Чланци поређани по датуму: ponedeljak, 09 novembar 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
ponedeljak, 09 novembar 2020 15:32

Socijalno zadrugarstvo, krupnim koracima napred

Završena je „Analiza tranformacijskog potencijala i efekata četvorogodišnje primene čl.11 Zakona o zadrugama RS na razvoj socijalnog preduzetništva u Srbiji“. Istraživanje putem online anketa, i fokus grupa realizovalo je proteklih meseci Udruženje za lokalni razvoj Kamenica, u partnerstvu sa Zadružnim savezom Srbije, i saradnicima iz Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije. Podršku u procesu istraživanja dala je i Koalicija za razvoj solidarne ekonomije. U nastavku vam predstavljamo neke od prvih zapažanja u okviru Analize.
Za razliku od Italije koja ima preko 12.000 socijalnih zadruga, u Srbiji nesrazmerno sa realnim socijalnim potrebama na selu i u nerazvijenim opštinama, imamo svega 6 socijalnih Zadruga. Osim obavljanja redovnih komercijalnih aktivnosti, socijalne zadruge imaju pravo, ali i obavezu da ulažu energiju i resurse u ostvarenje različitih socijalnih ciljeva u zajedicama gde posluju (obuke, komunalna i socijalna infrastruktura). Poslednja osnovana socijalna zadruga kod nas je Romska socijalna zadruga Eko aktiv, osnovana 11. septembra 2020. godine, u Gradskoj opštini Crveni Krst, u Nišu.
Romska socijalna zadruga želi da preuzme na sebe održavanje javnih površina, grobalja, sportskih terena i zgrada. Posebnu pažnju će posvetiti povećanju mobilnosti radne snage i sezonskom radnom angažovanju Roma u okolnim, pretežno poljoprivrednim i devastiranim opštinama Nišavskog okruga. Do skora su jedini resurs ove socijalne zadruge bili ljudi, ali uskoro stiže i nova oprema.
Sedma po redu ženska socijalna zadruga biće formirana tokom oktobra u opštini Ražanj. Zadruga okuplja žene sa sela i uključuje ih u zajedničku proizvodnju i
plasman prehrambenih i tradicionalnih zanatskih proizvoda, koji su specifični za ovu ekološku opštinu u srcu Srbije (crepulje za pečenje hleba). Ideja opštine
Ražanj je da kroz žensku socijalnu zadrugu omogući veće prihode sa žene na selu. Unapređenjem zakonskog okvira i prakse na nacionalnom i lokalnom nivou u korist razvoja socijalnog zadrugarstva, stvorili bi se preduslovi za rast broja socijalnih zadruga u svojstvu pružaoca različitih lokalnih socijalnih usluga. Ovaj rast bi u prvom krugu činile transformisane zemljoradničke i opšte zadruge, postojeća socijalna preduzeća i organizacije civilnog društva. Do rasta broja pružaoca različitih socijalnih usluga, došlo bi upravo u seoskim i nerazvijenim sredinama, koje se suočavaju sa odlaskom mladih, padom ekonomskih aktivnosti, zatvaranjem škola, seoskih ambulanti, pošte i drugih usluga u zajednici, kao i brojnim komunalnim problemima. Ove sredine su nepogodne
za mlade i roditeljstvo, zbog čega gube svoju vitalnost i preti im trajna devastacija.
S tim u vezi Zadružni savez Srbije, najavio je potpisivanje “Memoranduma za razvoj socijalnog zadrugarstva”. Značajan broj renomiranih domaćih i stranih fondacija i organizacija zainteresovano je da se potpisivanjem Memoranduma, pruži podrška razvoju socijalnih zadruga. Mini konferencija i potpisivanje Memoranduma biće realizovano u prostorijama Impact HUB-a u Makedonskoj ulici, sa mogućnošću praćenja uživo i online.
Istraživanje ambijenta sa razvoj socijalne, ili solidarne ekonomije u Srbiji, sastavni je deo projekta: "Transformacijski potencijal i efekti četvorogodišnje primene čl.11 Zakona o zadrugama Republike Srbije, na razvoj socijalnog preduzetništva u Srbiji", u okviru programa "Aktivni građani – bolje društvo: zagovaranjem ka saradnji i demokratskom razvoju Srbije", koji realizuje Beogradska otvorena škola (BOŠ), uz podršku američkog naroda putem Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID).

