Чланци поређани по датуму: nedelja, 22 novembar 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Među značajnim oboljenjima višnje spadaju: prouzrokovač pegavosti lista višnje (Blumeriella jaapii, sin. Coccomyces hiemalis), prouzrokovač sušenja cvetova,
grančica i mrke truleži plodova koštičavog voća (Monilia laxa). Blumeriella jaapii javlja se u manjem, ili većem intenzitetu u svim rejonima gajenja višnje i trešnje širom sveta.
Na teritoriji Republike Srbije najintenzivnija pojava ovog patogena je u Vinči, Prokuplju, Merošini i Leskovcu. S obzirom da dolazim iz sela Šišince, koje je poznato po proizvodnji višanja, želim da istaknem da štete mogu biti velike ukoliko se ne sprovedu adekvatne mere zaštite. Štete se ogledaju u tome
što patogen prouzrokuje prevremeno opadanje lišća, plodovi ostaju sitniji, teško sazrevaju, takođe dolazi do ometanja formiranja cvetnih pupoljaka za narednu vegetaciju. Nakon opadanja lišća, biljke se bore i dolazi do ponovnog listanja (retrovegetacije), pa samim tim se troše rezerve hrane, pri čemu biljke postaju osetljive na niske temperature, i može doći do njihovog izmrzavanja i izostajanja roda za narednu vegetaciju. Simptomi se manifestuju na lišću. Na licu lista se pojavljuju sitne, okrugle crvenkastopurpurne pege. U početku se formira mali broj pega, a kasnije sa razvojem oboljenja, je znatno veći broj pega. Na naličju lišća u vlažnim uslovima može se videti beličasta prevlaka koju čine konidije gljive. Obično tokom sredine maja i početkom juna počinju listovi da žute, a tokom jula i avgusta dolazi do opadanja lišća.
Blumeriella jaapii prezimljava u opalom lišću. U proleće na miceliji u opalom lišću gljiva formira otvorena plodonosna tela (Apotecije), a u njima askusi sa askosporama. Askospore se rasejavaju vetrom i one su odgovorne za primarne infekcije. Period oslobađanja askospora je razvučen i traje od 4-6 nedelja. Primarne infekcije se mogu očekivati ako su ostvareni povoljni vremenski uslovi u fenofazi precvetavanja. Nakon ostvarenja primarne infekcije gljiva
se razvija bespolnim putem pomoću konidija koje se rasejavaju kišnim kapima i koje obezbeđuju sekundarne infekcije.
Mere suzbijanja obuhvataju gajenje otpornih sorti, sakupljanje i uništavanje opalog lišća (smanjuje inoculum, ali ne suzbije patogena iz razloga što u okviru voćnjaka mimožemo da uklonimo lišće, međutim iz susednog voćnjaka vetar raznosi askospore, pri čemu će opet doći do infekcije, a nakon toga i do pojave
simptoma), osnovna mera je primena fungicida. Za zaštitom treba krenuti od fenofaze precvetavanja, jer tada imamo formirane listove, za ovu namenu primeniti a.s mankozeb (Dithane…).
Sledeći tretman je za 10 do 14 dana primenom a.s dodin (Syllit, Agrodin), naredni tretman za 14 dana a.s kaptan (Capi, Kaptan…). Ukoliko su češće padavine navedeni intervali su kraći, ili obratno. Nakon berbe treba primeniti a.s dodin kako bi smo sprečili opadanje lišća pri čemu biljke ulaze pripremljene u zimski
period i ne dolazi do izmrzavanja. Monilinia laxa u kišovitim godinama nanosi značajne gubitke u proizvodnji višanja. Simptomi oboljenja ispoljavaju se na cvetovima, letorastima, grančicama i plodovima. Monilinia laxa prezimljava u vidu micelije u rak ranama, ili u mumificiranim plodovima. Patogen prodire kroz
žig tučka, zatim prelazi na peteljku a potom na letoraste koje može prstenasto da zahvati pri čemu dolazi do sušenja letorasta a kasnije i do pojave rak rana. Trulež plodova javlja se tokom perioda sazrevanja. Inficirani plodovi trule, a na njima dolazi do sporulacije patogena u vidu koncentričnih krugova-sporodohija.
Optimalne temperature za ostvari vanje infekcije se kreću u intervalu od 22-25 °C, sa vlaženjem cveta 3-4 časa. Ukoliko su niže temperature potrebno je da kišni period traje duže. Mere zaštite od Monilinia laxa podrazumevaju agrotehničke, pomotehničke i hemijske mere. Preventivne mere obuhvataju formiranje uzgojnog oblika koji će da obezbedi provetravanje krošnje, orezivanje i spaljivanje zaraženih grančica, sprečiti povređivanje plodova od štetnih insekata
(imago trešnjine muve raznosi konidije). Od hemijskih mera preporučuje se tretman tokom mirovanja vegetacije primenom neoragnskih jedinjenja bakra kako bi smanjili inokulum. Međutim prvi tretman treba obaviti u fenofazi ''beli baloni'' (otvoreno 5% cvetova), za ovu namenu preporučujem primenu a.s ciprodinil
(Cormax, Calcio, Neon), drugo u cvetanju a.s tebukonazol (Tebukon, Akord…), i treće u precvetavanju a.s boskalid+piraklostrobin (Signum, Markiz…). Za
suzbijanje truleži ploda potrebno je izvesti jedno do dva tretiranja počevši od početka zrenja plodova višnje i to za prvi tretman a.s tiofanat (Funomil) ili
boskalid+piraklostrobin, a za drugi 7 dana pre berbe a.s fludioksonil (Mili, Flux).
Od značajnih štetočina višnje tre-ba istaći trešnjinu muvu (Rhagoletis cerasi), crna trešljina vaš (Myzus cerasi), Aculus fockeui. Trešnjina muva predstavlja značajnu štetočinu višnje. Javlja se svake godine. Prezimljava u vidu L3 u puparijumu u zemljištu. U našim agroekološkim uslovima ima jednu generaciju godišnje. U proleće se pretvara u lutku, a nakon toga dolazi do eklozije imaga. Imago leti od polovine maja i dopunski se hrani nektarom biljaka. Let imaga je razvučen i traje do polovine jula. Po izletanju imaga, 10-15 dana kasnije, ženke postaju polno zrele i počinju sa polaganjem jaja u plodove.
Ženka legalicom pravi ubode na plodu i polaže jaja ispod epidermisa, a embrionalno razviće traje od 6 do 12 dana. Nakon embrionalnog razvića larva se pili i hrani mezokarpom ploda. Najčešće jedna larva oštećuje jedan plod, međutim može se naći i više larvi u plodu. Razvoj larve traje oko 30 dana. Posle toga larva napušta plod i pada na zemljište i kao odrasla larva u puparijumu ostaje do proleća. Suzbijanje ove štetočine zahteva površinsku obradu zemljišta na
dubini do 10 cm (smanjiti brojnost populacije), pratiti let imaga žutim lovnim klopkama i na osnovu toga odrediti rokove suzbijanja i na kraju primenu insekticida. Prvi tretman treba sprovesti u vreme leta imaga a.s cipermetrin (Cythrin), a.s deltametrin (Decis Expert).
Drugi tretman u fenofazi promene boje ploda a.s acetamiprid (Afinex), u vreme sazrevanja ploda a.s cijantanilprol (Exirel) sa karencom od 7 dana, što ukazuje da ukoliko ima potrebe za suzbijanje ove štetočine 7 dana pre berbe, može se primeniti opet a.s cijantranilprol. U svetu se sve više koriste bioinsekticidi, tačnije parazitna gljiva Beauveria bassiana. Lisne vaši se suzbijaju primenom mineralnih ulja tokom mirovanja vegetacije s obzirom da prezimljavaju u vidu
stadijuma crnih jaja. Prvi tretman u vreme precvetavanja višnje a.s acetamiprid, drugi tretman a.s lambda-cihalotrin, treći tretman u vreme promene
boje ploda a.s acetamiprid. Aculus fockeui je eriofidna grinja koja napada višnju, trešnju i šljivu. Prezimljava u stadijumu odrasle ženke na višnji i trešnji . Napadu ove štetočine pogoduje suvo i toplo vreme tokom leta. Simptomi se manifestuju na listu, pri čemu list menja boju, ivice lista se uvijaju i počinje list da bronza. Tako da tokom leta ukoliko se ne sprovodi hemijska zaštita može doći do opadanja lišća.
U precvetavanju možemo primeniti a.s abamektin (Akaristop) tokom noćnih sati. Posle berbe primeniti a.s piridaben (Sanmite), ovim akaricidom možemo smanjiti brojnost populacije grinje koja će otići na prezimljavanje.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
nedelja, 22 novembar 2020 10:29

