Чланци поређани по датуму: utorak, 24 novembar 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Pokušali smo u ovom broju da potražimo odgovore na postavljena pitanja u vezi IPARD programa. Mnogima će verovatno biti lakše ako su u nedoumici, i ako žele da podnesu zahtev za IPARD. Kako se finansira investicija, da li se plaćanja vrše sa namenskog računa poljoprivrednog proizvođača.
Kako može da se finansira investicija do momenta dobijanja sredstava iz IPARD fonda?
Investicija se može realizovati iz sopstvenih sredstava, ili iz pozajmljenih izvora finansiranja (npr. krediti banaka). Pritom, predmet investicije ne sme biti
finansiran iz drugih izvora javnog finansiranja, odnosno ne sme biti u postupku za ostvarivanje finansiranja iz drugih javnih izvora finansiranja (npr. postupak ostvarivanja prava na podsticajna sredstva za istu, ali kroz neki projekat ili iz budžeta JLS).
Koliko ponuda dobavljača podnosilac zahteva treba da priloži uz Zahtev za odobravanje projekta i da li mora da izabere najjeftiniju ponudu?
Podnosilac zahteva treba da priloži jednu, ili tri prikupljene ponude u zavisnosti od vrednosti investicije i to jednu ponudu za investicije do 10.000 evra, odnosno tri ponude za investicije preko 10.000 evra. Od tri prikupljene ponude jedna se upisuje u obrazac Zahteva za odobravanje projekta i tretira se kao izabrana, odnosno ponuda po kojoj podnosilac želi da realizuje investiciju. Pritom, ne mora da bude izabrana najjeftinija ponuda. Ponude međusobno moraju
da budu uporedive po sadržaju i specifikacijama i važeće na dan podnošenja zahteva. Ne dostavljaju se jedino za realizovane opšte troškove, za koje se dostavlja račun. Kao osnovica za obračun IPARD podsticaja uzima se najjeftinija ponuda ili referentna cena ukoliko je ona najniža. Obračun se vrši za ponudu koja je izabrana od strane podnosioca zahteva i kao takva upisana u obrazac Zahteva za odobravanje projekta.
Da li se plaćanja moraju vršiti sa namenskog računa poljoprivrednog gazdinstva?
Ne, plaćanja se mogu vršiti i sa drugog tekućeg računa podnosioca zahteva, ali podnosilac zahteva mora imati dokaz iz banke da je račun sa kog plaća
otvoren na njegovo ime.
Da li se vrši kontrola nad investicijom koja se realizuje uz IPARD podršku?
Da, kontrola nad predmetnom investicijom se sprovodi kao kontrola na licu mesta i to: pre odobravanja projekta, nakon realizacije investicije, a pre isplate IPARD podsticaja, kao i u roku od pet godina od dana isplate IPARD podsticaja. Poslove kontrole investicije sprovodi Sektor za kontrolu na licu mesta, u okviru UAP.
Da li se u sklopu poziva za IPARD Meru 7 boduje isključivo fakultet u oblasti turizma i ugostiteljstva?
Prilikom primene postupka bodovanja i rangiranja zahteva za odobravanje projekta u okviru IPARD Mere 7, dodatnih deset bodova dobija podnosilac zahteva koji ima fakultetsku diplomu, pri čemu stečena diploma ne mora biti u oblasti turizma i ugostiteljstva.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у IPARD
utorak, 24 novembar 2020 09:26

Kako izabrati pravo mesto za voćnjak?