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Zadrugarstvo

Prema Kevinu Moffittu, predsedniku i izvršnom direktoru „Pear Bureau Northvest” rađena su istraživanja, gde je poslednjih godina praćen stvarni uspeh krušaka u maloprodaji. Rezultati do kojih su došli u mnogim prodavnicama, su skoro udvostručeni tokom testa. Naime, još 2012. godine, Pear Bureau Northvest naručio je test preko grupe Nielson / Perishables, koji je pokazao da su prodavnice koje su na rafovima imale kondicionisane kruške, povećale prodaju za 19,5% , više od prodavnica koje nisu imale ovakve plodove.
Rast prodaje je nastavljen i nakon 12 nedelja, koliko je test trajao u prodavnicama u kojima su bile kondicionirane kruške. Šta je kondicioniranje kruške?
Kondicionirane kruške, Pear Bureau Northvest, opisuje kao kruške koje su dovedene u stanje „tek što sazreva“. Kondicioniranje se odnosi na primenu
etilena, prirodnog biljnog hormona koji proizvodi voće tokom sazrevanja. Da bi započeo ovaj postupak za kruške, roba se stavi u prostoriju za zrenje, zagreje na sobnoj temperaturu i tretira etilenom. Jednom kada se postigne željena čvrstoća, temperatura se brzo spušta na 0 °C. Ostali faktori kojima se mora upravljati uključuju vreme nanošenja etilena, temperaturu pulpe, vlažnost i nivo CO2 (ugljen-dioksid). Kondicioniranje kruške započelo je sredinom 1990-ih, kada su brodari prepoznali uspeh prodaje banana.
Biro za kruške objavio je prvi priručnik za kruške, sa detaljnim uputstvima za pripremu krušaka krajem 1990. godine. „Od tada ga promovišemo brodarima i trgovcima; trenutno postoji 49 maloprodaja u SAD-u i Kanadi koje nose uslovne kruške “, objasnio je Moffitt.
„Prošlo je vreme kada su kupci pokupili krušku u lokalnoj prehrambenoj prodavnici i, pronašli voće tvrdo kao kamen“, izjavio je Greg Akins, predsednik i izvršni direktor kompanije Catalitic Generators.
„Danas kupci očekuju jednoliko zrele, spremne kruške da se jedu, a to je ono što naši uslovi čuvanja i transporta mogu da pruže“. Generatori etilena katalitičkih
generatora i koncentrat zrenja Ethi-Gen®II čine sistem koji, kada se koristi prema uputstvima, daje koncentracije idealne za kondicioniranje raznih sorti krušaka.
Generator Easi-Ripe® ima prilagodljiv izlaz etilena koji omogućava prilagođavanje bilo kom zahtevu etilena u PPM ili veličini prostora. Sa posebno formulisanom tečnošću Ethi-Gen® II, Easi-Ripe® lako proizvodi samo onoliko etilena koliko je potrebno za ciljanu prostoriju, eliminišući potrebu za skladištenjem velike količine komprimovanog gasa na licu mesta. Svi generatori koji proizvode etilen odlikuju se jednostavnim radom i neprekidnom, doslednom proizvodnjom etilena za vrhunsko zrenje i razmnožavanje. Ovi etilen generatori pružaju siguran, lak i prikladan izvor etilena kojem možete verovati. Pear Bureau Northvest procenjuje da je gotovo 30% konvencionalnih zelenih anžujskih krušaka na trgovinskim policama u Sjedinjenim Državama i Kanadi, bilo tretirano etilenom. Međutim,
samo oko 2% konvencionalnih krušaka sorte Bartlett (kod nas poznata kao Vilijamovka) su tretitarne etilenom.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Od kada je sveta i veka jede se spelta-krupnik, višestruko korisna žitarica u ishrani ljudi i stoke, koja se pre više vekova raširila po Evropi iz Azije.Uporedo sa setvom pšenice, koja se privodi kraju, malobrojni ratari završili su i setvu spelte, koja se seje u isto vreme.

Poljoprivredno gazdinstvo „Spelta Jevtić” u Bačkom Gradištu u opštini Bečej prvo je u Srbiji počelo da gaji speltu 2006. godine, a dve godine kasnije izašlo je i na ovdašnje tržište sa speltinim prozvodima: brašnom, mekinjama, testeninom, grizom… bez dodataka bilo kojeg porekla.

Ratka Jevtić kaže za „Dnevnik” da su ona i suprug upravo završili setvu na oranicama u blizini Bisernog ostrva, i navodi da spelta pođednako dobro uspeva i na Zlataru i na Bisernom ostrvu, u ravnici.

– Ne godi joj suša, ali je zato otporna na korov – kaže Ratka Jeftić. – Od obične pšenice razlikuje se po tankim, visokim stablima, sklonim poleganju i visokoj energiji bokorenja.

Napominje da gajenje spelte zahteva da proizvođač ima specijalne mašine za čišćenje i ljuštenje i da je to verovatno razlog zašto spelta nije učestalija na ovdašnjim njivama, mada to više ne mora da bude prepreka ukoliko se uzme u obzir da država raznovrsnim podsticajima finansira poljoprivrednu proizvodnju.– Mi nismo imali pomoć države, iako smo više puta konkurisali, pa smo sopstvenim ulaganjima kupovali mašine i zaokružili proces proizvodnje, u koji je, osim članova domaćinstva, ukljuceno i četvoro radnika. Mašine su potrebne jer se pri žetvi klas raspada na klasiće, u kojima zrno ostaje čvrsto obavijeno plevama i plevicama, pa je takav plevičasti plod nepodesan za korišćenje u ljudskoj ishrani dok se zrno mašinski ne oljušti – kaze Ratka Jevtić.

