Чланци поређани по датуму: petak, 06 novembar 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
petak, 06 novembar 2020 10:31

Ima li para za spremanje zimnice

Jesen u našem sokaku najlepše su opisali pesnici, slikari i muzičari. Taj kolorit boja običan svet nema kad da primeti. Septembar i oktobar su kažu najlepši meseci, jer sve miriše na plodove, lišće dobija koloritni pejzaž. Miholjsko leto dozvoli da obavimo sve one poslove koje nismo, pokupimo letinu, očistimo dvoriše zazimimo pčele, spremimo zimnicu. Ovo poslednje, čini se jesenas, biće najteže, jer su cene paprika, osnovne namirnice zimnice, prilično visoke. Ko će sve zbog nedostatka robe i planetarne korone ,,ekonomski stradati” tema je ove priče.
Zbog loših vremenskih uslova neki će, kažu, ove godine ostati tanjeg novčanika, a neki bez ajvara. Na zakupljenim njivama Kosta Vulović je osim deset postojećih, podigao još devet plastenika, uglavnom pod paprikom i jagodom. Mlad krompir, je s proleća zamenio paradajzom, koji je već odslužio svoje, dok paprika za pečenje i somborka, ovih dana uveliko stižu do kupaca. Proizvodnja je imala svoje osetne oscilacije.
,,Ova godina generalno je počela problematično, kako zbog korone, tako i vremenskih prilika, koje su udesile dase bolesti i štetočine gomilaju. Najviše
problema donela je tuta apsoluta. U suštini septembar je udarni za pripremu zimnice, ali je nepisano pravilo da je onom ko prodaje jeftino, a onom ko kupuje skupo. Ovih dana je velika navalica, žuri narod valjda i zbog najave novog talasa korone da spremi. Mada, kvalitet je ipak ono što određuje cenu. Ja bih voleo da je moja paprika 30-40 dinara i da mogu svi da je kupe, ali je ove godine bilo mnogo više ulaganja, mnogo više problema u proizvodnji i mnogo manji prinos. Ja sam brao i po deset tona paprika, ove godine teško da će biti pola od toga, - priča nam Kosta.Slađana Doković iz Obrve, kod Kraljeva,
duže od 15 godina bavi se proizvodnjom paprike. Od 2 hektara ostalo joj 20 ari upotrebljive robe. ,,Nije joj bilo spasa bukvalno je poparena u roku od dva-tri dana.
Muka, radiš nekoliko meseci i kada dođe do ruku sve ode! Nikada se ovo nije dogodilo.” Povrće ima sličnu cenu kao i prošle godine, sem paprike, koja je opet poskupela. Ona je čini se zasad najveći problem za ljubitelje domaće zimnice. Prodaja nije kao ranijih godina, potrđuje Milica Stanojlović iz trsteničkog kraja, koja godinama ima tezgu na pijaci u Kraljevu.
,,Narod se trudi da kupi, malo je poskuplja za njihov džep. Ima i onih što kupe spremnu zimnicu. Birkaju, cenjkaju se. Šta ćeš ova korona proizvela novu krizu. Sve manje je para, osetimo mi prvi na pijaci. Sad kada spreme zimnicu, kupovaće na vezicu”.
Na zelenim pijacama potrošači trenutno za najkvalitetniju papriku moraju da izdvoje od 90 do 150 dinara. Paradajz od 50-80, boranija do 150, luk od 30-
50, plavi patlidžan 80, šargarepa 30-60, krastavac 70-100, dok su najeftiniji kupus I tikvice koje možete pazariti i za 30 dinara. Na tezgama sve miriše, šareno, ukusno, domaće. Aleksandar Lukić, deset godina ima tezgu na Zelenoj pijaci. Potvrđuje naše sumnje, nema para, nema robe.
,,Cena je viša za sigurno 30% možda i više u odnosu na lane. Međutim, i kvalitetne robe je manji za isto toliko posto u odnosu na prošlu godinu. Ono što vredi mora da ima višu cenu. Ko će da strada, ko će da opstane? Trgovci su opet na najmanjem gubitku, ako pošteno govorimo. Proizvođač se namuči da ga doveze do pijace. Sve to košta i on mora da ga proda da bi se pokrio. Kupci moraju da kupe, narod nešto mora da jede. Onda sledi drugo pitanje, kako se hranimo? Zimnica je sada prioritet. Kasnije opada interesovanje”- zaključuje Aleksandar.
