Чланци поређани по датуму: četvrtak, 05 novembar 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
četvrtak, 05 novembar 2020 12:11

Novembar je idealan za ove biljke

Novembar mesec je idealan vremenski period kada treba u vrtu ili na terasi da zasadite bar jednu drvenastu biljku koja produkuje bobice jarkih boja. Pored toga što će osvežiti ambijent, privući će gladne ptičice kojima će tokom zimskih meseci biti ukusna i dragocena hrana.

Kako se približava zima, tako se bašta sve više ogoljava i gubi svoje šarebno ruho, polako se pretvarajući u opusteli ambijent koji če zaobilaziti čak i ptičice. Postoje, međutim, boljke koje baš u jesen nude zrele bobice privlačnih boja, idealnu hranu pticama i sjajan ukras sumornom vrtu. Mnoge od njih tokom proleća i leta produkuju prelepo mirisno cveće koje s jeseni zamenjuju bobice raznovrsnih boja. Ovi plodovi ponekad ostaju na biljci tokom cele zime ne hajući za hladnoću, neki su jestivi, dok su drugi otrovni, ali su njihov šarm i dragocena uloga u bašti - zaista neosporni.

Biljke koje imaju atraktivne bobice su:

Maginja - drvenasta biljka srednje veličine. Zimi izbacuje bele cvetove u obliku grozda, koji na jesen sazrevaju u jestive bobice.

Mahonija - ružičasta zimzelena biljka, koja dostiže visinu i širini od oko 3 m. Pred kraj zime, cveta veoma mirisnim zvezdastim zlatnožutim cvetom, grupisanim u grozdove. Slede jestivi tamnoljubičasti plodovi koji izgledaju kako male masline.

Japanska jabuka KAKI - Drvo poreklom iz Japana, dostiže visinu i do 12 m. Uzgaja se pre svega zbog jednostavnog održavanja, kao i zbog svojih ukusnih bobica, koje su veoma slatke i bogate proteinima i vitaminima, a pojavljuju se u periodu od oktobra do novembra meseca.

Japanska DUNJA - ovo drvo je cenjeno zbog svog ranog cvata. Raste do 2 m visine i produkuje male jestive jabučice (koje, da bi se konzumirale, moraju da se obare).

Ardisia - poreklom je iz Kine. Drvenasta biljka sa cvastima u obliku klipa, koje se kasnije pretvaraju u bobice živih boja. Cvetovi i plodovi mogu da se nađu istovremeno na biljci.

Izvor: Agrobiznis magazin i Magazin cveće i voće

Објављено у Biljna proizvodnja
četvrtak, 05 novembar 2020 12:09

Produžen rok za otkup tovne junadi

Vlada Srbije izmenom i dopunom posebne uredbe za pomoć stočarima u vreme pandemije produžila je rok za otkup viškova tovne junadi sa 30. oktobra na 20. novembar. Zahtev za ostvarivanje prava na finansijsku podršku po osnovu ovog programa korisnici će moći da podnesu do 25. novembra.

Grupacija uzgajivača junadi pri udruženju Agroprofit saopštila je da su klanice i izvoznici, prema još nepotpunim podacima, do sada preuzeli oko 4.000 junadi i da su te isporuke išle uglavnom za Izrael. Kako ističu, tovljači su junad prodali po ceni od 1,85 do 1,9 EUR za kilogram žive mere.

Kada se uz ovo dodaju dve premije, od 20.000 i 15.000 dinara, ostvarili su izuzetnu cenu od oko 2,5 EUR po kilogramu. Za produženje ove pomoći ostalo je još oko 1,2 mil EUR, što je dovoljno za podsticaj prodaje oko 7.000 junadi, navode u ovoj grupaciji. Ističu da su tokom otkupa najviše junadi utovarile velike farme pri kompanijama, a najviše Industrija mesa Đurđević.

- U poslednjih nekoliko dana izvoznici su umanjili cene na 1,7 do 1,8 EUR i nude telad kao deo nadoknade za junad. Stočari u ovakve aranžmane nerado ulaze zbog visoke cene teladi - kažu u ovom udruženju i dodaju da namera države da sa 2 mil EUR pomogne taj sektor i otvori tržište još nije dala pun efekat.

Smatraju da bi u rešavanje problema trebalo da se uključi i Privredna komora Srbije. Njihov predlog je da se otkup, uz podsticaje, produži do kraja godine.

Ističu da se, zahvaljujući i državnim podsticajima, u Srbiji gaje najkvalitetnije tovne rase, a da će po broju goveda limuzinske rase Srbija uskoro biti vodeći uzgajivač priplodnih grla.

U udruženju naglašavaju da je sada glavni cilj pronaći tržišta za izvoz i najavljuju da će se uskoro obratiti Vladi sa konkretnim programima za razvoj tovnog govedarstva u idućoj godini, jer se ovom granom stočarstva do sada bavilo oko 16.000 gazdinstava.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3060142/produzen-rok-za-otkup-viskova-tovne-junadi

Објављено у Govedarstvo
četvrtak, 05 novembar 2020 11:59

Kako smanjiti rizik za nastanak bolesti biljaka?

Mnogi biljni patogeni mogu da prežive zimu u vrtovima, u zaraženom lišću, cveću, granama i voću. Međutim, lepa vest je da baštovani sami mogu da smanje rizik od biljnih bolesti za narednu godinu prateći ove korake temeljnog čišćenja vrta. U nastavku sledi nekoliko saveta Univerziteta u Minesoti kao sprečiti biljne bolesti: 
Drveće i grmlje

1) Osmotrite lišće dok je još na biljkama da biste primetili bolesti, poput pegavosti lista. Pege se javljaju u različitim bojama, nasumično raspoređene po površini lista, ali su više izražene na donjim i unutrašnjim listovima. Tu ćete ih najlakše prepoznati.