Sir po svekrvinom receptu

Po završenom Poljoprivrednom fakultetu Dejan Gligorijević se, sa devojkom, sada suprugom, vratio u rodne Radanovce, kosjerićko selo, nastavljajući porodičnu tradiciju bavljenja mlečnim govedarstvom. Tržištu su ponudili i nove proizvode, poput krem sira sa voćem, kajsijom, brusnicom, ali i susamom, bosiljkom. Sve što proizvedu prodaju preko interneta.Da se vrate u Radanovce, dvadesetčetvorogodišnji Dejan i Ivana su odlučili još tokom studija, sa željom da farmu Dejanovih roditelja, sa oko 40 krava, unaprede znanjem stečenim sa Poljoprivrednog fakulteta. Do njihovog dolaska gotovo 100.000 litara sirovog mleka godisnje, išlo je u kosjerićku mlekaru."Sirovo mleko ide po onoj najjeftinoj ceni, uvek je tako bilo i to je negde bio razlog da nešto promenimo, da imamo gotov proizvod i da time ostvarimo neke malo veće prihode", kaže Dejan Gligorijević.

Sada već mlekarama predaju 70 odsto mleka, a ostatak Ivana prerađuje.Savladavši svekrvinu tehnologiju pravljenja krem sira, obogatila ga je sa pet slanih i četiri slatka ukusa.

