Чланци поређани по датуму: petak, 27 novembar 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
petak, 27 novembar 2020 15:34

Đavolčići za sva čula

Vrlo je važno prepoznati pravi momenat za promene, a moj je nastao nakon rođenja drugog deteta. Potreba da se žena posveti parodici, i ali u isto vreme ne zanemari sama sebe i da radi ono sto voli, dovela je do ostvarenjem mojih snova. Biti mama preduzetnica iziskuje mnogo truda, snage, volje, upornosti a prvenstveno hrabrosti.
"Važno je verovati u snove i raditi ono što vas ispunjava, a rezultati će doći. Drage mame, budite odvazne, verujte u sebe, posvetite se svojoj deci, ali i
sebi i uživajte u svemu sto gradite i radite!” kaže Tatjana Milivojević.
Više godinama je u svojoj kuhinji eksperimentisala koristeći moderne tehnike i procese proizvodnje, prateći najfinije francuske poslastičare (Pierre Herme).
Kancelariju je zamenila radom u kuhinji, nije poslastičar po struci, ali je samouka. Po njenim rečima ljubav prema ovom poslu je veoma bitna, hrabrost, a pomalo i ludost. Znanje je stekla u belgijskoj kompaniji koja proizvodi najfiniju čokoladu, i tako došla na ideju da razvije porodični brend i tržištu ponudi kolačiće koji će zadovoljiti i najfinije ukuse sladokusaca, malih i velikih potrošača. Uz pomoć prijatelja, i sa puno ljubavi i energije, osvojila je tržište. Ukus
se postiže bogatstvom sirovina, najfinije belgijske čokolade koja se topi u ustima, kakao praha, putera koji se pravi u podnožju Golije, pečenog neslanog badema koji se peče i rucno lupa, kvalitetne espresso kafe i sočne brusnice. U poslu nije sama, pomažu joj i sinovi, pakuju, razmeravaju, lepe etikete.
Đavolčiće Tatjana pravi ručno po tradicionalnoj recepturi, obogaćeni modernim, ukusnim i zdravim sastojcima. „Želela sam da uživanje podignem na
viši nivo, tako da smo tradicionalnu osnovu nadogradili dodacima koji će zadovoljiti ukus modernog doba, pa se tako u našim kolačićima nalaze i sastojci kao što su najfinija belgijska čokolada, šumski lešnik, sočna brusnica, cimet, đumbir, limun i nana“, ističe Tatjana i dodaje: „Svi ti sastojci predstavljaju idealnu energetsku užinu za decu i odrasle, kombinovanu sa neprocenjivim užitkom koji pruža bogat ukus prave hrane.“
Iz njene radionice izlaze kolačići, fini, slatki, koji se tope u ustima. Imali smo prilike i da ih probamo na Festivalu čokolade u Beogradu.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Agroekonomija

Udruženje „Žitounija” uputilo je inicijativu da se dopuni trgovinski sporazum sa Turskom u delu koji se tiče ovog sektora i da se za izvoz brašna za ljudsku ishranu iz Srbije u tu zemlju odobri godišnja kvota od 10.000 tona. Kako je za „Politiku” rekao Zdravko Šajatović, direktor Udruženja „Žitounija”, ovo bi bila vrednost „ekvivalentna onoj koliko iznosi prosečni godišnji bescarinski uvoz mlinske opreme iz Turske u našu zemlju”. Domaće mlinarstvo je, kaže, u sve težoj poziciji jer izvoz brašna u druge države pada, pa bi otvaranje tržišta ove zemlje, na osnovu neke vrste reciprociteta, bilo korisno za proizvođače i celokupan sektor.

– Količina koju predlažemo ne bi ugrozila tursku proizvodnju brašna. U ukupnoj potrošnji ovog proizvoda u toj državi učestvovali bismo sa svega 1,7 promila, što je tržišno beznačajno učešće – istakao je on.

U „Žitouniji” kažu da bi ovaj predlog mogao da bude uvršćen kao aktuelna tema o unapređenju ekonomskih odnosa na nekom od narednih sastanaka državnih delegacija dve zemlje. U obrazloženju inicijative udruženja navodi se da je na osnovu Sporazuma o slobodnoj trgovini između Srbije i Turske između ostalog predviđeno da se bez carine u našu zemlju uvozi mlinska oprema iz te države.

