Чланци поређани по датуму: subota, 07 novembar 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
subota, 07 novembar 2020 11:36

Život na Rudnu, bajka ili basna?

Osim po poznatom rudnjanskom krompiru, malinama, kajmaku i siru, medu i domaćoj rakiji, selo Rudno prepoznatljivo je i po razvoju seoskog turizma u kraljevačkom kraju. U nekoliko dobro opremljenih pansiona sve više turista provodi odmor. Krajem avgusta boravili smo na ovoj visoravni, tako da ćemo priče podeliti sa vama.
Rudno je golijska lepotica koju sve više pohode turisti. Aktivan odmor prvi su uknjižili gosti razglednicom davne 1912. godine. Ovde se u danu promene 4 godišnja doba, a nadmorska visina i blagodeti prirode opredelile su ovdašnji narod da živi uglavnom od poljoprivrede i danas turizma. Smenjuju se generacije, ukrštaju kulture, jer su starim studeničkim drumom hodili trgovci i adžije put Dubrovnika. Dokle pogled doseže lepoti nema kraja. U toj romantičnoj divljini rodila se, i do danas ostala Božana Ladolež. Za jednu ženu rudnjanska idila nije ni izbliza idilično, jer je žena na selu u pravom smislu stub kuće.
,,Znate šta, mnogo je teško za ženu na selu. Od kada znam za sebe, od malih nogu naviknuta sam na rad. Ne pada meni teško da radim, da me shvatite pogrešno, već to što je ovaj naš seljački život mukotrpan a malo plaćen. Radi se od jutra do sutra. Ne znaš kada će sa neba da osuši ili oljušti. Sve na otvorenom, pod ovom kapom nebeskom. Nekada smo i suprug i ja radili i na državnoj službi. Kako su deca rasla potrebe su bile sve veće. Devojke stigle
do fakulteta, njihove obaveze su postale i naše. Trebalo je izdražati dva studenta. Ttreba biti realan- započinje Bosa.
Onima koji pohode godinama ove krajeve sve izgleda gotovo savršeno, od gostoprimstva, netaknute prirode, znamenitih mesta do hrane. Bosa, kako je svi meštani, prijatelji i gosti od milošta zovu, vidi se na oko otresita, vredna i čini se pravična. Mnogo toga preturila preko svojih ruku, jer se na njenom Rudnu uživa, ali samo o praznicima. Trebalo je opslužiti sitnu decu, krupnu stoku, okopati hektare krompira, obrati maline, pokupiti seno, biti na službi. Mašina još uvek nije u svemu zamenila žensku ruku.
"Rad je ogroman. Mi koji smo rođeni na selu, živeli ovde, naviknuti smo. Danas je opet drugačije ako treba da poredim neko prošlo i sadašnje vreme. Mašine menjaju u velikoj meri ruke, ali i pored toga mora da se nešto pređe motikom, vilom. Nekada je bilo malo mašina, ali je ovde vrvelo od ljudi, radili u zamenu, na mobe.Narod bio srećniji, od rada se živelo.Danas ima mašina, ali je zato, sve manje ljudi na selu i sve manje para i vremena". Iskreno govori naša domaćica.
Među meštanima nema nezaposlenih. Selo će, kažu u šali, uskoro morati da uvozi radnu snagu. Od mesta kome je pretio nestanak, napravili su privredni bum. Čak i bez infrastrukture, jer kad padne sneg do nekih domaćina na Rudnu se jedva stigne i pešice. Dugo obećavana trasa Studenica – Rudno, Rudno- Srnjača- Koritnik sve zbirno dvadesetak kilometara uskog puta nikako da stigne, ali je ove godine gostiju u izobilju.
,,Sve to stoji. Ali je ovde zaista teško. Znate kada zaveje, da se neko razboli prava muka. Daleko smo od Kraljeva, tamo je sva administracija. Ne znam da li je ove godine ova nesretna korona učinila svoje, pa je narod nagrnuo. Mi da smo imali još ovoliko kuća, ne bi mogli da podmirimo one koji su hteli da borave na Rudnu. Ljudi ovde vole da dođu, mi koji živimo, valjda nam je sve ovde uobičajeno, od posla nekada i ne primetimo prirodu i promene. Vidim da se neki vraćaju na Rudno, hoće da obnove očevinu."
U dvorištu ali i malinjaku na 12 ari sve pod konac. Vidi se da je u crveno zlato uloženo. Ove godine sezona berbe maline prilično okasnila, ali je cena za ovaj vila-met kaže sagovornica solidna u odnosu na prethodne godine. Istina, na kantar nikada ne staje rad ukućana, da mere ne bilo dobro...
,,Znate šta mi imamo nešto krava, krompir već stnadardno radimo na 3-4 hektara, malinu nismo hteli da širimo. Krompir posadimo, zaštiti se par puta, okopa mašinski, povadi za dva- tri dana. Malina traži radnu snagu. Ovih 12 ari uz kuću je nešto što možemo da održimo. Treba ovo negovati mesecima. Izvučemo stajnjak, rezidba, zaštita, berba. Probali smo par dana sa beračima, ne biva. Dođu ljudi, malo beru i odu. Drugo njima treba obezbediti i smeštaj. Ako radnicima ustupimo sobe, nema mesta za goste. Ovako sami šta uradimo. Evo sada je odmor, devojke su došle i one da pomognu. Što se tiče cene,
onima koji rade uvek je malo onima koji kupuju, uvek mnogo. Nije loša cena ove godine, zadovoljna sam - zadovoljno će Bosa.
Bosa i njen suprug Nenad imaju dve naslednice, na njih je naročito ponosna, smatra da je uspela kao majka, kao roditelj, jer su ćerke postale akademci. Ovih dana pomažu, no da li ih vuče rodna gruda na duži period....
,,Ne verujem iskreno ja ne bih ni volela! Možda ako mi proširimo turističke kapacitete, ako uspemo da dogradimo nekoliko soba. Možda u tom turizmu, koji je čini mi se na velika vrata vratilo selo gde mu i jeste mesto, pronađu sebe ali povremeno, drugačije ne, ne verujem. Treba stvarati ovde porodicu, ma nije to jednostavno. Treba živeti ovde, kada se od smetova ne vide ni krovovi!- katergorično će Bosa.
Kod Bose uvek ima odlično slatko i domaća odlična kuhinja, neizostavne letnje opslastice sa njenim malinama. Izgleda da je jedino to tradicionalno, jer bi naša
sagovornica što šta izmenila, no, za neke promene, je čini se kasno. Neke ipak, treba pod hitno sprovesti, je je rad na selu potpuno obesmislen.

