da li mi u plasteniku gajimo samo njih, nije mu bilo jasno zašto ih imamo toliko u ponudi, ali ljudi to najviše kupuju i tako je godinama - kroz smeh govori Dragana, i dodaje da imaju mušterije koje im se godinama vraćaju jer su prepoznale njihov rad, trud, ali pre svega kvalitet.Кako Šajkašani kažu, subvencije Pokrajinskog fonda za poljoprivredu mnogo im znače jer na taj način pokriju određeni deo troškova.

- Dugo se bavimo ovim, možemo sebi da priuštimo da ulažemo da bismo dobili kvalitet, a u tome nam pomažu i subvencije. Uz pomoć njih smo, na primer, kupili peć na ugalj i tako smo se rešili velikog posla. Pre kupovine te peći, noću smo morali da ustajemo na svaka dva sata i ložimo vatru, a sad to radimo predveče i mirni smo do ujutru - kažu Đurendići.

Izvor:https://www.ekapija.com/where-to-invest/3089361/sajkas-odlicna-sredina-za-proizvodnju-cveca

Објављено у Hortikultura

U organizaciji Poljoprivredne svetodavne stručne službe u Pirotu, od sutra, 2.decembra počinje tradicionalna Zimska škola za poljoprivrednike.

Iako se, zbog situacije nije znalo da li će ove godine biti organizovana, iz Ministarstva poljoprivrede je pre nekoliko dana odobrena organizacije, uz poštovanje propisanih mera zaštite od korone.

Zimska škola će trajati 3 dana. Otvaranje je u Pirotu, 2.decembra od 10 sati u prostorijama čitaonice Narodne biblioteke, dok će 3. biti održana u Babušnici a 4.decembra u Beloj Palanci, u Skupštinskim prostorijama.

Kako je rekla Mimica Kostić Djordjević, stručni saradnik PSSS, predavanjima će prisustvovati 10 proizvodjača, podeljeni u dve grupe, a prezentaciju će vršti 2 stručna predavača.

Teme su aktuelne, kaže ona, i tiču se agrarne politike, IPARD programa, organske proizvodnje i prerade, izmedju ostalg. Do kraja godine, u skladu sa propisanim epidemiološkim merama, biće organizovane još neke aktivnosti, a Kostić Djordjević naglašava da je u trenutnoj situaciji rad službe sa korisnicima sve više okrenut ka telefonskom savetovanju ili putem maila, što ranije nije bilo slučaj.

Izvor:https://www.plusonline.rs/po-inje-zimska-kola-za-poljoprivrednike-nova-ansa-za-sticanje-i-razmenu-znanja

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31