I dok se na tezgama birka u kese, na kvantašu se meri na kutije, ili džakove. Roba svakojaka, pa po tome vredi i kantar. Za klasu prvu, treba izdvojiti skoro pa isto kao na tezgama, ali smo se uverili da ima zaista odlične robe. Paprika je i ovde lider prodaje. Sve ostalo valjda čeka malo temperaturno zahlađenje, ističe prodavac, Vesna Jakovljević.
,,Rod na otvorenom je prepolovljen, to je uticalo na cenu. Pogotovo u leskovačkom kraju, koji je najbitniji za snabdevanje našeg tržišta. Najviše se prodaje crvena paprika i paradajz. Kvalitet je dobar, ima dosta prve klase, ali je neće biti koliko smo je imali lane. Naime, maj i jun su bili hladni i kišoviti, i to je uticalo na količinu roda. Tek što je prošao prvi talas korone, i nebo se urotilo protiv nas, pa su i polja bila pod vodom. Kažu u Srbiji jedna nevolja nikad ne ide sama. Šta ćeš, narod kupuje i ako je skupo, mora da se jede ali robe nema, nema kvalitetne robe kao ranijih godina kaže naša sagovornica”.
Pokušavamo da saznamo i od najmlađeg prodavca na pijaci, Jovane Denić, koja je paprika najbolja za ajvar. ,,Dukat, najbolja za ajvar, izdašna, dobro
se ljušti, ima lepu boju, dobar ukus. Jeste najskuplja, ali i najbolja. Kupuje narod, neko manje neko više. Pitaju, ne znaju svi da razlikuju ovu sortu, pitaju i kupuju. Biće zimnice, biće ajvara”, sa osmehom pojašnjava ova mlada devojka koja i sama voli da priprema ,,srpski kavijar”.
Kada su krajem marta gradovi po Srbiji počeli da zatvaraju pijace zbog epidemije korona virusa mali proizvođači, povrtari više nego voćari našli su se u nebranom grožđu. Nažalost sudbinu proizvođača i zakupaca na kraljevačkoj pijaaci deli i ovo javno preduzeće. Petak je Kraljevčanima sinonim za pijačni dan. Minulog petka slika ovdašnje pijace nije ni izbliza negdašnjih slavnih dana. I dok su pijace koje su na otvorenom zatvorene, narod je nateran u redove po supermarketima kako bi se snabdeo, najčešće za celu nedelju. Potez koji je tada bio nelogičan, a ni sada nije ništa razumljiviji, jer je zatvaranje pijaca
uništilo male i srednje povrtare, voćare kojima su pijace glavni izvor gde mogu robu da ponude i dođu do nekog novca,,Pijaca Kraljevo je zbog planetarnog
problema morala da deluje kako tako lokalno. Nisu pomogle ni nove tezge, jer je dobar deo zakupodavac imao znatno stariju ličnu kartu. Izvesno vreme pijace nisu ni radile, to će svakako ostviti posledice i na investicioni program, od koga se ove godine odustalo, jer nam je bio prioritet tekuće poslovanje. Inače primetno je i znatno manje robe. Kvantaš kraj Ibra je nekada bio najveći trgovinski lanac na otvorenom. Transfer roba je prilično posustao. Robe nema, jer je delom propala na njivama. Izvoz i platežna moć su takođe kumovali ovakvom stanju”- kaže Srećko Bojanić, upravnik Pijace u Kraljevu.
Do kraja godine ostaje poslednja dekada i nade da će sumirani rezultati za sve u ovoj priči biti bolji. Vole ljudi pijacu, imaju svog prodavca, stanu da popričaju. Pijaca je bila i ostala mesto gde se svi osećaju nekako svojim. A cene ko cene, vazda je onima što prodaju jeftino, dok onima što pazare skupo. Važno je da smo malo relaksirani, mada sudeći po maskama na licima prodavaca, oprez nije na odmet.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Agroekonomija