,,Ma znate šta, sve bi promenila. Većina žena na selu počinje da radi od svoje pete godine. Prvo pomaže par godina a onda zameni majku u kuhinji, kasnije radnike na njivi. Odmah jedna dnevnica manje. Znate li koliko danas žena na selu ima neku penziju. Na Rudnu ja ne znam ni jednu! To bih prvo promenila. Ovde fali nekoliko puteva. Pokršiš i noge a kamo li kola. Ima tu dosta toga da se uradi, izgubi narod volju više i da se bori. Pritisnu obaveze, ovde stalno imaš posla, ne možeš se baviti papirima i molbama! Nekda si za tonu krompira ili dva bika mogao da kupiš neku mašinu, danas da prodaš 10 karva i štalu opet nema za traktor.?!" Ovde smo izgleda zagrnuli u osinjak. Zaista je tužno da litar mleka vredi manje od litre vode, kilogram krompira koliko jeda kifla poredili bi cene u nedogled, o nafti, zaštiti i semenima da ne govorimo. Kada su u pitanju činovnici,zaista je u pravu,što viša tehnologija i veća pismenost naša administracija sve sporija. Po sistemu brigo moja pređi na drugoga. U vreme mastiljave olovke znalo se ko kosi a ko vodu nosi! Svako nađe ,,rupu u Zakonu,, i tako u krug.Ova izjava zaboli. Nije dobro ovo čuti, ali je istina da je država ženu na selu kao majku priznala tek nedavno, priznajući joj porodiljsko. Najveći paradoks je, da su sve vlasti u ovoj državi, glavnu snagu opstanja svoje fotelje prilikom izbora, videli u selu i mladima. Njihov opstanak i ostanak.
Nešto se uvek zapitam kada me već Bosa prisetila na penziju i porodiljsko, da li vlast i dalje veruje u ,,rode i kupus"!
Odlazimo pod utiskom, opijeni vazduhom, mirisom, prirodom, blagodetima ovog kraja, ali i pod utiskom gorštačkih reči, koje sve manje čuju, oni koji treba da čuju. A i zašto bi kada je njima sve potaman. Poruka nije pokvarila priču koja i pored sve brige ima svoju toplu dušu. Bosa nam možda izgleda ozbiljno, ali
njenu toplinu i iskrenost smo videli u očima. Oči su ogledalo jedne duše, odraz osećanja i srca. Ovdašnji ljudi, baš kao i naša Bosa još uvek to imaju. Kada pročitate ove redove, pogledajte svoje oči u ogledalu, pokušajte da pročitate šta je u njima. Ne zaboravite da nas odatle najbolje upoznaju prvo naša deca.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Žene u agrobiznisu

U okolini Pirota u poslednjih nekoliko dana zabeleženo je pet slučajeva pojave afričke kuge kod divljih svinja, ali zaraze nema među domaćim svinjama.Situacija u tom regionu nije povoljna, ali je pod kontrolom, kaže za Tanjug Miroljub Marjanović, rukovodilac Regionalnog kriznog centra za afričku kugu svinja u Nišu koji pokriva Toplički, Pčinjski, Jablanički, Nišavski i Pirotski okrug.

Marjanović je rekao da je u zaraženoj zoni zbog pojave afričke kuge svinja kod divljih svinja zabranjen lov tih životinja, dok se u gazdinstvima koja gaje domaće svinje sprovodi aktivni i pasivni nadzor.