– Proizvod koji se dobije mlevenjem pšenice, to jest korišćenjem te opreme, jeste brašno za ishranu ljudi. Nažalost, brašno ne može da se izvozi u Tursku bez carine. I uopšte da se izvozi jer nije oslobođeno tog nameta, pa nije konkurentno na turskom tržištu – navodi se u saopštenju i dodaje da je „apsolutno nelogično da se u Srbiju iz Turske, bez carine, uvoze proizvodi visokog stepena obrade – mlinska oprema, dok naše brašno, kao niži stepen obrade, nije oslobođen carine”.

– Ako ovaj slučaj prevedemo na jezik konkretnih brojki, situacija je potpuno apsurdna. Prema podacima mlinova članica „Žitounije”, uvoz mlinske opreme iz Turske u Srbiju u 2018. i 2019. godini iznosio je oko četiri miliona evra. Istovremeno, Srbija nije izvezla ni kilogram brašna za ljudsku ishranu u Tursku – kažu u ovom udruženju.

Šajatović ističe i da su potpuno neosnovani argumenti turske strane da bi uvoz brašna iz Srbije u Tursku ugrozio njihovu domaću proizvodnju.

Prema podacima dostupnim „Žitouniji”, godišnja potrošnja hleba po stanovniku u Turskoj iznosi oko 100 kilograma, to jest u državi od 83 miliona stanovnika godišnja potrošnja brašna za ljudsku ishranu iznosi oko šest miliona tona. Podsećaju i da je Bosna i Hercegovina, recimo 2018. godine, izvezla u Tursku brašno bez carine na osnovu sporazuma o slobodnoj trgovini te dve države. I to količinu od oko 70.000 tona iako BiH ima skromnu proizvodnju pšenice koja im nije dovoljna ni za sopstvene potrebe.

– U prvih osam meseci ove godine izvoz brašna je bio znatno manji – 7.781 tonu, verovatno zato što se sada traži dokaz o domaćem poreklu sirovine – istakao je Šajatović.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/467594/Mlinari-predlazu-dopunu-sporazuma-o-slobodnoj-trgovini-s-Turskom

Објављено у Agroekonomija
petak, 27 novembar 2020 15:07

Pad potražnje za tovljenicima i prasićima

U sezoni smo svinjokolja i proslava, pa je to i period kada su tovljenici i prasad traženi i na ceni, ali ova godina je drugačija. Proizvođači kažu mala je potražnja pre svega prasadi, ali i tovljenika, što je uticalo i na pad cene.
Na poljoprivrednom gazdinstvu Predraga Garajskog iz Gakova tovljenici su spremni za tržište, ali su kupci retki."Imao sam 30 komada tovljenika, pola je prodato, pola je još u oborima. Zbog korone prodaja je slaba. Ne traže se ni prasad ni tovljenici. Cena po kojoj prodajem tovljenike je 170, a državna je 150. Nije isplativa ni ova od 170, jer sve ispod 200, 220 dinara po kilogramu je gubitak", kaže Garajski.

"Kukuruz smo kupovali po ceni od 20 dinara i kako se onda sa ovom otkupnom cenom može isplatiti tov? Nikako", kaže Predragov sin Dejan.

U sličnoj situaciji su i proizvođači prasadi. Jovica Čule iz Prigrevice kaže da je cena prasadi 190 dinara, ili nešto iznad toga ukoliko se prodaju na komad.

"Otkupna cena prasadi, ovih naših seljačkih da kažem, je 190 dinara, drugu cenu imaju veliki proizvođači, ali ja govorim o nama malim proizvođačima. Za prodaju na komad - dva cena je 220 - 230 dinara. Potražnje nema jer nema slavlja, okupljanja. Na ceni prasadi od 190 dinara mi smo bukvalno na nuli. Soja je 50, kukuruz 20 dinara. Nije gubitak, ali zarade nemamo", kaže Čule i dodaje da će u februaru i martu potražnja biti još i manja, što će još dodatno oboriti cene.

Jovica Čule podseća na stare paritete koji su uvek važili u svinjarstvu. "Kilogram žive mere tovljenika vredi kao i 10 kilograma kukuruza. Ako je tako onda je zarada po tovljeniku od 10 do 15 evra. Danas je cena tovljenika 150 dinara, a 10 kilogram kukuruza 200 dinara. I sve sam rekao", kaže Čule.