Jevtići su na ideju da gaje speltu došli tako što su je koristili u ishrani više godina.

– Jednog trenutka smo odlučili da posejemo na našoj zemlji nekoliko kilograma, misleći da je najvažnije da imamo za sebe jer smo prosto uživali u svakom zalogaju. Razmnožavali smo speltu i u jesen 2008. godine smo imali prvi put za tržište, koje je bilo veoma malo. Sami smo pravili prezentacije, na kojima se mnogo toga moglo probati – priseća se početaka Ratka Jevtić. – Nismo bili stručnjaci za poljoprivredu, ali smo bili sigurni u to da zdravlje ulazi na usta i da će poljoprivreda, ona tradicionalna, sigurno naći mesto u brzom vremenu u kojem živimo. I naše pretpostavke su se obistinile: proizvodi od spelte imaju kupce, a mi smo u poslu duže od decenije i ne mislimo ništa da menjamo.Viši naučni saradnik u Upravi za zemljišta dr Vladan Ugrenović navodi da se iz godine u godinu povećava potražnja za proizvodima od spelte, prvenstveno zato što sve više i više ljudi teži zdravoj ishrani, a spelta je upravo zdrava hrana, puna vitamina.

– NJena najbolja osobina je što ima ljusku na sebi koja je štiti od zagađenja. Sadrži proteine, nezasićene masti, vitamine – A, Ce, grupe Be, E i Ka, biljnu kiselinu, mineralne soli: kalcijum, kobalt, gvožđe, fosfor, magnezijum, mangan, kalijum, bakar, selen, natrijum, i vlakna – navodi dr Ugrenović. – Zahvaljujući visokoj hranljivoj vrednosti, brašno krupnika-spelte koristi se kao poboljšivač kvaliteta i ukusa pšeničnog hleba i drugih hlebno-pekarskih proizvoda. Krupnik-spelta je alternativa hlebnoj pšenici za pravljenje hleba, ječmu i ovsu u ishrani domaćih životinja i ječmu za pravljenje piva. Kao i ostala prava žita, ima veliki značaj i u stočarskoj proizvodnji jer je njegova hranljiva vrednost slična kao kod ovsa. Može se gajiti za krmne smese s mahunarkama za proizvodnju sveže biomase ili sena. Slama se koristi kao prostirka u stočarskim objektima ili u industrijskoj preradi kao sirovina za dobijanje celuloze, metil-alkohola i slično.

O površinama u proizvodnji spelte-krupnika, zvanična statistika, napominje dr Ugrenović, ne beleži podatke, ali se u proteklim decenijama te vrednosti povećavaju, prvenstveno u zemljama centralne i zapadne Evrope, kao i na američkom kontinentu. Kod nas je seju ratari u Bečeju, Bačkoj Topoli, Zrenjaninu, i u širem delu Srbije, ali na manjim površinama.Kilogram speltinog mekog brašna u prodavnicama zdrave hrane košta od 180 dinara pa naviše, pola kilograma griza je više od 100 dinara, 300 grama mekinja 80 dinara, pola kilograma kora 200 dinara, pola kilograma pahuljica sušenih na vazduhu je 140 dinara.

Po hektaru može se dobiti najviše četiri tone spelte. Ulaganja su znatno niža nego kod pšenice jer ratari ne koriste hemiju u proizvodnji.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/od-kada-je-sveta-i-veka-jede-se-spelta-09-11-2020

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede objavilo je novi Pravilnik o podsticajima za investicije u preradu i marketing poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, u sektoru proizvodnje jakih alkoholnih pića.
Njime se bliže propisuju vrste podsticaja, uslovi, način ostvarivanja, maksimalni iznosi po korisniku i po vrsti pojedine mere.

Predmet podsticaja jesu prihvatljive investicije i troškovi u izgradnju objekata, kupovinu nove opreme, uređaja i mašina u funkciji proizvodnje jakih alkoholnih pića, kao i opšti troškovi koji podrazumevaju izdatak za pripremu projekta i izradu tehničke dokumentacije za izgradnju objekta.

Podsticaj mogu ostvariti svi koji su upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava i nalaze se u aktivnom statusu. Tu su preduzestnici, privredna društva, zemljoradničke zadruge...Visina podsticaji utvrđuje se u iznosu od 60 odsto od vrednosti realizovane prihvatljive investicije, umanjene za iznos sredstava na ime poreza na dodatu vrednost.Najviši ukupni iznos podsticaja, koji korisnik može da ostvari u jednoj kalendarskoj godini, je 41.000.000 dinara.

 

Izvor:https://www.novosti.rs/vesti/ekonomija/933916/subvencije-pecenje-rakije-novi-pravilnik-podsticajima-sektoru-proizvodnje-jakih-alkoholnih-pica

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30