IPARD programu prošle godine dodati su novi sektori – sektor proizvodnje i prerade jaja i sektor proizvodnje i prerade grožđa. Očekuje nas novi javni poziv koji će obuhvatiti i jaja i grožđe te stoga donosimo detaljnije uslove konkurisanja za podršku investicijama u ovim sektorima. Javni poziv iz Mere 1 – investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava, u okviru kojeg će biti finansirana i ova ulaganja, trebalo bi, prema planu Uprave za agrarna plaćanja, da bude raspisan u novembru ali sve su prilike da će se s njim kasniti s obzirom na to da još nije gotov pravilnik koji prethodi konkursu. Posle ovog javnog poziva sledi i poziv iz Mere 3, koja obuhvata preradu grožđa i jaja. U svakom slučaju važno je dobro isplanirati projekte, i u taj posao se mora krenuti i pre objavljivanja IPARD javnih poziva.


Minimum za jaja – 5.000 kokošaka nosilja

Kada je reč o sektoru jaja, poljoprivredna gazdinstva sa ukupnim kapacitetom objekta od minimum 5.000 i maksimum 200.000 kokošaka nosilja u eksploataciji, odnosno poljoprivredna gazdinstva koja imaju upisan objekat za proizvodnju roditeljskog jata kokošaka lakog tipa, odnosno odgoj kokošaka nosilja, na kraju investicije, prihvatljiva su za investiranje u:

1) izgradnju i/ili opremanje:
(1) objekata za uzgoj kokošaka nosilja, proizvodnju i skladištenje jaja, kao i hrane za životinje;
(2) objekata za upravljanje otpadom, tretman otpadnih voda, sprečavanje zagađenja vazduha, skladištenje stajnjaka,
2) poljoprivrednu mehanizaciju (uključujući traktore do 100 kW) i opremu;
3) proizvodnju energije iz obnovljivih izvora na gazdinstvu.

Poljoprivredna gazdinstva sa kapacitetom objekta većim od 200.000 kokošaka nosilja, na početku investicije su prihvatljiva za investiranje u rekonstrukciju i/ili opremanje:

1) objekata radi ispunjenja EU standarda u vezi sa dobrobiti životinja;
2) objekta za upravljanje otpadom, tretman otpadnih voda, sprečavanje zagađenja vazduha, skladištenje stajnjaka,
3) investiranje u proizvodnju energije iz obnovljivih izvora na gazdinstvu.


Minimum za vino – dva hektara

U sektoru vinogradarstvo, poljoprivredna gazdinstva upisana u Vinogradarski registar sa minimum 2 ha i maksimum 100 ha vinograda na kraju investicije, prihvatljiva su za:

1) podizanje novih, restruktuiranje i konverziju postojećih (krčenje i podizanje) zasada vinove loze;
2) kupovinu voćarsko-vinogradarskih traktora (do 100 kW), mašina za zaštitu bilja, rezidbu, tarupiranje, berbu i obavljanje drugih agrotehničkih i ampelotehničkih mera i opreme;
3) investiranje u sisteme protivgradne zaštite na gazdinstvu za vinograde (uključujući računarsku opremu);
4) investiranje u sisteme za navodnjavanje na gazdinstvu koristeći podzemne vode (izvori, bunari) i površinske vode (reke, jezera i rezervoari) i izgradnju sistema za navodnjavanje uključujući pumpe, cevi, ventile i prskalice koji će doprineti uštedi u količini potrošene vode;
5) investiranje u izgradnju i/ili rekonstrukciju i/ili opremanje skladišnih kapaciteta za grožđe, uključujući ULO kapacitete.

Poljoprivredna gazdinstva upisana u Registar proizvođača sadnog materijala sa minimum 0,5 ha i maksimum 50 ha matičnih zasada vinove loze na kraju investicije prihvatljiva su za:

1) investiranje u sisteme protivgradne zaštite na gazdinstvu za matične zasade, rastila, vinograde i drugo (uključujući računarsku opremu);
2) investiranje u sisteme za navodnjavanje na gazdinstvu koristeći podzemne vode (izvori, bunari) i površinske vode (reke, jezera i rezervoari) i izgradnju sistema za navodnjavanje uključujući pumpe, cevi, ventile i prskalice koji će doprineti uštedi u količini potrošene vode;
3) podizanje novih matičnih zasada viših fitosanitarnih kategorija sadnog materijala;
4) izgradnju objekata za konzervaciju i multiplikaciju sadnog materijala i nabavka opreme/uređaja/materijala (uključujući biljni materijal) za rasadničarsku proizvodnju, kao i skladišnih kapaciteta za čuvanje sadnog materijala.