Ovaj poljoprivrednik iz Prigrevice kaže da je u ovoj situaciji pomoć to što stočari dobijaju državnu zemlju po pravu prečeg zakupa. Pomoć su i subvencije za umatičene krmače od 15.000 dinara, ali kako kaže isplata kasni oko godinu dana.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/mala-potraznja-prasadi-i-tovljenika-i-pad-cene-muci-stocare_1182787.html

Објављено у Svinjarstvo
petak, 27 novembar 2020 15:02

Saveti: Priprema zemlje za plastenik

Nakon letnjeg perioda proizvodnje potrebno je očistiti plastenike i pripremiti ih za naredni proizvodni ciklus. U Leskovcu, našem najvećem proizvodnom centru
kada je reč o plastenicima, pune su ruke posla. Nakon dve kulture koje se gaje u toku jedne proizvodne godine, umesto treće kulture bi trebalo odmoriti zemljište, odnosno izvršiti kompletnu pripremu za naredni proizvodni ciklus.
Po pravilu u toku jedne proizvodne godine idu dve do tri gajene kulture, a u zavisnosti od toga da li se radi o paradajzu, salati, paprici, krastavcu, opet sve zavisi i način pripreme ali i vreme kada se plastenik priprema za proizvodnju. Svakako da od cene i zahteva tržišta najviše zavisi za koji vid proizvodnje će se proizvođač odlučiti. Nakon čišćenja i izbacivanja starih i sasušenih biljnih ostataka, treba pravilno obraditi i pripremiti zemljište za narednu kulturu.
U uslovima intenzivne proizvodnje, često u slučaju monokulture ili pogrešnog izbora plodoreda, povrtari se susreću sa brojnim problemima koji se direktno tiču
zemljišta, pa je uglavnom na kraju sezone, nakon iznošenja biljnih ostataka, potrebno izvršiti dezinfekciju zemljišta.
Postoji više preparata koji se mogu koristiti u tu svrhu, a ujedno daju odlične rezultate u procesu dezinfekcije. Jedan od takvih preparata je na bazi Dazometa-fumigant, koji se može primeniti, kako na otvorenom polju, tako i u plastenicima i staklenicima. Pri primeni ovog preparata, koji se primenjuju u mikrogranulama, neophodno je pripremiti zemljište isto kao za setvu. Ako se desi da imamo situaciju kao što je ove sezone gde su se visoke jesenje temperature bez padavina gotovo pa ustalile, zemljište je samo po sebi suvo.
Nephodno je navlažiti zemljište od 60 do 70 % vlage, a zatim rasturiti granule preparata ravnomerno na celoj površini. U procesu dezinfekcije je neophodno zemljište pokriti folijom i držati od 7 do 35 dana u zavinosti od temperature. Vrlo je bitno napomenuti da neadekvatna količina vode može dovesti do slabe
aktivacije preparata. Pored toga, postoje i preparati čije dejstvo značajno utiče na nematode, mnoge zemljišne patogene. Jedan od takvih preparata
je na bazi Metam-sodiuma. Potencijalni problemi koji se javljaju pri dezinfekciji zemljišta mogu biti u vidu postojanja patogena koji su otporni pa prežive tretman preparatom, tako da je takođe veoma bitno stvoriti uslove koji će biti nepovoljni brzoj rekonolizaciji i ponovnom razmnožavanju patogena.
U povrtarskoj proizvodnji oduvek su se dosta koristila organska đubriva – stajnjak, treset i kompost, a u novije vreme se dosta koriste i veštačka đubriva sa kojima se može tačno nadoknaditi deficit određenih elemenata u zemljištu. Za ove namene bilo bi poželjno uraditi preciznu analizu zemljišta i na osnovu nje izvršiti đubrenje.
Povrtari na jugu Srbije nakon obrade zemljišta uglavnom koriste stajnjak za nadoknadu organskih materija. Stajnjak sam po sebi obiluje makro i mikroelementima a u isto vreme obezbeđuje zemljište organskom materijom. Pravilno provetravanje, optimalan broj biljaka po jedinici površine, odvodnjavanje zemljišta i pravilan izbor plodoreda, regulacija pH vrednosti, su neke od mera koje smanjuju broj i aktivnost patogena.
Ako se isti problemi javljaju nekoliko proizvodnih sezona za redom, mnogi proizvođači su se odlučili da promene način gajenja. Oni su sa zemljišnog prešli
na bezzemljišni-hidroponika te su na taj način prevazišli prisustvo bolesti i štetočina. Prilikom izbora plastenika poželjno je voditi računa o materijalima od kojih je
na primer folija i svojstvu koje pokazuje prilikom proizvodnje. Najbolje bi bilo koristiti plastenike koje imaju takve folije sa kojih ne kaplju kapi kondenzovane vode. Na ovaj način se značajno utiče na rasprostranjenost štetnih mikroorganizama u plastenicima.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30