Poslednji slučaj zaraze divlje svinje zabeležen je 3. novembra u okolini Pirota, a Marjanović objašnjava da je to zona koja nije bila zaražena, već zona visokog rizika.

Precizirao je da su poslednja dva slučaja potvrđene zaraze bila iz odstrela, i da su nakon ispitivanja u Veterinarskom institutu u Nišu dobijeni pozitivni nalazi.

Naveo je da se po mišljenju stručnjaka, najverovatnije radi o novom talasu, ali i da se nadaju da će biti kratak.

Naveo je da je u zaraženoj zoni sada zabranjen lov divljih svinja i da se obavlja samo odresel u dijagnostičke svrhe.

Kaže da se u zarazenoj zoni sprovodi aktivni i pasivni nadzor nad domaćim svinjama.

Aktivni nadzor, kako je precizirao, sprovodi veterinarska služba koja obilazi gazdinstva, a pasivni nadzor podrazumeva da držalac domaćih svinja prijavi ukoliko primeti da ima bolesnu životinju.

Pored toga, naložene su i pojačane biosigurnosne mere, rekao je Marjanović.

Dodao je da su to na prvom mestu mere higijene koje su kompleksne i koje se sprovode da bi se sprečio ulazak virusa na gazdinstvo.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/marjanovic-nema-slucajeva-aks-kod-domacih-svina-06-11-2020

Објављено у Svinjarstvo

Rebalansom budžeta predviđeno je znatno više novca za poljoprivredu, izjavio je danas tokom posete domaćinstvu u Banatskom Karađorđevu ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

U narednih mesec dana, rekao je Nedimović, biće isplaćen novac po osnovu zahteva koji su pristigli.On je konstatovao da je čak i usred epidemije korona virusa stiglo znantno više zahteva nego ranije.

"Oborili smo rekorde u pogledu proizvodnje, ali i u broju zahteva za subvencije", kaže Nedimović.

Najavio je da će svi zahtevi koji su ispravni biti na vreme isplaćeni, te da nema potrebe da iko brine."Nekada smo imali tri, četiri hiljade zahteva za mehanizaciju, sada smo dobili šest i po hiljada. Kod mladih smo dobili puta pet. Ono što je dobro, a što se tiče mlečnog govedarstva i nabavke genetike, znatno više zahteva je podneto, ljudi da ne brinu, svi će biti isplaćeni, svi koji su ispravni", rekao je Nedimović.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/jos-vise-novca-za-poljoprivredu-nedimovic-o-budzetu-za-2021-krecu-isplate-po-svim/bxdb4tf

Објављено у Agroekonomija

 

Zbog epidemije korone novosadski Međunarodni poljoprivredni sajam po prvi put biće održan onlajn od 14. do 18. decembra 2020. Posle dva odlaganja organizatori su odlučili da se sajam održi onlajn i to sa adrese Hajduk Veljkova 11 u Novom Sadu, na platformi expoonline.rs – novom prostoru delovanja i višestrukog povezivanja kompanija, institucija i pojedinaca – učesnika virtuelnih sajmova i poslovne publike.
Od nastupa na svakom sajmu izlagači očekuju da promovišu kompaniju, proizvode i usluge; istaknu sajamske popuste i akcije; direktno komuniciraju sa posetiocima i drugim izlagačima; hoće i da prodaju; ali i da budu vidljivi medijima. Sve to biće im omogućeno na platformi expoonline.rs. Prilike za pregovore i trenutno sklapanje poslova pomoći će i podstaći B2B sastanci. Edukacije i promocije realizovaće se kao onlajn konferencije, vebinari ili prezentacije.
Predstavljanju rasnih grla domaćih odgajivača stoke nedostajaće samo miris prostora u kojima borave goveda, ovce, koze, svinje i koze na Novosadskom sajmu. Najkvalitetnije što Srbija ima. Uprkos tome što su u ovoj godini na novosadskom sajmištu većina priredbi nije održana zbog pandemije koronavirusa, vrednovanje kvaliteta proizvoda i usluga jeste organizovano. Na virtuelnom Poljoprivrednom sajmu zasijaće proizvodi nosilaca šampionskih pehara sa ocenjivanja
„Najbolji u 2020“.
Brzo, lako i jednostavno uz neophodnu registraciju svakom posetiocu je omogućeno prisustvo na virtuelnom Međunarodnom poljoprivrednom sajmu. Višestruka pretraga izlagača, pregled proizvoda i usluga, sajamske cene i akcije učesnika, mogućnost dogovora za kupovinu, kongresne aktivnosti, ali i audio i video komunikaciju sa izlagačima, komfor je koji Poljoprivredni sajam onlajn pruža svim korisnicima. Učešće na B2B sastancima omogućeno je i izlagačima i poslovnim
posetiocima, a potrebna je samo registracija profila.
Uvek interesantan za radoznalce, a važan za poslovanje u agraru, Međunarodni poljoprivredni sajam onlajn opravdava epitet brenda, a Novosadski sajam čini snažnijim u godini najvećih poslovnih izazova.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30