Korisnik može zahtevati podršku, bez obzira na ukupnu vrednost investicije, za prihvatljive troškove u okviru sledećih granica:

Za voće, povrće, vinogradarstvo i ostale useve:

1) minimalni iznos 5.000 EUR;
2) maksimalni iznos 700.000 EUR.

Za sektore mleko, meso i jaja:

1) minimalni iznos 5.000 EUR;
2) maksimalni iznos 1.000.000 EUR.

U sektoru prerade jaja, pravo na podsticaje imaju samo mikro, mala i srednja pravna lica.

U sektoru prerade grožđa, korisnik mora biti poljoprivredno gazdinstvo:

1) upisano u Vinogradarski registar u skladu sa Zakonom o vinu;
2) sa maksimalno mogućim kapacitetom godišnje proizvodnje vina od 20.000 do 1.000.000 litara na kraju investicije upisanim u Vinarski registar u skladu sa Zakonom o vinu.

U sektoru prerade jaja, prihvatljive investicije za objekte za preradu jaja su:

1) izgradnja/renoviranje objekata za preradu jaja, objekata za pakovanje i skladištenje;
2) nabavka opreme za preradu jaja, skladištenje, oprema za tretman otpada i nus-proizvoda;
3) fizičko investiranje u uspostavljanje sistema bezbednosti hrane (GHP, GMP, HACCP);
4) IT hardver i softver za praćenje, kontrolu i upravljanje, ulaganje u obnovljive izvore energije (izgradnja instalacija i oprema) prvenstveno usmerena na sopstvene potrebe.

U sektoru prerade grožđa, prihvatljive investicije za objekte za preradu grožđa su:

1) izgradnja/renoviranje i opremanje pogona, odnosno prostorija koje se koriste za preradu grožđa, odnosno proizvodnju i skladištenje vina/vinskih proizvoda i aromatizovanih proizvoda na bazi vina;
2) izgradnja/renoviranje i opremanje prostora za degustaciju, evaluaciju karakteristika i prezentaciju vina;
3) oprema, uređaji i sudovi za proizvodnju, punjenje/pakovanje i čuvanje vina/vinskih proizvoda i aromatizovanih proizvoda na bazi vina i druga specijalizovana i laboratorijska oprema, instrumenti i uređaji;
4) oprema za dezinfekciju radnika;
5) ulaganje u obnovljive izvore energije (izgradnja instalacija i oprema) prvenstveno usmereno na sopstvene potrebe;
6) investiranje u uspostavljanje i implementaciju sistema bezbednosti hrane, sistema kvaliteta i geografskog porekla;
7) promovisanje oznaka i proizvoda sa geografskim poreklom.

Što se tiče intenziteta pomoći i stopi učešća EU, za preradu jaja i marketing, kao i preradu grožđa i marketing korisnik može zahtevati podršku u minimalnom iznosu od 10.000 EUR, a maksimalno 1.000.000 EUR.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3062796/kako-vinogradari-i-zivinari-da-konkurisu-za-ipard-program

Објављено у Agroekonomija
petak, 06 novembar 2020 10:21

Mobilna aplikacija sa savetima za voćare

Tim mladih stručnjaka iz Srbije razvio je mobilnu aplikaciju namenjenu zasadima jabuka, koja voćarima obezbeđuje stručne savete i upozorenja o mogućim bolestima zasada tokom cele godine, a na osnovu satelitskih snimaka i podataka sa meteo stanica. Svoj proizvod plasiraju širom svetaDo pravog saveta i agrotehničkih mera za samo jedan klik, moguće je doći putem mobilne aplikacije "Map My apple" , koja osim što pojeftinjuje proizvodnju, ceo proces uzgoja jabuka čini jednostavnijim i manje štetnim po okolinu."Prilikom registracije, svaki korisnik unosi osnovne podatke o sorti koju uzgaja, između ostalog, unosi i lokaciju svog voćnjaka. Na osnovu te lokacije mi korisnicima dajemo prognozu, kako vremensku, tako i prognozu za bolesti i štetočine i to do 7 dana unapred, a onda, na osnovu te prognoze, korisnik dobija adekvatan tretman kako da spreči i leči tu bolest ili štetočinu koja je napala njegovu voćku", kaže Jovana Đorđić, "Freš Agri".