2) Ukoliko ste utvrdili da postoji bolest pegavost lista, lišće bi trebalo pograbiti kada opadne, ukloniti sa tog mesta i staviti u kantu.

3) Pogledajte grane sa uvenulim ili mrtvim lišćem. Prebojena, ispucala kora na ovim granama mogla bi da ukaže na prisustvo infekcije. Velike izrasline ukazuju na prisustvo raka. Označite granu trakom kako biste znali gde je prisutan problem. Međutim, nemojte da uklanjate tu granu da biste uklonili rak. Ukoliko drvo orežete pre nego što uđe u stanje mirovanja može da pusti mlade klice koje neće imati vremena da otvrdnu pre zime, te niske temperature mogu da ih ubiju. Najbolje vreme za orezivanje bolesnih grana je u januaru ili februaru, kada je temperatura stalno ispod nule.

Cvetne bašte

1) Pregledajte jednogodišnje i višegodišnje cvetnice da li imaju pege, trulež ili uvenule delove.

2) Označite biljke koje sada pokazuju simptome bolesti.

3) Nakon jakog mraza potpuno uklonite bolesne biljke koje pate od truljenja korena ili nadzemnog dela.

4) Višegodišnje biljke koje imaju bolesnu lisnu masu mogu da se orežu malo iznad nivoa tla.

5) Zaraženo lišće, stabljike i cveće treba ukloniti iz vrta.

Povrtnjaci

1) U bašti gde se uzgaja povrće najbolje je da se uklone sve biljke koje su imale simptome bolesti tokom vegetacije i da se bace u kantu ili spale.

2) Kod velikih bašta mnogi baštovani zaražene biljke zakopavaju u baštensku zemlju. U tom slučaju, baštovan koristi plodored i izbegava sadnju bilo koje biljke iz iste biljne porodice kao što je i bolesna kultura i to narednih 3-4 godine.

3) Zdravo lišće listopadnog drveća može da se postavi na zemlju povrtnjaka kako bi se sprečila erozija tla tokom zime i pružilo utočište domaćim oprašivačima.

Šta raditi sa bolesnim biljnim materijalom?

Sugestija je da se bolesni materijal ne kompostira.

Međutim, on zapravo može da se kompostira ukoliko ste zaista ovladali tehnikom kompostiranja, jer se kompostna gomila zagreva do 65 stepeni, što rezultira potpunim raspadom biljnog materijala. Ovo, takođe, ubija većinu patogena.

Ali, ako se vaš kompost ne zagreje dovoljno napraviće više štete nego koristi, te ako niste potpuno ovladali tehnikom kompostiranja, ipak je bolje da se ne eskperimentiše.

 

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/agro-biz.php?yyyy=2020&mm=11&dd=05&nav_id=1758270

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

Holandsko Ministarstvo poljoprivrede naredilo je danas odstrel 200.000 pilića, pošto je na farmi u istočnom gradu Puiflijk otkriven visoko patogeni virus ptičjeg gripa.

Uništavanje živine, uključujući piliće na farmama u radijusu od jednog kilometra, drugo je po redu u toj zemlji ovog meseca, nakon što je bolest H5N8 prvobitno otkrivena kod divljih ptica, izveštava Rojters.

Holandskim proizvođačima živine naređeno je da drže perad zatvorenu kako bi se sprečilo širenje zaraze.

Izvor:https://www.srbijadanas.com/vesti/svet/pticji-grip-stigao-u-evropu-sprecavanje-sirenja-zaraze-u-toku-2020-11-05


Ptičji grip je zarazna bolest ptica koju uzrokuju pojedini sojevi virusa influenzavirus A (neki drugi sojevi tog virusa uzrokuju epidemije čovečijeg gripa). Virus influence izuzetno je varijabilan i podložan stalnim genetičkim promenama (mutacijama i izmeni gena među sojevima) pa se pojavljuje u velikom broju podtipova i sojeva, od kojih samo manji broj dovodi do izražene bolesti kod ptica. Ukupan broj ptica koje su umrle od gripa ili su usmrćene zbog sprečavanja širenja zaraze procenjuje se na oko 120 miliona.

Virus ovog gripa obeležen sa H7N7 pojavio se prvi put 2003. na živinarskim farmama u Holandiji i njoj bližim delovima Nemačke. Kao i kod nekih drugih sojeva ptičjeg gripa, za patogeni soj H5N1 zabeleženi su izolovani slučajevi infekcije ljudi. Ljudi se mogu zaraziti preko direktnog i indirektnog kontakta sa sekretima i ekskretima ptica i živine, kontaminirana voda, hrana živinskog porekla, zagađena oprema i odeća i na kraju vazdušni put, koji je kod običnog humanog tipa gripa na prvom mestu. Osobe koje obolevaju od ovog tipa gripa, po pravilu rade sa živinom, u klanicama ili na seoskim farmama.

Virus ptičjeg gripa preživljava u ptičjem izmetu 3 meseca, u vodi 4 dana na 22 stepena, a preko 30 dana na 0 °C. Kao i virus gripa, osetljiv je na temperature više od 56 °C. Inficirane patke izlučuju virus ptičjeg gripa od 11 do 17 dana.

Izvor: Agrobiznis magzin 

Објављено у Živinarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30