Imajući u vidu prednost jesenje sadnje, najpovoljnije vreme za sprovođenje ove operacije je period od opadanja listova sa sadnica pa sve do ranih mrazeva . Većina ozbiljnih voćara opredeljuje se za jesenju sadnju jer je prijem zagarantovan. Uspeh u voćarskoj proizvodnji umnogome zavisi od pravilnog izbora mesta za podizanje voćnjaka, pa stoga izboru treba pristupiti veoma obazrivo . Iskustva iz prakse pokazala su da na različitim položajima i zemljištima voćke nejednako uspevaju tj. svakoj odgovaraju određeni uslovi sredine.
Klimatski faktori imaju veliku ulogu na dobro uspevanje i plodonošenje. Među njima najvažniji su:
– Toplota
– Svetlost
– Vetar
– Vlažnost vazduha
– Padavine
Toplota je činilac bez koga voćke ne bi uspevale. Bez uticaja toplote voćke ne bi rasle, razvijale se i plodonosile.
Svetlost je činilac neopohdan za održavanje i plodonošenje voćaka. Pojedine voćne vrste iziskuju dosta svetlosti da bi dobro uspevale. Količina svetlosti direktno utiče na itenzitet fotosinteze, razvitak krune kao i na zametanje i razvitak plodova.
Vetar je negativan činilac pa iz tog razloga treba birati položaje koji su manje izraženi delovanjem severozapadnih vetrova i košava.
Vlažnost vazduha ima uticaj na itenzitet transpiracije dok prevelika vlažnost može negativno uticati kako na razvitak korena, produžavanje vegetacije tako i na lošiji kvalitet plodova.
Padavine su veoma važne za obezbeđivanje obilnih prinosa i plodova dobrog kvaliteta. Voda ima najveći uticaj u rastvaranju i prenošenju mineralnih materija i organskih jedinjenja do svih delova voćaka. Takođe višak vode u zemljištu može negativno da utiče na razvitak voćaka, jer mali sadržaj kiseonika usled prevelike količine vode i povećanje sadržaja ugljen dioksida imaju negativno dejstvo na voćke.
Zemljišta na kojima se planira podizanje zasada poželjno je da su plodna, duboka, rastresita i umereno vlažna. Zemljišta koja su hladna, laporasta , peskovita a takođe i ona koja obiluju podzemnim vodama nisu pogodna za podizanje zasada.
Najpoželjnije je da se zasadi podižu na mestima gde su predhodno gajene okopavine ili strna žita. Pre podizanja zasada obavezna je i agrohemiska analiza zemljišta koja će nam dati informaciju o snabdevenosti zemljišta hranljivim elementima. Ukoliko je potrebno, najpoželjnije je odraditi popravku osobina zemljišta i prilagođavanje za gajenje određenih voćnih vrsta. Ukoliko ima mogućnosti, popravku izvesti unošenjem organskih đubriva prilikom rigolovanja, rH vrednost zemljišta reguliše se unošenjem kreča, dok visok nivo kreča u zemljištu nije pogodan faktor i takva zemljišta se ne preporučuju za podizanje višegodišnjih zasada.
Treba se potruditi da pre podizanja zasada negativne činioce eliminišemo ili smanjimo njihovo dejstvo na najmanju moguću meru, jer se nakon podizanja zasada popravke osobina zemljišta teško se izvode .

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/11/23/vocarstvo/izbor-mesta-i-priprema-zemljista-za-podizanje-vocnjaka/

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
utorak, 24 novembar 2020 09:20

Kako mladi naučnici štite srpske šljive?

Po ugledu na evropski podsticaj mladih doktora nauka, nedavno je i u Srbiji sa devet miliona evra podržan istraživački rad na 59 projekata kojima rukovode neki od naših najboljih naučnika mlađe generacije sa doktorskom titulom. Kako objašnjava dr Milica Đurić Jovičić, v. d. direktora Fonda za nauku Republike Srbije, finansiranje pomenutih istraživanja je u okviru Programa za izvrsne projekte mladih istraživača. Naučnici su dobili do 200.000 evra po projektu, a uz šansu da samostalno organizuju i sprovedu istraživanje prihvatili su i odgovornost za rezultate do kojih će doći u naredne dve godine. Reč je ispitivanjima iz oblasti medicine, ekologije, tehnike i privrede uopšte. O pojedinim projektima već je bilo reči na stranicama našeg lista, a direktorka Đurić Jovičić je ovoga puta izdvojila nekoliko istraživanja.

Tako će naučnici pokušati da razviju metodologiju što bi doprinela očuvanju takozvane evropske šljive koja je, kako navode, vodeća vrsta voćke u srpskoj poljoprivredi i naš seljak vekovima od nje pravi domaću kvalitetnu rakiju. U kratkom prikazu svog naučnog rada rukovodilac projekta dr Darko Jevremović, viši naučni saradnik na Institutu za voćarstvo Čačak, ističe da su autohtone sorte šljive ugrožene i da ih potiskuju komercijalne sorte, naročito poslednjih decenija. Uz to, ova voćka je suočena sa klimatskim promenama i dugotrajnom izloženošću brojnim patogenima, naročito virusu šarke šljive.

Dr Jevremović smatra da su očuvanje genetičke različitosti šljive sa ovih prostora kao i njeno održivo korišćenje od suštinskog značaja za rešavanje brojnih izazova s kojima se čovečanstvo suočava.

– Autohtone sorte mogu se čuvati u kolekcionim zasadima na otvorenom polju, ali to iziskuje dosta prostora i ljudskog rada, a stabla su stalno izložena prouzrokovačima bolesti i štetočinama. Osnova orijentacija naših istraživanja usmerena je prema očuvanju devet autohtonih genotipova šljive primenom savremenijih metoda i tehnika, a reč je o sortama „belošljiva”, „crvena ranka”, „crnošljiva”, „cerovački piskavac”, „dragačevka”, „moravka”, „požegača”, „sitnica” i „trnovača”. Nove tehnologije očuvanja njihovih genetičkih resursa jesu tehnike krioprezervacije, koje podrazumevaju čuvanje biljnog materijala u tečnom azotu. Takođe, tokom projekta ispitujemo i da li se krioterapijom šljive zaražene virusom šarke mogu dobiti biljke bez virusa – pojašnjava dr Jevremović.

Istraživački tim sa Poljoprivrednog i Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, bavi se stvaranjem sistema za dugoročne agrometeorološke prognoze vremena kojima bi trebalo da se prilagode srpski poljoprivrednici. Naši, ali i svetski ratari i voćari usled sve češćih ekstremnih vremenskih pojava izazvanih klimatskim promenama, kao što su suše, toplotni talasi i intenzivne padavine, trpe velike štete.