Iskustva voćara sa terena govore da aplikacija vodi računa o izboru i količini fungicida, koji su prilagođeni različitim fenofazama jabuke, uz izbor insekticida, koji ne narušava prirodnu ravnotežu. Pored agrotehničkih mera i prognoze, aplikacija nudi i redovne satelitske snimke koji pokazuju i jačinu fotosinteze u voćnjaku.

"To je omogućeno saradnjom sa najnaprednijim softverom na svetu koji trenutno postoji i to se na terenu pokazuje dosta dobro. To funkcioniše odlično. Daje dobro predviđanje kada će se nešto pojaviti i kada i kako bi to trebalo tretirati", navodi Zoran Đogić, rukovodilac voćarske proizvodnje "Delta agrara".

Za instaliranje aplikacije dovoljan je mobilni telefon i registracija po sistemu pretplate, a korist je višestruka.

"Map my apple" jedan je od 5 najboljih startap projekata iz Srbije koji ukršta znanja agronoma sa prednostima novih tehnologija.

Tim koji je osmislio ovu aplikaciju izborio se za plasman na svetsko takmičenje, gde će se predstaviti pred stranim investitorima.

Do tada, marljivo rade na osvajanju domaćeg, ali i svetskih tržišta.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/mobilna-aplikacija-za-vocare-saveti-za-zasade-jabuka_1175977.html

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Oko 20 tona šumskog meda od juče spremno za utovar na šleper u pogonu “Naš med” u Rači, završiće na stolovima potrošača arapskog tržišta. Od kraja naredne nedelje počinjemo sa plasmanom bagremovog meda, otkupna cena je bila 6 evra, sto je 140% više nego godinama unazad.Pogon "Naš med", za samo par meseci od početka rada, uticao je da cena bagremovog meda na srpskom tržištu dostigne 6,3 evra po kilogramu, a da cena šumskog meda dostigne šest evra po kilogramu.

Izvor: Agrobiznis magazin

"Rezultati rada za prikupljanje i plasman meda su odlični i Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) veoma je zadovoljan svim onim što je taj pogon postigao od juna od kako je otvoren do sada", rekao je za Agroklub predsednik SPOS-a i član Skupštine pogona "Naš med" Rodoljub Živadinović.On je istakao da je za pčelare najznačajnije to što su cene bagremovog i šumskog meda na domaćem tržištu značajno porasle nakon što je pogon krenuo sa otkupom.

"Došli smo do cene od 6,3 evra po kilogramu bagremovog meda, kada se uračuna osnovna cena meda, PDV nadoknada i procenat koji dajemo onima koji su pomogli izgradnju meda. Ta cena je za skoro 50 odsto viša od one koja je bila na tržištu pre nego što je pogon postao akter na tržištu. Cena šumskog meda bila je dva ili dva i po evra po kilogramu, a sada je šest."On je podsetio da "Naš med" otkupljuje med od pčelara sa područja čitave Srbije, bez obzira kolike količine imaju.

"Pčelar ponudi svoj med na prodaju, zaposleni u pogonu uzmu uzorke meda i zapečate ambalažu. Ukoliko analize pokažu da je med dobar, otkupljuje se i to tako što se pčelaru dan pre preuzimanja meda uplati novac na račun. Na ovaj način želimo da razvijemo poverenje kod pčelara i da konačano mogu da računaju na pravu tržišnu cenu meda", istakao je Živadinović.Prema njegovim rečima, objavljene su cene za bagremov i šumski med.

"Kada postignemo stabilne dogovore sa kupcima objavićemo cene i za druge vrste meda."Do sada su otkupljene značajne količine bagremovog meda i nešto preko 20 tona šumskog koji će otići čak u Saudijsku Arabiju, a gde će otići bagremov biće poznato uskoro, pošto su u toku pregovori sa više kupaca.