Uz obični krem sir, sprema ga sa ukusom ljute papričice, bosiljka, peršuna, kajsije, brusnice, aronije, a leti i sveža maline i divlje kupine...

"Kod tih slatkih varijanti, tu je samo razlika u tome što je ta slatkoća, zbog čega ih i nazivamo slatke varijante, od tog suvog voća koje je dodato. Nikakvi šećeri nisu dodati, samo je smanjen procenat soli u odnosu na slane varijante", priča Ivana Gligorijević.Od prva dva kilograma prodata preko interneta, stigli su do 40 kilograma koje nedeljno isporučuju.

Za bolji plasman delom je zaslužan i Dejanov mlađi brat, učenik srednje poljoprivredne skole.

"Moja ideja je bila da počnem nešto da pravim i samim tim da objavljujem na društvenim mrežama, da ljudi vide kako sir može da se upotrebi u nekoj realnoj nameni", ističe Darko Gligorijević.Sve što su naučili o zaštiti bilja na fakultetu Dejan i Ivana primenjuju u proizvodnji kabaste hrane i žita za stoku.

"Od kvalitetne hrane za stoku dobija se kvalitetna sirovina, odnosno mleko, a takvo mleko mora dati dobar sir... Dalji plan jeste da se pravi mini mlekara, da se prerađuje celokupna količina našeg mleka", kaže Dejan.

Ako se u selu reše problemi sa putevima i strujom, zbog već sada velike potražnje za njihovim sirom, planiraju i izgradnju degustacionog centra u Radanovcima.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/4159370/radanovci-kosjeric-stocarstvo-dejan-gligorijevic.html

Објављено у Agroekonomija

Kako ističe rok za prodaju junadi uz državne podsticaje od 20.000 dinara, otkupljivači drastično smanjuju cene na tržištu. Prema informacijama iz Udruženja „Agroprofit”, za junad holštajn rase proizvođačima se trenutno nudi 150 do 160 dinara po kilogramu, uz rok isplate od 30 do 60 dana.

– Ova cena jednaka je prodajnoj ceni utovljenih svinja, što je situacija koja se odavno ne pamti na tržištu Srbije. Mnogi stočari pritisnuti kreditnim obavezama pristaju da prodaju i po ovoj ceni. S druge strane, otkup junadi simentalske rase, koja je skuplja, potpuno je stao. Izuzev najava o novom mogućem izvozu, nemamo drugih informacija – kažu u ovom udruženju.

Kako naglašavaju, deo izvoza preko nekih firmi išao je za Bosnu i Hercegovinu, i to po dobroj ceni, ali su to bile manje količine. Procenjuje se da je u poslednjih mesec i po dana izvezeno više od 4.000 junadi, ali u štalama i dalje ostaje oko 6.000 komada kvalitetne robe, dok država paketom pomoći od oko dva miliona evra pokušava da stimuliše otkup.

Ministar poljoprivrede nedavno u medijima izjavio da se uskoro očekuje izvoz junećeg mesa u Jordan, Liban i Egipat, kao i dalje važi ponuda naše junetine za Kinu. Dosadašnja prodaja junadi iz Srbije na libansko i izraelsko tržište ostvarena je preko kupaca iz Hrvatske i Libana.

– Probleme sa prodajom imaju gotovo sve zemlje u okruženju. U Hrvatskoj na isporuku čeka oko 20.000 junadi. Cena u ovoj zemlji je trenutno 1,70 evra po kilogramu. Međutim, u Hrvatskoj se pojavila bolest plavog jezika kod ovaca, pa je pitanje da li će se to odraziti na izvoz govedine – kažu u ovom udruženju.

I pored trenutno lošeg stanja u ovom sektoru očekuje se da bi u narednih nekoliko meseci moglo da dođe do rasta cena junetine.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/467190/Izjednacene-otkupne-cene-svinja-i-junadi

Објављено у Stočarstvo
nedelja, 22 novembar 2020 10:18

I u 2021. najviše subvencija za poljoprivredu

Za subvencije u 2021. godini planirano je ukupno 119,99 milijardi dinara, najviše u poljoprivredi, predviđeno je Predlogom budžeta za 2021. godinu koji je u skupštinskoj proceduri.

Subvencije su najvećim delom planirane za poljoprivredu, privredu, puteve, železnicu, subvencije u oblasti turizma, vazdušnog saobraćaja, rudarstva i energetike. Najveći iznos subvencija namenjen je poljoprivredi, i to 41,86 milijardi dinara.Za subvencije u privredi planirano je 20,55 milijardi dinara, u puteve 17,7 milijardi dinara, za železnicu 14,17 milijardi dinara, a za subvencije u oblasti turizma 1,11 milijardi dinara.

Za ostale subvencije planirano je 24,57 milijardi dinara.

Rashodi za subvencije u 2021. godini učestvuju sa 7,92 odsto u ukupnim rashodima i izdacima budžeta.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/za-subvencije-u-2021-planirano-120-milijardi-dinara-najvise-za-poljoprivredu/1dkelpp

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30