– Jedan od načina da se smanje rizici od vremenskih nepogoda jeste da u što većoj meri i na odgovarajući način koristimo dostupne meteorološke informacije pri planiranju poljoprivredne proizvodnje. Dok su neke vrste ovih podataka, poput kratkoročne vremenske prognoze, već u standardnoj upotrebi, druge informacije tipa sezonske prognoze, koja se radi do sedam meseci unapred, gotovo se i ne koriste. A mogle bi da budu dragocene za dugoročno planiranje u poljoprivredi – objašnjavaju članovi tima pod rukovodstvom dr Mirjam Vujadinović Mandić, docentkinje na Poljoprivrednom fakultetu.

Oni će formirati dugoročna agrometeorološka predviđanja i pomoću savremenih modela za numeričku prognozu vremena i odgovarajućih statističkih metoda ih svesti na prostore lokalnih poljoprivrednih gazdinstava. Prognoze će sadržati i statističku informaciju o verovatnoći vremenskih prilika u nadolazećim sezonama, kao i kakav će biti njihov uticaj na količinu i kvalitet prinosa najvažnijih poljoprivrednih kultura kod nas.Pod rukovodstvom dr Emilije Nikolić, naučne saradnice na Arheološkom institutu u Beogradu, u narednom projektu će učestvovati i istraživači sa Tehnološkog fakulteta, Univerziteta u Novom Sadu, i Instituta za ispitivanje materijala IMS-a. Oni sprovode istraživanje o načinu upotrebe sirovina i građevinskih materijala, odnosno tehnologija izrade maltera u rimskom periodu na teritoriji današnje Srbije. Ovaj projekat će doneti saznanja neophodna za dalji razvoj multidisciplinarnih naučnih istraživanja, ali i konzervaciju arheoloških nalazišta i spomenika iz rimskog perioda na tlu naše države. Sve rade u skladu sa međunarodnim preporukama i smernicama iz oblasti zaštite kulturnog nasleđa, kao i savremenim industrijskim razvojem inženjeringa materijala. Oni će dati preporuke i smernice za dalje arhitektonske konzervacije malterom, ali uz promociju upotrebe sirovina iz Srbije i učešće lokalnih zajednica.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/467333/Mladi-doktori-nauka-stite-sljive-u-srpskim-vocnjacima

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Poskupljenje ulja pojedinih proizvođača u Srbiji oko desetak odsto posledica je viših otkupnih cena te uljarice, a pomalo i već poznate poslovne politike proizvođača te namirnice da polako podižu cenu i pre nego što potroše stare zalihe sirovina, kupljene po nižim cenama, rekao je danas stručnjak za poljoprivredu Milan Prostran.

- O cenama proizvoda odlučuju cene sirovina i slobodno tržište, a suncokret je ove godine plaćan skuplje, ali i 'stare igre' proizvođača da pre nego što potroše zalihe koje su obezbeđene po nižim cenama, lagano počnu da podižu cene proizvoda napravljene od jeftinijih sirovina - rekao je Prostran.Suncokret je prošle godine od proizvođača otkupljivan po 31 dinar po kilogramu, a ove po 36-37 dinara, odnosno po ceni koja je viša za oko 20 odsto.

Prostran je ocenio da se poskupljenje ulja za džep potrošača u ovom trenutku može "neutralisati" racionalnijom potrošnjom.

- Poljoprivreda mora ponekad da naplati svoj rad. Ovogodišnje poskupljenje suncokreta zbog smanjene proizvodnje i pandemije biće motiv proizvođačima da povećaju površine pod tom uljaricom - rekao je Prostran.

Da li će cenu ulja pratiti i cena šećera još je neizvesno jer većina proizvođača šećerne repe još nije naplatila tu robu.Poljoprivrednik iz Stare i Pazove Jaroslav Fabri rekao je da još nije naplatio pre mesec dana prodatu repu i da ne zna cenu po kojoj će biti plaćena, ali da je otkupljivač rekao da "ne brine".

Direktor poslovnog Udruženja mlinara i fabrika testenina "Žitounija" Zdravko Šajatović rekao je da, iako se pšenica ove godine prodaje po višim cenama nego prošle godine, da ne treba očekivati značajnije poskupljenje brašna.

- Cena brašna uvek sporije raste od cene pšenice, a pšenice ove godine ima i viška i cena je porasla zbog stvaranja većih zaliha u svetu u strahu od pandemije - rekao je Šajatović.

Dodao je da je, iako je cena pšenice 21,50 dinara po kilogramu, brašno u velikoprodaji košta oko 26-27 dinara za kilogram, a da je ponuda velika jer u Srbiji ima najmanje oko 3.000 mlinova koji rade u kontinuitetu, a "ko zna koliko njih još radi kada je povećana tražnja i raste cena".

Istakao je da iako se desi da poraste cena brašna u malim pakovanjima od po kilogram da to neće uticati na cenu na veliko jer čini svega osam odsto potrošnje.

Izvor:https://www.alo.rs/vesti/drustvo/poskupelo-ulje-secer-brasno-roba-prodavnica-kupovina-cena/359243/vest

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30