"Ima mnogo falsifikata na tržištu, imamo čitavu organizovanu mafiju koja se time bavi, ali analize sve pokažu. Kupci zbog toga i traže vrlo sofisticirane analize", naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, analize se rade shodno srpskim propisima, a to su propisi identični propisima u Evropskoj uniji, ali i pored toga toga kupci iz inostranstva traže dodatne.Analiza meda košta nas po šleperu 3.500 evra, pod uslovom da je sve u radu. Ukoliko se dogodi da prva analiza pokaže da nešto nije dobro, onda imamo veliki problem. Tada moramo da utvrdimo med kojeg pčelara nije odgovarajući i moramo da radimo analizu velikog broja uzoraka, a to onda podiže cenu analiza za dva do tri puta u odnosu na pomenutu."Kako je objasnio Živadinović, pogon "Naš med" stranim kupcima med prodaje u buradima od po 300 kilograma i još nema kupca koji traži med pakovan u tegle.

"U vezi plasmana meda na malo potrebno je da se mnogo toga dogodi, a mi smo još na početku rada. Svaki ozbiljan kupac zahteva da imate i količinu i da ispoštujete rok. Da bi ste to mogli morate da imate ogromnu količinu meda na lageru. Mi nemamo obrtni kapital u velikoj količini, kao što imaju neki privredni subjekti. Očekujem da ćemo za tri do pet godina ipak uspeti da prodajemo i med u teglama", rekao je predsednik SPOS-a.Prema njegovim rečima, pogon u Rači će za 10 do 15 dana spakovati prve količine meda u teglama za domaće tržište.

"Domaće tržište je trenutno u popriličnom haosu. Mi ćemo raditi razvijanju poverenja kod potrošača, a to ćemo učiniti tako što će svaka tegla imati svoje ime i prezime. Kupci meda pakovanog "Našem medu" moći će da na sajtu pogona tačno vide čiji je med u tegli koju su kupili. Znaće ime pčelara i lokaciju sa koje potiče med. Moći će da odu u taj kraj, da pronađu pčelara i uvere se da on zaista postoji. Želimo da postignemo potpuno poverenje."U planu je i pakovanje u tegle jedna tona livadskog meda, kojeg pogon za sada ne otkupljuje, a koji je dobio od pčelara sa Vlasine.

"To su ukusi koje prosečan građanin ove zemlje nije imao priliku da proba. To je med vrhunskog kvaliteta i pun pčelinjih enzima, ali se u Evropi ne ceni se mnogo i ima veoma nisku cenu jer Evropljani vole med svetle boje. Mi pokušavamo da njime osvojimo tržište arapskih zemalja i nekih drugih zemalja gde se ceni, ali nam prepreku predstavlja epidemija virusa korona jer ne možemo da idemo na sajmove i pokažemo ga kupcima", objasnio je Živadinović.

Jedna dobra godina može da nadoknadi dve do tri loše
Do prošle godine se u našoj zemlji broj košnica stalno povećavao, ali su se ove godine zbog loških prinosa mnogi pčelari razočarali i najavili da će odustati od pčelarstva.Pčelarstvom ne možete da se obogatite, ali možete pristojno da živite ukoliko umete da radite i ukoliko mnogo radite. Za jedan ozbiljan život sa pčelama potreban je veći broj košnica, barem 300 do 500. Sa tim brojem košnica možete pristojno da živite, ali da budete uporni. Ima loših godina, ali jedna dobra godina može da nadoknadi i po dve do tri loše."Naš sagovornik je najavio da će SPOS ulagati u "Naš med", pa će tako naredne godine biti nabavljena oprema za automatsko pakovanje vredna 300.000 evra, što će omogućiti da pogon odgovori zahtevima svakog tržišta.

Živadinović je podsetio da je izgradnja "Našeg meda" koštala više od 1.550.000 evra. SPOS kao osnivač, vlasnik je 76 odsto kapitala tog društva sa ograničenom odgovornošću, a 24 odsto udela u vlasništvu ima opština Rača. Prema njegovim rečima predstavnici Saveza upravljaju pogonom, a uloga predstavnika opštine Rača u Nadzornom odboru i Skupštini je da štite kapital opštine i ne dozvole stavljanje pod hipoteku ili njegovu prodaju.

Izvor:https://www.agroklub.rs/pcelarstvo/med-iz-pogona-u-raci-uskoro-sa-imenom-i-prezimenom/63973/?fbclid=IwAR3T4XZzKZf2orIQYJJG-h0fh9T4qeXuFVQyHae-NFlfa2o1QVRsFXgxgVw

Објављено у Pčelarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30